Duh zavere

Koliko je nova vlast zaista zainteresovana i sposobna da resi mnogobrojne slucajeve ubistava koje joj je ostavio prethodni rezim trebalo bi da pokaze istraga oko ubistva Momcila Gavrilovica, bivseg radnika SDB, cija je smrt otvorila najvecu politicku krizu od dolaska DOS-a na vlast.
Iako strane u konfliktu (DSS i DS) navodno cine sve da se sudbina Gavrilovica sto pre razjasni i da se otkriju pocinioci i narucioci ovog zlocina, informacije ponudjene tuzilastvu i javnosti izgleda da su nedovoljne za brzo i efikasno sprovodjenje istrage.
Umesto pomoci u rasvetljavanju zlocina, politicari i njihovi savetnici vec mesec dana frustriraju javnost pricama o zaverenistvu jednih protiv drugih.
Paradoksalno, jedan mrtav covek povod je najbrutalnijem politickom sukobu u kojem svako gleda da maksimalno iskoristi ove nesrecne okolnosti. Svi su (od predsednika Kostunice do sudova) zaboravili na opis svojih radnih mesta i bacili se na »slucaj Gavrilovic«, zaboravljajuci okvire svojih nadleznosti.
Ova afera ce potresati DOS i stetiti ozbiljnim drzavnim poslovima sve dok se slucaj ubistva Gavrilovica ne resi. Ona bi mogla biti okosnica i »inspiracija« za sve zamislive inscenirane ili »spontane« sukobe u vladajucoj grupaciji, bez obzira da li ce DOS ostati jedinstven ili ne.
DOS-ovci jalovim medjusobnim optuzbama i nemarnim destabilizovanjem institucija, unosenjem duha zaverenistva u rad najvisih organa izvrsne (ali i sudske) vlasti rizikuju da sasvim upropaste »istorijski trenutak« i »istorijsku sansu« koju su im, na izborima, dali gradjani.
Iako im je trebalo vise od tri nedelje da se dogovore o sastanku Predsednistva DOS-a, cini se da je to vreme pokazalo celnicima koalicije da niko ne moze, pod postojecim okolnostima, pobediti u ovom sukobu, a da vec gube svi zajedno. Zato je taj sastanak oznacio neku vrstu moratorija na ovaj sukob »s povodom«, zadrzavajuci postojece politicke tenzije izmedju najmocnijih i, naravno, njihove manje-vise skrivene ambicije i rivalstva.

Burna jesen

Izgleda da ce biti tacne procene analiticara (koje su prihvatali i predstavnici vlasti) da nam predstoji »vruca jesen« sa sindikalnim zahtevima, pretnjom strajkovima i opstim neraspolozenjem gradjana zbog njihovih opstih socijalnih okolnosti. Do sada su svoje zahteve ispostavili prosvetni radnici koji vec nekoliko godina tako pocinju skolsku godinu, ali je najavljen i generalni strajk upozorenja u organizaciji Samostalnog sindikata kao i strajk metalaca u Srbiji.
Iako je tesko prihvatiti opravdanja Vlade Srbije i njene tvrdnje da tranzicija ovde ide pravim tokom i da ce sve stati na svoje mesto (liberalizacija cena primorala je Vladu da pocne da intervenise i trazi da se cene nekih usluga i proizvoda saobraze potrosackoj moci gradjana), ocigledno je da je promena vlasti osokolila sindikalne lidere (pre svih one iz drzavnog sindikata) da se osete pozvanim da artikulisu i brane interese zaposlenih. Tako je, za sada, prilicno neizvesna realizacija dogovora o socijalnom paktu Vlade i sindikata, od pre nekoliko meseci. U ovom momentu izgleda da svako razmislja pre svega o svom interesu i najboljem i najbezbednijem nacinu da ga ostvari. To potvrdjuje i realizacija dogovora vlade i »Zastave«, koja nije protekla bas glatko. Na spiskovima za otpust u prvi mah se naslo i vise od sto bracnih parova sto je kasnije moralo da se menja. To govori o tome da se i postignuti dogovori mogu upropastiti nemarnom realizacijom, podgrevajuci nepoverenje u Vladu i njene dalje poteze u ovom veoma delikatnom poslu.

Dogovori

Avgust je obelezilo i nekoliko parafiranih dogovora cija realizacija tek predstoji. Prvo je na nivou savezne vlasti usaglasena Platforma o ustavnom preuredjenju SRJ, izmedju Koalicije za Jugoslaviju i DOS-a. Ova se platforma priblizava projektu »minimalne federacije«, ali ne i onome sto zagovara vlast u Crnoj Gori. Predvidjeno je da se, posle izjasnjavanja sva tri parlamenta prema ovom dokumentu, na jesen apsolvira situacija na saveznom nivou te da se odluci o sudbini savezne drzave. Djukanovic i njegova ekipa, koji se zvanicno posebno ne osvrcu na postojanje ove platforme i deklarativno ne menjaju svoje ranije stavove, pokusavaju da u Crnoj Gori postignu sirok konsenzus oko pitanja crnogorske drzavnosti. Djukanovic se srece sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, tako se dogodio i prvi zvanican kontakt lidera SNP i DPS posle raspada zajednicke stranke. Ovo, formalnim razlozima opravdavano »ispitivanje terena«, nagovestava da vladajuca garnitura, nakon aprilskih izbora i klimavih dogovora sa LSCG, nije tako sigurna u svoja deklarativno odbranjiva resenja.
U jeku afere u DOS-u iznenada je odrzan sastanak celnika DOS-a i predstavnika vlasti u Vojvodini na temu vojvodjanske autonomije. Ovaj sastanak je, inace, ocekivan ali je ovog puta odrzan nekako na brzinu i, sto je jos interesantnije, dogovor je lako postignut i potpisan je dokument, odnosno Platforma o autonomiji Vojvodine.
U Jugoslaviji je u toku akcija prijavljivanja osoba (Srba i drugih) koje su izbegle sa Kosova, radi registracije za eventualni izlazak na izbore u novembru. Posle prilicne konfuzije oko pitanja izlaska na izbore i nejasnih preporuka gradjanima prijavilo se svega oko dvadeset hiljada ljudi sto je daleko od broja izbeglica. Usledila je velika kampanja u kojoj nekoliko najvisih drzavnih zvanicnika mole gradjane da se registruju ne bi li tako pokazali »sta je njihovo«.