Sudije insistiraju da se detaljno proveri istinitost svakog podatka i dostave dokazi za sve tvrdnje, a posebno utvrdi uzrocna veza izmedju cinjenica da je neko bio clan izborne komisije, sudio u politickom procesu, dobio stambeni kredit ili slicno sa njegovim nezakonitim ili nedolicnim ponasanjem, s obzirom da je predsednik Petog opstinskog suda u Beogradu pismeno obavestio predsednika Vrhovnog suda Srbije kao i sudije Petog opstinskog suda da nije tacan podatak da je dobio drugi kredit, koji je objavljen u aktu ministra.
Sudije i same dele misljenje da u pravosudju ne treba da ostanu oni koji su posao vrsili necasno ili neazurno i nestrucno. Ovaj proces treba da bude izveden na odlucan ali suptilan nacin.
Nacin na koji je postupio ministar, objavljivanjem spiska sudija koji su po njegovom misljenju za razresenje, je neprimeren jer presudjuje unapred i ne dopusta mogucnost da misle drugacije ni predsednik Vrhovnog suda ni Opsta sednica Vrhovnog suda Srbije.
Zakoni o sudovima mogu reformisati pravosudje i drustvo u celini samo ako prodju kroz strucnu javnu raspravu u kojoj ce dati svoje misljenje sve sudije na koje se ti zakoni odnose i koje te zakone treba da primene.
Postupanjem na nacin da se sudije ne pitaju i javno zigosu ponistava znacaj i ulogu celog pravosudja Srbije kao osnovne institucije pravno uredjene drzave.
U Beogradu, 9. 11. 2001. godine
                                                 Clanovi Drustva sudija iz Petog opstinskog suda u Beogradu