Kazu da je oko 10 000. pre nove ere na Zemlji bilo oko pet, a do 4000. godine vec oko dvadeset miliona ljudi. Na nekom zamisljenom grafikonu istorije sveta sa grubim podelama na vekove, onoliko precizno koliko to vec istoricari mogu da rekonstruisu, prepoznaju se tamne i svetle faze i mene civilizacije.
Istorija sveta, a u njoj i nase zapadne evroazijske civilizacije, je kao sinusoida, koja u razlicitim amplitudama donosi povremene uspone i padove duha – te se mogu prepoznavati bitne tacke u tom neprekinutom toku. Sada, na raskrsnici vekova, zabavno je i izazovno prognozirati kako ce se i gde stvoriti takva jedna nova tacka – a da promenimo stereotip da je svaka prava prognoza teska, uzecemo slobodu i za malo improvizacije, pomesane s mastom i intuicijom. Dok razmisljamo, cekajuci inspiraciju, lutacemo slobodno kroz proslost, skokovima kroz vreme, dogadjaje i utiske...
Pocetak tog, impresijama i slikama popunjenog, grafikona bio bi negde oko 3000. godine pre nove ere – kad se pojavljuju egipatski i sumerski gradovi sa svojim sistemom kanala i pocinje razvoj civilizacije gradova–drzava.
U tridesetom veku pripitomili su konja u centralnoj Aziji, nastali su staro egipatsko carstvo i zemljoradnicka naselja u Indiji.
Dvadeset sesti i dvadeset peti vek obelezili su otkrice tocka u Indiji i Aziji, akadska kultura, drevni grad Harap u dolini Inda sa prvim urbanistickim planovima, tajanstvena civilizacija Krita, dvadeseti vek tocak u Evropi, zigurat u Uru, Vavilonija, srednje egipatsko carstvo, sedamnaesti Hamurabijev zakonik, mikenski gradovi–drzave, upad Hiksa u Egipat, dvospratne kuce na Kritu, pokret nomadskih plemena iz Azije u Evropu, upotreba pluga, sirenje Arijaca u Indiji, upotreba svile pa i prvo pismo u Kini.
Trinaesti vek obelezili su otkrice tocka na severu Evrope, mikenska kraljevina, dinastija Sang, Mojsije, kultivisani kukuruz u Americi, jedanaesti vek Trojanski rat, propast Egipta, alatke od sirovog bakra u Severnoj Americi, prvi gradovi u Juznoj Americi, upad Doraca u Grcku, a deseti vek Etrurci u Italiji, naseljavanje Grka u Maloj Aziji, kovaci u Skandinaviji, kastinski sistem u dolini Ganga, dinastija Cu, gajenje pirinca u Australiji, Fenicanski trgovci stizu do severne Afrike, gradovi Olmeka u srednjoj Americi.
U sedmom veku Grci osnivaju Kirenu, kraj je novog kamenog doba u Japanu, pojavljuje se plug sa volovskom zapregom u Kini, rudnici soli i bakra u Austriji, osnivanje Rima, Asurbanipal, obnova Vavilona, kolski putevi kroz Saharu.
U cetvrtom veku sarmatski nomadi istiskuju skitske sa istoka Evrope, rade keltski kovaci, a kraj tog razdoblja obelezavaju osvajanja Aleksandra Velikog.
Ujedinjenje Italije, zlatno helensko doba, helenizacija zapadne Azije i Egipta, vesti kovaci Australazije, veliki kineski zid i kovano srebro u Evropi – padaju u period oko treceg veka pre nove ere. 
Drugi vek obelezili su rimska ekspanzija, Teotihuan i Teitihianako, mogile – gradovi na bedemima u Severnoj Americi, sjaj dinastije Han u Kini, veliko budisticko svetiliste u Indiji.
Kraj stare ere bio je vreme sirenja Kineza, trgovine duz istocne obale Afrike, rimskog trijumvirata, rimske ekspanzije po severozapadnoj Evropi, ali pre svega radjanja Isusa i budizma u istocnoj i centralnoj Aziji.
U novoj eri prva dva veka obelezili su vrhunac rimske civilizacije, pocetak upotrebe hartije u istocnoj Aziji, prvo pismo Maja, lov na kitove u Beringovom moru. Treci vek donosi pokret Huna na zapad, prodor Rimljana u Galiju i Britaniju, monasi su vec u Egiptu, a hriscanstvo u dolini Gornjeg Nila, u dolini Misisipija grade se nasipi. 
Cetvrti vek donosi tocak u jugoistocnoj Aziji, prihvatanje hriscanstva u Rimu, mocnu kraljevinu mongoloidnih Avara, dinastiju Gupta u Indiji, sirenje Polinezana, astronome u Gvatemali.
U sestom veku pocinje mracna era u Evropi, osnovano je Franacko carstvo, tu su i koptska crkva, Justinijan, upadi Huna u Indiju, hramovi i vrhunac kulture Maja, budizam i hinduizam u jugoistocnoj Aziji.
Osmi vek obelezili su sirenje Vikinga, vizantijski ikonoklasti, vrhunac dinastije Tanga u Kini, ekspanzija arapske trgovine, pokret Eskima na istok, Toltecka carevina. 
U desetom i jedanaestom osnivaju se hriscanske carevine u Skandinaviji, nemacko carstvo, pocinje upotreba baruta u Kini, univerzitet u Kairu, gvozdeno doba centralne Afrike, Erikson stize na istocne obale Amerike, uspon Inka. 
U trinaestom veku na grafikonu su univerzitet u Spaniji, sirenje Mongola po Evropi i Aziji, Eskimi naseljavaju jug Grenlanda, carevina Mali u Africi, astecki Meksiko.
Cetrnaesti vek snazno obelezavaju pre svega kuga i crna smrt sirom Evrope i Azije, a onda tursko osvajanje Indije, sirenje islama po Kini i Indoneziji, ekspanzija Osmanlija, Djoto, Petrarka, Hijavata u Severnoj Americi. Zatim su na redu stogodisnji rat koji je harao Evropom, dalja turska ekspanzija i osvajanje Carigrada, kineske pomorske misije oko Azije i portugalska istrazivanja sveta, ujedinjenje Skandinavije, dinastija Ming u Kini i procvat kultura Asteka i Inka.
U petnaestom veku rodjeni su Leonardo, Mikelandjelo, Makijaveli, Direr, Kolumbo, Vespuci, Luter, Gutenberg, Vasko de Gama, Magelan, Ivan Grozni, Erazmo Roterdamski, Kopernik, otvoren je univerzitet u Upsali, otkrivena perspektiva u slikarstvu, izmisljena stamparija, nastale su nacionalne drzave, otkrivena je Amerika, pocela je renesansa covecanstva.
Sesnaesti vek je doba reformacija, arhitekture renesanse, Kopernikove astronomije, anatomije, Karla petog, Elizabete prve, Sulejmana, Tomasa Mora, dinastije Mogula i vek u kojem stanovnistvo Kine dostize 150 miliona.

Savremena istorija postaje red zgusnutih dogadjaja u kojima se preplicu ratovi, osvajanja, ropstvo, vladari i dinastije, ali joj obelezja daju duh, umetnost i znanja koja ljudi osvajaju – sedamnaesti vek je zlatni vek prosperiteta Francuske i vek naucne revolucije, radjanja baleta i vreme Sekspira, Servantesa, Galileja, Luja XIV, Riseljea, Kolbera, Njutna, Kromvela i engleske revolucije, baroka, gasenja turske imperije, nastanka prve parne masine.
Osamnaesti je vek prosvecenosti, revolucija, racionalizma, radjanja romantizma, gradjanske klase, Baha, Mocarta, Hendla i Hajdna, Voltera, Rembranta, Monteskjea, Didroa i enciklopedista, Rusoa, Getea, Dzordza Vasingtona i americke nezavisnosti, Francuske revolucije i Republike.
Devetnaesti je poceo Betovenovom Prvom simfonijom i posle toga muzika nikada vise nije bila ista, Napoleon je izgubio ratove, potpisan je Becki mir, pocela je industrijska era, nastaju velike fabrike, celicane, zeleznica, parobrodi, zemlje i drzave sirom sveta sticu nezavisnost, nastaju velika Italija i velika Nemacka, 1848. je revolucija potresla celu Evropu, svoj pecat su mu dali Nice, Marks i Engels, Verdi, Berlioz, Dikens, Flober, Ibzen, So, Ajfelova kula, Kristalna palata, Sezan, Mane, Van Gog, Darvin, Tolstoj, Zola, Brams, a kinesko stanovnistvo broji vec 400 miliona ljudi.
Dvadeseti vek je poceo slanjem bezicnog signala preko Atlantika, a prva polovina obelezena je revolucijom u Rusiji i stvaranjem Sovjetskog Saveza, ekonomskom krizom, velikim svetskim ratovima, nacizmom, fasizmom, atomskom bombom, hladnim ratom, gradjanskim ratom u Kini, ali je on i vek Ajnstajna, Tesle, Frojda, Braka, Pikasa, Poloka, Kandinskog, Marije Kiri, Dzesija Ovensa, Rentgena, Prusta, Senberga, Stravinskog, Sibelijusa, Elingtona, Koltrejna, Gropijusa, Rajta, Korbizijea, Fleminga, Alta, Tita, Caplina, Gagarina, Pelea, Kleja, Bitlsa, filma, televizije, kompjutera, komunikacija i novih tehnologija. Kraj veka je obelezen i snaznom dominacijom velikih svetskih sila, pre svega SAD, teznjom ka globalizaciji, stvaranjem mocnih svetskih finansijskih i vojnih centara koji vladaju svetom, asimilacijom malih kultura i ekonomija i radjanjem multimedijalnog duha. Brojni su primeri iz svetske kulture koji ukazuju na trendove sintetizovanja svih ljudskih delatnosti: spotovi, world music, moda, robne marke i advertajzing, umrezavanje sveta, integracija softwera, sinhronizacija tehnologija...
I kako stvari stoje, vec u 21. veku ce se ljudske aktivnosti – umetnost, nauka, informacije, ekonomija, proizvodnja, usluge, stvaralastvo i svakodnevni zivot – spontano uplesti u jednu komplikovanu mrezu razlicitih znacenja i sadrzaja koji ce funkcionisati svi zajedno. Tako ce se treci milenijum u istoriju covecanstva upisati kao era koja je pocela vekom novog kreativnog humanizma. 
Taj novi vek ponece i izneti ljudi koji imaju svest o tome kako svet i sve stvari zajedno funkcionisu, jer su sposobni da, slucajno ili ne, intuitivno razumeju slozene ili velike sisteme.
Pogledajmo malo po Zemlji danas – odakle ce poteci taj novi pomak u istoriji civilizacije? 
U razvijenom svetu pojednostavljenje i skracivanje puta do ekonomskih ciljeva eliminise kreativan deo svakodnevnog zivota i grupise mase u stada zadovoljnih, koja ne moraju da se trude da bi ostvarila uspeh. Istovremeno se organizovano i sistematski suzava i pojednostavljuje definicija pozeljnog uspeha, koja ne biva slobodno birana, nego razlicitim efikasnim metodima usadjena i ugradjena u svest ljudi. Ta manipulacija prepoznaje se u sistemima kao sto su tokovi i raspored novca, organizovani kriminal i korupcija, snazna marketinska podrska kodifikaciji i globalnoj afirmaciji pozeljnih vrednosti, depersonalizacija kroz automatizaciju i uprosecavanje obaveznih globalnih pravila i modela svakodnevnog zivota, centralno dirigovana selekcija i hijerarhija informacija. Danas, obelezja kulture bogatih su i redukovanje i komercijalizacija uz gasenje izvornog bogatstva ukupnog umetnickog stvaralastva – muzike, dzeza i roka, kao i simplifikacija filmske price i masovna produkcija bajki za odrasle. 

Sasvim s druge strane, nasuprot tom snaznom klanu razvijenih, su komplikovana i nesredjena drustva, prinudjena da svakodnevni zivot ispunjavaju neprestanom borbom za prezivljavanje. U tim ljudskim zajednicama ne postoji jos uvek izrazena potreba, a ni uslovi, za organizovano nametanje vrednosnih sudova ni zajednickih opstepodrazumevajucih definicija uspeha. U njima nuzna obavezna visoka koncentracija i pozeljan oprez i sumnjicavost cuvaju kolektivnu inteligenciju, svezinu i sposobnost kreativnog snalazenja.
Zbog toga je moja, nedovoljno potkrepljena i intuitivna, procena da ce pokret novog kreativnog humanizma izneti ljudi iz onih podneblja koja su izostala iz ekonomskog pakta razvijenih, a posle malo traganja, licno mislim da ce to biti jos jedini preostali zapadni misticni duh – slovenski.
Ako bi trebalo da pokusam da objasnim i zasto, sklon sam da se izjasnim da ce to omoguciti, pre svega, dugo u razlicitim vidovima ocuvana mitologija i tradicionalne vrednosti koje se transformisane prenose u novo vreme i buducnost, sto proizvodi autonomne sisteme vrednosti nevezane u globalnu svetsku mrezu. A dalje, izmedju ostalog i zato sto raspolaganje slobodnim vremenom i razbarusen odnos prema materijalnim vrednostima vode do nekomercijalne i nesputane nekontrolisane integracije medija i razlicitih izraza.
Slovenska pozicija jeste i bice pozicija izmedju – kao mehanicka improvizovana mesavina razlicitih vrednosti izabranih izmedju prividno individualizovane zapadne i danas vec pokolebane, nekada iskreno kolektivisticke, istocne kulture. Njihovim zivotima upravlja jos i nejasna, nicim opravdana i nicim opipljivim argumentovana, svest o visoj vrednosti i nadmoci, jos dodatno ohrabrena vicevima, praksom snalazenja, uspesnom improvizacijom i podvalom – sto sve rezultira rasprostranjenim neuvazavanjem autoriteta. 
Trenutno, za njih je jos uvek karakteristicno neshvatanje duha vremena i prakticno nesnalazenje, ali istovremeno ipak imaju geografski sve redji i usamljeniji, ali ocuvan, potencijal za ovladavanje saznanjem o sustini odnosa u ljudskoj rasi. Taj potencijal je jos neefektuiran, ometan povremenim meteznim dirigovanim dogadjajima i poremecajima, kao sto su ratovi, sukobi, kolapsi ekonomija, gubici na svetskom ruletu, planski spolja izazvana ceznja za ogledalcima i perlama u vidu novih tehnika, tehnologija i proizvoda. Nesporna je, medjutim, slovenska sklonost konstruisanju komplikovanih i svima drugima nejasnih nepisanih sistema propisa i pravila svakodnevnog zivota, ali koji ipak u nekom dominirajucem neoficijelnom, natkulturnom ili potkulturnom miljeu – funkcionisu i bitno odredjuju unutrasnju organizaciju zajednice.
Pretece tog trenda, koji je pokazao da moze da odredjuje i kanalise tokove ukupne civilizacije sveta, na tom svetskom nivou su, recimo, Nikola Tesla, Kandinski, ruska avangarda, Rubljov... a primeri i modeli ovdasnjeg, naseg, juznoslovenskog, nicim izazvanog i usamljenog kreativnog cina su brojni: istovremeni razvoj i integracija dva pisma i Vukov pravopis, Jovan Cvijic, Zenit, vlaske vracare, studentski pokret iz ’68. i A3 projekti, dubinski snimak vilajeta kroz delo Ive Andrica, Tito i njegova era karakteristicna po originalnim socijalnim i ekonomskim modelima drustvene organizacije, savremeni i dzez muzicki program i projekti beogradskog SKC-a i Nade Kolundzije iz vremena sedamdesetih, jugoslovenski crni filmski talas, ples Duske Sifnios, hiperinflacija iz ’93. kada je i obican svet naucio da kombinuje u finansijskim transakcijama i prezivi ekonomsku katastrofu, kompozicija i model misljenja u knjizevnom opusu Milorada Pavica, svetski scenski projekti Sonje Vukicevic, eklekticki miks muzickih izraza Gorana Bregovica i etno dzez linija Nenada Petrovica, paralelni svet i kontrakultura mladih u urbanim sredinama devedesetih, Kusturicini filmovi koji slobodno lutaju i istrazuju po granicama izmedju dve ili vise objektiviziranih stvarnosti, medijski miks Biljane Vilimon, narodni pokret Otpor, narodni 5. oktobar 2000. u Beogradu, skokoviti svetski uspesi kreativnih kolektivnih timskih sportova, potpuno razumevanje digitalne ere i pragmaticno ukljucenje u nju uprkos potpunim sankcijama i blokadi, pa u tom smislu i nasi mladi hakeri – prinudjeni ali i privilegovani da se intuitivno sami snalaze u piratskom okeanu novih softvera pa tako i perspektivno najtrazeniji programeri u zapadnim komercijalnim kulturama... i jos mnogo svega raznog.
Te je tako moja slobodna leprsava laka skica buducnosti sveta zasnovana na prognozi da ce se najvaznije stvari, otkrica, trendovi, ideje, pokreti i sinteze desavati negde ovde, oko nas i kod nas.
Do tada, posto ni ja ni citaoci to ne mozemo da proverimo, ostaje mogucnost da mi se veruje na rec.