Slusam Kostunicino jadanje protiv crnogorstvujuscih Crnogoraca. Jadanje prenemazuce i oci mazuce. Zacinjeno superiornom mrzovoljom coveka koji je bogomdano uvek u pravu.
Dramska situacija sa Crnom Gorom je farsicno zapetljana i s mnogim elementima tragicke ironije.
Kostunica namerno zaboravlja da je na mesto jugoslovenskog Predsednika dosao zahvaljujuci Milosevicevoj ustavnoj hajduciji. Ujdurma ostaje ujdurma iako se okrenula protiv glavnog ujdurmasa. Kostunica takodje zaboravlja da za svoje saveznike u ocuvanju Jugoslavije ima Crnogorce koji su na istim izborima na kojima je on pobedio glasali za Milosevica. Ko ce raspetljati to otuzno melodramaticno klupko labilnih simpatija i antipatija, taj drzavotvorno-ljubavni trougao u kojem strelice naklonosti neprestano menjaju smerove? Legalizam na koji se neprestano poziva g. Kostunica je neizlecivo truo kao i kompromis koji je on sklopio sa srpstvujuscim Crnogorcima.
Imam sopstveno resenje crnogorsko-srpske jednacine i ocuvanja Jugoslavije. Usvajanje. Ne znam da li je to drzavno-pravno moguce, ali valja pokusati. Kostunica je vec usvojio Miloseviceve usvojenike iz Crne Gore i samo valja nastaviti u tom pravcu. Neka Crna Gora postane nezavisna i neka je potom Srbija (ili Jugoslavija) usvoji. To bi i vecini Crnogoraca odgovaralo: svi usvojenici su mazeni i pazeni i mogu da planduju do mile volje i da izvoljevaju.
Srpsko-crnogorski spor je mutan i spor u svom kretanju i pitanje je da li svi mi imamo vremena da cekamo da se on razbistri i krene brze ka nekom razresenju. U svakom slucaju, Vojislav Kostunica sve manje lici na nekog ko moze doprineti razresenju ovog spora. Sa gospodinom koji voli da popuje, koji smatra da je nebesno uvek u pravu i koji ispoljava mrzovolju i gadljivost prema onima koji to ne prihvataju nemoguce je pregovarati.

Vratite mi moje ime!

Ahilejevsku srdzbu Kostunica ne ispoljava samo prema Crnogorcima vec i prema svojim septembarsko-oktobarskim pajtosima.
Oni mu, pozalio se nedavno, nimalo ne pomazu u drzavotvornom radu vec »samo misle na svoje polozaje koje su stekli zahvaljujuci mojoj pobedi nad Milosevicem!« Ne cesite se o moju pobedu! Ne kusajte plodove moje pobede!
Onomad se jetko pozalio kako od njih ne bi bilo nista da im on »na izborima nije pozajmio svoje Ime«. Vratite mi moje Ime, pre pocetka zime! Meni je Ime sav imetak, a vama je pocetak za imetak! Sta radite s mojim Imenom! Nezadovoljan sam njegovom primenom! Narodu treba jedno Ime, Ime koje ga se doimlje, a ne nekakvo dvoimlje!

Kacaci u Beogradu

Lik Osame Bin Ladena umnozava se kao u cirkuskoj sali ogledala. Kao sto je neko pametan primetio – svi koje ne volimo, pretvaraju se u male Bin Ladene. Ni Srbija nije odolela svom otuznom lovu u mutnoj vodi. Bezbrojne male Osame iz svoje podmukle osame vrbuju nove clanove i kuju antisrpske planove! U ovome je vec poslovicno revnostan srpski ministar pravde, nas antiteroristicki Bata-Mlata. Dok mu krivda vrslja pod prozorima, on se zamajava ambicijom delioca regionalne pravde. Sto je obicno patriotsko mlataranje.
Lovu na teroristicke vesce nije odoleo ni gospodin Covic koji onaj posao u Juznoj Srbiji ne bi obavio bez smisla za istinu. A sad je najavio teroristicki napad na sam Beograd! Mora da je g. Covic gledao stari film »Kacaci u Beogradu« pa mu se nesto pomesalo u glavi. Napad je doduse uvek moguc, samo se pitam sta su teroristi dosad cekali? Prisecam se da je g. Nebojsa bio jedan od junosa iz moje »Totalne dramaturgije«. Zôvu zanata koje smo nekad znali tesko je odoleti.

Prop’o pop

Prop’o pop! Tako glasi rezultat vladinog pokusaja opopljavanja skola (uvodjenja veronauke). Odziv ucenika je mrsav i trsav – sto me prilicno raduje. Iza odziva ucenika stoje odluke njihovih roditelja – dakle mladjeg i lepseg dela srpske populacije. Sto me jos vise raduje. Uvodjenje skolskog popa sasvim je tropa.
Vladajuci popofili, veroljubi i bogoljubi mislili su da uvodjenjem veronauke nesto daruju narodu ali narod se inadzijski zahvalio na tom daru. Te tako, prop’o pop.
Vladajuci »nacionalni radenici« mislili su da je uvodjenje veronauke deo obecanog i zeljenog »povratka starim korenima«. Ali ljudi su vec odavno shvatili da »povratak korenima« vodi jedenju korenja.
Posle obilatog mrsnog perioda ne smeta mali post. Uz njega bi se i veronauka nekako udenula. Ali, uz permanentni post dodati veronauku malo je preko jego. Slovo ize ali sirca nize. I zato je prop’o pop.