Tempo ukljucivanja naseg drustva u savremene tokove kao da vremenom samo dobija na intenzitetu. U pismu o namerama, koje su 7. 06. 2001. godine premijer Srbije Zoran Djindjic i potpredsednik jugoslovenske Vlade Miroljub Labus uputili potpredsedniku »Majkrosofta« Miselu Lakombu, navodi se da ce ova americka korporacija pruzati konsultantske usluge i tehnicku ekspertizu u vezi sa elektronskim inicijativama Vlade Srbije.

Tranzicija ka ucenom drustvu i sistem permanentnog obrazovanja

Izgradnja drzavne informaticke infrastrukture i strateskih informatickih sistema dovesce do neizbeznih promena u privrednoj strukturi jacanjem sektora zasnovanih na znanju koji koriste informaticke tehnologije, sto bi trebalo da dovede do stvaranja uslova za povecanu konkurentnost nase privrede na medjunarodnom trzistu. Stvaranje ovakve informaticke infrastrukture najvecu promenu, u odnosu na dosadasnji pristup, donece u sistemu obrazovanja. Informaticko drustvo podrazumeva i zahteva i sistem permanentnog, dozivotnog ucenja, u kojem se rad i ucenje naizmenicno smenjuju tokom celog zivota pojedinca. Sistem permanentnog obrazovanja treba da se unapredi zajednickim radom obrazovnih i privrednih institucija kao i organizacija na ovom polju. Ovo takodje podrazumeva i postepenu pripremu drustva za ukljucivanje u sistem dozivotnog obrazovanja, svakako saglasno raspolozivosti odgovarajucih informatickih sadrzaja, kao i ekonomskim mogucnostima i dostupnosti informaticke infrastrukture. Najvazniji zadatak u stvaranju kulture permanentnog obrazovanja i informatickog opismenjavanja gradjanstva je promovisanje potrebe za ucenjem.
Jos 1996. godine izvestaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazao je da je vise od polovine drustvenog proizvoda u zemljama clanicama »bazirano na znanju«. Iako su ona mnogo manje opipljiva od tradicionalnih investicija u dugorocni privredni rast, ulaganja u tehnologiju i ljudski faktor – »know what« (»znati sta«) i »know how« (»znati kako«) mnogo su znacajnija. Prema podacima OECD ulaganje u softvere – koji predstavljaju kljucnu investiciju i osnovni metod sirenja znanja u oblasti informatickih tehnologija – rastu po godisnjoj prosecnoj stopi od 12% jos od 1980-ih godina.
Dozivotno obrazovanje koje ce biti praceno uspesnom tranzicijom ka ucenom drustvu i ekonomiji zasnovanoj na znanju, predstavlja i jezgro predstojecih promena i buduceg razvoja evropskih zemalja, prema zakljuccima Saveta Evrope na Lisabonskoj konferenciji 2000. godine. Smernice zajednickih akcija Evropske unije u pogledu buducih promena na polju obrazovanja i osposobljavanja, za period 2000–2006. godine, utvrdjene su dokumentom »Prema ucenoj Evropi« (»Towards a Europe of knowledge«). U ovom dokumentu iznet je proces promena obrazovnog sistema koji obuhvata inovacije, istrazivanje, edukaciju i osposobljavanje. Osnovni cilj tog procesa promena prema dokumentu sastoji se u razvoju dozivotnog obrazovanja – promociji sirokog pristupa obrazovanju, te njegovom stalnom usavrsavanju i osavremenjivanju. Sledeci zakljucke Lisabonske konferencije, Evropska komisija je krajem 2000. godine usvojila i Memorandum o dozivotnom obrazovanju, kojim je princip dozivotnog obrazovanja definisan kao »promisljena aktivnost ucenja koja se ostvaruje, a ima za cilj poboljsanje znanja, vestina i kompetencija«.

Digitalna demokratija

G. Lakomb je ovo podneblje opisao kao trziste sa velikim potencijalom, koji lezi u velikom broju obrazovanih ljudi, i koje u ranoj fazi digitalnog doba, u kojoj se sada nalazimo, takodje treba da koristi sve pogodnosti informatickih tehnologija. »Pomoci cemo u opremanju skola i fakulteta informatickom infrastrukturom, a strucnjaci ‘Majkrosofta’ su tu i da pomognu u segmentu edukacije – obavezali smo se da cemo oformiti elektronsku Vladu* (e-government) koja ce moci da se takmici na svetskom trzistu. Tu smo da u dogledno vreme ovde otvorimo nase predstavnistvo i razvijemo biznis.« On je podvukao da ne postoji nacin da se razvije dobar biznis na trzistu gde dominira piraterija i nepostovanje autorskih prava, kao sto je to slucaj sa jugoslovenskim trzistem, gde procenat ilegalnih softvera u domacoj ponudi iznosi cak oko 86%. Takodje je naglasio da ocekuje pomoc od nase Vlade oko uvodjenja reda u ovu oblast, time sto ce ona biti pravno definisana donosenjem odgovarajucih zakona.
Tokom 1996. godine, nakon predsednickih izbora u Sjedinjenim Americkim Drzavama, medijski eksperti su predvidjali da ce Internet na isti nacin transformisati politiku kako je to ucinila televizija tokom 1960-ih godina. Iako je TV i dalje bila najmocniji i najuticajniji medij za prenosenje predizbornih poruka tokom ovih izbora, milioni Amerikanaca su seli za svoje kompjutere kako bi preko Interneta saznali izborne rezultate. Tada je Internet po prvi put demonstrirao svoj potencijal kao medij sistema »digitalne demokratije«, u kojoj gradjani putem »mreze« aktivno ucestvuju u politickim procesima, povecavajuci svoj uticaj na svakodnevno vodjenje drzavnih poslova, kroz direktnu on-line komunikaciju sa politickim predstavnicima, otvarajuci time ujedno i put ka viziji Alvina Toflera o »elektronskoj republici«. Iako su Klinton i Gor bili ti koji su prvi prikljucili Belu kucu na Internet, glavni propagatori »digitalne demokratije«, u kojoj bi gradjani bili direktno ukljuceni u politicki proces koriscenjem informatickih tehnologija, bili su republikanci predvodjeni Njutom Gingricom. On je bio i glavni inicijator stvaranja sistema »Thomas« (nazvan prema Tomasu Dzefersonu), kojim su na raspolaganje javnosti stavljena dokumenta americkog Kongresa na »mrezi«.

* Da bi se oformila elektronska vlada potrebni su i odredjeni preduslovi, kao sto je zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, za koji je pre izvesnog vremena, napravljen nacrt i u nasoj zemlji.