Zasto Hag?

Srpska Vlada i premijer Zoran Djindjic doneli su odluku o Milosevicevom transferu Haskom sudu, bas na Vidovdan, 28. juna. Djindjic je na konferenciji za stampu podsetio gradjane na istorijski gazimestanski Vidovdan za »nebesku Srbiju«, predstavivsi sebe kao coveka »zemaljske« Srbije. 
Oko donosenja zakonskih osnova za saradnju sa Tribunalom vodio se pravi boj. Visemesecno razvlacenje oko formulisanja nacrta saveznog zakona produzilo se pravom agonijom koja je zavladala politickom scenom oko njegovog usvajanja u saveznom parlamentu. Serija raznoraznih pregovora, dogovora i posredovanja zavrsena je odbijanjem SNP-a da podrzi predlog ovog zakona u skupstini. Onda je DOS odustao i povukao zakon. Ali, time problem nije bio resen. Zato je doneta Uredba vlade. Koju je, dalje, suspendovao Savezni ustavni (neustavni) sud.

Ipak izrucenje

Opet se ponovio glup i ruzan scenario koji sa politikom nema nikakve veze: posle odugovlacenja i zabasurivanja resavanja jednog jednostavnog pitanja (SNP se, doduse, s tim ne bi slozio), pitanja saradnje sa medjunarodnim institucijama kao obavezom za SRJ, doslo je do smandrljavanja citave procedure, mesecima naveliko reklamirane i problem je okoncan za svega nekoliko sati. Po hitnom i kratkom postupku. Slobodan Milosevic koga na Zapadu odavno zovu »balkanskim kasapinom«, kao jagnje je otisao u Hag.
Ono po cemu izrucenje Milosevica lici na martovsko-prvoaprilsko hapsenje, jeste nesto sto bi zlonamerni mogli tumaciti kao podelu uloga unutar aktuelne vlasti: Kostunica je opet za sve kasno saznao (»nije obavesten«), a Djindjic je odradio »prljavi« posao. Verujem da se ne radi o pravom dogovoru niti o nekakvoj »precutnoj« sinhronizaciji. Ponasanje Kostunice i Djindjica u skladu je sa njihovim davnasnjim politickim manirima, ako ne i sa istinskim uverenjima. Da li je onda jedan od njih »covek proslosti«, a drugi »covek buducnost«?

Ratnici u miru

Sasvim je jasno da je savezna koaliciona vlada van funkcije, da je nastala kriza izvrsne vlasti na saveznom nivou a i savezne drzave. Radi se u sustini o jednoj vise »papirnatoj« nego pravoj krizi. Jer, koliko vec dugo, fakticki, ta drzava nestaje? Kriza je permanentna. I ne resava se na pravi nacin. (I Djindjic se pozvao na isti princip samozastite kao i Djukanovic.)
No, ako je vecina problema u odnosima federalnih jedinica jasna, postoje i »problemcici« koji nagovestavaju da postoje mozda jos neke nikako manje vazne rovitosti u i izmedju kljucnih institucija.
Problem odnosa civilnih, vojnih i policijskih struktura dobija sve ozbiljnije razmere, a pri tom je, u najvecoj meri, obelezen »tajnim dogadjanjima«.
Kostunica i Covic su dobili anonimna pisma sa vrlo ozbiljnim pretnjama. General Pavkovic se upustio u verbalni rat sa predstavnicima izvrsne vlasti, uz povremeno ogradjivanje i »zgrazanje« citavog GS VJ nad sve cescim »imputacijama« javnosti da inkriminisana anonimna pisma imaju svoje prepoznatljive autore i nad objavljivanjem tajnih stenograma prema kojima je Pavkovic zdusno radio na unistavanju nezavisnih medija. Iako je nedavno DOS jednoglasno (a po drugi put) trazio smenu Nebojse Pavkovica, predsednik Kostunica je odlucio da ga – odlikuje. Tesko je shvatiti, za sta?
Sve cesce se razmenjuju i ostre reci izmedju vrhova policije i vojske, pa se stvara mnenje da »Kostunica ima vojsku, a Djindjic policiju«... Ko ce se onda baviti »obicnim« gradjanima i njihovim problemima?

Legitimacija zrtava v. s. legitimizacije zlocina

Javnosti dostupan pogled na dogadjaje bio bi pun operetskih licnosti i »dramaticnosti«, da se ipak ne radi i nesto sto lici na valjan posao. Kakvo-takvo napredovanje u sprovodjenju istrage oko masovnih grobnica pobijenih Albanaca sa Kosova za sada je jos na »terenskom« nivou. Pronalaze se i nove lokacije, izvestava o ubijenoj deci, zenama, muskarcima–civilima... Ako bi se ove radnje na otkrivanju dokaza za zlocine i mogle dovesti u vezu sa pripremanjem javnog mnenja za izrucenje Milosevica i drugih optuzenih, tesko bi sada bilo zatvoriti tu temu. Sada, kada vise nismo sigurni necemo li i na svojim imanjima i u svojim dvoristima otkriti ljudske leseve, nece se, valjda, dopustiti da sve stane na uradjenom? To, na kraju krajeva, mozda znaci i preventivnu samoodbranu. Jer, Vojislav Seselj je u skupstini, navodno preuzimajuci odgovornost za ono sto se dogadjalo, zatrazio da mu se hladnjace, u kojima su prevozeni lesevi, vrate. Trebace mu opet, rekao je.
Iako se javno daju i ovakve izjave, iako se preti najstrasnijim istrebljivanjem ljudi, nasa operetska stvarnost traje. Jos uvek nema nijedne krivicne prijave, nema osumnjicenih za ova uzasna, monstruozna nedela. Zasto?

Zakonodavna masina

Republicka vlada nastavlja da skupstini predlaze zakon za zakonom. Ali, tu najmanje ima ozbiljne diskusije o predlozima zakona. DOS uvek glasa za (pa to je njegova vlada), opozicija, uglavnom, protiv. Predlaze uvek mnostvo amandmana, a povremeno i vizuelne performanse. Posto je ocigledno da je cilj vecine u opoziciji da maltretira suprotni skupstinski tabor a i gradjane ispred TV ekrana, to sto oni rade je samo simulirana zivost, a jos je manje izraz interesovanja za tekst zakonskih predloga i prava gradjana koje predstavljaju u parlamentu. Vecina DOS poslanika ne pokazuje, medjutim, tek simbolicnu aktivnost u skupstinskim raspravama. Cesto skupstina nema kvorum, a sednice se, zbog krsenja poslovnika i opstrukcije radikala, prekidaju.
Poslednja dva zakona doneta u republickom parlamentu, Zakon o ekstra dobiti i Zakon o privatizaciji, dobar su pokazatelj (uz ranije donetu poresku regulativu), da ce drzava uraditi sve da se pare nadju gde god ih ima. Tako su oporezovali gotovo sve, a i prodace, izgleda, gotovo sve. Utesno je da ce, ako se Zakon o posebnom porezu na ekstra dobit bude adekvatno primenjivao, Milosevicevi tajkuni i drugi bogatasi iz ranije »konjunkture« platiti najvise. Ministri u republickoj vladi otvoreno govore da su spremni za izraze socijalnog nezadovoljstva gradjana. Racunaju, valjda, da ih to ne moze ugroziti. Ni njih ni njihovo vidjenje reformi.
Sindikati najavljuju vrucu radnicku jesen, a vlada i to podrazumeva kao deo »paketa reformi«. Sve se teze zivi, politicka situacija se komplikuje, drzavna pitanja se ne resavaju, a okruzenje je nestabilno. Moze li pod ovim uslovima biti dovoljno brzog prosperiteta za gradjane SRJ, makar toliko brzog da savremenici vide da ni buducnost nije tako daleko.

Donatorska konferencija

Dugo ocekivana, s nadom i strepnjom, Donatorska konferencija je napokon odrzana, u Briselu 29. juna. Neizvesnost oko ucesca Amerika je otklonjena, i ona je ucestvovala, cak i uvecala svoje finansijsko ucesce
I ukupno ocekivana suma je veca, umesto planiranih 1,25 milijardi dogovorena je suma od 1,37 milijardi dolara. Jugoslovenski ucesnici, a i ostali, izrazavaju zadovoljstvo uspehom Donatorske konferencije, ocekujuci dalje ubrzano vracanje Srbije/Jugoslavije u svet.
Preostaje glavni deo posla, da tokovi novca budu zaista transparentni i da ulaganja budu – efikasna.