U nedelju, 8. jula, grupa gradjana Kostolca, suocena sa dugogodisnjim ekoloskim i socijalnim problemima, uglavnom prouzrokovanim radom dominirajuceg rudarsko-energetskog kompleksa, bila je domacin gostima iz Bora i Panceva.
Ekoloski problemi stanovnika ovog grada, ali i siroko zahvacene teritorije, vezani su pre svega za lose tehnicko/tehnolosko upravljanje samim sistemom: za probleme nacina kasetiranja pepela i neispravnosti u redosledu otkrivanja i odlaganja jalovine (sto potpuno onemogucava kasniju rekultivaciju zemljista i povratak poljoprivrednoj nameni, posebno kad je u pitanju zdrava hrana). Istovremeno, i one povrsine koje su ranije bile uspesno revitalizovane i posumljene bagremom, formirajuci zelene barijere izmedju naselja i pepelista, poslednje decenije su isecene u demagoskoj socijalnoj politici solidarnosti »drvo radnicima za grejanje«. 
I prethodnih su godina ovi gradjani, istovremeno mnogi od njih i radnici/strucnjaci Kombinata, ukazivali, pa cak uspesno i resavali neke od danas ponovo dramaticnih ekoloskih i socijalnih problema. Ali, mnoge dobro zapocete akcije, ukljucujuci drustvene i kulturne (prethodna zivost lokalnog pozorisnog prostora, ambicioznost ali i uspesnost omladinskog gimnasticarskog programa i dr.) takodje su poslednjih desetak godina zamrle. Gradjani ovog grada smatraju, izmedju ostalog, da je tome uveliko doprinelo svodjenje Kostolca na status Mesne zajednice centra u Pozarevcu.
O posledicama po zdravlje ovakvog toka razvoja, npr., o broju astmaticne dece, skoro da svaki sagovornik moze da svedoci iz licnog iskustva. Medjutim, sistematskih podataka o stanju zdravlja stanovnika, a posebno onih vezanih za medicinu rada skoro da i nema, jer su i ove sluzbe rasformirane na lokalitetu i izmestene u centralizovane banke podataka, a time postale i irelevantne za pravi uvid stanja »kvaliteta zdravlja/zivljenja« neophodnih za svako ozbiljnije istrazivanje ili akcioni program. O kvalitetu proizvoda, odnosno o stetama koje ovakvo tehno/ekolosko/politicko upravljanje nanosi lokalnim poljoprivrednim proizvodjacima nema informacija, a nema ni sluzbi koje bi te sukobe interesa i osteta mogle da evidentiraju.
Stoga je i bio pun simbolike izlazak ekologa tog dana na teren kostolackog pepelista, jednu od najzagadjenijih tacaka ovog dela Balkana, a posebno voda donjeg toka Dunava, koji ce, nadamo se, uskoro postati kicma novog interregionalnog evropskog povezivanja u cemu ce biodiverzitet, slojevi civilizacijskog identiteta i kultura biti osnovni resurs razmene, turizma, naucne saradnje i sl.
Sa vidikovca nad gradom, u neposrednoj blizini okruzen i zatrpan pepelom lezi bogati arheoloski lokalitet Viminacijuma, cijom izgradnjom su vec Rimljani obelezili znacaj i bogatstvo lokaliteta usca reke Mlave u Dunav. Sam potencijal ovakvog lokaliteta za buduci razvoj Podunavlja i lokalne mogucnosti drugacije paradigme razvoja nasi domacini i gosti sasvim su spoznali. Problem je da li o tome ista znaju i oni koji nazalost jos uvek odlucuju bez istinskog ucestvovanja lokalnog nivoa u zastarelim strukturama institucija ministarstva, opstina i Kombinata.
Na ovakvom lokalitetu susticanja simbola umiranja, ali i trajanja zivota, iskazali smo cvrsto opredeljenje da zajednicki »odozdo« zapocnemo obnovu zivota, da se iz stanja »nekrofilije« (pepela i grobnica) stupi u »biofiliju«, zasnovanu na bogatstvu lokaliteta, multikulturnim tradicionalnim znanjima zivljenja sa i od plodova Prirode, vezanim za milenijumsko prisustvo slojeva civilizacije. 
Sa brezuljka iznad grada, pored crkve zaduzbine lokalnog kapetana i brodovlasnika Todica i zene mu Jelisavete iz 20-ih godina ovog veka, obelezene natpisima vere u drzavu Srba, Hrvata i Slovenaca, iznad prve rudnicke jame i rudarske Kolonije, kojom je Nemac Vajfert krajem 19. veka utemeljio ovaj gradic ophrvan ovakvom razgradnjom i urbanim neidentitetom, danasnju nadrealisticku sliku kolazira uzletanje privatnog aviona sa »hacijende« lokalnih novobogatasa, koji su ocigledno sasvim drugacije videli i potencijal ali i obaveze prema lokalitetu i njegovom osiromasenom i neuposlenom stanovnistvu.
Jednodnevni susret ekologa zavrsen je javnom tribinom u sali Kombinata, sa dogovorom o konkretnim organizacionim i programskim akcijama i vec zakazanim slicnim susretima u Boru i Pancevu radi izrade serije scenarija i umrezavanja »Lokalnih agendi 21«, kao osnova za ozbiljnije i efektnije strategije upravljanja razvojem u okviru nacionalnog Akcionog plana (na postulatima odrzivog razvoja), koji podrazumeva neophodno ucestvovanje lokalnog civilnog drustva.