U jesen 1997. godine, slucaj profesora Slobodana Petkovica na Sumarskom fakultetu ustalasao je akademsku i siru javnost. Odlukom tadasnjeg dekana Dusana Jovica, profesor Petkovic je dobio otkaz, na osnovu famoznog clana Zakona o radnim odnosima koji se odnosi »na izostajanje sa posla 5 uzastopnih radnih dana«. Medjutim, pravi razlog otkaza je bio vezan za Petkovicevo angazovanje u Studentskom protestu 1996/ 97. godine i za najavu rasvetljavanja Jovicevih zloupotreba funkcije i finansijskih malverzacija. Posle otkaza, Petkovic je poveo radni spor, koji je dobio na svim instancama sve do Vrhovnog suda, vrativsi se, posle dve godine, ponovo na fakultet.
»Slucaj Petkovic« predstavljao je najavu obracuna Milosevicevog rezima sa univerzitetom i zato je duboko uznemirio akademsku zajednicu. Usledili su protesti i potpisivanje peticije za povratak Petkovica na posao (koju je potpisalo 1700 nastavnika i saradnika BU). Zbog toga je dekan pokusao da se odbrani od pritiska univerzitetske javnosti i »pojaca« svoje argumente za Petkovicevo otpustanje. Na sednici Nastavno-naucnog veca BU, aprila 1998. godine, Jovic je tesko oklevetao Petkovica, citajuci anonimna pisma nedostojna bulevarskih listova, u kojima se otpusteni profesor moralno blati. Ovaj Jovicev cin je izazvao novi sok u akademskim krugovima, jer u analima BU nije do tada bio zabelezen slucaj tako brutalne i primitivne klevete na najvisem univerzitetskom forumu. Profesor Petkovic je zato satisfakciju morao da potrazi na sudu, podnevsi tuzbu protiv tadasnjeg dekana Jovica za krivicno delo klevete. Maratonski sudski spor zavrsen je tek ovih dana tako sto je Prvi opstinski sud u Beogradu proglasio Jovica krivim i osudio ga na kaznu zatvora od 4 meseca, uslovno na godinu dana.
Epilog »slucaja Petkovic« i izricanje kazne bivsem dekanu Sumarskog fakulteta sigurno predstavljaju licnu satisfakciju za prvu zrtvu obracuna Milosevicevog rezima sa univerzitetom. Medjutim, sasvim je izvesno da ovaj slucaj ima i daleko siri znacaj, za celu univerzitetsku zajednicu. »Slucaj Petkovic« je svedocanstvo o jednom vremenu, o jednom vrtlogu zla u koji je bio uvucen i univerzitet, ali istovremeno predstavlja i opomenu za akademsku zajednicu BU da se tako nesto nikada vise ne ponovi. Univerzitet ne sme dozvoliti da se vise ikad na odgovornim funkcijama na univerzitetu pojave licnosti poput Radmila Marojevica, Olivera Antica, Vladete Teodosica, Dusana Jovica i njima slicnih.
Beograd, 1. jula 2001.