SRJ – konacno »da« ili »ne«?

Pokusaji zainteresovanih strana da se ubrza resavanje krize savezne drzave pokazali su koliko nuznost da se problem resi toliko i ne male pregovaracke manjkavosti samih pregovaraca. Posto su glavni akteri krize (savezna drzava i crnogorski establisment) ostali pri svojim zahtevima (da savezni premijer Dragisa Pesic mora, odnosno ne moze da ucestvuje u razgovorima), predsednik Kostunica je zakljucio da je doslo vreme da on ove razgovore proglasi neuspelim te da gradjane Crne Gore uputi na referendum.
Taj Kostunicin potez nije, medjutim, naisao na odobravanje republickih, ni srpskih ni crnogorskih vlasti. Od strane Podgorice predsednik SRJ je optuzen da je onaj koji tezi samodrzavlju, a srpski vrh mu je spocitao da on nema pravo na ovakav potez jer je za ucesce u razgovorima o SRJ Kostunica dobio mandat DOS-a! Iako je insistiranje Kostunice na Pesicevom ucescu u razgovorima bila prepreka za napredovanje u daljem toku vec prekidanih razgovora o sudbini SRJ, reakcije iz republika su pokazale da to nije jedini, a mozda ni pravi problem. Pitanje opstanka SRJ (vise od slova na papiru i tretmana medjunarodne zajednice) korisno je, izgleda, i republickim vlastima koje dinamiku resavanja ovog problema koriste i podesavaju s obzirom na interese mocnih u republikama. Tanka pobeda Djukanovica na poslednjim izborima i slaba i nesigurna saradnja sa partnerima na projektu crnogorske nezavisnosti, s jedne, i Djindjiceva bojazan od novih izbora u Srbiji, s druge strane, nisu mali razlozi da se postojanje SRJ odrzava makar i ovakvim za javnost iznurujucim i jalovim prepucavanjima.

Da li su sredstva vazna?

Carkanja u DOS-u nastavljena su i, iako manje ucestala, nisu izgubila na ostrini. Povodom godisnjice izborne pobede DOS-a (24. 09) predsednik Kostunica je u Politici izneo svoje vidjenje tog dogadjaja, njegove vaznosti i doprinosa nove vlasti prosperitetu zemlje i gradjana. Za najveci uspeh proglasio je povratak SRJ u medjunarodne institucije i spremnost sveta (»formalnu«, kako je rekao) da pomogne ovdasnjoj mladoj demokratiji. I u tom tekstu je bilo zaoka usmerenih ka srpskom establismentu, ali je tek Kostunicin govor na Glavnom odboru DOS-a jasno pokazao da nema predaha. A jos je sveze i secanje na »aferu Gavrilovic«...
U Skupstini Srbije za predsednika Viseg privrednog suda nije mogla biti izabrana Jelisaveta Vasilic, jer nije dobila podrsku DS koja se ovog puta, sasvim u maniru rivalske joj DSS, pozvala na »zakonitost kandidovanja« i druge proceduralne razloge. Misljenje strucne javnosti i drugih politickih faktora kao da osporavateljima predloga nimalo nije bilo vazno.
Gotovo nikome, medjutim, nije zasmetao nacin na koji je javnost (ili bolje je reci javno mnenje), preko vecine elektronskih medija, pozvana da sudi nekadasnjem ugledniku i mocniku iz SPS-a Zeljku Simicu. Prikazivanjem tajno napravljenog snimka koji Simica predstavlja kao obicnog lopova (ili kleptomana) mediji su se kandidovali za saucesnike eventualne hajke na Simica, tendenciozno informisuci ili dezinformisuci javnost. Niko nije dao odgovor na pitanje kako je taj video materijal dospeo na ekrane dan posto je javnost obavestena da je Simic u pritvoru? Kakve su veze policije, tuzilastva i medija?

Bin Laden u nasem tamnom vilajetu

Predstojeci izbori za Skupstinu Kosova mogli bi biti izvor novih (ili osnazivanja vec postojecih) podela u aktuelnoj vlasti. Da oko ove teme nema jasnog stava svih koji o tome odlucuju pokazali su komentari o registrovanju koalicije srpskih stranaka (gradjanska inicijativa Povratak) kod Centralne izborne komisije Kosova. Samo pojavljivanje Povratka i izvesna tajanstvenost koja ga prati bili su povod za sukobe izmedju dve instance koje se i formalno bave pitanjima vezanim za Kosovo, Koordinacionog centra SRJ i Srbije Nebojse Covica i Saveznog komiteta za Kosovo Momcila Trajkovica. Pored medjusobnih optuzbi, oni nisu jasno rekli koje su stranke u Povratku i da li one kontaktiraju ova dva tela. No, sve je odmrsio i zamrsio premijer Djindjic koji je rekao da se ne zna ko je u Povratku, ali da to i nije vazno jer ce se glasaci Srbi ponasati jedinstveno i da sve zavisi od uslova koji su iz Beograda postavljeni medjunarodnoj administraciji na Kosovu (bezbednost, samouprava). Da ce predizborna atmosfera na Kosovu biti vazna, kako za odnose medju ovdasnjim politickim akterima na vlasti tako i za »dovodjenje u vezu« albanskih politickih lidera sa Beogradom, postalo je jasno posle izlaganja Nebojse Covica u SB UN gde je on predstavio jugoslovenski politicki koncept za Kosovo. Covic je trazio uspostavljanje stalnih veza sa UNMIK-om i KFOR-om, dajuci i konkretne predloge za oblasti u kojima je ta saradnja najpreca. Pojavljivanje Covica u UN nateralo je albanske lidere da reaguju i uveravaju svoje birace da je status Kosova prakticno resen i da je nezavisnost nezamenljiva. (Albanski lideri su sumnjicavi prema cifri od oko 170 000 Srba, koliko je registrovano do 22. septembra.)

Nebojsa Covic je, medjutim, ne manje uzbudio i domacu javnost informacijama da nasi nadlezni organi imaju pouzdane informacije o postojanju teroristickih grupa na jugu Srbije koje se spremaju da u Beogradu i na vise mesta u Srbiji organizuju napade. Covic, medjutim, doskora nije pominjao nista slicno i ove informacije je obelodanio tek posle teroristickih napada u SAD. Bin Laden je tako postao omiljena tema nasim politicarima (i Djindjic je prilikom posete Ceskoj govorio o brojnim informacijama koje imamo o delovanju muslimanskih fundamentalista i koje odmah nudimo Amerikancima), ali javnosti bas nista uverljivo nije receno. Efekat ovoga je da je verovatno uvecan strah kod onih gradjana koji veruju da nam ozbiljno preti opasnost od islamskog ekstremizma. Nevolja je sto je to ovde jedna stara prica koja nikome dobra nije donela. Dugorocno – ni onima koji su mislili da je pricanje takvih prica nekakav veliki politicki pronalazak i toboze ozbiljna taktika. Zasto se posle ovih natuknica sa najvisih mesta i od najodgovornijih ljudi u ovoj zemlji ne upitamo: Dobro, gospodo, ako je tako, sta vi cinite da osujetite takve namere i imaju li ti zlonamernici i neke pouzdanije podatke od toga da su muslimani? Koriscenje konjunkturnih »mogucnosti« jedne velike nesrece i jedne realno velike opasnosti nije politika za trajnije i prave rezultate. Za to ovde ima jos dovoljno zivih svedoka. 

Pravda, ali kakva?

Posle devet godina ponovo smo postali clan Interpola, na sedamdesetom zasedanju Generalne skupstine Interpola u Budimpesti, pa su tako nastale pored prava i nove obaveze za SRJ. Najvise se govori o sudbini ovde masovno preprodavanih automobila ukradenih na Zapadu. Prica se uglavnom o gubicima koje ce snaci one koji su ih lako stekli.
Ovih dana je dovrseno iskopavanje masovne grobnice u Batajnici (nadjeno je 269 ljudskih tela), a tvrdi se i da identifikacija napreduje. Karla del Ponte je podigla novu optuznicu protiv Slobodana Milosevica, ciji su predmet zlocini pocinjeni u Hrvatskoj.
Skupstina Srbije je odlucila da oduzme poslanicki imunitet sefu poslanicke grupe SPS Branislavu Ivkovicu i Predragu Cahovicu iz SSJ, a Slobodan Vucetic i Radovan Coguric su ponovo sudije Ustavnog suda Srbije, odnosno Vrhovnog suda. Ministarstvo pravde Republike Srbije podnelo je krivicne prijave protiv v. d. predsednika Saveznog ustavnog suda Arandjela Markicevica, bivseg srpskog ministra pravde Dragoljuba Jankovica i trojice njihovih najblizih saradnika zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja. Krivicna odgovornost koja se stavlja na teret vecini (ako ne i svima) koji se gone od dolaska DOS-a tice se novcanih malverzacija i pronevera pocinjenih dok su bili na vlasti. Nedela vecine okrivljenih uglavnom su poznata javnosti, pa se nekako cini da pravosudne instance ili nisu sposobne ili ne zele da sprovedu adekvatne istrage i mocnike bivseg rezima izloze »potpunijoj« pravdi. Zar su novac, stanovi i automobili jedino sto su nam ova »sluzbena lica« oduzela?

Ni u svet ni bez njega

Srbija je imala svoje dane u Ceskoj (od 20. 09) gde je boravio i premijer Djindjic koji se u ceskoj stampi zalozio za to da odnosi u SRJ i sa Kosovom budu reseni po uzoru odnosa u EU, mada Djindjic u razvijanju te vizije nije bas isao u detalje...
U Beogradu je (20. 09) boravio lord Rasel Dzonston, predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope.
I dok je ministar finansija Bozidar Djelic bio u Parizu na raznim korisnim razgovorima (reprogram dugova na deset godina), ovde su izrazi nezadovoljstva njegovom i vladinom politikom krenuli iz raznih pravaca. Sindikati Telekoma i PTT Srbija vise dana strajkuju, piloti JAT-a traze smenu generalnog direktora, vojvodjanski poljoprivrednici su nezadovoljni isplatom novca za otkup suncokreta, Univerzitet i EPS traze povecanje plata... Glavni odbor granskog sindikata Nezavisnost raspravljao je o primeni zakona o privatizaciji i nacrtu zakona o radu i predlozio dopune tih zakona uz ocenu da je zakon o privatizaciji »nepravedan i nedemokratski«.
U drugoj polovini septembra zasedale su skupstine. Srpska je postavila stotinak sudija, tuzilaca i predsednika sudova, a u crnogorskoj je i dalje najatraktivniji rad komisije za ispitivanje navoda Nacionala i natezanje oko predloga DPS da se formira komisija koja bi se bavila referendumom, dok se, tvrde izvestaci, u Vecu gradjana Skupstine SRJ ne moze raditi zbog opstrukcije Vojislava Seselja...
Vlada Srbije se sastala sa potencijalnim investitorima (na tradicionalnim skupovima koje organizuje londonski Ekonomist), a Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, tvrdi da ce nesreca koja je pogodila SAD i svet, nasu zemlju kostati pola milijarde dolara. SMIP ima podatak i da se pet nasih drzavljana vode kao nestali...
Godisnjica izborne pobede obelezena je bez buke i sem prigodnih obracanja gradjanima sa najviseg mesta i dokumentaristickog podsecanja u medijima nista nije licilo na »jubilarni« datum. Zaista, bilo je pomalo neprijatno gledati arhivske snimke ucesnika predizborne utakmice koji su se uhvatili u kostac sa Milosevicem. Ali, neki su manje rezignirani od nas koji smo bili toliko licno zainteresovani da »nasa stvar« uspe. Tako je Mark Tompson, direktor medjunarodne krizne grupe za Balkan, optuzio Kostunicu da koci reforme u Srbiji i Republici Srpskoj. On je izneo niz primedbi na racun poteza jugoslovenskog predsednika i njegove stranke, oznacivsi ih kao nacionaliste cije ponasanje do sada nije izaslo na dobro. Da nam sve ne ide kako smo hteli potvrdjuje i izjava Valtera Svimera, generalnog sekretara Saveta Evrope, koji smatra da pogorsanje odnosa u federaciji moze odloziti prijem SRJ u Savet Evrope.