Politicke ocene mitinga opozicije »juce-danas-sutra« kao da su jedno isto klasicno scensko delo u kojem se menjaju samo glumci.
Uzmimo, na primer, analizu poslednjeg mitinga SPS-a (16. 06. 2001). Politika (17. 06. 2001) – »... do sada najveceg protestnog mitinga, od proslogodisnjih oktobarskih promena, sa vise od 5000 prisutnih...«
Pod konfuznim, ali snazno patriotskim nazivom »Protiv Haga, za Kosmet u Srbiji, za slobodnu Srbiju, za slobodu Slobodana«, miting SPS-a trajao je citav dan, da bi se oko 20 casova (Borba, 18. 06. 2001) »... pretvorio u huligansko orgijanje i vandalske postupke... preko zatvorskog dvorista Centralnog zatvora u Bacvanskoj ulici, letele su kamenice, na koje niko od prisutnih pripadnika policije nije reagovao«.
(Borba, 18. 06. 2001) – »Cekajuci oktobar«... »Sa Mirom i Marijom na celu kolone« SPS mitingasi (Politika, 17. 06. 2001) – »... uputili su poziv svim politickim partijama na bratstvo i jedinstvo«, u borbi za slobodarski put Srbije, koju ne vide u padanju na kolena pred »haskim zlikovcima«.
A kako je bilo ranije? Da li se politicka stvarnost samo izvrnula, pa gledamo opoziciju po drugi put, samo sada u Alisinom ogledalu?

Citaoci se secaju na koga su se ti »objektivni« izvestaji odnosili, a mi cemo samo alternirati tadasnje aktere sa ovim danasnjim »demonstrantima« ukazujuci na aktuelnost, nikad neprevazidjenog, govora »politike–kurve«. (Politika, 8. 07. 2000) – »Ovaj ‘politicki cirkus’, samozvane opozicije, a po smisljenom scenariju nekih nalogodavaca ‘udruzene-razdruzene’ opozicije, koja cesto menja imena, ali cud nikada...« (Politika, 10. 05. 2000) – »... Odgovornost za stanje u zemlji nosi vlast, ali deo odgovornosti nosimo i mi u opoziciji. Nismo uspeli, jer nismo bili slozni...« (Politika, 7. 04. 2000) – »... Na ovom po ko zna koji put propalom mitingu, govorili su istroseni lokalni lidercici...« – Ivica Dacic, Branislav Ivkovic, Zoran Andjelkovic. (Vecernje novosti, 15. 05. 2000) – »... Njihove price se zasnivaju na opstrukciji naseg drustva... Naspram toga stoje ocigledni rezultati nase zemlje... Dakle, jasno je ko priziva haos u Srbiji, pa cak i gradjanski rat...«
Sustina skupa (SPS, jun 2001), uz klicanje policiji i svom vodji u zatvoru (jos u Beogradu), bila je u suludim pozivima na nekakav ustanak. Govornici su isticali da su se »okupili ne zbog svojih partija, vec zbog Srbije koja je ugrozena i raskomadana... Raznim izmisljenim hladnjacama zele da nam nametnu osecaj kolektivne krivice i da od srpskog naroda naprave genocidni narod...« (Dacic). »Sa Milosevicem na hasku klupu treba da sedne cela Srbija« (Ivkovic). »U kakvu frulu Srbija duva, jos se ne zna« (Andjelkovic).

Povrh svega, mitingasi SPS politickog cirkusa opozicije, nezadovoljni izvestajima vlade, advokata, lekara, uvode »vrucu liniju« – poseban broj telefona, radi prijavljivanja licne imovine gradjana iz zemlje i inostranstva kao jemstvo za pustanje na slobodu S. M. U zakljucku kazu da smo svi mi, kolektivno i pojedinacno, spremni da ucestvujemo u toj akciji »drame« ratosiljanja od krivice pripisane nebeskom narodu.