Cetvoro radnika koji su dobili otkaz iz AD »Toza Markovic« u Kikindi pokusace da svoja prava, ako ih imaju, ostvare u postupku pred institucijama. Ostali cute. Ili, ako bas i ne cute, barem paze da ih neko ne cuje. Generalni g. Dmitar Segrt se javno deklarisao da vise nije SPS; radnici ce verovatno slediti primer, kao sto su radili i svih ovih godina. Dok su, onomad, trajali razni protesti, radnika »Toze« nije bilo medju ucesnicima; pravdali su to strahom da ce ostati bez posla, i bili sigurni da sve proteste u stvari snima skrivena kamera, pa ce se posle lako videti ko je bio tamo. Zato su dobro pazili da ne budu tamo. 
Ostati bez posla kakav je onaj u »Tozi« bio je ipak prevelik luksuz, barem prema misljenju sveznajuce palanke, koja ne nalazi previse milosti za otpustene: sta im je trebalo to clanstvo u UGS Nezavisnost. Za onaku platu radi se i cuti.

Svi koji su usput dobili otkaz kleli su se da njihove manje nesrecne kolege dobijaju uz platu i neke trinaeste plate, sindikalne pomoci, polutke, jednokratne isplate penzionerima, krompir, ugalj, pa cak, ako je verovati ogorcenim ljudima, i steke cigareta. Plata fizickog radnika »Toze« bivala je i po tri i po pet puta veca od plate fakultetlija iz siromasnijih firmi.

Inace, da neko ne pomisli kako u »Tozi« tece med i mleko, ima tu poslova i radnih mesta s kojih moze da se ode samo u invalidsku penziju; radi se na +40 Celzijusovih, ili na promaji, ili se svakodnevno dize tezak teret, i te najteze poslove rade obicno zene (kao manje kvalifikovana a obicno poslusnija radna snaga); ko uspe da odradi desetak godina na tim poslovima, obicno dobija (valjda kao premiju?!) neko oboljenje kicme i zglobova, ili astmu, ili dijabetes, emfizem pluca, oboljenje bubrega itd. Kikindske novine pisale su o svemu ovome, a »Tozin« upravni odbor reagovao je na dve slajfne, sve uz pominjanje radnika uzdignuta cela i svetla obraza. Odgovor Kikindskih bice verovatno kraci.