Bojan al Pinto-Brkic

Jesmo li se razocarali u Makedoniju? To sto je jedna od bivsih jugoslovenskih republika pokazala da nije nista bolja od drugih moglo se naslutiti i bez ozbiljne analize, premda se, pomalo naivno, verovalo da bar Makedonija moze izbeci zlu kob sukoba, uceci iz iskustva suseda. I medjunarodna zajednica podgrevala je ta verovanja, izdvajajuci znacajnu pomoc za malu balkansku drzavu. No, fenomen koji je obelezio delovanje medjunarodne zajednice na prostoru bivse Jugoslavije, nedostatak jasne strategije (sto se takodje moze tumaciti kao strategija), danas kosta citav region stabilnosti. Pokusaji desnih udara tumace se kao drustvena dogadjanja, a posledice u samoj Makedoniji bice tesko proceniti i kada se sukobi okoncaju, pod uslovom da imaju kraja u doglednoj buducnosti jer sve vise lice na latinoamericke sapunice.
Razlozi za preispitivanje odgovornosti medjunarodne zajednice su ocigledni: svi regionalni faktori koji nose neuporedivo veci teret odgovornosti objektivno nemaju potencijala da prevazidju svoju trenutnu poziciju i rese krizu; odgovornost svakog od njih ispitivana je vise puta, dok o odgovornosti medjunarodne zajednice nije bilo valjane rasprave, pri cemu su pokusaji bili ograniceni, s jedne strane, nacionalistickim poimanjem stvarnosti – raznim teorijama o svetskoj zaveri – i, s druge, strahom da se ne dirne u kompleks tabua koji su, navodno, narocito neprijatni stranim donatorima – dogma o bezgresnosti svega sto dolazi van granica Srbije/bivsih jugoslovenskih republika. Eventualni jasni i nedvosmisleni zakljucci mogli bi obavezati medjunarodnu zajednicu da ponovo razmotri svoju politiku u regionu, kako bi se utro put stabilizaciji.
Nekoliko je segmenata na koje se mora obratiti posebna paznja: personalisticki pristup nasuprot proklamovanom principijelnom, nevoljno i nedovoljno pomaganje autonomnih lokalnih inicijativa, ulaganje u razvoj parainstitucija, nastojanje da se uspostavi uprava van svih vrednosti evropske/americke demokratije, vestacke inicijative za pomirenje i saradnju, konfuzija u nadleznostima medjunarodnih organizacija etc. Rat u Makedoniji, sinonimu za malu republiku neuspesnu u apoteozi sopstvene drzavnosti, samo je proizvod dominirajuce neozbiljnosti, cak malicioznosti. Rat u kojem se ne zna koja je strana dublje zagazila u tamnu nijansu sivila...
Kako mozemo biti razocarani Makedonijom kad medjunarodna zajednica pokazuje volju da gasi pozar i, po pravilu, pribegava najlaksim i najkratkorocnijim resenjima, ma kako ona losa bila? Zar smo ikada mislili da je Skoplje sposobno da samo resava svoje probleme, osim ako se pod resavanjem ne podrazumeva slanje oba tenka pred neko albansko selo da naprave posao medjunarodnim i vladinim agencijama? Hitne posete evropskih i americkih politicara s ciljem posredovanja oko formiranja koncentracione vlade i »politickog suprotstavljanja naoruzanim ekstremistima« predstavljene su u zapadnim medijima kao vrhunac pomoci Makedoniji. Ima li koga da postavi pitanje sta su radili poslednjih deset godina.