Trebalo je da se dogodi monstruozan teroristicki akt u Njujorku i Vasingtonu pa da se u jednom trenu kvalitativno promeni odnos svetske zajednice drzava prema medjunarodnom terorizmu. Katastrofalno razorno dejstvo, masovne ljudske zrtve i nacin izvodjenja, spontana i prirodna solidarnost sa narodom SAD, zemljom pogodjenom ovim aktom, bojazan od dalje eskalacije, morali su da se odraze na decenijsku aktivnost vodjenu od 60-ih godina proslog veka, od prvih otmica putnickih aviona, radi njenog suzbijanja. Deklaracijama i rezolucijama Generalne skupstine UN medjunarodni terorizam je osudjen, preporucen niz pravnih i drugih mera radi njegovog sprecavanja i gonjenja terorista i njihovih grupacija. Usvojene su mnogobrojne konvencije, pored ostalih i o suzbijanju teroristickog bombardovanja i finansiranja terorizma, koje nisu stupile na snagu. Ali, iako je jos pre vise godina pokrenuta inicijativa od strane nesvrstanih zemalja o prihvatanju jedne sveobuhvatne konvencije o terorizmu, o tome se jos uvek uopsteno raspravljalo do poslednjeg 55. zasedanja Generalne skupstine. Mada je ova rezolucija prihvacena sa 151 glasom za i samo 2 uzdrzana (Liban i Sirija), opstih cvrstih medjunarodnopravnih pravila i obaveza nema, kao sto su, na primer, ona o zabrani piraterije, ropstva i genocida.
Posto je poznato da je terorizam kao krivicno delo inkriminisan u zakonodavstvima svih zemalja, moze se pitati koji su uzroci nezadovoljavajuceg stanja medjunarodnopravnog regulisanja njegove zabrane. Terorizam je pojava jedinstvene prirode bez obzira da li se vrsi u drzavnim ili medjunarodnim okvirima. Krivicno pravo podrazumeva pod njim organizovano individualno ili kolektivno nasilje, vrseno iz najraznovrsnijih pobuda, direktnom primenom sile najrazlicitijim sredstvima. Cilj mu je destabilizacija drzavne organizacije i razbijanje drustvenih poredaka sirenjem straha i nesigurnosti u najsirim slojevima stanovnistva. To je Janus koji se pojavljuje u nepredvidljivim oblicima i trenucima. Pored individualnog imamo i medjunarodnu mrezu i drzavni terorizam. Otuda u pravnoj praksi i teoriji i ne moze doci do usaglasene definicije terorizma. Upravo u oblasti medjunarodnog prava to se pokazalo nemogucim zbog sukoba politickih i drugih interesa drzava. Poslo se pragmaticnim putem. Regulisanjem pojedinih pitanja kako ih je zivot nametao. Na sektoru Medjunarodne organizacije za civilnu avijaciju usvojen je niz konvencija koje su nesumnjivo doprinele obezbedjenju sigurnosti i kaznjavanju pocinilaca otmica i uzimanja talaca.
Na ovogodisnjem 56. zasedanju Generalne skupstine sigurno ce biti reci mnogo konkretnije o formulisanju predloga opste konvencije. Medjutim, posle hitnih mera preduzetih od strane Saveta bezbednosti povodom napada na SAD, ova akcija se moze smatrati gotovo irelevantnom. Pravno posmatrano situacija je sustinski izmenjena. Savet je jednoglasno doneo, s pozivom na glavu VII Povelje, rezoluciju koja pod pretnjom sankcijama zahteva od svih drzava potpun prekid svih veza i pruzanje pomoci teroristickim organizacijama, donosenje odgovarajuceg zakonodavstva i izricito priznaje pravo drzava na individualnu i kolektivnu samoodbranu u borbi protiv medjunarodnog terorizma. Sprovodjenje ovih odluka pratice Specijalan komitet Saveta. Ocevidno da jaca represivna snaga medjunarodnog prava u slucajevima kada se dovedu u pitanje zajednicki interesi medjunarodne zajednice kao celine. Kako ce se drzave koje prihvataju ove odluke ponasati u praksi videce se verovatno vec u bliskoj buducnosti.