Bojan al Pinto-Brkic

Nadao sam se da nikada nece doci dan da stanem uz bok Noamu Comskom, da molim sa Dzesijem Dzeksonom, da pevusim Madonine hitove i trazim opravdanja za proteste marginalnih anticivilizacijskih grupa, a sve u odbranu hriscanstva s kojim ni Vatikan vise ozbiljno ne racuna (u odsustvu ostarelog pape, gospoda iz drzavne kancelarije stavila su na jedan tas izvorne principe vere, na drugi dominantnu ulogu SAD u globalnim odnosima, i obavestila Vasington da ima njihovu podrsku koji god da odbrambeni rat smisli). Nadao sam se, takodje, da teroristi nikada nece postati pretnja svetskom miru zbog ozbiljnosti drzava i prirodne teznje da saradjuju u cilju opste bezbednosti...
Rat koji nam je svima nametnut – setite se reci Dzordza V. Busa: »Ili ste sa nama ili ste na strani terorista« – razbio je gomilu iluzija o tome kako zivimo u boljem svetu. Nasledili smo hladni rat, prezivljavamo antiteroristicki, potomcima ostavljamo neki novi, koji ce se verovatno izroditi iz ovog, bas kao sto je ovaj nastao iz proslog. Od price o svetskom miru do mita o svetskom miru deli nas taj Avganistan i sve za sta je on sinonim: siromastvo, obezvredjenost ljudskog zivota, verski, politicki i kulturni ekstremizam, nasilje, destrukcija. Izvesti vojnu akciju u zemlji u kojoj se hiljadama godina uglavnom ratuje nije cak ni originalno, na stranu sto se uspostavlja opasan presedan koji ce drugim drzavama dati alibi da se obracunaju sa svojim protivnicima pod firmom antiteroristicke borbe. Medju brojnim zagovornicima rata su, pored americke i njenog lojalnog saveznika, britanske, vlade sa velikim problemima, da se posluzim eufemizmom.
Najvise problema imaju talibanske vlasti, odnosno one su najveci problem, cime intelektualni izazov dobija na znacaju, ali diskvalifikuje Comskog, Dzeksona, Madonu i slicne (lako je biti samo protiv rata i americke hegemonije). Ne sme se zaboraviti da je poslednje sto je mislilo iole civilizacijski – ako je tako nesto ikada postojalo – davno izbeglo iz Avganistana. Ostavili su duboko podeljeno plemensko drustvo sa svim osobenostima, koje pre podne ratuje medjusobno za racun velikih sila, a posle podne iz »zabave«; terorizam i trgovina narkoticima i oruzjem decenijama su usputne delatnosti.
Talibani su iznikli niotkuda, uz pomoc pakistanske obavestajne sluzbe, kao integrativni pokret, stvorivsi, medjutim, najrepresivniju, najretrogradniju i najneuspesniju drzavoliku tvorevinu koju je svet video. Tome ima sest godina. Bilo je hiljadu razloga da medjunarodna zajednica ucini nesto za gradjane Avganistana osim isporuka hrane i lekova, ona to nije nalazila za shodno. Sada u Avganistanu vodi rat, izigravajuci novu Svetu alijansu, jer besom zaslepljena americka nacija veruje samo u osvetu.
Jos niste zakasnili da odaberete stranu, premda je tesko snaci se u novim okolnostima.