Postovani gospodine upravnice,
Dragi gosti,
Uvazene sudije,
dobrodosli na susret autora lista Republika.
Postovani autori, red je da se, posle toliko godina, i vidimo, i na »velikoj sceni« a ne samo u katakombama. Cast mi je sto sam jedan od vas i radujem se ovom susretu. Istovremeno, zajedno sa vama tugujem za svima onima kojih vise nema medju nama.
Moglo bi se reci da smo imali srecu da prezivimo mnoge teske godine a i da sudelujemo u rusenju jednog opakog rezima koji je sejao smrt i opstu nesrecu. Mozemo biti zadovoljni i time sto smo, usred opste posasti, sacuvali prisebnost duha i govorili ono sto smo smatrali istinom, istrajavajuci u nadi da ce doci kraj stradanju.

Ne bi pak bio red da se razidjemo bez polaganja racuna. Zbog toga smo izdali (kao »ovejani izdajnici«) Bibliografiju koja je sada pred vama, kako bismo sto objektivnije procenili sta smo radili i uradili. Sve je zapisano. Time se lisavamo izvesnih cari oralne kulture, da se naknadno kazuje nereceno. Koliko smo tome skloni pokazuje i jedna anketa koju je nedavno u svom intimnom krugu sproveo jedan nas prijatelj. On ih je pitao da li se secaju kako su nekad ranije izrekli mudre i vidovite reci; svi upitani su rekli da se secaju, ne skrivajuci izvesno samodivljenje, iako je sve te reci nas anketar – izmislio. Mi predocavamo kritickom sudu javnosti samo ono sto je zaista bilo objavljeno.
Radovi oko dve hiljade autora prikazani u preko sest hiljada jedinica ove Bibliografije mogu da stvore utisak o zamasnom i mocnom protivstavu stihiji straha, mrznje i nasilja, kako pise u glavi naseg lista. Time je uskracena osnova za ocene, koje se ponekad cuju, kako se ovde bas niko nije suprotstavljao zlu koje hara. Ali, izlazemo se i riziku da precenimo stvarnu moc kriticke misli i kulture uopste.
Pokazalo se, naime, da je pomenuta stihija toliko silovita i razorna da je nisu mogle zaustaviti ni sve tvorevine kulture. No, kultura nikada nije lisena bas svake moci. To priznaju i najveci apologeti sile cije je geslo da se mase revolvera cim cuju rec kultura. Cemu oruzje, ako je kultura lisena svake moci? Ta moc, doduse, ponekad nije dovoljna da obuzda pomahnitalu silu, sto su iskusili i pripadnici razvijenih kultura, snaznih drustava i mocnih drzava. Mi smo samo najsveziji primer kobnog preokreta, kada razorni instinkti postaju vladajuca ideologija i ratnicki poredak. Tako je bilo u fasizmu, nacizmu i staljinizmu, a, eto, biva i u totalitarizmu »malih naroda«.
Sticajem okolnosti, nasa Bibliografija objavljena je uoci 9. maja koji se vec decenijama slavi kao Dan pobede nad fasizmom a odnedavno i kao Dan Evrope, Evrope koja nastoji da sporove i sukobe medju narodima i drzavama resava bez nasilja i ratova. Mi, koji smo preziveli retko vidjene uzase imamo vise nego valjane razloge da se ukljucimo u takva nastojanja, bez iluzija da bilo gde postoji opsta harmonija.

Bitan uslov za povratak u normalan svet ostvaren je rusenjem starog rezima. Time tek zapocinje stvaranje normalne drzave i normalnog drustva. Jos nisu uklonjene ni sve njegove posledice a jos manje uzroci, niti su ugasena zarista nasilja. Posle cetiri jugoslovenska rata, preti opasnost od izbijanja i balkanskog rata. Nisu uklonjeni ni svi tragovi »hladnog rata« niti su obuzdani razni oblici preteceg militarizma.
Ako smo u daleko tezim okolnostima uspeli da sacuvamo razboritost, da budemo slobodni usred neslobode, i da istrajavamo u nadi u realnu mogucnost samooslobadjanja, zasto bismo sada odustajali od vizija slobode i njenih ostvarenja? To bi bilo i neocekivano, jer mi nismo bili samo svedoci vrtloga nasilja, nego i ucesnici u njegovom obuzdavanju. Srecom, nikada nismo bili sami, niti smo sebe smatrali »jedino ispravnim«. Postujuci sve sto smo uradili, zajedno sa drugima, ipak nije sve razjasnjeno, niti su sankcionisani zlocini. Sud o zlocinima protiv covecnosti ne moze biti iskljucivo pravo bilo koje nacije, jer je covecnost univerzalna a ne nacionalna vrednost. Vise je od cinizma pozivanje na zakone koje su donosili sami pocinioci zlocina. Odbrana covecnosti je i merilo moci kulture.
Verujuci u osobenu moc kulture i u egzistencijalnu vaznost vizija buduce slobode, potrazimo svoje mesto u tom javnom poslu, oslanjajuci se na kriticke procene onoga sto smo do sada radili i uradili. Ne prilici nam malodusnost a jos manje podleganje praznoverju da bas u trinaestoj godini izlazenja naseg lista zacutimo i nestanemo.
Cestitam vam praznik nekadasnje pobede nad fasizmom, nadajuci se novim pobedama nad novim oblicima militantnih ideologija i totalitarizma.
Beograd, 9. 05. 2001.                                                                                 Nebojsa Popov