Klimav temelj savezne drzave   Prema mnogima neprirodna ali politicki neophodna saradnja izmedju DOS-a i SNP-a dosla je u fazu kada se jasno pokazuje da je odluka o partnerstvu iz oktobra prosle godine nesolidan temelj za ozivljavanje savezne drzave i da je tako, u stvari, samo odlozeno pitanje faktickih odnosa u federaciji. Radi se, naravno, o dogovoru partnera iz savezne vlasti oko nacrta zakona o saradnji sa Haskim tribunalom.

Afera »hladnjaca«   Javnost u Srbiji ovih dana je, iz demokratsko-nacionalnog zanosa, probudila serija informacija koje daje niko drugi do privremeni ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic. Ako je ista dobro oko »afere hladnjaca«, onda je to sto su gradjani Srbije, po prvi put, informisani o mogucim zlocinima nad Albancima, pocinjenim tokom proleca 1999. godine. O tome se nesto moglo saznati i tokom nesrecnog NATO bombardovanja i posle njega, ali je tadasnji rezim odbacivao mogucnost da su tamo cinjeni ozbiljni zlocini nad Albancima. Pokusaj da se tragovi o ubistvima zauvek uklone pokazao se kao neuspesan. Sve je, kao u izreci, »isplivalo na povrsinu«. Neobicno je, medjutim, sto je, pre pokretanja istrage, ministarstvo policije izaslo u javnost sa podacima koji bi trebalo da budu predmet detaljne i ozbiljne sudske istrage, a ne tek medijska senzacija. Policija tu igra prilicno neobicnu ulogu – njeni zvanicnici na konferencijama za stampu optuzuju vrh bivseg rezima i samog Slobodana Milosevica za umesanost u »slucaj hladnjace« preuzimajuci tako ulogu tuzilastva. Da li je u pitanju teznja da sva slava i hvala pripadne policiji ili za to postoje neki ozbiljniji razlozi? Nagadja se (ovdasnji mediji to nasiroko raspredaju) da je to podela uloga (politickih, naravno) unutar DOS-a, kako bi se ubrzalo pakovanje Milosevica za Hag, jer vreme do donatorske konferencije brzo istice. Opet se, kao u slucaju Milosevicevog hapsenja i nekih politickih i kvazipolitickih afera, spekulise o nekakvom tajmingu i iznudi. No, ono sto je u ovome ipak dobro jeste to sto je i zvanicno postavljeno pitanje zlocina pocinjenih nad kosovskim Albancima, a koje je inace tabu-tema za vecinu i u samom DOS-u.
U svemu pomenutom najzanimljivije je ponasanje Vojske Jugoslavije koja se i formalno oglasila demantovanjem svoje eventualne umesanosti u pomenute zlocine. Vojska ostro odbija postojanje ma kakvog plana za ubijanje Albanaca, a pogotovo mogucnost da je ona u tome ucestvovala. U vezi sa ovim interesantna je tvrdnja nekih analiticara da je u vreme kosovskog rata policija bila pod vojnom komandom, pa se eventualna odgovornost vojske mora pretpostaviti.

(Ne)stabilnost   Poslednjih nedelja javnost u SRJ potresaju i znaci moguce politicke nestabilnosti ne samo na saveznom nivou, vec i kada se radi o konstituisanju vlasti u Crnoj Gori, nakon aprilskih izbora. Vruci dani pregovora i iznenadjenja ko je sve, kako i sa kim spreman da pregovara, zamenjeni su odugovlacenjem konstituisanja parlamenta i izbora njegovog predsednika. Posle nekoliko dana ostre skupstinske rasprave crnogorski parlament je izabrao Vesnu Perovic iz LSCG za predsednika. Ona je bila i jedini kandidat. Njena kandidatura je rezultat dogovora koalicije DPS–SDP i Liberalnog saveza o podrsci LS manjinskoj vladi pobednicke koalicije. Vec je, medjutim, poznato da ce mandatar za sastav nove vlade biti raniji premijer Filip Vujanovic. Svoju »malu pobedu« i cudljivost podrske drugih zagovornika crnogorske nezavisnosti Milo Djukanovic kao da pokusava da kompenzira vec proverenim kadrovskim resenjima koja bi trebalo da mu garantuju lojalnost buduce vlade.

Afera   Zagrebacki Nacional je serijom tekstova o svercu duvana na Balkanu otvorio jednu veliku i vaznu temu za »mlade demokratije« ex-yu drzava, ali su njegovi napisi proizveli toliko reakcija (i to iskljucivo u stilu napada ili odbrane po svaku cenu), da je haos mnenja oko tog pitanja za javnost postao jos veci. I mracniji. Usred Nacionalove serije napisa desilo se ubistvo jednog od pomenutih aktera sverca duvanom sto je konfuziju uvecalo, ali svemu tome donelo i crtu pretece ozbiljnosti. Nacionalovi napisi koji su jedna horor prica u nastavcima (mafija i politicari, narucena ubistva, astronomske sume koje su navodno zaradjene u svercu duvanom) imaju (i u slucaju da se radi o manje-vise prljavom tracu) takodje zastrasujucu dimenziju: ko to i zasto proizvodi afere?

Vezbanje suzivota   U vreme kad svi sve optuzuju i kada izgleda da niko nikom ne veruje, kao i da se ne vide ljudi od cvrstih uverenja i ako ne moralnog bar politickog integriteta na javnoj sceni, desio nam se i jedan »srecan kraj«. Sa uspehom je, kazu svi relevantni prosuditelji krize na jugu Srbije, ova kriza privedena kraju. Zdruzene snage bezbednosti potpuno su ovladale i najosetljivijim delom bezbednosnog pojasa prema Kosovu, sektorom B. »Vratili smo se kuci«, kako je marketinski objasnjen ovaj kraj jedne tuzne balkanske storije. Neki su komentarisali da, eto, i mi mozemo da dobijemo ako se zalazemo za »mirnija« resenja, da mozemo da postanemo miljenici medjunarodne zajednice, a mozda i nasih sugradjana druge nacije i vere.
Ono sto bi trebalo da bude prava pobeda tek bi, u stvari, trebalo da se desi. Pocelo se sa obucavanjem za mesovitu policiju, a tek predstoji izgradnja poverenja i aktivan suzivot. Uspeh nije zagarantovan, ali po prvi put u dugom periodu mrznje i ubijanja za to postoje najozbiljnije sanse.