Usvajanje Ustavnog okvira privremene autonomije Kosova izazvalo je veliko uznemirenje. To je jos jedna posledica nedostatka pune saradnje sa UNMIK-om. Skupstina Srbije odbacila je ovaj akt. Ipak, u vezi sa izborima vrata su ostala odskrinuta. Zahteve za prethodnim obezbedjenjem sigurnosti Srba i ostalih etnickih zajednica i povoljnim uslovima za povratak iseljenih niko ne moze osporiti. Ali, ne treba dozvoliti da se ne ucestvuje zbog nasih unutrasnjih preganjanja u prihvatanju potrebnih politickih i pravnih aranzmana izmedju Beograda i UNMIK-a u procesu sprovodjenja odredbi Ustavnog okvira cija se legalnost ne moze osporiti iz ugla medjunarodnog prava.
Stvari su u tom pogledu jasne. Donosenje Ustavnog okvira predvidjeno je mandatom UNMIK-a utvrdjenim rez. 1244 (1999) koju je SRJ prihvatila kako bi doslo do prekida intervencije NATO-a. Nova demokratska vlada posle pada Milosevica ne samo da je potvrdila ovo prihvatanje nego ga je proklamovala kao jedan od kamena temeljaca svoga unutrasnjeg i spoljnopolitickog ponasanja, sto je potpuno shvatljivo. Rezolucijom 1244 (1999) medjunarodna zajednica je garantovala suverenitet i teritorijalni integritet SRJ ukljucujuci i Kosovo.
Izgleda da postoje mnoge nedoumice u odnosu na sadrzinu i domasaj Ustavnog okvira. Pocevsi od upotrebljene terminologije, naziva i strukture vrhovnih organa vlasti, procentualnog ucesca postojecih etnickih zajednica u izbornim i drugim organima, do sistema donosenja odluka, sve se dovodi u pitanje. Na sve se gleda kroz prizmu moguceg ostvarenja eventualne drzavnosti, odnosno nezavisnosti Kosova. Za pisca ovih redova mnogo je znacajnije podvuci privremenost kao bitan element njegovog donosenja videci u njoj priliku pruzenu demokratskoj Srbiji (i SRJ ukoliko opstane) da postujuci etnicku strukturu Kosova, u kojoj su Albanci vecinska nacija, u okviru novih integrativnih tendencija koje moraju doci do izrazaja na Balkanu, zeli li se postici njegova konsolidacija, nadje zajednicki jezik i sa njima. Medjutim, ma koliko Ustavni okvir na prvi pogled ostavlja utisak da je rec o kabinetski sastavljenom aktu, njegova demokratska sadrzina u praksi sporazumnog sprovodjenja od strane demokratskih snaga etnickih grupa na Kosovu kao i vlade Srbije (SRJ) i UNMIK-a, mogla bi vremenom dovesti do pozitivnih rezultata i izmene atmosfere u nasem regionu. Samo tim putem bi doslo do punog ostvarenja ciljeva rez. 1244 (1999).
Tesko da se danas moze racunati na brzi uspeh u tom pravcu. Kod nas ali i kod Albanaca jos uvek preovladjuju istorijske reminiscencije pa se i na Privremeni ustavni okvir gleda kao da je rec o primeni politike protektorata iz proslosti. »Istocno pitanje« onako kako se konstituisalo u 19. veku mozda nije reseno, samo sto su se i medjunarodna zajednica i medjunarodno pravo promenili. Istorija se, i pored najbolje zelje nekih, ne ponavlja. Danas odgovornost za njegovo resenje lezi prvenstveno na plecima naroda o cijoj se sudbini radi. No, o tome nesto vise u sledecem Pojmovniku Republike.