 |
Broj 266-267 |
|
|
|
| Dogadjanja
Istocni greh struktura Hodze vicu a dervisu hucu!Oko »zavodjenja« veronauke – ovaj arhaicni izraz kao da nikom ne smeta! – podigla se zaista nezapamcena buka. Negde, na nekom nivou dosovske strukture vlasti, u nekom »politbirou« je odluceno da to bude od pocetka naredne skolske. Povlace se brzi potezi pod opasnim politickim naponom jer je verska i crkvena pouka postala ulog u nagadjanju medju mocnicima i u drzavi i u Crkvi. Zemlja se trese, nema vaznijeg problema. Udruzenje fariseja i knjizevnika Srbije – glasovito UKS – u tome vidi »prirodnu i legitimnu odluku« jer bez toga nam nema spasa a Vlada Srbije je vec objavila Uredbu 24. 07. ove godine koju ni njeni ministri ne razumeju i cude joj se. Ministar prosvete u kabinetu g. Djindjica kaze da je »neutralan« i niko ne zna sta mu to znaci. Javne rasprave u pravom smislu nije ni bilo, a vladika backi preosveceni g. Irinej jednostavno preti – »Krajnje je vreme da se prestane sa diskusijom«. Veronauka ce biti »zavedena« onako kako to vlast hoce silom drzavnog zakona i naravno onako kako se to ne radi nigde u svetu. Razumni ljudi i savesni hriscani se ucutkuju baukom antikomunizma iako je davno jasno – u pariskom casopisu Esprit A. Smolar ovaj fenomen ispituje na prostoru citavog postkomunistickog Istoka – da je »antikomunizam danas parola-lozinka iskljucivo radikalne desnice«. Za to niko kod nas i ne mari. Na ulicama vec imamo paracrkvene grupe za pristanak, agresivne »talibane«, posebno pravoslavne, koji slobodno marsiraju u taktu autenticnih crnostotinasa. U toj buci je bukvalno nemoguce reci da drzava nema prava da se mesa u verska osecanja gradjana i da zakonom uredjuje privatnu sferu. Ona to cini uz svesrdnu pomoc delova crkvene jerarhije, posebno onih koji su javno cinodejstvovali u korist Miloseviceve ratne politike. Pa ipak – u to verujemo – nikad nije kasno reci i ljudski razumljivu i dobronamernu rec. Prava i nuzna verska pouka je moguca jedino u Crkvi i toga radi je Crkva i ustanovljena na zemlji, a ovakav nacin kakav nam nude sada je jednostavno profanacija vere i crkvenog ucenja. U Crkvi smo »jedan hljeb, jedno tijelo mnogi – kaze apostol u Korincanima poslanici prvoj 10.17. – jer svi u jednome hljebu imamo zajednicu«. Vera se prima i naucava samo u Crkvi, i samo crkveno-liturgijski i tako uci i nasa Crkva zvanicno, u kanonskom jedinstvu sa vascelim hriscanstvom i to je strogo dogmatski jedino valjano naucavanje i drzanje vere. Nije nimalo tesko znati kako ce dosovski agitatori i komesari-veroucitelji obradjivati i »razradjivati« tri hipostasije u Trojici ili transsupstanciju – a valjda toga radi odlazimo u Crkvu! – ili kako ce tumaciti onaj alet o dzihadu. Sve ce se to pretvoriti u nesto sto sa ljudskom verom mnogo veze nema. U sprezi crkvenih i drzavnih struktura moci – a tu pojavu ugledni teolozi i hriscanski antropolozi prate pod imenom »greha struktura« – izgubice se smisao vere. To je poznato iz istorije Crkve jer taj fatalni greh zaista istice – proistice iz dobro znane sprege izmedju trona i oltara koja je ne jednom urodila opakim i otrovnim plodovima. O tome bi trebalo da vode racuna i oni koji se izjasnjavaju za »zavodjenje« veronauke, kao i oni koji raspaljuju neko anticrkveno raspolozenje koje u nekim cak i ozbiljnim glasilima dobija tonove jednog militantnog ateizma za koji smo mislili da je davno zaboravljen. Srecom nije nasa Crkva u celini zahvacena tim opakim grehom, kako se misli i kako se cesto cak i javno tvrdi, naravno bez dovoljnih dokaza. U uvodniku iz pera I. Zivkovica u glasilu nase patrijarsije – Pravoslavlje od 15. juna 2001. – imamo i glas koji budi nadu. Sve ovo oko dosovske veronauke – kaze se tu – »dolazi iz sfere politickih uticaja a ne iz sfere slobodne gradjanske inicijative« i vreme je da se ustane »protiv autoritarnih drustvenih struktura« u vaznom delu »demistifikacije drzave i nacije« u smeru sameravanja sume temeljnih hriscanskih vrednosti i »geneze humanistickih civilizacijskih vrednosti« kako bi se – to autor posebno istice – izbeglo novo jednoumlje. »Postojanje demokratskih institucija – glasi zakljucak – i zdrave gradjanske inicijative ce u razumnom roku ukinuti svaku formu koja preti slobodi misljenja«. Ovaj hriscanski razumni glas se za sada ne cuje od buke koju su podigle ideoloske hodze i radikalski dervisi, ali on postoji. Jednom su – to znamo iz jevanjelja – bili zaspali i apostoli u Getsemanskom vrtu ali ih je Neko probudio i poveo na put ljudske nade kojoj jos jednom preti fatalni »greh struktura«. Mirko Djordjevic
|
|
|
|
|