Da li je u Srbiji zaista doslo do promena ili samo do smena osoba na vlasti? Odgovor na ovo pitanje trazili su ucesnici manifestacije »Kikindski dijalozi« (Kikinda, 20. i 21. septembar). Skup je odrzan u atmosferi uvazavanja razlicitih misljenja i kulture dijaloga – i to svega nekoliko dana posto su Kikindu potresle eksplozije bombi u prestiznim kaficima i oruzane pljacke benzinskih pumpi, kao u najboljim danima grada Cikaga iz vremena Nesalomivih.
Ucesnici skupa – pravnici, ekonomisti, politikolozi, filozofi, knjizevnici – govorili su, svako s aspekta svoje struke i licnog iskustva u promenama, o dubinama nase propasti i beznadja. Bez obzira na podatak da li je izlagac zastupao shvatanje da je 5. oktobar bio obican puc ili pak demokratska revolucija, nezadovoljstvo uradjenim provejavalo je iz svake diskusije.
Prof. Zagorka Golubovic eksplicitno se pozabavila svakom od promena koje su ipak nastale, uz ogradu da sve one samo uticu na atmosferu u drustvu, a ne menjaju stvarno stanje. Na spisku ovih promena su, na primer, redovne penzije, sto nikako ne treba potceniti, uzevsi u obzir da su penzioneri izuzetno siromasan sloj, naglasila je Goluboviceva. S druge strane, neuporedivo je duza lista onog sto je zadrzalo kontinuitet; na prvom mestu je odnos prema vlasti: drustvom se i dalje vlada, a ne upravlja, jer bi upravljanje podrazumevalo odnos ravnopravnih subjekata koji se medjusobno uvazavaju, a mi smo od takvog odnosa daleko. Vlast se i dalje shvata kao plen, a ne kao funkcija, i deli se kao plen, a sve primedbe koje stizu iz kriticke javnosti se ignorisu, dok nosioci vlasti vrlo agresivno reaguju na kritike, rekla je prof. Golubovic. Ona je upozorila i na ogromnu kolicinu primitivizma koja se valja kroz nasu politicku stvarnost, tako da i postupci koji lice na politicke igre u stvari nisu nista drugo do primitivizam.
A uz sve to, novi zakon o radnim odnosima obespravljuje radnike jos vise nego prethodni. Da li je vlasti uopste jasno da sa ovakvim modelom privatizacije ratni profiteri mogu da postanu vlasnici – pitala je prof. Golubovic.
Zoran Vidojevic (Institut drustvenih nauka u Beogradu) podsetio je skup na samoubistvo radnika Zastave koji je ostao bez posla i da u tom svetlu treba posmatrati sve dileme gradjana Srbije, koju je nazvao drustvom visokog rizika i egzistencijalnog straha. Pod prividom novih prilika razvija se stari autoritarni model, i dalje deluju oligarhija i kleptokratija. Prof. Jovica Trkulja (Pravni fakultet u Beogradu) ponovio je tezu o DOS-u kao koaliciji osamnaest marginalnih stranaka, koje deluju kao osamnaest macaka vezanih u isti dzak. On je sadasnje stanje u Srbiji nazvao »nedovrsenom modernizacijom u zoni sumraka« i »modernizacijom bez modernosti«, sa sansom da prilika za stvarnu modernizaciju drustva koje nema nijedan od mehanizama koji se podrazumevaju u modernom drustvu bude propustena mozda jos zadugo.
Vlast koja deluje od 5. oktobra nije se »dobro provela« ni kod jednog od dvadesetak diskutanata: zamera joj se arbitrarnost u upotrebi zakona, dupliranje funkcija kako bi svaki lider i lidercic dobio neko prestizno mesto, nesposobnost da se obezbede strani investitori, u koje se vlast inace kune i zaklinje, a nesposobnost i nekompetentnost nekih od novih kadrovskih resenja vec su usle i u anegdote. Uz sve ovo, u drustvu buja nacionalizam i klerikalizam, a kriticki intelektualci se ni slucajno ne pripustaju u vlast.
Branko Dragas, donedavno savetnik Zorana Djindjica, izjavio je da sa ovakvom tranzicijom imamo sanse da dostignemo 1980. godinu za jedno dvadeset godina, da nam je oprema zastarela bar trideset godina i da najmanje 40% stanovnistva izjavljuje da vise nikada i nikako ne bi glasali ni za koga na nekim buducim izborima. Poslednji podatak utvrdjen je ispitivanjem javnog mnenja od februara, a od tada broj ovakvih potencijalnih apstinenata je samo rastao.
Organizatori skupa, Skupstina opstine Kikinda i kikindska biblioteka, planiraju da se svi referati i sva izlaganja i diskusije ucesnika »Kikindskih dijaloga« stampaju kao poseban zbornik.