Mnogo je ovog leta zapoceto radova na dotrajalim i ozbiljno oronulim skolama u Srbiji, a pod sloganom “skole za demokratiju”. Strani donatori  iz Evropske zajednice su obezbedili novac, a izbor izvodjaca i realizatori radova su domaci. Sve lepo pise na velikim panoima, koji treba, valjda da informisu zainteresovane gradjane – birace, da zapamte, i kako to biva u drzavama sa demokratskom tradicijom, da pozdrave glasanjem na sledecim izborima. 
U vecini beogradskih skola radove izvodi preduzece “Vujic” iz Valjeva. Oni koji malo lakse pamte i teze zaboravljaju secaju se da su Vujici  bili uspesni i neprikosnoveni izvodjaci Mrkonjicevih radova “na obnovi i izgradnji zlocinackom agresijom razrusenih objekata” sve do petog oktobra. Ali, ne treba biti maliciozan. Mozda u Srbiji prozore i vrata niko od njih ne zna bolje da pravi... Nisu Vujici radili samo za Mrkonjica, gradili su i crkve i crkvene skole. Svi prozori na internatu  beogradske Bogoslovije i Teoloskog fakulteta delo su ove firme. Uradili su oni to u onom vremenu, pre petog oktobra, a na prozorima ovih obrazovnih institucija mesecima su stajale etikete “Vujic”. Valjda kao deo marketinga i u znak zahvalnosti darodavcima iz Valjeva.   
Demokratija u skole ne dolazi ni kroz vrata ni kroz prozore. Skole se za demokratiju pripremaju  skolskim i vaspitnim programima, a tu vec ima mnogo vise posla. Ali, nazalost i ovde su se kao “najpovoljniji” u rokovima i ceni  pojavili  izvodjaci  sa  velikim  iskustvom iz prethodnog  perioda. Sada  se svi glasno zale da  im je prethodna vlast ostala duzna, da nije platila uradjeno. Neki, pak, priznaju da su koristili privilegije vlasti, te da su spremni za to da plate cenu, jednokratno, porezom na ekstra profit, ali da hoce da nastave rad.  Oni koji su cekali ozbiljne promene i pravu, trzisnu utakmicu  ponovo su se povukli na margine drustva.  
Od svih mogucih poslova koje treba obaviti kako bi  uz nove prozore i vrata ovdasnje skole zaista bile spremne za demokratiju, nova vlast je, kao  svoj prvi  posao izabrala da uvede veronauku u skole. Izvodjaci radova iz prethodnog perioda, izgleda su se i ovde ponudili kao najbrzi i najpovoljniji. Srpska pravoslavna crkva kao inicijator vracanja verskog obrazovanja u ovdasnje skole, pokusavala je i tokom prethodnih godina, preciznije od dolaska Milosevica na vlast,  da realizuje ovu svoju  ideju. Ponekad je izgledalo kao da je sve  reseno. Ali, kako je vreme odmicalo bilo je sve jasnije da rezim nije spreman za takve odluke. I SPC je odlucila da saceka. Sada, sa dolaskom nove vlasti, doslo je do promena. Od jeseni, veroucitelji pocinju da drze nastavu. Za one koji nisu spremni za versko obrazovanje, predvidjeno je da se obrazuju iz predmeta ljudska prava i etika. Izbor pripada roditeljima i deci. Ali, iako je predmet izborni, onog trenutka kada se donese odluka ona je konacna, i nema odustajanja. Sledeci korak svakako je vracanje Teoloskog fakulteta u okvire drzavnog univerziteta, kako bi se zaokruzio obrazovni sistem. Da li to znaci postepeno  i prikriveno vracanje crkve u okvire drzave. Naravno da znaci, ma kako to neko pokusavao da prikrije. 
Srpska pravoslavana crkva bila je inicijator i najuporniji  borac za uvodjenje ili vracanje veronauke, a svojim stalnim podsecanjem na sopstevnu istorijsku, odnosno drzavotvornu ulogu, i do sada je davala  do znanja da se nece odreci i vaznih drzavnih poslova. Episkop branicevski Ignjatije, jedan od autora buducih udzbenika veronauke  za prvi razred osnovne i  prvi razred srednje skole, krajem jula je izjavio kako se SPC kao vecinska zalaze da “sve istorijske” crkve i verske zajednice budu zastupljene u nastavi veronauke. U izjavama ovakvog tipa, naravno, uvek izostaje imenovanje autoriteta i  kriterijumi po kojima ce se odredjivati “istoricnost” pojedinih konfesija. “Nece veronauka napuniti crkve, ali ce stvoriti bolje drustvo. Zar je to nesto sto treba odbaciti ? ” – tvrdnja je episkopa branicevskog Ignjatija. I svi drugi predstavnici Crkve koji su se ukljucili u razbuktalu polemiku “veronauka za i protiv” tvrde slicno. Znaci li to da nema boljeg drustva bez religije? I, naravno, bez crkve. 
Crkva tvrdi da kadrovski spremno docekuje ovu reformu u obrazovanju. Vec su pripremili nastavnike i program. A sta je sa alternativnim, profanim predmetom, ljudska prava i etika. Ko ce to predavati, i po kojem programu? O tome se malo prica kao da se ni ne ocekuje da ce biti zinteresovanih. Da su mnogobrojni ovde bili zainteresovani za problem ljudskih prava i etike, ne bi ovo drustvo stiglo na ove grane na kojima je. I ne bi Evropska zajednica morala da priprema ovdasnje skole “za demokratiju”, niti bi “Vujici” bili najbolji  izvodjaci radova, kao sto ni uvodjenje veronauke u skolski program ne bi bio prvi korak u reformi obrazovanja. 
Bilo je ovde vaznijih i hitnijih poslova, a vlast bi morala bolje da pamti svoja obecanja iz predizborne kampanje. Zbog narednih izbora, kao sto to rade u demokratski uredjenim zemljama. A oni sto su ostali kratkih rukava u poslovanju sa prethodnicima, moraju podneti troskove rizika, koji su preuzeli kada su birali poslovne partnere. Takvo je pravilo trzista, a i to je sastavni deo demokratije.