Bojan al Pinto-Brkic

Duboko zabrinut zbog razmera americke tragedije, mogucih implikacija u globalnim odnosima i promena u samom konceptu otvorenog drustva, pokusavam da razumem sam teroristicki cin, odnosno njegovu siru pozadinu, i – ne stidim se napisati – ne uspeva mi. Racionalizacija nekako zakaze u domenu koji smo smatrali iracionalnim, ali nam se pokazao realnim na izrazito brutalan nacin.
Naravno, terorizam odavno postoji; o njemu je napisano mnogo knjiga. Jedino je bilo tesko definisati ga, imajuci u vidu da se medjunarodna zajednica do sada nije uspevala dogovoriti sta je legitimna oslobodilacka borba, a sta terorizam.
Ostavimo li za trenutak terminolosku debatu, doci cemo do porazavajuceg zakljucka da je civilizacija dozvolila sebi da, zarad »vaznih« igara moci, potiskuje veliki problem i udje u novi milenijum bez kodifikovanih i koordiniranih mehanizama kontrole. Zato se 11. septembra cinilo da je Apokalipsa posetila Njujork i Vasington. Zato se u SAD ovih dana ucestalo govori o nekom novom ratu.
U literaturi postoji teorija da se vekovi ne zavrsavaju kad to kalendar sugerise, vec krajem izvesnog istorijskog perioda, tj. stanja. Prema toj teoriji, XVIII vek okoncan je Beckim kongresom, a XIX izbijanjem Prvog svetskog rata. Da li smo u slikama aviona koji udaraju u simbole modernog americkog razvoja prepoznali kraj XX stoleca?
Jer, vise nista nece biti isto. Mnogi ce sa setom govoriti o proslom vremenu, neki ce imati poteskoca da se prilagode novom. Cinjenica da su i trigger-happy Amerikanci zbunjeni, da ne znaju koga treba da bombarduju, gde treba da se iskrcaju, govori o velicini istorijske prekretnice. Neprijatelji vise nisu drzave i vlade, vec siroko rasprostranjene grupe pojedinaca sa slicnom idejom. Zvanicnici ih nazivaju teroristima, iako oni preferiraju da o sebi misle kao o borcima za slobodu. Oni nemaju profil, ideologija im je petparacka, sredstva ogranicena, ali imaju uporiste u svakom drustvu, cak i razorenom, kakvo je nase. Terorizmu danas pribegavaju ocajni ljudi, nemocni da u obicnom (normalnom?) zivotu dobiju bitku protiv velikih sila, a dovoljno psihicki labilni da prihvate iracionalno i zlocinacke metode. U nakanama ih ne mogu spreciti tenkovi, avioni, projektili, obavestajni ratovi, atentati; mogu ih samo dodatno motivisati. Iz cega proizlazi da je kompletna postojeca doktrina unutrasnje sigurnosti demokratskih i quasi-demokratskih drzava porazena. Nije potrebno biti ekspert da bi se to razumelo.
Kako poraziti terorizam je tema kojom ce se svi baviti u narednom periodu. No, pitanje je moze li globalno drustvo, kakvo je danas strukturirano, sa mocnim multinacionalnim kompanijama, super-drzavama, birokratijama koje uglavnom postoje radi sebe, i odlukama koje se donose daleko od granica do kojih doseze suverenitet obicnih ljudi, bez obzira gde ziveli, uopste poraziti terorizam. Dozvolite da budem jeretik, zlocinacki genij koji je organizovao napade, Osama bin Laden, produkt je zlog vremena. Valja poraziti to vreme...