4300. ALBANIJA / prevela O. Z. // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 5 : geogr. karta.

Iz: Bibliographisches Handbuch der ethnischen Gruppen Südosteuropas, 2, München 1997.

4301. O prici i pricanju // God. 10, br. 181(1-15.2), str. X.

Iz: Citanka za I razred srednje skole, Beograd 1995.

4302. Informacija ANEM-a o nedodeljivanju frekvencija / Veran Matic. // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 6.

4303. Saopstenje Asocijacije nezavisnih elektronskih medija / Veran Matic. // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 10.

4304. Reakcije na Filozofskom fakultetu na donosenje novog Zakona o univerzitetu // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 23.

4305. Demokratski etos i nacionalisticki patos / prevela Dragana Starcevic. // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 30-31.

Iz: »Baskima je, da bi postojali, potreban neprijatelj«, Mostovi br. 112-113, 1997/98.

4306. Kako se proizvodi ideologija : ogledi / il. Predrag Pedja Terzic. // God. 10, br. 189(1-15.5), str. 9-24.

Skracena verzija istrazivackog rada. Kakve su ideologije tri pretendenta na mesto predsednika Srbije – Draskovica, Seselja i Milutinovica. M. Milutinovic: u primerima dobre volje preovladjuje birokratski jezik bez znacenja, negativne reci su snaznije, a paranoicne izjave o svetskoj zaveri ceste. »Socijalisti svojim stilom upucuju na to da su promene koje obecavaju neodredjene i neopipljive, ali da su stvari koje odbijaju – sasvim konkretne.« V. Draskovic – pozitivan stav prema svetu, uz krupna obecanja. V. Seselj – negativan odnos prema svetu i pretnje, govor mrznje uz koriscenje ratnih metafora. Dejton: socijalisti su prividno spremni da postuju Dejtonski sporazum, mada se pozivaju na Ustav kad je rec o Hagu. SPO ponavlja da ce postovati Dejtonski sporazum. V. Seselj: »Svi casni i posteni Srbi su protivnici Dejtonskog sporazuma«. Kosovo: SPS, s jedne strane, odrice se preddejtonskih izjava, a sa druge strane nastavlja sa autizmom i mrznjom. SPO priznaje da ima tenzija na Kosovu i ne odbija saradnju sa Medjunarodnom zajednicom. V. Seselj: »Ja bih na Kosovu ukinuo sva prava Siptara koja oni ne koriste«. Sankcije: SPS podvlaci da smo mi, kao aktuelna socijalisticka zemlja bolje prosli nego ostale bivse socijalisticke zemlje, koje nisu imale raspad, rat, sankcije. Buducnost Srbije: SPS – poruke su bez konkretnih resenja, pune fraza. SPO takodje nema alternativu, prisutna je teza o »uspravnom povratku u Evropu«. SRS – ostaje na idejama Velike Srbije, nesto ublazene. Protivnici: SPS – preovladjuju teske optuzbe na racun protivnika, medju kojima dominiraju one o izdajnistvu, slugeranjstvu, fasizmu i seseljizmu. SPO – usmeren na Seselja koji se vidi kao »ponor«, ukazuje se na njegovo nesrpsko poreklo, a Vuk se narcisoidno istice kao »jedini«. SRS istrajava na izdajnickoj ulozi V. Draskovica, na koju se nadovezuje obracun sa medjunarodnom zajednicom. Konacan utisak je da »decembarski izbori ni u lingvistickom, a samim tim ni u ideoloskom smislu nisu doneli nista novo... idejno i znacenjski nov, ali istovremeno i medijski mocan jezik, jezik koji bi uspeo da narod navede na drugaciji odnos prema stvarnosti i da izbrise zlocudne tragove ideologije koja je harala ovim prostorima u godinama izolacije i poraza – jos nije rodjen«.

4307. Ko to rado ide u vojnike : ogledi / i Milos Vasic, Aleksandar Vasovic. // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 11-22 : il.

Analiticki pregled medijskog izvestavanja tokom mobilizacijske krize. Mobilizacija 1991. bila je traumaticna i posle nje vise nije i nece biti kao pre. Znatan broj Srbijanaca i Crnogoraca odbio je da ide u rat, zbunjenost je bila opsta. »Cim Srbija bude napadnuta, eto nas« – rekao je valjevski rezervista. Opsti haos, bez proglasenja ratnog stanja. Zvanicni podaci o odzivu na mobilizaciju: Srbija 50 odsto, Beograd 15 odsto. Najveci gubitnik mobilizacijske krize je srpska opozicija, koja je »pretezno nacionalisticka« i nije shvatila da je to Milosevicev rat. »Ratnohuskacka histerija rezimskih medija raste«, da bi, posle izvesnog vremena, »politicka platforma rata bila zamenjena etnickom«. JNA postaje srpska. Protesti roditelja. Rat u Slavoniji. Samoubistvo Miroslava Milenkovica. Potera za dezerterima. Pobuna valjevskih rezervista. Dubrovnik. Muskarcima zabrana putovanja u inostranstvo. Rastu pobune rezervista. Vukovar. Mirovni pokreti i peticije. Spiskovi »dezertera« u kragujevackoj Svetlosti. Predlozi za amnestiju »dezertera«. Evropski parlament jednoglasno usvaja Rezoluciju o dezerterima. Mobilizacija izbeglica iz Hrvatske i BiH i onih koji su tamo rodjeni postaje pravi »lov na ljude«.

4308. (Pismo Nebojsi Popovu) // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 47 : faks. pisma.

4309. Banjaluka – njen ponos i stid // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 28.

4310. I rat ima kraj // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 28.

Iz: Ja, novinar?, Banjaluka 1998.

4311. Balkanizacija Balkana / il. Miroslav Vasa. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 27-28.

4312. Radio B-92 & TV Kosava / Obrad Savic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 22 : faks.

4313. Pojedinac, zajednica i kultura / prevela Drinka Gojkovic ; il. Predrag Pedja Terzic. // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 28-29.

Iz: Stranci: prijatelji ili neprijatelji, Beograd 1998.

4314. Problem i resenje Kosova // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 6.

Privedeni su studenti jer su nosili transparente sa natpisima: »Necu rat, Necu da budem ubica«. Patoloska fascinacija ratom i patoloski mir: mirenje sa ratom ne uznemirava, ali studenti uznemiravaju. »Kosovo jeste pocetak i kraj vremena smrti, najkobnije politike koja je Srbiju ikad vodila i vodala.«

4315. »Kartografi« idu dalje // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 31.

Iz: »Ko prezivi ovaj vek, mozda ce jos ponesto imati da vidi«, Has br. 55, Novi Pazar 1998.

4316. BIH – put ka demokratiji / D. S. // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 10.

4317. Malo obespamecivanje medju prijateljima // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 23.

4318. Na trgu mrtvih velikana / il. Zan Kokto, Josef Manes. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 29-31.

Iz: Barikade 2, Zagreb 1995.

4319. Antropoloska misao u nas // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 24.

Iz: Filozofska antropologija, »Naprijed«, Zagreb 1993.

4320. Rezolucija o zastiti prava gradjana CG koji se nalaze na sluzenju vojne obaveze na Kosovu // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 13.

4321. Dijalog i tolerancija iznad svega // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 11.

4322. Na tapetu jos i – pasos! // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 9.

4323. Trovanje umesto trosenja // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 6.

4324. Ivo Zanic, »Prevarena povijest« // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 31.

4325. (Pismo Paji Francuskom) // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 5.

4326. DA RAZVOJ bude ugodan za sve : (izjave ucesnika) // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 8.

4327. Gradjanin // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 5.

4328. Puritanizam u politici // God. 10, br. 183(1-15.3), str. IV.

4329. Srbija – onanioloska sila ili Darvinizam i naucna sloboda – seksologija i drustvena sloboda // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 7 : tabela.

4330. Titanska muzevnost // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 10.

4331. Vecni (kosmo)polis / il. Miroslav Vasa. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 2.

Od Stare Grcke opsada gradova je slavna i predstavljala je kraj rata i pocetak politicke i kulturne vlasti osvajaca. Duh grada bi ustuknuo pred varvarima koji su sebe videli kao »preporod« dekadencije. Duh grada se, ipak, ocuvao. Tako je, i bice, i sa Beogradom.

4332. Evropa: Jalta je mrtva / prevela Sonja Prodanovic. // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 9-10.

Iz: Trade Union World No 2, februar 1998.

4333. DEKLARACIJA / Distrikt 0230, Urbana radionica, »Otvorena vrata«, Institut za interkulturalnost. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 7.

4334. (Pismo Draganu Tomicu) // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 25 : faks. pisma.

4335. Privid ili stvarnost // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 8.

4336. Rat, zlocinstvo i pravo // God. 10, br. 183(1-15.3), str. III.

Pri utvrdjivanju krivicne odgovornosti za pocinjene zlocine u ratovima 1991–1995. nebitno je da li su to bili medjunarodni ili unutrasnji ratovi. Haski tribunal sudi za krsenje humanitarnog prava, jer ni u odbrani poretka i ustava vojska ne sme da cini zlocine protiv covecnosti. Sudjenja pojedincima oslobadjaju od kolektivne krivice, a uspostavljeni mir ukida zelju za osvetom.

4337. Dvostruka angazovanost Dragoslava Krnajskog // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 29.

4338. Julski fasizam // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 34.

4339. Kultura vlasti // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 39-40.

4340. Kulturno strancarenje // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 24-25 : il.

4341. Mileta Prodanovic »Pohvala ruci« // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 8.

4342. Stari frik // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 29.

4343. Umetnicka angazovanost devedesetih / il. Predrag Pedja Terzic. // God. 10, br. 189(1-16. 5), str. 8.

4344. Umetnicki sindikalizam // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 28.

4345. Umetnost i angazovanost // God. 10, br. 181(1-15.2), str. XIII : il.

4346. Prvi decembar 1918 / il. Vladimir Tersaz. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 25-26.

4347. Vecinom protiv razuma // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 30.

4348. Intelektualac – sporna figura / i Toni Kemp-Velc ; prevela Ivana Spasic. // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 9-20 : il.

Iz: Intellectuals in Politics: From the Dreyfus Affair to Salman Rushdie, London, New York, Routledge, 1997. Edvard Said: intelektualci kao »klasa kojoj je danas hitno potrebna moralna rehabilitacija i drustveno redefinisanje... (njima su) izvadjeni zubi«, a njihov zadatak se sveo na »proizvodnju pristanka«. Izbor ove teme u Engleskoj je posledica vidjenja intelektualaca u toj zemlji. Stav M. Tacer i otpor intelektualaca (odbijanje Oksforda da joj dodeli tradicionalni pocasni doktorat, Povelja 88 Pinterove grupe, Stopardova podrska Ruzdiju). Ideolozi desnice preispituju ulogu intelektalca. P. Dzonson svojim zakljuckom »cuvaj se intelektualaca« optuzuje ih za tiraniju ideja i despotizam. Dz. Keri napada britanske intelektualce za pretenzije i elitizam posle 1880, kada su se oni zabrinuli zbog uspona masa ka drustvenoj moci. Od elitizma V. Vulf preko niceovskog natcoveka do »intelektualca« Hitlera. On zakljucuje da su za holokaust odgovorni intelektualci. Istocna Evropa daje grublju sliku. Tamo »se razvila ideja da inteligencija zauzima jedinstven polozaj cuvara kulturnih i etickih vrednosti pred nasrtajima drzave«. Boljsevicka revolucija je donekle zbunila intelektualce, jer ma koliko da su joj pridoneli ostavila ih je za sobom. Drugi su je doziveli kao »smrt kulture«. Po Kolakovskom, nastupilo je »doba mitova« u kojem je istina postala institucionalno sredstvo, »a njen sadrzaj je u svakom pojedinacnom slucaju bio odredjen dekretima Nepogresive Institucije«. Intelektualci deluju iz pozicije relativne autonomije, a od toga je »neodvojiva ideja da intelektualci samom prirodom svog rada i autonomnog polozaja, nose odgovornost za istinitost i prema istini«. Stavovi Bende i Saida. Vek koji je zapoceo Drajfusovom aferom zavrsava se okrutnostima u Bosni, hapsenjima intelektalaca sirom sveta i progonom Ruzdija.

4349. (Pismo N. Popovu) // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 31 : faks. pisma.

4350. Beatifikacija i neke senke / il. Nikola Cvetkovic. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 9.

4351. Cudan gost // God. 10, br. 182(16-28.2), str. V.

4352. Disidenti – bekstvo iz utopije / il. Budimir Dimitrijevic. // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 17-22.

Odlomak iz studije. Otvoreni pojam i istorijat disidentstva. »On oznacava pobunjenike, jeretike i sanjare koji uistinu beze iz jedne ‘dovrsene’ stvarnosti... u permanentnoj borbi ka novim prostorima slobode... Smisao disidentstva je u stvaranju pri punoj svesti, sa sredstvima kritickoga misljenja – u stvaralastvu koje polazi od coveka i gradjanina.« Razlicita vidjenja jugoslovenskih disidenata i vazna uloga koju imaju u »vlasti Milosevicevog neocezarizma«. Ruski disidenti i Andrej Sinjavski.

4353. Disidenti – izmedju reforme i revolucije : ogledi / il. Bosko Karanovic. // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 13-18.

Pojam disidentstva. »Ima sistema koji se ne mogu reformisati, ali disidenti, oni autenticni i u svom disidentstvu dosledni, iako ne ruse sistem, pripremaju njegov kraj i u toj permanentnoj pobuni valja traziti dublji i stvarni smisao disidentstva.« Papa Celestin V kao paradigma disidentstva. Nedovrsene rasprave o »Marksovom nasledju«. Komunizam i fasizam. Otvaranje rasprava i arhiva u svetu, ali ne i kod nas. Enigma Gorbacov. »Prilagodjena istorija.« Provincijalizacija i vulgarizacija nase istorije. Nedostatak kriticke istoriografije.

4354. Gorka zetva patrijarhova // God. 10, br. 181(1-15.2), str. VI : il.

4355. Knjizevnici i fariseji // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 7.

4356. Kosovo – preteci metez // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 5.

Rat na Kosovu je tu, »dedinjski despot« nema nikakvu viziju osim ocuvanja vlasti. Na dramu svih ljudi na Kosovu Srbija cuti, opozicija – sem GSS – jedva da se razlikuje od vlasti. Ne razmislja se o obliku samouprave u kojoj bi Albanci videli nadu, a ne prevaru.

4357. Kosovske politicke davorije // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XIII.

4358. Kosovski bozuri venu // God. 10, br. 185(16-31.3), str. II.

Reke albanskih izbeglica krecu se ka Crnoj Gori i Makedoniji, broj ranjenih i poginulih se ne zna. Kao da se nista nije naucilo, pa se po Kosovu isticu fotografije Karadzica i Mladica. Opoziciona podrska rezimu je gotovo opsta (sem GSS), a sa Milosevicem nema resenja. Medijima, zainteresovanim za ovu temu, preti se zakonom o informisanju. Tragedija na Kosovu je i srpska i albanska. To bi trebalo da ima na umu i SPC.

4359. Magistra vitae / il. Nikola Vitkovic. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 11.

4360. Metereologija je politicko pitanje / il. Ivana Jerkovic. // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 8.

4361. Mihajlo Mihajlov // God. 10, br. 181(1-15.2), str. VII.

4362. Na rubu nade // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 5.

4363. Nada i nadanje // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 6.

4364. Nos i fleke // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 7.

4365. O bogu i batinama u Bogaticu // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 10.

4366. Pravo savesti – ljudsko pravo // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 11.

4367. Pro Oriente – becki most izmedju Istoka i Zapada // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 10.

4368. Rodu o jeziku // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 8.

4369. Rusi i Srbi // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 5.

4370. Ruske balkanske karte // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 5.

4371. Ruski snovi srpskih radikala / il. David Burljuk. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 6.

4372. Ruzan san u zlatnom Pragu // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 10.

4373. Sjaj i beda utopije : (knjiga u novinama) / il. Emilija Markovic. // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 13-20.

Pojam »ideologija« nema nuzno negativno znacenje; »inspirativna snaga utopijskih vizija je nesporna«. Neprihvatljiva je teza o kraju istorije i kraju ideologije, ruski komunizam nije iscrpeo inspirativnu moc komunisticke utopije. Komunizam u perspektivi vecnosti i njegov kraj kao »promene koje nisu dovrsene« (N. Popov). Vidjenje smisla i buducnosti komunizma kod Dostojevskog. Biblijski i religijski simboli – komunizam kao vernicko iskustvo. Komunizam su okoncali i komunisti i antikomunisti. »Iskustvo komunizma ce srusiti komunizam« (A. Kestler). Slicne stavove ima i I. Silone. Znacaj disidenata (kod kojih je religijski odnos takodje prisutan) i drugi disidentski krug, kod kojih nema pitanja refleksije i autorefleksije poput onih kod Rejmona Arona. Razlika izmedju ispovesti i metodologije Arona. Istovetnost saznanja o revoluciji Kestlera i Tepavca. Drama smene sistema, ali najpre drama savesti. Misterija kraja komunizma. Crna knjiga komunizma otvara niz pitanja; kod nas je prisutan strah od poredjenja nacizma i komunizma. »Nacisti su bili nehumani jer je njihova doktrina bila nehumana, a staljinisti su bili nehumani iako je njihova doktrina bila humana. Na cijoj je strani, dakle, olaksavajuca okolnost?« (E. Moren). Teror, koji je zajednicki za oba sistemima, obicno prikazuje jednu stranu. Plakat koji, u vreme rata u Bosni, prikazuje Milosevica sa Hitlerom bio bi – kaze N. Gorbanjevska – primereniji da je umesto Hitlera stavljen Staljin. Disidenti i »sezdesetosmasi«, razlicitost Istoka i Zapada i prisutnost mitomanije. »Ja sam vanbracno dete iz jednog djavolskog braka – braka izmedju fasizma i staljinizma« (Bernar-Anri Levi). Kult Ce Gevare. Razlicitost: »Iako se cinilo da svi zele isto, nisu svi zeleli isto – iako se cini da su svi postupali isto, nisu svi postupali isto«. Parabola »vracanja ulaznice« Ivana Karamazova i vracanja clanske karte KP. Raslojavanje disidenata. »Nema idealnog disidenta, ali ima disidentskog ideala.« Znacaj studentske pobune cije seme doseze do otpora Milosevicu. »Posle Osvjencima i Gulaga ideja Revolucije je mrtva, ali ostaje pitanje kako odbraniti demokratiju od kapitala«, kaze jedan protestantski mislilac.

4374. Srbija na daci // God. 10, br. 189(16-31.6), str. 6.

4375. Sesta kolona // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 11.

4376. U Kini zive Kinezi / il. Tamara Zivkov. // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 6.

4377. U radionici istorije // God. 10, br. 181(1-15.2), str. X : il.

4378. Vreme jeremijada i tirada / il. Milan Pavlovic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 25.

4379. Otpori kritickom misljenju : (razgovor) / priredila Olivija Rusovac. // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 26-28.

4380. Saopstenje Studentske unije Elektrotehnickog fakulteta // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 21.

4381. Rat i kultura : ogled / prevela D. S. ; il. Vaclav Masek. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 17-24.

Iz: Krieg und Kultur, New York, München, Berlin 1998.

Sedamnaesti vek – vek rata. Tridesetogodisnji rat. Razvitak pojma mira u XVI i XVII veku. Augsburski verski mir. Vestfalski mir. Luterovo humanisticko shvatanje rata i mira. Evolucija njegovih ideja – od jasnog protivljenja svakom ratu i primeni sile do spoznaje da »svetom ne moze da vlada protestantizam«, te da ga vrhovni vladar, drzava, moze koristiti kao sredstvo odrzanja opsteg mira. Humanisticko shvatanje – bellum malum, izuzimajuci, naravno, rat protiv neprijatelja hriscanstva – E. Roterdamski i S. Frank. Nema ucenja o pravednom ratu – rat je samo instrument odbrane. Vera u pobedu razuma. »Naporan mir je uvek bolji od pravednog rata« (Rantcau). Najava osnovne misli prosvetiteljstva: osnove »vecitog mira« su tolerancija i sloboda verskog ubedjenja. Radjanje i razvitak pacifisticke ideje. Teorija J. A. Komenskog. Udaljavanje od ovih filantropskih ideja u XVII veku, kao sto je »moralizovani makijavelizam« Justusa Lipsijusa, pravog osnivaca ucenja o drzavnom interesu. Postavljanje drzavnog interesa u srediste – F. B. od Kemnica. Konringova ideja da se »samo prevazilazenjem mrznje uslovljene verom moze uspostaviti trajan mir«. Hobs: »Tezi miru kada je moguc; kada nije, trazi pomoc za rat«. Sve veca spremnost da se na rat gleda kao na legitimno sredstvo politike. Propadanje starih ideja »pax christiana« i »pravog i pravednog mira« kao osnova evropskog zajednickog zivota.

4382. Apel Skupstini Srbije // God. X, br. 198-199(1-31.10), str. 30.

4383. Neophodnost preokreta / il. Predrag Pedja Terzic. // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 25.

4384. Zakonitost za Kosovo i celu zemlju // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 5-6.

4385. FILM i san / il. Zdenjek Mezl. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 35.

Iz: Zivojin Pavlovic, »Centar film«, RTS Beograd; »Prizma«, Kragujevac.

4386. Mesijanizam i sveta Rusija : ogled / preveo Mirko Djordjevic ; il. Tatjana Dzabic, Marko Milosavljevic. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 13-20.

Saopstenje na simpozijumu u Becu septembra 1998. Ozivljavanje ideja mesijanstva u kriznim periodima. Ruski religijski, politicki i »kulturoloski« mesijanizam. Razlika izmedju mesijanizma i misionizma – Berdjajev. Mesijanski shvacena uloga Rusije kao zastitnice Evrope od azijske agresije i varvara. Moskva, »treci Rim«, kao jedini azil za pravu veru i poboznost. Dvadeseti vek – »socijalisticki mesijanizam«. Pravoslavlje i slovenska nadmocnost. Bulgakov: lako prelazenje nacionalnog mesijanstva u nacionalizam. Uticaj »starog jevrejskog mesijanizma«. Kulturno-konfesionalni mesijanizam. Mesijanske ideje u ruskoj filozofsko-religijskoj misli. Nostalgija za vremenom pre revolucije. Rusi kao »prirodno hriscanski narod«.

4387. Dekanu Medicinskog fakulteta u Beogradu / Slobodan Marinkovic. // God. 10, br. 202-203(1-31.11), str. 10 : faks. pisma.

4388. Jelovnici... // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 7.

4389. Puzajuci pucizam / il. Milan Pavlovic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 9-10.

4390. Razgovori o toleranciji // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 24.

4391. Prekrajanje istorije // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XII : il.

4392. Cetiri godine Gradjanske citaonice // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 29.

4393. Podstrek jedinstvenoj Bosni i Hercegovini / il. Budimir Dimitrijevic. // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 11.

4394. Poljuljan monolitni tronozac SDA, SDS i HDZ // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 4-5 : il.

4395. Potiskivanje jastrebova iz vlasti // God. 10, br. 181(1-15.2), str. IV-V : il.

4396. Preimucstvo nacionalnih stranaka // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 5.

4397. Previranja u Bosni i Hercegovini // God. 10, br. 183(1-15.3), str. IV.

4398. Nevolje sa Zakonom // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 26-27.

4399. Gospa – milost i bes // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 11.

4400. Gospa s Morave // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 5.

4401. Kulturna saradnja // God. 10, br. 188(1-15.6), str. 6.

4402. Kurazenje preko »daljinca« // God. 10, br. 189(16-31.6), str. 7.

4403. Prema dvorjanima i – dvor // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 10.

4404. Sadam-metrija // God. 10, br. 183(1-15.3), str. III.

4405. Slobodni gradovi – trn u peti rezima // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 6.

4406. Sta ima novo // God. 10, br. 181(1-15.2), str. V.

4407. Ide Sloba lajkovackom prugom // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 9.

4408. Obozavaoci sopstvenog pupka // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 6.

4409. Kultura otpora // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 25-26.

Iz: Za novo prosvetiteljstvo, Institut za evropske studije, Beograd 1997.

4410. Otvoreno pismo Instituta za medjunarodnu politiku i privredu // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 45 : faks. pisma.

4411. Avantura prezivljavanja / il. Milan Bosnic. // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 3-4.

Situacija na Kosovu se zaostrava. Milosevic ce izmedju dijaloga i rata verovatno odabrati rat, jer smatra da ima vise sansi u sukobu sa OVK nego u prethodnim ratovima. Jugoslavija je zatrazila prijem u Savet Evrope. Da li to znaci Milosevicevo popustanje? Verovatno ne, s obzirom na to da je stvorio jak nacionalni blok (Seselj, Draskovic). Dodatni problem mu predstavlja Djukanovic i poremeceni odnosi sa Crnom Gorom. Lako se moze dogoditi da kosovski problem resi neko drugi.

4412. Deklaracije i akcije / il. Jirzi Trnka. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 12-13.

4413. Drugi krug pakla // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 4.

4414. Drzava na samrti // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 5.

4415. Fatalna nepomicnost // God. 10, br. 183(1-15.3), str. III.

»Otkako je pre desetak godina dosla u sukob sa istorijom i svetom oko sebe, srpska drzavna politika, opterecena nacionalnom opsesivnoscu, gotovo se ni za dlaku nije promenila.« Tvrdokornost i netrpeljivost koji su doveli do rata sada se ponavljaju u odnosu prema Crnoj Gori i Kosovu. Neke opozicione stranke pricaju o Staroj Srbiji (Vuk Draskovic), DSS se zalaze za regije. Ekonomisti ukazuju da je reforma osudjena na propast. Ministrima inostranih poslova Nemacke i Francuske porucuje se da nisu dobrodosli sa svojom platformom o Kosovu. Mozemo li mi da pratimo promene koje su zahvatile RS i Crnu Goru.

4416. Kako se branimo / il. Milan Drca. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 3-4.

4417. Mahnitanje i saplitanje // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 5.

4418. Manjak drzavnicke zrelosti // God. 10, br. 182(16-28.2), str. V : il.

4419. Mediji u ilegali // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 21-22.

4420. Mentalna blokada // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 3.

4421. Opozicija se priprema za izbore // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 5.

4422. Ponavljaci // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. (1).

Albanci svojim insistiranjem na nezavisnosti mogu da predju isti tragicni put koji su Srbi, svojim snom o Velikoj Srbiji, presli u proteklim ratovima.

4423. Reprodukovanje duhovne bede // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 29.

4424. Saradnja sa listom »Danas« // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 30.

4425. Slobodni gradovi, svemu uprkos // God. 10, br. 181(1-15.2), str. (I), XI.

4426. Srbija na osami // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 5.

4427. Srbija pred izazovom promena // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 39.

4428. Srbija – sok drzava / il. Budimir Dimitrijevic. // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 3-10.

4429. Srpska kosovska doktrina / il. Anastasija Kraljic. // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 3-4.

Ratom na Kosovu Srbija je »opet usla u paklenu spiralu samounistavanja«. Mnogi iz policije bacaju uniforme. Ni pripadnici VJ nisu spremni na pogibije. Izvesno je da je rat izgubljen, dodatna nevolja su pregovaraci koji lice na eselone apokalipse. Potrebne su reformske snage za novi pocetak i promena mentalnog sklopa Srba.

4430. Suznji psihijatrijske bolnice // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 41.

4431. Svedocanstvo pobune i otpora // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 47.

4432. Taj nas vladar // God. 10, br. 181(1-15.2), str. V.

4433. Traganja za novim identitetom lokalne vlasti / il. Marija Vidic. // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 46.

4434. U susret novim izborima // God. 10, br. 181(1-15.2), str. XI-XII.

4435. Uspesni ili principijelni // God. 10, br. 181(1-15.2), str. V : il.

4436. Zavera protiv javnosti : (knjiga u novinama) // God. 10, br. 202-203(1-31.12), (str. 3-112).

4437. Zrtve tudjih snova // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 5.

4438. Ko to tamo ketmani? : ogled // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 21-28 : il.

Po Ceslavu Milosu »ketman« je bolest koja se javlja u neslobodnim drustvima; to je gluma koja pruza izvesna zadovoljstva, mada se zavrsava porazom. Rasprostranjen medju intelektualcima. »Ako smo bili slobodna zemlja, o cemu se naveliko pricalo, onda tu slobodu nismo umeli da iskoristimo.« Milos navodi nekoliko vrsta »ketmana«, ali kaze da je njihov broj neogranicen. Zakon o univerzitetu i borba protiv njega. Otpor nije nikad bio narocito veliki i rezim to dobro zna. O odnosu nasih intelektualaca prema vlasti Pjer Vidal Nake kaze: »Uzasnut sam. Fenomen se prepoznaje po celom Balkanu, ne samo u jugoslovenskim zemljama, a to je, umesto radikalnog kritickog stava, servilnost intelektualaca – identicna sa onom u komunistickim rezimima – prema novim nacionalistickim vlastima«. »Potrebna je neverovatna duhovna akrobatika ili sposobnost za bezocno ketmanjenje da bi se covek tako munjevito prebacio iz Nove vere (komunisticke), u pravoslavlje, iz novogovora u crkveno besedovanje.« Crnjanski u svojoj monografiji o svetom Savi govori o nastojanju Nemanjica da saradjuju sa katolicima, o borbi svetog Save protiv nasilja i pohlepe, a izlisno je i zakljucivati koliko su danasnji »vernici« daleko od takvih stavova. Milos je ostro osudio svoje »ketmanjenje«, a to su ucinili i drugi poljski intelektualci. Otpor vlastima u Poljskoj bio je najjaci, a omogucilo ga je mnostvo faktora: solidarnost, jak uticaj crkve, snazna pomoc emigracije, hrabrost, ethos zrtvovanja za nacionalnu stvar, alternativna drzava, podrska citavog drustva, okrenutost Zapadu.

4439. Pomen Curuviji // God. 11, br. 224-225(1-30.11), str. 10.

4440. Siromastvo zasticeno drzavnim budzetom // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 14.

4441. Duh nove mase // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 38.

Iz: Duh vedrine: Kultura protesta – protest kulture, FPN, Beograd 1998.

4442. Trijumf zla // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 8.

4443. »Gorile« na ulazima, studenti u bojkotu / il. Josef Lada. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 7-9 : faks. Apela za spas Univerziteta.

Bilans primene Zakona o Univerzitetu: otpustanja redovnih profesora na Filoloskom, Pravnom, ETF-u i Pravnom fakultetu. Na ulazima fakulteta »gorile« legitimisu, studenti protestuju, 16 profesora Pravnog obustavilo je nastavu, na ETF-u se svakodnevno odrzava strajk upozorenja, a ministar prosvete »nije upoznat«. Ipak, J. Todorovic insistira na potpisivanju ugovora o radu, a oni koji ga ne potpisu, kaze on, dobice otkaz.

4444. Krug se zatvara, a jesen je stigla u Srbiju / il. Nikola Cvetkovic. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 21-24.

4445. Otkazi i protest // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 25.

4446. Otvorena sezona otkaza // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 23-24 : faks. letka Otpor! i Antifasistickog fronta.

4447. Tudjman je zacas ustuknuo / il. Predrag Pedja Terzic. // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 7.

4448. »Praxis« i Korculanska letnja skola // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 24-25.

Iz: Izvan povijesnog dogadjanja, »Feral Tribune«, Split 1997.

4449. Minare sveta : (intervju) / i Vojceh Bonovic, Lukas Tisner ; izbor i prevod Biserka Rajcic ; il. Albreht Direr. // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 9-12.

Iz: »Minaret swiata«, Znak, god. 5, br. 512, januar 1998.

4450. Disidenti i zatvor // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 11-22 : il.

Milovan Djilas jeste najpoznatiji jugoslovenski disident, ali nije prvi. O posleratnoj represiji, hapsenju predstavnika legalne opozicije, dahauskim procesima, hapsenjima 1948–1952. i Golom otoku. Studentski bunt ’68. dozivljen kao licna pobuna. »Mislila sam da covek i u neslobodnom drustvu treba da nastoji da misli i ponasa se kao slobodan covek.« Posle ’68. nastaju razlicite vrste otpora, jedan je krug mladih koji se bave revolucionarnom teorijom drustva i radnicke partije kao pretpostavkama transformacije klasnog drustva u »istinsko socijalisticko«. Razgovori o mogucnostima revolucionarnog radnickog pokreta bili su samo na teorijskom nivou. Jedini pisani tekst je bio tekst Milana Nikolica. Branko Pribicevic u jednom govoru pominje »trockisticke trojke« na BU. Sledi hapsenje M. Nikolica i P. Imsirovica, a onda i autora. Na sudjenju Stojan Miletic, istrazni sudija, povezuje ih sa Jelicevim ustasama. Presuda »zbog neprijateljske delatnosti« M. Nikolica i P. Imsirovica na dve godine, a autorka na godinu i sest meseci. »Disidentstvo (u Jugoslaviji) je postojalo kao cinjenica koja je ozbiljno zabrinjavala vlast, ali ne i i kao pokret koji bi mogao da ugrozi partijsku drzavu, kao sto se to dogodilo u Poljskoj i Cehoslovackoj.«

4451. (Nacionalizam i propaganda) // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 26-28 : il.

Iz: Nauka, nacionalizam i propaganda i pisma Nacionalu, Pariz 1998.

4452. Nasa vesela apokalipsa / prevela Biserka Rajcic ; il. Slavisa Cekovic. // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 15-18.

Iz: Gazeta viborca, 1997. Nijedan vek do sada nije imao toliko masakriranih – u njemu je nastao termin »genocid«, usavrsena je i tehnika ubijanja. »Prosvecenost je uzdizuci coveka na nivo potencijalnog svemocnog stvaraoca istog degradiralo na nivo zivotinje, jer je razlikovanje dobra i zla zamenjeno utilitarnoscu... Prosvecenost je velika katastrofa kulture... na kraju tako su postavljeni temelji XX-vekovnog totalitarizma.« Prosvecenost se okrece protiv same sebe. »Kraj istorije, kraj ljubavi, kraj ideologije... svuda lesevi, svuda groblja, a posle ipak dolazi vaskrsenje.« Duhovni haos i strahovi odvode nas u bekstvo. Totalitarizma nema, ako se izuzme Kina (sa despotizmom i trzistem), ali je smelo tvrditi da se nece vratiti. Ekspanzija trzista i »uvredljiva nejednakost«. Ideologije su slabije od svojih nosilaca.

4453. »Zrenjaninska inicijativa« u Kikindi // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 26.

4454. Apel jednog gradonacelnika // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XV.

4455. Disidenti i »disidenti« // God. 10, br. 183(1-15.3), str. VI : il.

4456. Narandze i vlast / sa engleskog preveo Ilja Sijaric. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 32.

4457. Dugo putovanje u Hag // God. 10, br. 185(16-31.3), str. II.

Zakasnelo objavljivanje apela trojici bivsih oficira JNA da se predaju Haskom tribunalu je pokusaj da se dâ dokaz o kooperativnosti Beograda. U americkoj stampi sve prisutniji napisi da se i Milosevic moze staviti na hasku listu, ne samo zbog rata na Kosovu, nego i zbog onog u Bosni i Krajini i zbog stradanja Srba iz Krajine. Dobrovoljni odlasci u Hag osumnjicenih za ratne zlocine iz Republike Srpske.

4458. Igre sa Gonzalesom // God. 10, br. 183(1-15.3), str. II : il.

Gonzales »vise zavisi od domace politicke javnosti nego od medjunarodne zajednice... (On je) simbol zahteva za uspostavljanje demokratije u Jugoslaviji«. Verovatno zato i nije lako prihvatio mesto specijalnog izaslanika OEBS-a za Jugoslaviju.

4459. Sta sprecava demokratizaciju // God. 10, br. 182(16-28.2), str. (I), III-IV.

»Pravi izazov nije odgovor na pitanje kakva je politicka situacija u ovoj zemlji, nego odgonetanje zasto je ona takva.« Moralna odgovornost politickog delovanja. Ukorenjenost kratkorocnog oportunizma, ne samo u oblasti politike nego i ekonomije donosi pogubne posledice. Nacionalizam kao najmocnije sredstvo za obezbedjivanje politicke podrske. Time sto vlast odrzava socijalnu ravnotezu problemi se ne resavaju, nego samo nagomilavaju – »atomska bomba« (D. Avramovic). Prednost onih koji igraju na destruktivnu kartu. Vlastima ne odgovara privatizacija, jer tako gube instrument politicke kontrole. Strategija vlasti je da sto se moze duze sacuva politicka premoc znatno okrnjenog bogatstva, a kad do promene vlasti ipak dodje – ostaviti praznu skoljku.

4460. Privatizacija, srpski slucaj // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 5.

4461. Reagovanje na Knjigu u novinama: »Politika i politika« / il. Albreht Direr, Bosko Karanovic. // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 25-27.

4462. Tri teze – tri upitnika o Srednjoj Evropi / preveo Turi Gabor. // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 9-10 : il.

Iz: Európai Utas br. 4, Budimpesta 1996.

4463. Disidentstvo – stvarnost i legende : (intervju) / Nastasja Radovic, Mirko Djordjevic. // God. 10, br. 181(1-15.2), str. VII-IX : il.

4464. Stepenovanje stradanja // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 21-24 : il.

4465. Nade u demokratiju / prevela Ljubica Rosic. // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 11-12.

»Nepomireni covek ne moze smatrati normalnom situaciju u kojoj je sistematski varan i izlagan nasilju... Diktatura nastaje iz slabosti demokratije, iz nepostojanja konsenzusa za pravila demokratske pravne drzave, iz haosa... Sigurnost sveta diktature znaci oslobodjenje od izbora. Odluke donose drugi, ja ne moram da odlucujem ni o cemu. Oslobodjen sam uzasa rizika i tezine odgovornosti.« Organi bezbednosti sire strah, ali postoji i strah od slobode. Diktatura formulise svoje ciljeve tako da privuku mase, a to je uvek propraceno saopstenjem rezultata u postizanju ciljeva. »Granica svake diktature je ekonomija... Privredni krah donosi ocajnicku pobunu; privredni rast – pobunu aspiracija.« I u redovima vlasti javljaju se reformatorske ideje, cije je nacelo: »promeniti sve tako da sve ostane kao i ranije«. Primer Burme. Razlicita vidjenja Jaruzelskog. Mogucnost mirne promene nastaje kada pritisci iz sveta budu odgovarali reformatorima i vlasti i opozicije. »Niko ne predaje vlast kada ima pred ocima avet giljotine. Ljudi diktature moraju da imaju neke garancije sigurnosti, u suprotnom branice svoju vlast do kraja, potapajuci zemlju u more krvi... Slabost obe konfliktne strane (vlasti i opozicije) postaje nacionalna sansa.«

4466. Hipokrat i ne samo on // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 5.

4467. Povratak u 1946. godinu // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 6.

4468. Ko to kaze, ko to laze... // God. 10, br. 185(16-31.3), str. II.

Rezim je, uz pomoc RTS, uspeo da vecini gradjana Srbije usadi pogresnu svest o Albancima. »Niti su svi Albanci teroristi, niti su sve njihove stranke separatisticke, kao sto ni svi Srbi nisu milosevicevci, seseljevci ili arkanovci.«

4469. Nismo postigli cilj // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 27 : il.

4470. Traze plate i posao / i Olivera S. Tomic. // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 9-10.

4471. Dosta je bilo // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 7.

4472. (Otvoreno pismo Radoju Konticu) // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 8 : il.

4473. Butikerizacija // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 3.

4474. Elita ohlokratije // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 5.

4475. Frak i praziluk // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 3.

4476. Horizontalne strukture // God. 10, br. 188(1-15.6), str. 3.

4477. Kratofilija // God. 10, br. 182(16-28.2), str. V.

4478. Odi // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 8.

4479. Otkacilo // God. 10, br. 181(1-15.2), str. III : il.

4480. Polutani // God. 10, br. 189(16-31.2), str. 5.

4481. Prostorna ideologija // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 3.

4482. Samodarivanje // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 3.

4483. »Strucna stvar« // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 3.

4484. Sustizanje zlocina // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 26.

4485. Zveket // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 7.

4486. »Slucaj« Student : dokumenti : 1. deo // God. 10, br. 183(1-15.3), str. 1-12.

4487. »Slucaj« Student : dokumenti : 2. deo / il. Vladimir Pajevic. // God. 10, br. 184(14.3), str. 1-16.

4488. »Slucaj« Student : dokumenti : 3. deo / il. Vladimir Pajevic. // God. 10, br. 185(16-31.3), str. 1-16.

4489. (Ne)promenljivost naroda // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XI-XII : il.

4490. Srbija i Zapad // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 27-28 : il.

4491. Dzungla na asfaltu // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 27.

4492. Gradske setnje // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 8.

4493. Gradjevinski haos // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 6.

4494. Urbani hepening // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 24.

4495. Ali... / il. Nikola Cvetkovic. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 25.

4496. Jel Sarajvo dje je nekad bilo // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 5.

4497. Sto zeli »Plima«? // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 8.

4498. (Pismo Draganu Tomicu) // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 29 : faks.

4499. Odluke vanredne Skupstine / Milos Vasic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 21 : faks.

4500. Dokazivanje agresije // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 2.

Uhapsena dvojica direktora Montenegro banke kod kojih je prilikom »rutinske kontrole« pronadjeno 1 200 000 maraka. Na RTS objavljeno da su CIA i Albanija umesane u dogadjaje u nasoj zemlji. Ako je to tacno, vlasti SRJ su duzne da se obrate Savetu bezbednosti. Ili RTS – laze.

4501. Fiat justitia // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 2.

SMIP nije odolelo da, povodom osude raketiranja gradova u Sudanu i Avganistanu, ne pomene »duple standarde«. Moc i uticaj UN su minimalni zahvaljujuci i Amerikancima. Kraci put, put samopomoci, koji zagovara SAD, nema mnogo izgleda na uspeh.

4502. I nepismeni Milos znao je za toleranciju // God. 10, br. 181(1-15.2), str. II.

Knez Milos je svojevremeno naredio istragu i kaznio krivce koji su neku babu proglasili za vesticu. Danas se bracni par – Jehovini svedoci – posle svakodnevnog maltretiranja iselio iz Valjeva. Vlast a ni crkva nisu ih uzeli u zastitu.

4503. Koga je moliti... // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 2.

Uvrede koje je Ivica Dacic uputio Gelbardu, odnosno SAD, nisu samo nepristojne nego su i neuputne.

4504. Mocnici u nebranom grozdju // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 2.

Demokratije se citav vek nose sa totalitarizmom koji je porazen padom Berlinskog zida. No, demokrate ocito nisu naucile nista. To se vidi na njihovom odnosu prema sukobima u Jugoslaviji, gde su ratovali totalitarci protiv totalitaraca. Dok Albanci nastoje da najure Srbe sa Kosova, Zapad optuzuje rezim da hoce da protera dva miliona Albanaca. Nisu dorasli ni OVK, ni Milosevicu.

4505. Neprilike kolumniste // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 2.

Posle Zakona o informisanju i kaznjavanja Evropljanina i Dnevnog telegrafa namece se opreznost pri pisanju. Ta autocenzura otezava pisanje, pa jedino ostaje da se nadamo boljim danima.

4506. Pogromaske izjave // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 3.

Posle zakljucaka u Skupstini Srbije da smo sredili pobunjenike na Kosovu i da nema potrebe da NATO intervenise, usledila je debata. Z. Simic je rad »tzv. nezavisnih medija« izjednacio sa izdajom. Ako zna znacenje te reci, duzan je da postupi po zakonu i prijavi takva lica. Ako, pak, to ne ucini, i sam je pocinilac krivicnog dela, jer ih prikriva. Seselj preti. Sprema se pogrom.

4507. Seseljeva inovacija // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 2.

»Seseljeva doktrina«: »... jedino ako Siptari stvore svoju slobodnu teritoriju mogao bi NATO da udje i razdvoji strane«. Dakle, jedino tako bi intervencija bila legalna i legitimna. Ovo je novina u medjunarodnom pravu, ali nije izrecena bez razloga.

4508. Sta posle NE // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 2.

Referendum o Kosovu, ciji ce ishod biti NE, je izlisan, ali potreban Milosevicu. Korisnije bi bilo razgovarati sa Rugovom.

4509. Trikovi oko Bosne // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 2.

Izbor izmedju SDS i proplavsickine grupacije u Republici Srpskoj je izbor za ratnu, nedemokratsku opciju ili nesto nade u promene. Moguce je da OEBS, podrzavajuci ove druge, nacini i neku podvalu tokom izbora, za koju, ipak, valja imati razumevanja.

4510. Ubiti, ali jevtino // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 2.

Americko raketiranje Sudana i Avganistana bilo je prekrsaj medjunarodnog prava i nesumnjivo povlaci odgovornost. Dragan Tomic je u tom cinu video nepotrebno trosenje novca: umesto 150 miliona dolara – koliko su kostale rakete – Amerikanci su mogli, po Tomicu, da obave posao sa pet metaka u vrednosti od pet maraka. Nista o povredi medjunarodnog prava, samo o jevtinoci.

4511. Unutrasnje promene, spoljne pretnje // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 2.

Promene u Saveznoj vladi i nepoverenje Konticu. Pre toga su povuceni crnogorski poslanici iz Veca republika, a najavljeno je i nepriznavanje Vlade. Ako Djukanovic dobije na izborima, moze doci do prekida odnosa dve republike i tezih posledica.

4512. Upotreba kontinuiteta // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 2.

Insistira se na kontinuitetu SRJ da bi se izbegla optuzba za agresiju i odgovornost pred Haskim tribunalom, sto je pravno potpuno neutemeljeno.

4513. Zasto tako, naopako? // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 2.

Dragos Kalajic je izjavio da »jedan nas poznati pravnik, koji je sasvim nepravnicki slao ljude u Hag, iznenada preminuo u Gradskoj skupstini dok je pred strancima ruzio i napadao Srbe« i da je to »bozja kazna«. Vladana Vasilijevica ne treba braniti, zna se kakav je covek i pravnik bio, a ovakva izjava jedva da zasluzuje komentar.

4514. Zemlja cuda // God. 10, br. 182(16-28.2), str. II : il.

Da zivimo u zemlji cuda dokazuje se svakodnevno: premijer Marjanovic optuzi nezavisne medije da su, u sadejstvu sa stranim silama moci, izazvali monetarni udar, Patriotski savez se solidarise sa Sadamom Huseinom, doneta providna Uredba o finansijskoj disciplini.

4515. Saopcenje za javnost // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 30.

4516. Sto da se radi? : ogled / il. Iskra Bravo Savic, Dragan-Brile Mijac. // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 19-26.

Posveceno Rudiju Supeku i Miladinu Zivoticu. »Sasvim licno« o boravku van zemlje, godinama u kojima je nestajao citav jedan svet i dolasku 1996. u Podgoru. »Nakon sedam godina odbijanja, privikavanja, pospremanja uspomena i nesto rada, mogu jasnije vidjeti ‘sto djelat’. Ja i drugi ‘mi’... Ljudi iz moje stare ‘mi’ grupe danas su posvuda i svakakvi... Oni su oduvijek bili drzavni neprijatelji, domace izdajice, placenici Zapada, anarholiberali. Danas se ova zadnja etiketa mijenja u ‘jugonostalgicari’, ‘jugozombiji’ i ‘jugounitaristi’... Izgleda da prefiks ‘jugo’ jos uvijek ne oznacava geografiju, povijest i kulturni prostor (pa cak ni vjetar), nego iskljucivo aludira na prevazidjeni stari sistem... Da bismo ‘mi’ znali sta mozemo, velika pospremanja su nuzna. Samo oni koji se nisu razisli po nekim bazicnim pitanjima mogu znati kuda zajedno... ‘Mi’ ne moraju i dalje biti komunisti... ali moraju znati da su to jednom bili; ne moraju biti politicki jugounitaristi, ali moraju osjecati nostalgiju prema mozda umjetno stvorenom svijetu, koji se sigurno nije spontano srusio nego je umjetno, brutalno i krvavo razoren, ne moraju zauvijek ostati ljevicari, ali ne mogu otici ni preko neke granice udesno... Ono sto preostali ‘mi’ zelimo je slobodno, otvoreno, demokratsko drustvo/a, dakle ono ocisceno od totalitarizma, autoritarizma (u mjeri u kojoj je to uopce moguce), krsenja ljudskih prava na svim nivoima, manipulacije medijima... Problem je i u nasoj vlastitoj ostecenosti i umoru, ‘zasicenosti materijala’, u kompliciranosti licnih odnosa unutar male grupe koja godinama (decenijama) zivi pod tenzijom politickih pritisaka i stigmatizacije, postizuci malo u odnosu na ulozeno... Bez volje za dijalogom ‘mi’ ne postojimo.« Prva tema razgovora je rat i krivica. »Krivci za agresiju moraju biti kaznjeni, ne zato sto su ‘neljudi’, nego zato sto se nalaze s druge strane ideala koje je covjek za sebe postavio.« O ljudskoj prirodi, agresivnosti i preispitivanju krivice. Pitanje zaborava, katarze i pomirenja. Zaborav nije moguc, ali oprostaj jeste, pod uslovom da znamo sta, kome i zasto oprastamo. »Potpuno odbijanje na nivou kolektiviteta sinonim je rata.« Put vodi u obrnutom smeru i trazice veliki angazman intelektualaca. Pri tom valja imati na umu Encensbergerovu konstataciju: »Veliki broj jugoslovenskih intelektualaca je pokazao kako je proizvodnja mrznje i priprema za gradjanski rat jos uvijek jedna od glavnih preokupacija kreativnog umjetnika«. Vaznost imenovanja krivaca. Opasnost od iskljucivog bavljenja vlastitim dvoristem. »Ponekad su i neki ljudi – mostovi... ‘Mi’ ne moramo ponovo izgraditi jos stariji most, ali mozda mozemo napraviti ljepsi. U svakom slucaju, izazov je baviti se konstrukcijama kakve arhitekti ne mogu predloziti, niti politicari ostvariti... Pitanje je zele li tu energiju utrositi na razvijanje nedovrsenih skica. Jer ako ne na to – na sto drugo?«

4517. OKRUGLI sto u Tuzli / D. G. ; il. Budimir Dimitrijevic. // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 26.

4518. OSPORAVANJA i otpori partijske drzave : (tribina) / Aleksandar Nenadovic... (et al.) ; organizator Republika ; priredila Olivija Rusovac ; il. Milan Bosnic. // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 21-28.

O knjizi A. Nenadovica i M. Tepavca Secanja i komentari. N. Popov: Sta se podrazumeva pod »liberalizmom«, da li je Nikezic predvodio »pokret za reformu«. Upravo na udaru liberala nasao se studentski pokret, zabrane su bile ceste, mada je vaninstitucionalnih sloboda bilo vise. Z. Golubovic: Tepavac opravdano smatra da je Nikezic bio prosveceni liberal. Prenaglasena je veza izmedju antikomunista i nacionalista, a veza izmedju komunista i nacionalista je bila pogubnija. Jasno je ukazano na polozaj Albanaca i represiju prema njima, koja datira pre Milosevica. Tepavac pojednostavljuje stvari isticuci nacionalizam kao dominantan problem, zanemarujuci ekonomsku i moralnu krizu. S. Stojanovic smatra da su najbolji delovi knjige oni u kojima Tepavac govori kao ucesnik zbivanja, a najneuverljivije je obradjeno nacionalno pitanje. »Mirni razlaz« obesmisljava centralnu vlast; zamera autoru na stavu da je trebalo da intervenise inostranstvo. M. Djordjevic ne prihvata da je najvise zabrana bilo u vreme liberala. Kvalitet knjige je u autorefleksiji kao intelektualnom i moralnom cinu. Disidenti su znali »da se jedna crta moze i mora prekoraciti, a reformatori su ostali u sistemu«. Doprinos reformatora je veci. »Poraz liberala nije bio obican politicki poraz, vec poraz reformi... knjiga pokazuje da je ova, najruznija decenija nase istorije, ovo Milosevicevo doba imalo svoju prolegomenu.« D. Ivanovic: tema o liberalima je trajno aktuelna, njihove demokratske ideje nisu bile opste ideje. Oni su nacela samostalnosti i ravnopravnosti republika dosledno zastupali i zalagali se za preobrazaj federacije. S. Stojanovic podseca da je nasilje vise upotrebila centralna vlast nego republike koje su se otcepile. N. Popov: »Nasi liberali su – liberali pre svega po izbegavanju veceg zla... Kod nas se dovodi u pitanje ono sto je supstrat liberalizma – sloboda – bez kojeg se liberalizam tesko moze nazvati tim imenom«. A. Nenadovic: »Tepavac je jasno rekao u svojoj knjizi da nisu svi liberali bili liberali, niti su svi antikomunisti bili nacionalisti«. Sudbina stampe je izuzetno znacajna za vrednovanje liberala. Oni su »proizveli stanje koje je bilo suprotno mirovanju«. Tepavac tumaci zasto su svi hteli secesiju: »milosevicevsko shvatanje zajednistva – koje je inace zdusno podrzala skoro sva srpska intelektualna elita – nije jos, ni posle svih poraza, konacno napusteno«.

4519. Znacaj razvoja dobrovoljnog sektora / il. Predrag Pedja Terzic. // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 26-27.

4520. Razgovor sa Z. Paunovicem / i Nastasja Radovic. // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 23.

4521. Lokalna stampa u Srbiji – selektivno citanje / il. Nada Denic, Zorica Djordjevic-Mitrovic. // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 24-26.

4522. Nije sve napisano // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 21-23 : il.

4523. Obrisi urbane javnosti / il. Sanja Grujicic Cupac. // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 41-44.

4524. Vise od carsije // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 42-44.

4525. Identitet arhitektonske struke / il. Ivan Veljkovic. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 27-28.

4526. Rano Prasko prolece / prevela Biserka Rajcic. // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 29-30.

Iz: Polytika br. 23 (2144), 26. 06. 1998.

4527. Samanizam i samani // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 45.

4528. Banatski dunst / il. Milan Pavlovic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 7-8.

4529. Izlozba u Kikindi // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 8.

4530. Lapot // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 8 : il.

4531. Leto uzasa // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 5.

4532. Maturske slike // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 9.

4533. Opstini briga – drzavi novci // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 26.

4534. Tiranija strudle // God. 10, br. 183(1-15.3), str. (I).

4535. O idealizmu i apstraktnosti // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 46.

4536. Despotija u nas / il. Dorijan Kolundzija. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 5-6.

4537. Hardy // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 4.

4538. Izolacija: linijom manjeg otpora / il. Vladimir Tesarz. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 3-4.

4539. Pojam gradjanina // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 31-34 : il.

Iz: Princip gradjanstva i poredak politike, »Princip«, FPN, Beograd 1998.

4540. Bilans jednog projekta slobode : ogledi // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. I-XII : faks. dokumenata i izdanja Republike.

Desetogodisnjica Republike koja je pokrenuta »radi stvaranja javnosti o potrebi demokratskih promena i javnog izrazavanja misli i stavova svih cinilaca koji teze takvim promenama«. Od osnivanja UJDI-ja i Republike, njihovih ideja o slobodi pojedinca, ljudskim pravima i suzivotu do odnosa prema ratu, nacionalizmu i strankama. Doslednost u stavovima i istrajnost u nastojanjima za uspostavljanje demokratije. U prilogu registar autora 1989–1997.

4541. Ceka / il. Vladimir Pukl. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. (1).

Razlicite asocijacije na rec »ceka« i razlicitost izmedju onih koji nesto cekaju i onih koji su od cekanja odustali. »Zasto nam se ne bi razbudila ambicija da zaista zivimo, umesto sto zivotarimo.«

4542. Cemu istorijsko pamcenje // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 28-30.

4543. Cerupanje // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. (1) : il.

U vrtlogu straha od sirenja rata, svi pozivaju, navodno, na nenasilje, a zapravo ljudi ne zanimaju protagoniste politicke scene. Promene ce doneti neki drugaciji ljudi.

4544. Da(r)mari nacionalne revolucije // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 3-4.

Sukobi na Kosovu se sire. Sustina je u »modelu dominacije« i da taj cvor valja »dresiti«, a ne »seci« ukazivalo se i ranije. Prevladalo je ratnicko resenje. »Damari nacionalizma izazvali su retko vidjen darmar... Nekada ozloglasena ‘kontrarevolucija’ postaje – slavljena – nacionalna revolucija.« Proces kriminalizacije politike i politizacije kriminala. Milosevic i Tudjman kao primeri brzih promena, koje karakterisu nepotizam i korupcija. Moralna osuda je nedovoljna za stvarne promene.

4545. Front protiv slobodnih izbora // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 7.

4546. Galop // God. 10, br. 187(16-30.4), str. (1) : il.

Pozitivna energija, pokrenuta 1996, nije ostvarila nadanja setaca. Sada iscrpljene mase ratnim poklicima pozivaju na okupljanje. No, nema izgleda da ih navedu na galop. Pre ce biti da je to ropac.

4547. Geslo »Uradi pa pricaj« // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 9 : faks. Proglasa za objedinjavanje demokratskih snaga.

4548. Igre za sve // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 3-4.

4549. Istina neistine / il Miroslav Vasa. // God. 10, br. 202-203(1-31.11), str. 11.

4550. Izbor izmedju realnih mogucnosti // God. 10, br. 181(1-15.2), str. (I) : il.

Sloboda izbora je skucena, ali ipak postoji. »Skrivanje slobode izbora, pre svega odgovornosti i krivice, najvise racuna sa skrivanjem ili unistenjem svih onih koji svoj slobodan izbor ne kriju... Republika je bila i ostala jedno (nikako ‘jedino’, kako poneko umislja svoju izuzetnost) od mesta gde su gradjani slobodno izrazavali svoja misljenja i delom pokazivali da slobodno biraju izmedju stvarnih realnih mogucnosti. Time su pokazali da ni bezmalo svemocna i krajnje brutalna vlast ne moze da zatre svaki trag slobode.«

4551. Izbori – strah i nada / il. Nikola Klisic, Branko Veljkovic. // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 3-4.

4552. Ko se boji slobode // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 3-4.

U nevoljama i ratovima sloboda gradjana je potisnuta. Upadljiva je fascinacija vlascu i vodjama, i kad su negativni. Cinizam mocnika i gradjana sadrzana je u izjavi da ih politika ne zanima. Sloboda univerziteta je moguca onda kada se oslobodi svog udela u nastajanju sadasnje vlasti. U Crnoj Gori najavljen raskid sa partijskom drzavom, sto ce imati uticaj na Srbiju. Probleme mogu resavati samo slobodni gradjani.

4553. Kriza u zavrsnici / il. Milan Pavlovic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 13-20.

Rasprave o Kosovu u Skupstini nije ni bilo, sve se pretvorilo u podrsku Vladi koja probleme na Kosovu vidi iskljucivo kao separatizam i terorizam (sem J. Kase i N. Canka), a preovladjivali su »patriotizam«, pretnje i prozivka izdajnika. Repriza u Saveznoj skupstini. Usvajanje Zakona o informisanju u srpskoj Skupstini vise je licilo na prepad uz cinicno obrazlozenje resornog ministra. D. Jankovic uverava da ce Zakon spreciti zloupotrebu slobode. Branice se i ugled funkcionera, kao »narocito zasticena vrednost«. »Na vlasti je nesto krajnje neobicno i logicki tesko odrzivo – totalitarni pluralizam.« Takva vlast nece prihvatiti izbornu smenu i ucinice sve da opstane. Smisljeno je dopusteno umnozavanje nezavisnih medija, kako bi se svetu dokazala demokratija, ali se istovremeno »suzbija nastajanje javnosti kao institucije«. Sami mediji su nacinili niz gresaka, koje su isle naruku rezimu (isticanje apoliticnosti, npr). Otpori na univerzitetu, koji nikad nije pruzio bezrezervnu podrsku Milosevicu, prouzrokovali su represiju koja kulminira Zakonom o univerzitetu. Odbijanje nekih profesora da ucestvuju u »varvarizaciji nacionalne kulture«. Opozicija i gradjani u borbi za parlamentarizam najvise su postigli na lokalnim izborima 96. i protestima koji su usledili. SPO nastoji da pobedu koalicije pretvori u sopstvenu, namecuci monarhizam i grabeci unosna mesta. Raspad koalicije i razocaranje gradjana dovode i samu opoziciju u krizu. Udruzenja gradjana i NVO postaju sve znacajniji, mada ne saradjuju ni medjusobno, a ni sa opozicijom. Cesti sukobi, licne sujete i netrpeljivosti onemogucavaju veci ucinak. Zamah promena je uplasio rezim, koji je sve represivniji i brutalniji. »U ispraznjenom prostoru vitla bahatost arivista... ponovo smo na raskrscu, kao i pre desetak godina.« Moguce je da dodje i do sukoba unutar vlasti, a da se otpor – koji vec postoji u raznim slojevima – poveze, mada on moze »biti sputavan nametanjem zajednicke ideologije – nacionalizma i ‘patriotizma’«. Bolje je resavati odmah manje slozena pitanja nego se »zaletati u resavanje Kosova«. Niti je svet izazvao ratove, niti nam moze doneti resenje problema i demokratiju. Bitno je da »sam proces demokratskih promena bude vidljiv i predmet stalnih preispitivanja u javnosti kao vaznoj instituciji buduceg poretka«.

4554. Mangal / il. Daniela Okolic. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. (1).

Izasao je 200. broj Republike: »... ostajemo neunistivi kao mangal, drevna posuda sa zarom, koja odrzava barem malo topline usred studeni beznadja, mraza i omraza«.

4555. Mediji protiv medijacije // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 41.

4556. (Ne)vidljivi // God. 10, br. 201(16-30.11), str. (1).

Mada su »setaci« ogorceni, rezultati njihovih setnji ipak postoje – to je lokalna vlast u preko 30 gradova Srbije. Savezu slobodnih gradova i opstina Srbije Republika je pruzala i pruzace podrsku, uverena u mogucnost demokratskih promena.

4557. Nismo isto / il. Edvard Munk. // God. 10, br. 188(1-15.5), str. (1).

Iako se, posle referenduma, tvrdi da vlast i narod misle isto, nedavni izbori i protesti gradjana sirom Srbije to demantuju. »Negde je, primerice, militantni nacionalizam marginalna pojava, a negde vladajuca sila. Nasa je nesreca u tome sto je ovde marginalno postalo dominantno.«

4558. Nudiranje / il. Bosko Karanovic. // God. 10, br. 185(16-31.3), str. (I).

Centri moci su sve ogoljeniji. »Ako znamo o cemu se radi, jos ne znamo sta da se radi.«

4559. Peripetije sa slobodom // God. 10, br. 185(16-31.3), str. 16.

4560. Podsticaji autorefleksiji // God. 10, br. 186(1-15.4), str. (1)-4 : il.

Povodom desetogodisnjice izlazenja lista. »Najvazniji razlog za ovu retrospektivu jeste da osvezimo pamcenje o svemu sto smo – brojni i veoma razliciti akteri – do sada cinili kako bismo iznova kriticki ispitali ne samo prosle, nego pre svega sadasnje realne mogucnosti promena.« Valja se baviti i skrivenim delovima istorije, a ne samo »gospodarima rata«, jer su svi zajedno akteri istorije. U zaglavlju lista stoji da je on »glasilo gradjanskog samooslobadjanja«, »protiv stihije straha, mrznje i nasilja«, te su »novine time i same postale deo procesa pokreta za slobodu i demokratiju, rizikujuci da i one postanu nevidljivi ili skriveni deo istorije«. Republika i izlozba su »znak nepristajanja na skrivenu istoriju i nestajanje u njoj«. Od osnivanja UJDI-ja i pokretanja lista (1989) do izbijanja rata. Teme kojima je bila posvecivana najveca paznja: rat, teror i tortura, odgovornost i krivica, uzroci i pokretaci rata, (ne)prosvecenost, drzava i drustvo, beda i bunt, pokreti i promene, javnost, jezik. Projekti i izdavacka delatnost. Uporedni tekst na engleskom jeziku.

4561. Ponos // God. 10, br. 196(1-15.9), str. (1).

O gradjanskoj svesti i ponosu slucajne saputnice.

4562. Radovanje / il. Budimir Dimitrijevic. // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. (1).

Izostanak praznicnog govora sefa drzave nagovestava da »gasne nekada plamteca veza izmedju Vodje i naroda«.

4563. Ratuckanje / il. Aneta Kraljic. // God. 10, br. 189(16-31.5), str. (1).

Kosovski rat se jos ne shvata ozbiljno. »Ratovodjama i pregovaracima odgovara stanje ni rata ni mira ili i rata i mira. Bez toga oni ne bi bili ono sto sada jesu – gospodari situacije.«

4564. Skandali bez objasnjenja // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 6 : il.

4565. Taster // God. 10, br. 190(1-15.6), str. (1).

U Skupstini su nedavno izglasali Zakon o univerzitetu i unapredili sudije koje su ucestvovale u kradji izbora. Koja i kakva glava pokrece ruke poslanika Narodne skupstine na tasteru pri glasanju »ostaje da nagadjamo«.

4566. Ubijanje u pojam // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 5.

4567. Ubrzanje brzine // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 7.

4568. Ugled / il. Stjepan Fileki. // God. 10, br. 197(16-30.9), str. (1).

Povodom izbacivanja profesora Vladimira Vodinelica sa Pravnog fakulteta, deo njegovih kolega strajkuje. Iznenadjuje onaj drugi deo, koji ne drzi ni do sopstvenog ugleda. U Titelu se takodje brani ugled odbornika i gradjana, a pridruzuju im se i odbornici drugih slobodnih gradova.

4569. Univerzitetski teatar apsurda // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 13 : il.

4570. Zbrka oko opozicije // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 3-4.

4571. Zetva / il. Predrag Todorovic. // God. 10, br. 191(16-30.6), str. (1).

Rodna godina asocira na razmisljanje o »cemernoj zetvi« etnonacionalizma i neizvesnosti njegovog zaustavljanja.

4572. Zivojin Pavlovic : in memoriam // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 35.

4573. Ziza(k) / il Dragoslav Krnajski. // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. (1).

Osnovni utisak posle boravka na Kosovu: »rastu konfrontacije, nestaju komunikacije«. Nade – mada je sve manja – ipak ima.

4574. Drama partijske drzave / il. Budimir Dimitrijevic. // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 5-10.

4575. Strast lumpena // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 7.

4576. Javno pogubljenje // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 6.

4577. Klopka // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 6.

4578. Knjizevnicko nadgornjavanje // God. 10, br. 183(1-15.3), str. IV.

4579. »Komandna nauka« // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 6 : faks. Statuta Filoloskog fakulteta.

4580. Ni papa nije nepogresiv // God. 10, br. 181(1-15.2), str. V.

4581. Opaki »spanski kadrovi« / il. Ivana Jerkovic. // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 8.

4582. Poslusnistva nikad dosta // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 11.

4583. Previjanje istorijskih rana // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 29 : il.

4584. Putujuca izlozba // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 7.

4585. Razlika u istom / il. Aleksandar Subota. // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 8.

4586. Vrtoglavica od uspeha // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 13.

4587. (Pismo Oliveru Anticu) // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 24 : faks. pisma.

4588. Jos jedna procerdana godina // God. 10, br. 181(1-15.2), str. IV : il.

4589. Kobajagi / il. Mladen Srbinovic. // God. 10, br. 183(1-15.3), str. (I).

Dva meseca se bira Vlada. Program Vlade »isti kao pre 30 godina«, a borba se u stvari vodi za ministarska i direktorska mesta. U Skupstini Srbije vecinu cine stranke koje sebe nazivaju opozicionim. Sva njihova ponasanja ukazuju na neodgovornost prema biracima i na to da u Skupstini opozicije gotovo i nema.

4590. Novi zalet urbanisticke mafije // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 5.

4591. Polemike oko »kioskizacije« // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 13.

4592. Strajk GSP – urbani problem // God. 10, br. 181(1-15.2), str. V.

4593. Saradnja ekologa // God. 10, br. 181(1-15.2), str. XIII.

4594. Cemu novi kongres // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 10 : faks. Saopstenja SSOG.

4595. Dijalog – carolija ili razum // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XII.

4596. Ka novom pocetku // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 4-8.

4597. Kalendar // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 7-8 : faks. Rezolucije posvecene Beogradskom univerzitetu.

4598. Kalendar // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 30-31.

4599. Kalendar // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 30-31.

4600. Kalendar / il. Frantisek Bibl. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 37-39.

4601. (Odgovor Slavku Perovicu) // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 31.

4602. Put iz lavirinta // God. 10, br. 181(1-15.2), str. XIII.

4603. Temelji za nove vrednosti // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 21-23.

4604. Poljska 1968. / il. Visnja Pekovic. // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 21-23.

4605. Poljski disidenti (I) / il. Milica Antonijevic. // God. 10, br. 183(1-15.3), str. V.

Poljska je u XVIII veku bila izlozena trima podelama i gubitku nezavisnosti do 1919. Deo Poljaka (sljahtici) prihvatao je okupatore kako bi sacuvao bar deo privilegija. Ostali deo naroda bio je za pobunu (ustanak Koscuska 1794, Novembarski i Januarski ustanak 1831. i 1863). Posle propasti poslednjeg, javlja se ideja solidarnosti. Ona se pre svega odnosi na ocuvanje jezika, kulture i vere i ubrzo postaje masovna. Uporedo nastaje i podzemna, paralelna drzava, sto predstavlja novinu u XIX veku. Tako ostaje i posle ujedinjenja 1919. i traje do 1989. Poljaci su morali da naprave dugorocnije programe – »puzajuca revolucija«. Rad Drustva prijatelja nauke i znacaj kulture. Odbrana od rusifikacije i germanizacije.

4606. Poljski disidenti (II) / il. Bosko Karanovic. // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 19-20.

Priblizavanje svih slojeva poljskog drustva pod pruskom okupacijom. Demokratske odlike, ali i sklonost anarhiji. Deviza »Nista o nama bez nas«. Dug proces ujedinjavanja inteligencije, radnika i seljaka. Stvaranje demokratske opozicije. Povezivanje KOR-a i Solidarnosti. Doslo je do opste promene koda, sto predstavlja dobrobit za celo drustvo.

4607. Disidenti – kultura i politika : ogledi // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 27-30.

O pokretu isihasta u XIV veku koji su zeleli da spoje um i srce, a bili optuzeni – zbog polozaja tela – da gledaju u svoj pupak. Zapad gleda na disidente sa Istoka kroz svoj pupak. Navodi rusko iskustvo, jer jugoslovensko ne smatra tipicnim. Oni nisu stvarali tajna politicka udruzenja, nego su stvorili novi, potpuno izdvojen od drzave, kulturni i informativni prostor. Knjizevni casopisi, citanja po kucama i diskusije bili su veoma razvijeni i dobro organizovani. U politiku su ulazili kad bi neko bio izlozen represiji, a Zapad je video samo tu stranu, jer mu je bila korisna. To je ostavilo ozbiljne posledice na samo disidentstvo. Mozda je beogradski disidentski pokret, nedovoljno samostalno razvijen, bio pod uticajem zapadnih predstava o disidentstvu.

4608. Sankcije nase nasusne // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 6 : il.

4609. Oslobodjenje grada // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 35.

Iz: Duh vedrine: Kultura protesta – protest kulture, FPN, Beograd 1998.

4610. Bivstovanje gradjanina // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 35.

4611. Deseta godina »Republike« // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 31.

4612. Dijalog // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 13.

4613. Marginalci traze magistralu // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 31 : faks.

4614. Nova rubrika // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 30.

4615. Predgovor // God. 10, br. 183(1-15.3), str. (1) : il.

4616. Smisao istrazivackog novinarstva // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 47.

4617. Evropa u balkanskom ogledalu / preveo Ivan Grac. // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 23-30.

4618. Bez nas samih nista se ne moze promeniti / il. Milan Pavlovic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 3-6.

4619. Bordelijanci / il. Albreht Direr. // God. 10, br. 182(16-28.2), str. (I).

Dvorske ceremonije rezima i skorojevica okupljenih oko njih. Ulazak »opozicionara« Vuka Draskovica u vladu je samo dekor vlasti.

4620. »Borske novine« 101. put na sudu // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 9.

4621. »Decja republika« // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 30.

4622. Izlozba u Somboru // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 41.

4623. Javni casovi veronauke // God. 10, br. 181(1-15.2), str. VI.

4624. Ljudski tragovi // God. 10, br. 183(1-15.3), str. VI.

4625. Ma, kakav rat! // God. 10, br. 183(1-15.3), str. IV.

4626. Mafijaski standardi // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 5.

4627. Muzej ili kelneraj // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 7.

4628. Neobjavljeni rat ili: kako rezim rusi lex specialis / il. Milan Pavlovic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 10-11.

4629. Nestaje li »Nasa Borba« // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 7.

4630. (Ne)upokojivi mediji // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 11.

4631. Otpor demokratski izabrane vlasti nasilju rezima // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 30-31.

4632. Pesimisticki tonovi na izmaku stoleca // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 38.

4633. Pribeziste od muskog nasilja // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 29.

4634. Privatna javna stvar // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 7.

4635. »Srpska strana rata« na francuskom // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 37.

4636. Torbarska politika // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 5.

4637. Vise socijaldemokrata nego socijaldemokratije / il. Budimir Dimitrijevic. // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 23-25.

4638. Zbivanja na univerzitetu – represija i otpori // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 23-24.

4639. Zene protiv politike u pantalonama // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 33.

4640. Novi svetski i nas stari poredak // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 6.

4641. Gradjanima i opstinama Crne Gore // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 6 : faks. pisma.

4642. Iz izvestaja o aktivnostima Saveza // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 4.

4643. Nastavimo demokratske promene : deklaracija // God. 10, br. 201(16-30.11), str. (1).

4644. Saopstenje // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 28.

4645. Izjava // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 27 : faks. pisma.

4646. O buducnosti nasih univerziteta // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 24.

4647. Druga strana medalje // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 15-16.

4648. Serija katastrofalnih gresaka // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 6 : il.

4649. SR Jugoslavija nije u »koaliciji savesti« // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 14 : il.

4650. Nase reci // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 44.

4651. Devalvacija i uvoznicki lobi // God. 10, br. 181(1-15.2), str. V.

4652. Nastavak agonije // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 12 : il.

4653. Uredbom do stabilnog kursa? // God. 10, br. 182(16-28.2), str. V.

4654. Ducandzije u Europolisu // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 5.

4655. Koliko cinova – tragedije // God. 10, br. 188(1-15.6), str. 5.

4656. Makadam istorije // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 11.

4657. U sumi razbijenih ogledala // God. 10, br. 181(1-15.2), str. VI : il.

4658. SKRIVENI delovi istorije : izlozba povodom 10. godine »Republike« // God. 10, br. 186(1-15.4), str. 5-32, 37-79 : il., kopije clanaka i naslova iz Republike.

4659. Neprijateljska istina // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 15.

4660. Prilog politickoj antropologiji // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XIV.

4661. SRPSKA strana rata : (teme i autori) // God. 10, br. 186(1-15.4), str. 33-36 : foto.

4662. Api apanazu! // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. (40).

Povodom Zakona o posebnim pravima izabranih lica: »Ogoljenost i beda profesionalne patriotije ovim zakonom dovedeni su do vrhunca. Vlastodrsci koji ne haju za ovakve ocibodne protivrecnosti ili su zaslepljeni sopstvenom sljastecom gluposcu ili cinicno veruju u krajnju zaglupljenost naroda«. Seselj se, po licnom priznanju, dosetio za takse na mobilne telefone i oruzje.

4663. Bestijalnosti i bestidnost // God. 10, br. 196(1-15.9), str. (32).

O stradanju Albanaca u Beogradu se bezocno precutkuje i laze. Vise nije aktuelna sintagma »autonomija po najvisim svetskim standardima«, sada Vuk Draskovic ponovo udara u nacionalisticke zice. Ministar informisanja je izjavio da je informisanje o Kosovu sve bolje, jer je postignut konsenzus (novo ime za kontrolu medija).

4664. Dometi srpske pameti // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. (48).

Resavanje problema na Kosovu svelo se na srbovanje i pretnje Albancima, a to je prepotencija i glupost. Protest majki vojnika nailazi na osudu »rodoljuba«. No, kad se glasalo za Milosevica i Seselja nije se mislilo da im se time daje pravo na raspolaganje zivotima. Jedino sto oni mogu da ponude je – pogibija.

4665. Hocemo li postati krstasi // God. 10, br. 183(1-15.3), str. (VIII).

Svima su puna usta »svete srpske zemlje« i »odbrane svetinja«, sto je »samo izgovor za povratak u varvarstvo«. Draskovic sve omiljeniji kod Milosevica, a ako je suditi po izjavama o Kosovu i drugi opozicionari su u virtuelnoj koaliciji. Posle hapsenja celnika JUL-a Nenada Djordjevica ova stranka najavljuje reformu zdravstva. Recept: prvo pokradi, pa reformisi.

4666. Izdaja detalja ili Montenegro, alegro ma non tropo // God. 10, br. 181(1-15.2), str. (XVI).

Rezerva prema demokratiji nove crnogorske vlasti. Strajk GSB ukazuje na nedostatak solidardnosti kada je rec o Velikoj Promeni i na iskljucivu brigu za sopstvene interese. Na opstini gde vlast ima opozicija iseljavaju beogradskog muftiju. Tretman nesrpskih izbeglica. Kako je novinar Foneta izvestavao o hapsenju »srpskog Adolfa«, koji je na haskoj optuznici.

4667. Kosovo ili Jednacina corsokaka // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. (48).

Svet vise ne veruje Milosevicevim obecanjima, ali je i dalje u zabludi jer veruje da ce nacionalisti resiti kosovsko pitanje. Sela se i dalje spaljuju, sume su pune gladnih i ocajnih ljudi. Izjava da je o Kosovu postignut »apsolutni konsenzus« nam »obecava neku novu Srebrenicu«. Novoizabrani dekan jednog fakulteta je dokaz da u Srbiji »i najpreispoljeniji zvekan moze da doceka svojih pet minuta«.

4668. Kosovo naseg jada // God. 10, br. 191(16-30.6), str. (32).

Miloseviceva nekrofilija i praksa spaljene zemlje sada se ostvaruju na Kosovu. Posto uvek pribegava formulama, ovog puta je nasao novu: terorizam. Srpska »istina« prezentirana stranim novinarima i diplomatama: Albanci su se sami ubijali, sami palili sopstvene kuce i sami se proterivali. Pretnje vojnom intervencijom borbeno docekane, od Seselja do vojnog komentatora.

4669. Milosevic ili grandomanija patuljka // God. 10, br. 189(16-31.5), str. (32).

Kada grandomanija vodje preraste u grandomaniju naroda stvari postaju beznadeznije. Studenti, koji su uvek bili simbol progresivnosti, na Kosovu su postali cuvari nacionalnih interesa. Momir Bulatovic, izgleda, gubi ugled kod »Gazde«, koji ce verovatno ubrzo shvatiti da je on »investicija koja se ne isplati«. »Medijarina« – ogromne sume koje su propisane za dodeljivanje frekvencija.

4670. Neman otadzbine // God. 10, br. 187(16-30.4), str. (32).

Obilju izdajnika – jedinom obilju koje Srbija ima – Ratko Markovic je pridodao jos jedne: one koji ne izadju na referendum. Otadzbina, kako je tumaci Seselj, sve vise lici na Neman kojoj se daje najvrednije i najdragocenije. Zelja Vestendorpa da se obnovi Ferhatpasina dzamija u Banjaluci ocenjena kao »necivilizovano ponasanje« koje »vredja srpski narod«.

4671. Politicki cucavac // God. 10, br. 182(16-28.2), str. (XVI).

O zemlji koja je sva cucavac, novom predsedniku i vladi Narodnog Jedinstva. Uredba o finansijskoj disciplini je jedna od prevara rezima. Jedan radikal kritikuje Djordja Balasevica zbog odlaska u Sarajevo, a ne u Banjaluku i sto novac nije poklonio »svom narodu«. Mada jos preovladjuje »srpska istina« o zlocinima u Bosni, u Republici Srpskoj se ipak stvari pokrecu. Neki se sami predali u Bosanskom Samcu, namerni da sudu dokazu neminovnost svojih zlodela.

4672. Put ka mrtvom moru // God. 10, br. 200(1-15.11), str. (32).

Usli smo u »visi stepen tiranide... represija je kao droga, njena se doza mora stalno povecavati. Sa nivoom represije povecava se i nivo drustvene lazi«. Zakon o informisanju: novinar je siguran jedino ako ne napise – nista. Savez sa Rusijom i Belorusijom – »bratstvo po gladi i otrovnom pijanstvu«.

4673. Rep reptila ili testiranje apatije // God. 10, br. 190(1-15.6), str. (32).

U svom okruzenju Milosevic, koji je tip »seljackog mocnika«, ne nailazi na otpor. Sve je osioniji, a tiranija sve veca. Posle onemogucavanja rada vecini slobodnih elektronskih mediji, sina je darivao jednim medijem. Iz SPO objasnjavaju da su glasali za Momira Bulatovica jer su im programi podudarni.

4674. Smecanosti // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. (32).

O »radosti kradje« posle »izborne komedije«, izjavama Milosevica i Milutinovicevim jezickim postapalicama.

4675. Svetle tmuse // God. 10, br. 185(16-31.3), str. (IV).

»Kako unistiti Albance a ostati zdrav-prav pred svetskim javnim mnenjem?«. Sankcije pogoduju rezimu. Rasizam drzavnog tuzioca Tmusica. »Priznajem da sam silovao Muslimanke, ali ih nisam zlostavljao« – Karadzicev saradnik koji se predao Haskom tribunalu.

4676. Uplitanje u pitanje // God. 10, br. 188(1-15.5), str. (32).

»Sto upornije Milosevic, Seselj i naci-comp. ponavljaju da je Kosovo ‘nase unutrasnje pitanje’ izazivaju vece podozrenje.« Vuk Draskovic nas sa Studija B zasipa patriotskim nebulozama koje ce pouzdano doprineti daljem »zablesavljivanju srpskog naroda«.

4677. Veliki brat na Kosovu // God. 10, br. 197(16-30.9), str. (32).

Miloseviceva izjava o 16 000 raseljenih Albanaca i poruka da mogu da se vrate i »uzivaju u slobodi, sigurnosti i ravnopravnosti« je »bezocni cinizam«. Osmnaestovekovna retorika Vuka Draskovica kojom nas zasipa sa »male Bastilje« sve vise dobija na zestini i borbenosti, a o saosecanju prema albanskim izbeglicama – ni reci. »Niko nije izrekao toliko lazi, podvala i laznih dokaza o Kosovu kao Draskovic i njegova televizija.«

4678. Zemlja tri zlatna »T« // God. 10, br. 201(16-30.11), str. (32).

Srbija u znaku tri T: tiranida, teror, tortura. Srbi kao da su jaci kad su na vlasti bukaci. Kad je rec o dolasku na vlast u upotrebi su »mirne« sintagme, ali u obrnutom slucaju to su »svrgavanje«, »zbacivanje« i »najurivanje«.

4679. Zivot to jest smrt // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. (32).

Tragediju Kosova, mrtve, ranjene, izbegle, spaljena sela, sve to negiraju i Milosevic i Vuk i Milutinovic. Mi smo stalno izlozeni »pritisku«: »Istina o Vukovaru, Dubrovniku, Omarskoj bila je samo jedan ‘pritisak’«. Jedne novine podsecaju na Srbe u jamama, ali niko ne pominje Krecarske jame u Klecki. Vuk je izjavom da je »rodno mesto svih Srba Kosovo« postao »maticar svih Srba«.

4680. Denacionalizacija jos uvek tabu-tema / il. Milan Pavlovic. // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 12.

4681. Dzepovi puni muke i znoja // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 9.

4682. Jalova liderska harizma // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 7 : il.

4683. Seca topola // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 13.

4684. Pobedu prodali za funkcije // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 12.

4685. Osporavanje kolektivne krivice / i Zoran Ziletic, Petar Mladenovic. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 32 : faks. nasl. str.

Iz: Jedan svet na – Dunavu: razgovori i komentari, Beograd 1997.

4686. »Dijalog« pravoslavaca // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XIII.

4687. Ko behu disidenti // God. 10, br. 182(16-28.2), str. VI-X.

Djilasova pobuna je pocetak disidentstva u Jugoslaviji. Snazna prisutnost disidenata, bez organizovanih pristalica. Licno iskustvo, protkano politickom i kulturnom atmosferom, ukljucujuci hapsenje i sudjenje. Sedamdesete godine karakterisu peticije i Otvoreni univerzitet. Hapsenja i sudjenje sestorici. Miodrag Milic osudjen, Radomir Radovic umro pod nerazjasnjenim okolnostima. Prikazan »Plasticni Isus«. Sudbina nekadasnjih disidenata: »neki su se ukljucili u stranacku politiku i uglavnom izgoreli u tome«, neki su napustila zemlju, neki su marginalizovani, neki su se demobilisali. Neki su umrli. »Nekad je glavni posao disidenata bio da dokazu da rezim vrsi represiju i laze. Danas se to podrazumeva.«

4688. Oslobadjanje medija u Rusiji // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 12-13.

4689. SVASTALICE // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 2.

4690. SVASTALICE // God. 10, br. 181(1-15.2), str. 2.

4691. SVASTALICE // God. 10, br. 182(16-28.2), str. II.

4692. SVASTALICE // God. 10, br. 183(1-15.3), str. II.

4693. SVASTALICE // God. 10, br. 185(15-31.3), str. II.

4694. SVASTALICE // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 2

4695. SVASTALICE // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 2.

4696. SVASTALICE // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 2.

4697. SVASTALICE// God. 10, br. 190(1-15.6), str. 2.

4698. SVASTALICE // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 2.

4699. SVASTALICE // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 2.

4700. SVASTALICE // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 2.

4701. SVASTALICE // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 2.

4702. SVASTALICE // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 2.

4703. SVASTALICE // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 2.

4704. SVASTALICE // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 2.

4705. SVASTALICE // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 2.

4706. SVASTALICE // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 2.

4707. Podsticaj istrazivanju ’68. // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 45.

4708. Vrsnost : komemoracija Zivojinu Pavlovicu / il. Zdenjek Mezl. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 36.

4709. STA se zbiva na univerzitetu : dijalog / Cedomir Cupic... (et al.) ; organizator Republika ; priredile Olivija Rusovac, Nastasja Radovic. // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 13-20 ; faks. resenja Pravnog fakulteta o prestanku radnog odnosa profesoru Vladimiru Vodinelicu.

Cedomir Cupic: Represija rezima olicena u Zakonu o univerzitetu nanosi nenadoknadivu stetu. Tri uzroka koja osujecuju promene: antiintelektualizam, politicka moc i veliki broj univerzitetskih poslenika. Prvi jaca dolaskom na vlast Milosevica i dovodi do najveceg pada Univerziteta u njegovoj istoriji. Slozenost poziva i moralna odgovornost profesora. Kad je otpor snazan, vlast se povlaci. Goran Milicevic: Studentski protest 96/97. pokazao je da je rezim izgubio politicku kontrolu nad univerzitetom, a Zakon je dokaz slabosti i straha. Ljubomir Protic: U novoizabranim upravnim i nadzornim odborima su lojalni ljudi, najcesce ministri. Nikola Tucic: Otpor je bio veci na prirodnim i tehnickim fakultetima nego na drustvenim. Zagorka Golubovic: Potrebna je bitna reforma sistema studija, jer ce univerzitet propadati i bez Zakona. Sadasnjem Zakonu put je utro onaj iz 1992. i slab otpor profesora. Nadanja da ovaj Zakon nece proci su racionalizacija pasivnosti. Zarko Spasic: O korelaciji drustva i univerziteta, ulozi i znacaju univerziteta i duznosti eksperata sa fakulteta da ukazuju na probleme i na mogucnosti njihovog resavanja. Srbijanka Turajlic: Pocetak reformi je ugusen 92, a od tada do 96. »mi ne znamo da li je Univerzitet postojao«. Sledi raspad, koji mnogi odbijaju da vide. Milic Milovanovic: Autonomija spada u principe slobode drustva koji se ne smeju dovoditi u pitanje, a ovaj Zakon ukida upravo te principe. Autonomija univerziteta ukinuta je odmah posle rata, ukoliko je i pre bilo. Usledila je polemika o autonomiji univerziteta, otporima i izboru profesora.

4710. »Drina« i Drina // God. 10, br. 181(1-15.2), str. IV.

4711. Pesiceva posetila Bugarsku // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 14.

4712. Predizborno zagrevanje u Crnoj Gori // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 5.

4713. Drzave, drzavnici i stradalnici // God. 10, br. 185(16-31.3), str. (I).

Ako se brzo ne promeni neodrzivi status Kosova sledi rat koji Srbija ne moze dobiti. Neophodni razgovori u kojima se »Albanci moraju odreci odvajanja, a Srbi potcinjavanja«. U protivnom, sledi albanski terorizam sirokih razmera, Srbija bez Kosova, a Kosovo bez Srba. »Kosovo je cvoriste svih protivurecnosti nase sadasnjice, proba politicke kulture i drzavnicke zrelosti. Na toj raskrsnici pada ili pobedjuje i demokratija i reforma, pa i nacionalna sudbina.«

4714. Lazar Udovicki : in memoriam // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 31.

4715. Popravni iz srpskog // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 3-4.

Na Kosovu se sada ne prelamaju samo odnosi unutar zemlje nego i svetski odnos snaga. Dok je savez Milosevic-Seselj na snazi nema izgleda ni za dogovor sa Albancima, ni sa svetom, nema ni opozicije. Seselj ima dalekoseznije planove od svoje sadasnje uloge. Pri tom, nijedna »jaca« stranka, ni u Beogradu ni u Pristini, ne nudi konstruktivno resenje, sto ovom savezu olaksava posao. »Oni nisu zlo samo zato sto nece razumna resenja, nego sto sve cine da svako razumno resenje postane nemoguce.« Pogresan put kojim se krenulo na Kosovu valja menjati odmah, jer »kada svest o neophodnosti reformi postane preovladjujuca politicka volja, mozda nece imati vise sta da se reformise... A Kosovo danas presudnije odredjuje srpsku buducnost, nego Kosovo pre sest vekova!«

4716. Srbija u kucnom pritvoru // God. 10, br. 181(1-15.2), str. III.

Za izolaciju Srbije nije odgovoran samo svet, vec mi sami. Politika Beograda, koja je zelela da nametne svoju volju i dominaciju svima ostalima, mora biti napustena. »Radikalska pamet i patrijarhalni moral duboko su ukorenjeni u glavama i dusama vaskolikog srpstva, dok je poraz Srbije postao i poraz svakog Srbina... Do otreznjenja moze doci samo bolnom katarzom.«

4717. Merila za razlikovanje // God. 10, br. 183(1-15.3), str. VI.

4718. Teatralizacija svakidasnjice // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 7.

4719. »Nije tesko prepoznati gladno dete« // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 12 : il.

4720. Protestom do zarada // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 12.

4721. Pismo iz Sumadije (12) // God. 10, br. 198-199(1-31.10), str. 4 : il.

4722. Paradoks setaca // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 35-38 : il.

Iz: Duh vedrine: Kultura protesta – protest kulture, FPN, Beograd 1998.

4723. Ziki – Jugonostalgljivo : in memoriam // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 36.

4724. Rani razorni radovi : ogledi // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 13-20 : il.

Secanja iz sedamdesetih. »Sta se to, zapravo, zbilo pre tri decenije, kada su neke sudbonosne odluke centara vlasti zacele ovo sto danas imamo – gradjanski rat i raspad jedne drzave.« Zato sto je ustao u odbranu Studenta, UK zatrazio izbacivanje Udovickog iz partije. Njegova organizacija na Arhitektonskom se oduprla. Smena srpskog rukovodstva 1972. Pocinju hapsenja koja je najavio Dolanc. Hapse i autora. U zajednickom stanu nalaze dela Trockog i publikacije trokcista, koji je bio tema diplomskog rada Ljiljane Jovicic-Mijanovic. Hapse i nju. Optuzen kao trockista, a poznanstvo sa Ernestom Mandelom, belgijskim ekonomistom i trockistom bilo jedan od »dokaza«. Nastojalo se da se od Ljiljane Jovicic-Mijanovic, Vlade Mijanovica i Udovickog stvori »grupa«. Presuda: dve godine. Osvrt na politicku situaciju tih godina, uz konstataciju da je »samoubistvo Jugoslavije zapocelo jos pod Titom, odmah po definitivnom slamanju slobodnog studentskog pokreta«. Skup na Masinskom fakultetu povodom Studenta. U tekst je utkano secanje na odlazak iz Jugoslavije 1991. i povratak 1996.

4725. Spone i sukobi : ogledi / prevela Drinka Gojkovic ; il. Milan Bosnic, Ivana Rajsic. // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 11-20.

Skracena verzija prvog poglavlja knjige Burn This House, The Making and Unmaking of Yugoslavia grupe autora. Nastanak juznoslovenskih zemalja i njihov pad pod tudjinsku vlast. Linija razdvajanja Srba i Hrvata datira od pada Rimskog carstva. Sukob izmedju latinske i slovenske kulture produbljuje se stvaranjem Vojne krajine 1578. Davanje zemlje u Krajini Srbima i gubljenje hrvatske jurisdikcije nad njom postaje osnov buducih srpsko-hrvatskih sukoba. Ipak, uprkos napetostima, do Drugog svetskog rata nije zabelezen nijedan oruzani sukob izmedju Srba i Hrvata. Politika stranih sila odredila je »karakter ovih podrucja do danasnjih dana«. U Bosni i Hercegovini stanje je bilo slozenije, jer je pored srpske i hrvatske zajednice postojala i muslimanska. Kasnije, islam postaje dominantna religija kojoj se mnogi priklanjaju radi beneficija. Otpor srpskih seljaka prema agama i begovima prerasta u netrpeljivost prema svim muslimanima. Ideju oslobodjenja od Turaka i ujedinjenja sa slobodnom Srbijom prihvataju i mnogi nesrbi. Srbija, posle oba ustanka, vidi u Bosni mogucnost sirenja granica. Habsburska monarhija ima slicne pretenzije. Srpski nacionalni program nastajao je sporo, a kulminirao idejom o Velikoj Srbiji, koja predvidja ujedinjenje sa Crnom Gorom, starom Srbijom, Vojvodinom, srpskim narodom u Krajini i Bosnom. Makedonija je kasnije pridodata ovoj ideji. Previdjalo se da to sirenje ide na ustrb drugih, mada je Svetozar Markovic upravo na to upozoravao. Berlinski kongres prekraja mapu Balkana; on je »radikalno destabilizovao Balkan, suprotstavljajuci interese etnickih grupa... sejuci medju njima trajni razdor«. I Srbi i Hrvati – podsticani iz Beograda i Zagreba – vide Bosnu kao »svoju«. Novopazarski Sandzak je vracen Turskoj i razdvaja Srbiju i Crnu Goru. Dodatno, ukidanje Vojne krajine 1881. zaostrava odnose izmedju Srba i Muslimana i Srba i Hrvata. Podela Bugarske otvara makedonsko pitanje. Prvi svetski rat je prvi put stavio Srbe nasuprot Hrvata. Oslobodjenje Kosova Srbija je smatrala neminovnoscu. Albanci su 1878. trazili od Bizmarka ogranicenu autonomiju, a Srbija je ulozila prigovor. Bizmark ga je uvazio, ali je Kosovo dao Turskoj. To je dovelo do stradanja velikog broja Srba. Pocetkom XX veka, podsticani od Austrije, Albanci su sve vise terorisali Srbe. Albanci su 1913. dobili autonomiju, a osveta prema Srbima je izostala. U Prvom balkanskom ratu

Srbi su izvrsili pravi masakr Albanaca, ukljucujuci zene, starce i decu. Hiljade Albanaca i Turaka pobegle su u Tursku. Austro-Ugarska je podsticala Albance na odmazdu. Srpski socijalisti su se protivili ovakvoj vojnoj politici i predlagali resenje: ujedinjenje svih balkanskih zemalja uz priznavanje politicke i kulturne autonomije svim konstitutivnim nacijama. U SHS se odnosi sa Albancima nisu popravljali, usledili su napadi, pljacke i ustanci Kacaka, ciji je snazan i brojan pokret ugusen 1924. Posle pada Kraljevine Jugoslavije 1941. Italija je obezbedila ujedinjenje Kosova, Albanije i zapadne Makedonije. Kosovski Albanci su to doziveli kao oslobodjenje i nisu prisli NOB-u. Makedonija je posle Berlinskog kongresa postala cilj Bugarske, Grcke i Srbije, a sve tri zemlje su pomagale snazan nacionalni pokret. Turska osvajanja XVI-XVIII veka i rat izmedju Turske, Austrije i Rusije opustosili su Makedoniju, a stanovnistvo primoralo na bezanje. Posle Berlinskog kongresa stanje se jos vise pogorsalo. Prvi ustanak 1881. krvavo je ugusen. VMRO nastaje 1881. pod vodjstvom Goce Delceva i Damiana Grueva. Neuspeli pregovori Srba i Bugara o podeli Makedonije i promena njihove politike podelili su same Makedonce. Delceva ubijaju vrhovisti 1903, a tri meseca kasnije izbija Ilindenski ustanak. Pomoc Evrope ustanicima je izostala, ustanak ugusen, a usledila je krvava odmazda. Pretenzije suseda na Makedoniju ubrzale su izbijanje Drugog balkanskog rata, ciji je kraj doveo do ponovne podele ove teritorije. Odnosi izmedju balkanskih zemalja nisu bili uslovljeni samo medjusobnim odnosima, vec i spoljnim interesima. Spone koje su vezivale ove narode pokazale su se preslabe 1941. i 1991. prevashodno usled nepostojanja pravih demokratskih institucija i cvrstog moralnog okvira.

4726. (Pismo dekanima) / Milan Kurepa. // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 8-9 : faks. pisma.

4727. (Pismo ministru prosvete Jovi Todorovicu) // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 7 : faks. pisma.

4728. (OTVORENO pismo javnosti : izvod) // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 12.

Iz: Nasa Borba, 11. 06. 1998.

4729. Preokret institucija // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 37.

Iz: Duh vedrine: Kultura protesta – protest kulture, FPN, Beograd 1998.

4730. Cmok rektor // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 10.

4731. Beograd, grad bez gradonacelnika // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 33.

4732. Kriza u Rusiji – uzroci i posledice // God. 10, br. 201(16-30.11), str. 26-29.

4733. Nacionalna revolucija // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 28 : il.

Iz: Almanah Vinaver br. 1, 1997.

4734. Poigravanje jezikom i ratom // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 10.

Iz: Monitor br. 374, Podgorica 19. 12. 1997.

4735. Brige medju bezbriznima // God. 10, br. 200(1-15.11), str. 24.

4736. Kovnica junaka // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 10.

4737. Kalendar // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 15-16.

4738. Kalendar // God. 10, br. 181(1-15.2), str. XIV-XV.

4739. Kalendar // God. 10, br. 182(16-28.2), str. XIV-XV.

4740. Kalendar // God. 10, br. 183(1-15.3), str. VII.

4741. Kalendar // God. 10, br. 185(16-31.3), str. III.

4742. Kalendar // God. 10, br. 187(16-30.4), str. 28-30.

4743. Kalendar / il. Jelena F. Mitrovic. // God. 10, br. 188(1-15.5), str. 29-31.

4744. Kalendar // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 30-31.

4745. Kalendar // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 10-11.

4746. Kalendar // God. 10, br. 191(16-30.6), str. 11-12.

4747. Kalendar // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 12-14. faks. Moskovske deklaracije.

4748. Kalendar // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 7-8.

4749. Kalendar // God. 10, br. 196(1-15.9), str. 9-10.

4750. Kalendar // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 9-10.

4751. Prirucnik za civilno drustvo // God. 10, br. 181(1-15.2), str. (XVI).

4752. Aplauz Karadzicu // God. 10, br. 182(16-28.2), str. V.

4753. Ogledalo // God. 10, br. 189(16-31.5), str. 26.

4754. Pekmez od sljiva // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 8.

4755. Cigani u vreme turske vladavine // God. 10, br. 183(1-15.3), str. VI.

4756. Istorija Albanije / il. Radomir Branisavljevic. // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 7-8.

Albanska istoriografija vidi Albance kao potomke Ilira. Iliri su se naselili na prostor danasnje Albanije oko 1000. p. n. e. Balkanska plemena dozivljavaju preobrazaj osvajanjem Rimljana u III veku p. n. e. Planinska plemena i pleme Albanoi ostaju slobodni, ocuvavsi etnicke osobine i jezik. Hristijanizacija pocinje rano, a osnivanje nadbiskupije u Baru 1077. otvara put katolicanstvu u severnoj Albaniji, dok centralni deo ostaje pravoslavni. Dolazak Slovena na Balkan dovodi do asimilacije dela ilirskih plemena. Albansku teritoriju osvajaju Bugari, Srbi, Normani, Mleci. U vreme osvajanja cara Dusana cela Albanija – sem Draca – pada pod srpsku vlast. Raspadom njegovog carstva feudalci obrazuju samostalne oblasti i pozivaju Mletke i Turke u pomoc. Primorske gradove daju Mlecima, a od juznog i sredisnjeg nastaje turski sandzak. Djuradj Kastriot poznat kao Skenderbeg pocinje dvadesetpetogodisnju borbu protiv Turaka. Turska uspostavlja kontrolu u celoj zemlji posle pada Draca 1501. Ustanci izbijaju i tokom naredna dva veka. Islamizacija (koja je trajala do 1912) se pokazala kao najuspesniji nacin smirivanja Albanaca. Prizrenska liga (1878–1881) zahteva autonomiju, ujedinjenje svih Albanaca i uvodjenje albanskog kao zvanicnog jezika. Novembra 1912. proglasava se nezavisnost. Posle balkanskih ratova, Albanija je na londonskoj konferenciji proglasena za knezevinu, a posle I svetskog rata potvrdjuje se albanska nezavisnost. U II svetskom ratu KP Albanije vodi borbu protiv Italijana. Za Narodnu Republiku proglasena je 1946, na celu sa Enverom Hodzom.

4757. Ketman // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 24.

4758. Kiosk – nekada i sada // God. 10, br. 179-180(1-31.1), str. 13.

4759. Pogled u drustveno dno // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 33.

4760. Prebeg // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 26.

4761. Regnum i Studium u srednjem veku // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 4.

4762. (Trista pedeseta) 350. godisnjica Vestfalskog mira (1648) // God. 10, br. 202-203(1-31.12), str. 18-19.

4763. Zid – ne bas Berlinski // God. 10, br. 182(16-28.2), str. V.

4764. Bukvar za novinare // God. 10, br. 197(16-30.9), str. 28.

4765. Ubitacna epika // God. 10, br. 194-195(1-31.8), str. 31-40 : il.

Iz: Prevarena povijest. Guslarska estrada, kult hajduka i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1990–1995, »Durieux«, Zagreb 1998.

4766. Angazovanje za javnu stvar // God. 10, br. 190(1-15.6), str. 30.

4767. Rodjenje vedrine // God. 10, br. 192-193(1-31.7), str. 38.

Iz: Duh vedrine: Kultura protesta – protest kulture, FPN, Beograd 1998.