3693. Razbijanje betonskih blokova : (knjiga u novinama) / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. XI-XII.

Studentski protest i izbori. Razlozi protesta »nadilaze univerzitetske okvire, koji nikako nisu nevezani za Univerzitet«. Zahtevi: izborni rezultati, ostavke rektora i studenta prorektora. Odugovlacenje vlasti je nametnulo pitanje autonomije univerziteta, koja je neostvariva bez reforme drustva. Mogucnosti otpora univerziteta drzavi. Skupstina Univerziteta je pokazala (ne)spremnost za borbu. Reformi ce biti, ali za »razbijanje betonskih blokova potrebno je mnogo udaraca«.

3694. APEL za pomirenje i saradnju / Medjunarodna konferencija »Doprinos verskih zajednica miru i otklanjanju posledica rata na podrucju bivse Jugoslavije«. // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 12.

3695. »ARHITEKTURA i demokratija – grad i gradjanin« : Razaranje, stvaranje i sloboda : (okrugli sto) / organizatori Republika, Arhitektonski fakultet ; priredila Nastasja Radovic ; il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 13-15.

3696. AUTONOMNE zenske grupe // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 28-29.

3697. Prava i slobode u Sandzaku // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 16.

3698. O etici odgovornosti : (in memoriam Miladin Zivotic) / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 19-22.

3699. Pacifizam // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 36-38 : il.

3700. Obrazovanje i lokalna zajednica / i Olga Perazic. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 14.

3701. Sta je za Srpsku pravoslavnu crkvu »Solidarnost sa zenama« / Nadezda Cetkovic, Jelka Kljajic Imsirovic, Svenka Savic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 15.

3702. Gubici // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 24.

Iz: Ima li jos Vojvodine, Novi Sad 1996.

3703. »Obecana zemlja« // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 25.

Iz: Ima li jos Vojvodine, Novi Sad 1996.

3704. Prolazna sila // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 27.

Iz: Ima li jos Vojvodine, Novi Sad 1996.

3705. San ili java // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 22.

Iz: Ima li jos Vojvodine, Novi Sad 1996.

3706. Knjizevnici o politici / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 31-36.

Iz: Razgovori u Parizu, »Unireks«, Podgorica 1997.

3707. Odgovornost za zlocine / il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 11-12.

3708. Izborna aritmetika prevara i podvala / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 8-9.

3709. (Pismo Slavenku Grgurevicu) // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 25.

3710. Cipelama na vladara // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 6.

3711. Kuvarica : ogledi // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. (I)-II.

Godinama je autorka nastojala da odgonetne zasto je doslo do mrznje, rata, zlocina, zasto se zemlja raspala. Pocela su da naviru secanja na detinjstvo i dobila jedan nov smisao i (moguci) odgovor. Kao dete »neprijatelja«, u Crnoj Gori, otisla je po vodu. Tamo ju je jedan iz grupe »svesnih« i »mocnih« momaka primorao da uzme u ruku usijanu zicu. Ostali su se smejali. »Danas mi se cini da su mladici koji su se glasno smejali kad su me povredili bili isti kao ovi koji su bestidno godinama opsedali Sarajevo i poubijali toliko muskaraca iz Srebrenice, koji su ispraznili Krajinu...«

3712. Hrvatska strana rata / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 19-21.

Iz: Arkzin, Zagreb 1996.

3713. Odgodjeni zivot antifasizma // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 17.

Iz: Arkzin, br. 9-10, Zagreb, 9. 05. 1997.

3714. Krivac za sve – »neprijatelj« // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 6.

3715. Osnovano Geteovo drustvo // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 9.

3716. Repetitorom protiv informacije // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 6.

3717. (Pismo »Republici«) // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 31.

3718. Da li su promene moguce / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 5.

Beleske sa izlaganja na tribini PMF.

3719. Mosti // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 21.

Iz: Politika simbola. Ogledi o politickoj antropologiji, Radio B-92, Beograd 1997.

3720. Zemlja i mrtvi / il. Viktor Mijatovic, Tamara Zivkov. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 16-17.

3721. Nada i strepnja Sarajlija i Mostaraca : (razgovori) / Alija Behman... (et al.) ; il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 13-14.

Odgovori Sarajlija i Mostaraca na pitanja: cemu se nadaju, kako vide ostvarenje nada i kako se oslobadjaju »viska straha«. A. Behman: Veruje u normalizaciju stanja i mirnocu ciji je cilj »savladati sebe, a onda i druge«. Licno nema straha, ali ce »mnogi Bosanci reci – nema vise gdje strah stati«. Krivci za zlocine treba da budu kaznjeni zbog svog naroda. B. Bogicevic: Mir mogu ostvariti samo svi ljudi BiH; mada je to tesko. Strah postoji, ali strah i mrznju treba prevazilaziti pomirenjem. A. Knezevic: Treba oziveti privredu i komunikaciju medju ljudima. E. Ratkusic: Ostvariti saradnju medju zemljama bivse Jugoslavije. Oseca strah od ponizenja. F. Stojanovic: Veruje da ce »srca ljudi biti otvorena kao sto su nekad bila«. Treba raditi sa mladima i prastati. S. Jokic: Veruje u uspostavljanje normalnog zivota i povezivanje. Strah je manji, sada je prisutan strah za egzistenciju.

3722. Istorija i teorija // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 19-20 : il.

Iz: Rabotnici, vojnici, duhovnici. Drustva srednjovekovnog Balkana, »Equilibrium«, Beograd 1997.

3723. Encephalitis larvata // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 22.

3724. Hristos ponovo razapet / il. Viktor Mijatovic, D. Pejic. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 18.

3725. Istocna kapija Otranta // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 11-12 : il.

3726. Istorija i ikona // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 17.

3727. Javna stvar // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 6.

3728. Karpathos // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 10-11.

3729. Mala knjiga Vilhelma Rajha // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 18.

3730. Medjed pomirenja // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 5.

3731. Postkomunisticka i pseudokomunisticka onomatofobija / il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 10.

3732. Problem dijaloga u vremenu promena // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 12.

3733. Sezona plivanja / il. Rosina Cembrano. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 35.

3734. Stopama Karla Maja povodom zbivanja u Kurdistanu // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 19.

3735. Trag zivota // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 9.

3736. Izvjesnost kaznjavanja za ratne zlocine / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 13.

3737. Ljudska prava // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 17.

3738. Probudjeni cinizam / il. Milka Vujovic. // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 11-12.

Odbijanje saradnje sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine objasnjava se, izmedju ostalog, cinjenicom da su okrivljeni vojni komandanti »junaci rata«. Oni i jesu optuzeni upravo po osnovi komandne odgovornosti, sto je potpuno u skladu sa medjunarodnim pravom. Odgovornost se odnosi i na zlocine koji su ucinjeni pod necijom komandom, iako okrivljeni nije neposredno ucestvovao u cinjenju zlocina, jer ih nije sprecio. Ta odgovornost je propisana i »Uputstvom o primeni pravila medjunarodnog ratnog prava u oruzanim snagama SFRJ«.

3739. DIJALOG i pregovaranje // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 23.

3740. Vlast i opozicija u izbornoj godini // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 5-6.

Posle gradjanskih protesta SPS se nije oporavio, broj simpatizera je opao, ekonomska kriza je veca, nema saveznika, nema novu strategiju, cak i kandidovanje Milosevica za predsednika je dokaz slabosti. Opozicija treba da insistira na jednakim izbornim uslovima, borbi protiv kriminala, politickim i ekonomskim reformama i socijalnoj sigurnosti. Koalicija treba da opstane i dokaze se na lokalnom nivou. Medjutim, u ostvarivanju lokalne vlasti prave se greske. Promene su neminovne, mada rezim nije spreman ni na njih, ni na saradnju sa svetom.

3741. »Iskusenja opozicije« // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 33.

3742. Usamljena zemlja // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 3-4 : il.

Izlaganje u emisiji »Otvoreni studio«, RTS, 25. 04. 1997.

3743. Grad gde caruje smrt // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 20.

3744. »Pomraceni umovi« // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 20.

3745. Sanja li Radoje // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 39 : faks. Ukaza o unapredjenjima u ministarstvu unutrasnjih poslova Republike Srbije.

Iz: Izabrana dela, knj. 1, BIGZ, Beograd 1989.

3746. Drzavotvornost – endemska bolest hrvatske kulture // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 21.

Iz: Feral Tribune, br. 617, Split, 14. 07. 1997.

3747. Svi krivi, niko odgovoran // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 16.

3748. Promisljanje iskustva // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 4-5.

3749. Balkanski bog Mars // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 13.

3750. Car je bolestan / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 7-8.

3751. Caru carevo – ali ne po svaku cenu / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 7.

3752. Crtica / M. Dj. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 43.

3753. Fatalni krug / il. Predrag Koraksic, Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 28-30.

3754. Glas iz crne kutije // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 20.

3755. Konflikti i resenja // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 19.

3756. Lica i maske neofasizma / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 31.

3757. Moderni diskurs drustvenih nauka // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 20.

3758. Neki novi tonovi // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 10.

3759. Novo srpsko srednjovekovlje // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 10.

3760. O granama sasusenim / il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 11-13.

3761. O Isusu i deci i jednom vladici // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 18.

3762. O sestrama surevnjivim // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 14-17.

3763. Politika u crkvi i crkva u politici // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 4-5.

3764. Proroci postaju zamorni / il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 7.

3765. Put legendi // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 10.

3766. Sabor na Kosovu / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 6.

3767. Sic transit gloria mundi // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 9.

3768. Stara pesma // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 7-8.

3769. Strah od Zapada : (knjiga u novinama) / il. Marko Krsmanovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. (I)-VIII.

Povodom knjige Momcila Spremica Despot Djuradj Brankovic i stavu Pere Muzijevica o njoj. Odnos Renesanse prema Vizantiji razresen je u svetskoj istoriografiji, ali ne i kod nas. Kod Spremica je prisutna idealizacija despota, protivurecnosti i metodoloski nedostaci. Spremic istice znacaj isihasta u pravoslavlju, ali zanemaruje despotov strah od Evrope. Zapostavljen je znacaj dela Cedomilja Mijatovica, koje je liseno patriotske patetike. Novija istoriografija prenebregava despotovo neucesce na skupu u Firenci, jer ono dokazuje njegov strah od Evrope i stav da je »bolje sa Turcima«. Nesporazumi postoje i kad je rec o polozaju crkve u despotovini i njenom odnosu sa Carigradom. Tumacenja Djoka Slijepcevica, Ivana Djurica i Emila Cakre. Ksenofobicnost srpskog drustva usmerila se na princezu Irenu (»prokleta Jerina«) – legenda i narodna poezija. »Trajno mitologizovana svest koja je trajala vekovima i koja je prezivela do danas...«

3770. Svi nasi raskoli // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 10.

3771. Skripa izmedju trona i oltara // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 6.

3772. Teologija pomirenja / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 11-12.

3773. Tevorija // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 10.

3774. Utuk i tuk na luk // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 18.

3775. Za obaveznu lektiru / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 32.

3776. Demokratija (ne)prosvecenih // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 9-10.

3777. Poziv na dijalog // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 20.

3778. Moj glas bola i nade // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 16.

Iz: Mlavska zora, br. 30/31, Petrovac na Mlavi, jun 1997.

3779. GLAS : himna Protesta koju su snimili glumci i rok muzicari // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 19.

3780. Demokratija i monarhija // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 17-18.

3781. Novembarski izbori 1996 – smisao i efekti / foto Dragoslav Krnajski, il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 15-20 : tabela.

Neravnopravnost stranaka koje ucestvuju u izborima ogleda se u ekonomskim mogucnostima, institucionalnom okviru i prisutnosti u medijima. Samo u Srbiji, od svih drugih istocnoevropskih zemalja, nema izjednacavanja partija na izborima. U Crnoj Gori je situacija nesto povoljnija. Mirna smena vlasti je »najkriticniji prag demokratije« (Schmitter). »Pristrasnost izbornih pravila«, ciji je najveci dobitnik JUL s obzirom na mali broj dobijenih glasova. Gubitnici: razlike izmedju stranaka udruzenih u koaliciju su jedan od razloga neuspeha. U njih valja ubrojati i SRS. Slicnosti i razlike partijskih sistema Srbije i Crne Gore uocljivije su posle izbora 1996. (usaglasenost izbornih rezultata svih izbora u Crnoj Gori, dok je u Srbiji ostvarena pobeda samo na lokalnim izborima). Ponistavanja izbora i protesti gradjana. Srpska opozicija je bila prinudjena da deluje vanparlamentarno. Izborni zakon i izmene Zakona, posle cega poslanici Deposa i DS napustaju Skupstinu. Sadasnji protesti gradjana ukazuju na to koliko je bila znacajna ideja okruglog stola; nisu vise u pitanju samo lokalni izbori, »nego demokratizacija zemlje«. Predvidjanja daljeg razvoja na politickoj sceni SRJ.

3782. Za sta glasa UKS? // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 12.

3783. U cemu je svojevrsnost Studentskog protesta 96/97? : (knjiga u novinama) / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. VIII-IX.

Studentski protest i izbori. Pozitivne strane: najveca masovnost do sada koja je obuhvatila sve univerzitete u Srbiji, jasno formulisani ciljevi, spontanitet, nepostojanje lidera, individualizam, »rast znacaja kategorije gradjanin«... manifestacija radjanja civilnog drustva. Moze se govoriti o nastajanju novog drustvenog pokreta. Uzroci protesta. Vrednosna orijentacija i identifikacija protesta. Otvorenost raznim inicijativama i promene »u hodu«. Odsustvo nacionalizma i oprez »da se ne zaglavi u neku novu ideologiju«. Ucesce crkve moze se dvojako tumaciti. Studente treba obrazovati za zivot u demokratskom drustvu.

3784. O zastavama // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 35.

Iz: Hrvatsko kolo, 1927-1928.

3785. Beogradjani : (apel) // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 38.

3786. Novosadska deklaracija o Vojvodini / il. Vitold Kalinjski. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 29-30.

3787. Ljudska prava i autonomija univerziteta / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 21-22.

3788. Postmoderne tendencije u kulturi omladine / prevela Olga Kostresevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 21-24 : il.

Iz: Sein oder desing. Zur Dialektik der Abklärung, Ratbuch Verlag, Berlin 1987.

3789. Kriza u BiH i spoljni faktor // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 9-10.

3790. Tri rivalske grupacije / il. Stojan Celic. // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 9-10.

3791. Uvod u odlucnu borbu // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 10-11 : il.

3792. Karakter i posljedice rata u Bosni i Hercegovini : nastavak / il. Marko Krsmanovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 15-16.

3793. Karakter i posljedice rata u Bosni i Hercegovini : nastavak / il. Jan Vredeman de Vris. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 17-18.

3794. Nova globalna struktura moci drzave / il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 3-4.

3795. Porazavajuca drugost // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 17.

3796. Posuvracena masta // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 10 : il.

3797. Privremeno dugorocno // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 8.

3798. Studentski »treci put« / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 7.

3799. Batinom na bananu // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 8.

3800. Budzonosci // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 7.

3801. Dimni signali // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 11.

3802. Eto nam izbori // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 8.

3803. Gulagizacija // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 9.

3804. Hag radi... / il. Hose Rueda. // God. 9, br. 167-167(1-31.7), str. 11.

3805. Hronika svakodnevnih uzasa // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 13.

3806. Kolonijalna mera // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 8.

3807. Kotrljanje straha // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 6.

3808. Poigravanje krunom // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 6.

3809. Studenti – institucionalni visak // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 6.

3810. Ulicarski parlamentarizam // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 6 : il.

3811. Crna Gora: Sukobi i neuroze // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 7.

3812. Demokratija u magarecoj klupi / il. Milka Vujovic. // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 6.

3813. Deset najgorih godina : (knjiga u novinama) / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. (I)-VIII.

Izjavom da ce se problemi resavati i vaninstitucionalno i nestatutarno i na ulici Milosevic je jos 1989. najavio nepostovanje Ustava. Ubrzo posle toga najavio je i rat. Deset godina on i SPS »rade na podrivanju parlamentarizma... Skupstina Srbije je vise radila bez opozicije nego s njom«. Vlada jednopartijska iskljucivost, a izborna smena vlasti je samo privid, jer se izborni zakoni menjaju po potrebi vlastodrsca. Posle dokazivanja kradje izbora niko nije odgovarao, a nijedan zahtev OEBS-a o ravnopravnim izbornim uslovima nije uvazen. Milosevicev nacionalizam je siroko podrzan. »(On) je u svojoj licnosti spojio najgore osobine istorijskog nasledja – knezevski autoritarizam i radikalski populizam.« Njegovo negiranje federalnog sistema povecalo je krizu u ondasnjoj Jugoslaviji. Slamanje reformistickog kursa Ante Markovica. Sa takvom politikom on nastavlja i danas u odnosu na Crnu Goru. Izbori za predsednika SRJ i »ustavne vratolomije«. U ovom periodu sve je u Srbiji uruseno i unazadjeno, jedino je ocuvana i razvijana policija koja je »faktor drzavne samovolje« i ciji je zadatak odrzavanje rezima i obracun sa politickim neistomisljenicima. Mediji, posebno RTS, su »drugi stub« rezima. »Neupadljivo, kapilarno prodiranje rezima u sve pore drustva.« Unistena privreda i opste siromastvo, nestajanje srednjeg sloja. Pljacka naroda, od banaka Jezde i Dafine do podsticanja inflacije 1993. Najvise su stradali mladi (od neuhranjenosti do nezaposlenosti), od kojih su mnogi napustili i napustaju zemlju. Po broju nepismenih smo u vrhu evropske liste. Polozaj obrazovnih ustanova i prosvetnih radnika. Ratovi: »kada bi se zrtve svih ovih ratova zajednicki zbrojale ispalo bi da se samo u ovom stolecu citava jedna mala Srbija nasla na groblju«. Mogucnosti oporavka.

3814. Institucije za zamajavanje // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 6.

3815. Izborni ulog // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 5.

3816. Jednostavno – novinar / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 4.

3817. Jovicevo licemerje // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 6.

3818. Ko koga drzi za gusu // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 5.

3819. Koalicija zaverenika // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 6.

3820. Milosevicevo pirovanje / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 6.

3821. Na stranputici istorije / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 18.

3822. Najvisa stopa pljacke / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 5.

3823. Nocni posetilac u Media centru // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 12.

3824. Novinarstvo bez novinara // God. 9, br. 172(16-30.9), str. IV.

3825. Oljusten kao banana // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 6.

3826. Otimanje o vlast // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 7.

3827. Pogromasi // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 10.

3828. (Poziv na razgovor) // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 3.

3829. Projekti za demokratsko drustvo // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 23.

3830. Propituju svet, umesto sebe // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 10.

3831. Raspolucena Crna Gora // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 8.

3832. Samodrzac kratkog maca // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 7 : il.

3833. Slicnosti protivnika // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 5.

3834. Srbija u promenama // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 3-4.

Ishod sadasnje politicke situacije nemoguce je predvideti, sigurna je jedino represija. Verovatno nigde nije bilo ovakve izborne farse. Milosevic ce verovatno sada potraziti oslonac u JUL-u, ciji su clanovi povezani mafijaskim vezama. Drugi oslonci Slobodana Milosevica, deo opozicije, odnosi sa DPS, nisu u znacajnoj meri poremeceni, Seseljeva »dragocena pomoc«, nacionalisticka orijentacija DSS. Koalicija Zajedno istrajava i njeni pragmaticni ciljevi su opravdani. Ipak, javlja se bojazan od njihovih medjusobnih odnosa. Autonomnost studentskog protesta. Tesko je proceniti koliko je njihova bliskost sa SPC zasnovana na stvarnoj religioznosti. Podrska studentima za vreme kordona namece pitanje o nasem »kratkom dahu« i sposobnosti da se organizujemo i postanemo relevantan partner rezimu.

3835. Srbizacija Crne Gore / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 6.

3836. Strategija »grickanja« rezima // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 4.

3837. Sesir Slobodana Milosevica // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 9 : il.

3838. Sta uraditi sa gradjaninom? // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 9.

3839. Ucena narodom i drzavom // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 10.

3840. Vrludanje opozicije // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 5.

3841. Neopatrijarhat i politicko nasilje : (knjiga u novinama) / prevela Ivana Spasic ; il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 174(16-31.10), str. (I)-XX.

Seljastvo je najvise doprinelo pobedi komunizma i najvise stradalo od njega. Patrijarhalni moral je nagrizen, a porodica oslabljena, ali, kao njihovi ostaci, dominiraju autoritarnost i egalitarizam. Seljaci su ponovo bili odlucujuci faktor politickih promena u SSSR-u i Jugoslaviji. Podrska Milosevicu. U ratovima se uspostavljaju odnosi slicni patrijarhalnim. Diskriminacija zena, njihova uloga i stradanje u ratovima i etnickim ciscenjima. Urbanitet i migracije sa sela. U »prebrzim i neravnomernim« drustvenim promenama (Jugoslavija, Kavkaz) jaca etnonacionalizam i crkva. Uloga »hibridnih intelektualaca« u nacionalistickoj mobilizaciji i ratovima. Druga vrsta intelektualca rezimu sluzi »kao intelektualni alibi«. Odgovornost komunistickog drustva za nastanak politickih snaga koje su inicirale ratove. »Erzac« civilno drustvo imalo je nedemokratske trendove i davalo primat nacionalnom pitanju. Vracanje u proslost, mitologizacija istorije i marginalizacija autonomnog misljenja. »Novi demokratski fasizam« (T. Mastnak) – Milosevicev rezim i sredisnja uloga »turbo-elite«. »Sve nase politicke stranke, i na vlasti i u opoziciji, funkcionisu na klikaskim osnovama, to nasem ‘politickom zivotu’ daje privid dinamike.« Borba se vodi za kontrolu nad drzavom i teritorijama. »Seljacka matrica nasih drustava reprodukuje klijenturu na mestu predjasnje nomenklature, i s njome povezan nacin proizvodnje koji je fundamentalno protivan masovnoj proizvodnji i kapitalizmu.« Neminovnost razresenja seljackog pitanja omogucava niz promena. »Posredi je istinska ‘osveta proslosti’.«

3842. Bili smo generacija pseudosubjekata! : (intervju) // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 18-19.

Iz: Arkzin br. 84, Zagreb, 14. 02. 1997.

3843. Arcenje nacionalnog blaga / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 7.

3844. Bunar je sve dublji // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 5 : il.

3845. Levicarski kapitalizam // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 6.

3846. Obogaljena Srbija / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 7-8.

3847. Pravo stanje stvari / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 9.

3848. Preraspodela siromastva / il. Milan Bosnic. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 5-6.

3849. Taktika »spaljene zemlje« / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 12.

3850. Transakcija za prezivljavanje // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 8.

3851. Varanje do poslednjeg daha // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 5 : il.

3852. Alternativa je jos daleko // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 14.

3853. Brcko – medjunarodni nadzor / il. Borislav Nanovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 8.

3854. Ceka se rasplet u RS // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 5-6 : il.

3855. Kljucni znacaj Brckog // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 10.

3856. Odlucujuca uloga nacionalnih stranaka // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 9-10.

3857. Popustanje Pala i Beograda // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 7 : il.

3858. Vise partija nego biraca // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 16-17.

3859. O tempora! O mores! // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 11.

3860. O tempora! O mores! // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 7.

3861. O tempora! O mores! // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 7.

3862. O tempora! O mores! // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 7.

3863. O tempora! O mores! // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 7.

3864. O tempora! O mores! // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 25.

3865. O tempora! O mores! // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 5.

3866. Korist i steta od politickih stranaka / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 22-23.

Iz: Drzava, »Geca Kon«, Beograd 1922.

3867. O kulturnom obrascu / il. Marko Krsmanovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 19-21.

Iz: Jedan prilog za proucavanje srpskog nacionalnog karaktera, Vindzor, Kanada 1964.

3868. Moze i normalno // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 12.

3869. Policentricnost urbaniteta // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 5.

3870. Ruganje podanicima // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 6.

3871. Tito – nostalgija // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 10 : il.

3872. Erozija javnog zivota / il. Marcio Panuncio. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 32-34.

3873. Niska politicka paradigma / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 15-16.

3874. Okrece li se curak // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 11 : il.

3875. Bili ih sto su bili protiv / il. J. Jokic. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 19-20.

3876. Izmedju genocida i ekocida // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 7.

Iz izvestaja o saradnji »Zelenih BiH« i Svedske.

3877. Bahata radikalija // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 8.

3878. Beograd jos cuti o Dubrovniku // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 18.

3879. Bosna nije umrla zbog onih koji je vole / il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 9.

3880. Bukvar – treci put / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 22-23.

3881. Dva oka razroka // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 7.

3882. Gasenje svetla po Srbiji // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 5.

3883. Hrvatski rakurs / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 8.

3884. Izbor izmedju istoga // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 10.

3885. Jedno priznanje // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 9.

3886. Jednom rukom daje, sa dve ruke grabi // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 11.

3887. JUL-ska zetva // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 8.

3888. Kralj po glavi podanika // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 6.

3889. Krivotvorenje i predigra // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 8.

3890. Mir ratnih invalida // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 9.

3891. Odrastanje gradjanina // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 16.

3892. Oruzje jezika // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 18.

3893. Raj u brojkama // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 8.

3894. Sloboda po meri policije // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 11.

3895. Sporazum ovde, sporazum onde // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 7.

3896. Srbi na hrvatskim biralistima // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 6.

3897. Stara vlast bira novu vlast // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 7.

3898. Imperija / prevela Biserka Rajcic ; il. Robert Koh. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 36-37.

Iz: Imperija, 1993.

3899. Mentalitet // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 24.

Iz: Vojvodjani o Vojvodini, Udruzenje Vojvodjana, Beograd 1928.

3900. KLASICI / T. V. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 34.

3901. Pohvala kosmopolitizma / prevela Biserka Rajcic ; il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 15-17.

Iz: Gazeta Viborca, Varsava, 23. 10. 1997. Luke su omogucile stvaranje »kostura kosmopolitske kulture, opsteljudske kulture«. Razlicitost je prirodna, ali postaje opasna ako odredjene institucije budu ispunjene nacionalnom megalomanijom ili ako svestena lica promovisu nacionalnu cistotu. Mada hriscanstvo ne propoveda nacionalne netrpeljivosti, ono se koristi u te svrhe. Isus i njegovi proroci su Jevreji, a »jevrejska vera se kod kasnijih proroka polako univerzalizuje, da bi se u hriscanstvu oslobodila etnickih ogranicenja«. Znacaj poljske crkve u ocuvanju nacionalnog identiteta. »Prirodno je sto imamo maternji jezik i vlastitu kulturnu nisu, u kojoj se osecamo kao kod kuce, sto ispoljavamo solidarnost sa svojim narodom, sto se drugacije radujemo njegovim dostignucima i dobrim delima, a rastuzuju nas njegovi neuspesi, slabosti i podlosti prema drugim narodima.« Razlike kao bogatstvo sveta i kao uzrok ratova. Potreba snaznog kosmopolitskog duha koji treba da onemoguce nacionalisticke iskljucivosti. »Posebno je opasna ideja, koja se pokazala uspesna u hitlerovskoj klanici, da su evropski narodi bioloske tvorevine, da je etnicka pripadnost stvar nasledja, a ne kulture.« Negativan odnos sovjetske ideologije prema kosmopolitizmu.

3902. Iluzije autonomasa // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 23.

Iz: Etnodemokratija i regionalizam (u kosmarima postsocijalizma), Novi Sad 1996.

3903. Povratak na magistralu // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 28.

Iz: Etnodemokratija i regionalizam (u kosmarima postsocijalizma), Novi Sad 1996.

3904. KOMUNALNA samouprava i Ustav : (izvodi iz javnih drzavnih publikacija Svedske) / prevela Ljiljana Boricic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 10-11.

3905. Rezolucije // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 26.

Iz: Opozicione partije i autonomija Vojvodine 1929–1941, Novi Sad 1995.

3906. Vojvodjanski front // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 28.

Iz: Opozicione partije i autonomija Vojvodine 1929–1941, Novi Sad 1995.

3907. Nacionalni identitet gradjanina // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 12.

Iz: Ibarske novosti, Kraljevo, 1. 05. 1997.

3908. Umetnost grafike danas / il. Albreht Direr. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 18-20.

Iz: Grapheion, Prag.

3909. Neuverljiva alternativa // God. 9, br. 166(16-31.6), str. 3-4.

»Nikad Milosevic nije bio slabiji niti opozicija jaca nego zimus. I to sve se istopilo za tri meseca.« Sada se rezim konsoliduje i priprema za izbore. Ako opozicija izgubi i ove izbore, gubi svaki legitimitet. Ponasanje biraca je neizvesno, iako je vecina protiv Milosevica. Povecace se apstinencija, a i to ide naruku rezimu. Razjedinjena opozicija nema izgleda na uspeh. Nije bila jasna u odredjivanju ciljeva, a kao vlast na lokalnom nivou, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, pokazala je nesposobnost i nespremnost za medjusobnu saradnju. U javnosti se vise zna o njihovim »skandaloznim prepucavanjima«, nego o resavanju problema. Koalicija se raspala i zato sto »mi i nemamo prave politicke stranke koje izviru iz odredjenih socijalnih miljea ili raspoznatljivih politickih pledoajea«. Nije iskljucen ni socijalno--ekonomski bunt koji ne bi mogla da kontrolise ni opozicija, ni vlast. Zapad insistira na saradnji sa Hagom, a ovde se mora shvatiti da bez takve saradnje »rat nije zavrsen niti je nas povratak u svet moguc«.

KOZLOVACKI, Zlatomir

3910. Postovana gospodo odbornici! / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 37-38.

Pristupna beseda novoizabranog gradonacelnika Zrenjanina Z. Kozlovackog.

3911. (Pismo »Republici«) / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 23.

3912. Vojvodina – preko praga parlamentarizma // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 38.

3913. Misljevine jednog diktatora / priredila Marija Mesner ; foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 35-36 : faks. letka Studentskog protesta

Iz: Banket u Blitvi, »Oslobodjenje«, Sarajevo 1989.

3914. Podvale toboznje aristokratije // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 8.

3915. Put za Ingliteru / il. Jelena Nikolic, Vladimir Rankovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 9-12.

Iz: Agrape, setajuci gradecom, maj 1995.

3916. Rvanje nemocnih / il. Jan Vredeman de Vris. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 5-6.

»Zagrljaj ova dva (opozicije i rezima) potpuno je zaustavio politicki krvotok u zemlji preteci da dovede do gangrene koja moze razoriti celokupan drustveni organizam.« Rezim je potrosio nacionalizam, a ne sme da se upusti u promene, jer bi one znacile njegov kraj. Opozicija je energiju sukoba protiv rezima pomerila na unutrasnje sukobe. Za nastanak koalicije zasluzni su gradjani. To najbolje potvrdjuje kraj protesta, »cim je pritisak odozdo popustio, stranacki prvaci su se vratili sebi«. Vuk je »zaronio u svoje somnambulne mitomanije, izigravajuci proroka« a njegova su vidjenja arhaicna. Djindjic »pogresno shvata modernost«; svojim shvatanjem stranke kao »preduzeca« on je promovisao »jedan od najopasnijih virusa koji razara politicko telo Srbije: uverenja da je politicko delovanje profitabilan biznis, iz kojeg se mora izvuci (naravno materijalna!) korist«. Nijedan lider nema drzavnicku ideju. Strahovanje da se »otvara prostor za radikalsku brutalnost«.

3917. Albanska poruka // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 2.

Srbija silazi sa udarnih vesti sveta. Ipak, novi predlog zakona o informisanju i pozivi na javnu raspravu R. Milentijevic ne slute na dobro, s obzirom na to da su nova resenja i zakoni uvek gori od prethodnih.

3918. Kako se ostaje izolovan // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 6.

3919. Koje institucije i koji dijalog? // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 2.

Neumesni su saveti sveta da probleme treba resavati u institucijama sistema, kad se zna da njih u ovoj zemlji nema. Zato se sada, na ulici, stvaraju nove institucije.

3920. Lideri nisu presudni // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 2.

Mada idu uporedo dve kolone, gradjana i studenata, gotovo niko se vise ne pita ko na koga utice i da li su studenti (koji cuvaju svoju samostalnost) pod uplivom neke stranke. Nema lidera, cak i oni iz koalicije Zajedno sada prate gradjane.

3921. Partija na prvom mestu // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 2.

Posle crnogorske Osme sednice, Djukanovic nije nacinio »samoubilacki potez« – da napusti DPS, jer kod nas je stvaranje nove stranke neizvestan i tezak posao. Iako ne pominje otcepljenje, vec drugaciju ekonomsku politiku, ipak je na udaru Beograda.

3922. Poverenje na probi // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 2.

Izjava M. Olbrajt navodi na zakljucak da svet shvata da kod nas stvari nisu jednostavne kako se mislilo. Sada su vazni potezi koalicije Zajedno. Svet pazljivo prati njihov rad. Ipak, oni Milosevica jos nisu otpisali.

3923. Samo izmedju redova // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 4.

3924. Uporna samoizolacija // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 2.

Dijalog Albanaca i Srba u Karnegi fondaciji neopravdano imenovan kao »internacionalizacija Kosova«. Nije novo da je Kosovo tema sveta i da je svi koriste kako njima odgovara. »Upornost Albanaca da ne prihvataju institucije Srbije... su pravi uzroci ‘mesanja sa strane’.« Stavovi Karnegi fondacije nisu stavovi SAD. Odbijanje rezima da ucestvuje u ovim razgovorima je pogresno.

3925. Zamke »okruglog stola« // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 6 : il.

3926. Izbori – pogled iznutra : (knjiga u novinama) / il. Ivan Miladinovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. (I)-X.

Izborni stab rezima predvideo je da ce na saveznim izborima osvojiti 72 od 108 mesta. Sacinjeno je veoma obimno (i skupo) ispitivanje javnog mnenja i analiza proteklih izbora. Tako je odluceno da se poveca broj izbornih jedinica. Istovremeno je onemogucena kontrola birackih spiskova, pa i autoru, iako je clan Savezne izborne komisije i mada je to predvidjeno Zakonom. »Savezna izborna komisija je, s jedne strane, donosila odluke koje nisu u njenoj nadleznosti, a sa druge strane odbijala da donosi odluke iz svoje nadleznosti.« Opoziciji je onemogucen pristup stampanju i distribuciji glasackih listica. Mogucnosti zloupotrebe na primerima sa Kosova. Partije »sateliti« u sluzbi rezima. Analiza stepena obrazovanja ucesnika protesta. Uticaj RTS-a na javno mnenje. Podaci koji stizu u Savezni zavod za statistiku mogu da budu menjani, a komisija nije preduzela nista protiv izborne kradje. U publikaciji o izborima mogu se naci podaci kojima je mesto u Ginisovoj knjizi rekorda.

3927. Dvanaest predloga za Kosovo // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 15-17.

Iznosi se vecina predloga za resenje kosovskog pitanja. 1. Uspostavljanje autonomije slicne onoj iz 1974. Ovaj predlog ima dve podvarijante, od kojih je jedna bliza srpskoj strani, a druga »meksoj« albanskoj, mada obe strane smatraju da je neprihvatljiva. 2. Refederalizacija SRJ: Kosovo bi dobilo status trece republike i time mogucnost za stvaranje nezavisne drzave. Podvarijanta: asimetricna federacija. 3. Konfederalizacija: »tri slobodne, sekularne i suverene drzave« (A. Demaci). Jedina razlika od nezavisnog Kosova je u nemenjanju granica. 4. Regionalizacija SRJ – koncept Miodraga Jovicica: podela SRJ na 13 regiona, od kojih bi Kosovo i Metohija bili dva regiona. Najcesca primedba se odnosi na Crnu Goru, koja bi bila jedan region. Albanci ga odbacuju. 5. Pretvaranje SRJ u klasicnu unitarnu drzavu: podrzava ga samo SRS. 6. Status quo: zastupaju ga SPS i JUL. 7. Stvaranje nezavisnog Kosova: neprihvatljiv za bitne politicke cinioce u SRJ, prihvatljiv za DSK, najuticajniju albansku partiju i na njoj stvoren medjualbanski konsenzus. Medjunarodna zajednica nije izricito protiv njega, ako bi do promene granica doslo mirnim putem. 8. Pripajanje Kosova Albaniji: podrzano od najtvrdje struje Redzepa Cosje, pala u drugi plan posle nemira u Albaniji. 9. Podela Kosova: rizican u slucaju izbijanja oruzanih sukoba. Podvarijanta: stvaranje dva entiteta po ugledu na »dejtonsku Bosnu«. U Srbiji odbacena uoci izbora, Albanci je prihvataju. 10. Medjunarodni protektorat: prelazno resenje, demilitarizacija, stavljanje pod kontrolu medjunarodnog faktora sa izgledima na samoopredeljenje. Podrzan od Ibrahima Rugove, Marka Krasnicija i nezavisnih Vetona Suroija i Skeljzena Malicija. 11. Konsocijacija: demokratski oblik za mesovita drustva. Kritikovan sa obe strane. 12. Eklekticko kombinovanje decentralizacije (putem pokrajina), regionalizacije i konsocijacije, autor Dragoljub Popovic usmerava paznju na preuredjenje Srbije. Nov predlog, te jos nema kriticara. 13. Oruzani sukob: Ne zeli ga nijedna strana, ali je moguc »ako se, sa bilo koje strane, neodgovorno pridje kosovskom problemu. Medjunarodni pritisak ce odigrati pozitivnu ulogu samo ukoliko inicira stvaranje autenticnih demokratskih potencijala«.

3928. Ucesce manjina u politickom zivotu SRJ : (knjiga u novinama) / il. Martin Moratilo Adrade, Dzim Vestergarp, Jerzi Jedrisjak. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. (I)-VIII.

Vise od trecine stanovnistva SRJ je nesrpskog i necrnogorskog porekla. Albanci: Nacionalna homogenizacija i nastanak alternative. Na represiju srpskog rezima odgovorilo se samoizolacijom, nenasilnim otporom i radikalizacijom zahteva. Malici: »Cekao se trenutak maksimalne mobilizacije pa da se pokrene masovni oruzani ustanak«. Internacionalizacija kosovskog pitanja. Demokratski savez Kosova (DSK) i kasnije stranke su nacionalni pokreti usmereni ka nezavisnosti Kosova. Paralelne institucije vlasti. Bojkot izbora pogoduje SPS-u. Referendum za nezavisno Kosovo (87% »za«). Izbore za predsednika republike dobija Rugova. U Crnoj Gori je najjaca stranka Demokratski savez za Crnu Goru. »Memorandum o specijalnom statusu« zahteva autonomiju za Albance u CG tamo gde cine vecinu. Muslimani (Bosnjaci): »Programskom deklaracijom« (1990) SDA Sandzaka (SDA – sandzacki ogranak SDA) izjasnjava se za SFRJ i kulturnu autonomiju. Izlaze na izbore, a Sulejman Ugljanin se kandiduje za predsednika. Raspadom zemlje odstupa se od zahteva i formira »Muslimansko nacionalno vijece« (MNVS). Sukob SDA sa rezimom i »Memorandum o uspostavljanju specijalnog statusa za Sandzak«, mada nije opsteprihvacen (Sefko Alomerovic, Serbo Rastoder). Njihova strategija je slicna strategiji kosovskih Albanaca. Sukobi kulminiraju 1993, Rasim Ljajic smatra da je trebalo izaci na izbore, a za Ugljaninom se raspisuje poternica. Ljajic najavljuje izlazak na sledece izbore i saradnju sa srpskom gradjanskom opozicijom. Konfuzija u vreme izbora 1996, nastaju nove stranke i koalicije. »Lista za Sandzak dr Sulejman Ugljanin« izlazi na izbore. U Crnoj Gori ima znatno vise Muslimana. SDA je najuticajnija, izlaze na izbore. Madjari: su uvek izlazili na izbore i prisutni su u politickom zivotu. Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara (DZVM) opredeljena za koncept »trojne autonomije«. DZVM usmerena na stvaranje etnicke autonomije. Memorandum DZVM. Deobom DZVM nastaje Savez vojvodjanskih Madjara (SVM) i LZVM. Postavlja se problem legitimiteta predstavnika Madjara. DZVM redefinise autonomiju. Pluralizam stranaka u kojoj dominira SVM. Tok jugoslovenske krize je nesumnjivo uticao na stranke manjina.

3929. Strah od drugog i drugacijeg // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 15-16.

3930. Uspesan nastavak seminara / il. Ivan Miladinovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 12.

3931. Vaznost Vojvodine // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 22.

Iz: Vojvodjani o Vojvodini, Udruzenje Vojvodjana, Beograd 1928.

3932. Obrazovati drustvo / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 23-24.

3933. Jedno shvatanje srece // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 17.

Iz: Vest o jednoj otmici, »Narodna knjiga«, »Alfa«, Beograd 1997.

3934. Ima li kopna na vidiku : ogledi // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. III-VIII.

Mit o izdaji je razgranat, od Jude do kvislinga. Izdaje se sve i svako, vladar, domovina, vera, firma, prijatelj, ideja. Ona doista i postoji, »ali na jednoj ravni koja je toliko univerzalna da izmice manipulaciji...« Iz danasnjeg rakursa sve znano se preispituje i dobija druga znacenja, herojsko zrtvovanje i doslednost sada dovode do zakljucka »sto je neka ideja gluplja, veci broj ljudi je spreman da za nju pogine«. »Savremena situacija je postavljena tako da nas suocava sa izborom izmedju bezvoljnog cinizma i bezumne akcije.« Gradjanski protest 96/97. – »pobuna za sva vremena« i dvojnost gledanja na protest. Motivi pobune.

3935. Kakvi izbori takve i prognoze // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. VIII : tabela.

3936. Kad inspektori vole zeleno... / il. Marko Krsmanovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 10-12.

3937. »Politika« i politika : (knjiga u novinama) // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. (1)-56 : il.

3938. Carske igre // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 8.

3939. Blagotvornost Feniksa // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 14.

3940. Bibliografija za 1996. godinu / prevela Vera Sinrajh. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 2-32.

3941. Spontano citaliste // God. 9, br. 161(1-15.4), str. XVI.

3942. Sto godina Srpskog hemijskog drustva – kratak pregled // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 14-15.

3943. Ni korak napred // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 10.

3944. Udri, za svaki slucaj // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 11 : faks. letka Studentskog protesta.

3945. Otvoreno pismo Svetom arhijerejskom saboru // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 20.

3946. Opominjuca godisnjica // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 5.

3947. »Druga Srbija« u Veroni // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 18.

3948. (Pismo Srdjanu Mikovicu) / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 15.

3949. (O)pravdanje rata : (knjiga u novinama) / il. Jan Vredeman de Vris. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. (I)-II.

Apsurdna tumacenja nacionalizma: »nacionalna pripadnost i nacionalizam je isto«. Da bi se izbeglo preispitivanje o nedavnom ratu, pribegava se proslosti, jer je pogodna za mitologizaciju. »Predmet ‘nacionalnog pomirenja’ uopste nisu ni cetnici ni partizani; predmet diskusije je jedna (nacionalisticka) ideja koja je dva puta dozivela poraz ali koja mora da nastavi svoj zivot za buducnost... i cetnici i partizani ovde sluze samo da se dokaze da je rat 1991–1995. bio pravedan.« Nacionaliste ne zanima danasnjost i kriza, ideja demokratije je njima »suvise tudja i nimalo nacionalna«. »Obozavaoci (sadasnji) Mihailovica, nekadasnji obozavaoci Tita, pa obozavaoci Milosevica« ne znaju gde ce sa antifasistickom borbom, jer je vodja te borbe bio Hrvat. Ostaje nada da cetnicka Srbija ipak nece biti prihvacena.

3950. Surogati demokratije // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 3-4.

3951. »Drzava – kolektivni lopov« // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 7-8.

3952. Blesavljenje // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 12.

3953. Budzonosci i mitotvorci // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 7.

3954. Buka kao lek // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 6.

3955. Ciriba-ciribu / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 6.

3956. Krv // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 3.

3957. Lakoca uspona i pada // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 8.

3958. Magistralne marginalije // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 5.

3959. Mimoizam // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 3.

3960. Nad popom – crkvenjak // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 11.

3961. Naucni despotizam // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 3.

3962. Neko mora otici // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 3.

3963. Pohovanje taraba // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 3.

3964. Racija // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 9.

3965. Rasprava // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 7.

3966. Strasti hladne glave // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 30.

3967. Sudijama ima ko da pise // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 18.

3968. Tito, Hitler i – Ristic // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 12.

3969. Zaborav levice // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 3.

3970. Zenitiranje »malog coveka« // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 9.

3971. Ziva nauka / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 29.

3972. Ekonomski migranti i izbeglice / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 11-14.

3973. Stav autora / preveo Nikola Bertolino ; foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 29 : faks. letka Studentskog protesta.

Iz: Doba gomile, »XX vek«, Beograd 1997.

3974. Bezgotovinski obrt / prevela Biserka Rajcic ; il. Eva Baranska-Jambrozik. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 19.

3975. Perverznjak / prevela Biserka Rajcic ; il. Eva Baranska-Jambrozik, Predrag Koraksic. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 27.

3976. Zimske nevolje / prevela Biserka Rajcic ; il. Eva Baranska-Jambrozik. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 23.

3977. Aspiracije – konvergencija i divergencija / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 27-30.

3978. Avantura istrazivanja // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 16-17.

3979. Odnos prema renesansi / il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 32-35.

3980. Smisao vracanja evropskim vrednostima / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 25-27.

3981. Karneval i grad // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 8.

3982. Mali covek i nase vreme // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 9.

3983. Nerazjasnjena katastrofa radnika // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 20.

3984. Dvije slicice o »nasima« i »nasem« // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 8.

3985. Inflacijom u privatizaciju / il. Stojan Celic. // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 7-8.

3986. NOVINARSTVO juce i danas : (knjiga u novinama) / organizator tribine Republika ; priredili Olivija Rusovac, Dragos Ivanovic ; il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. (I)-VIII.

Ivan Torov: Sredinom osamdesetih »vodeci mediji su punom snagom uleteli u politicki mlin koji ih je prosto samleo«. Deset godina najteze moralne i profesionalne krize srpskog novinarstva, »to je bilo razdoblje vulgarne manifestacije novinarske poslusnosti i podanistva«. Milenko Markovic: »Miloseviceva teza: ‘Dajte mi medije, posebno TV, i vladacu koliko zelim’... a deviza te vlasti je da je vaznija medijska ‘stvarnost’ od same stvarnosti«. Metode su »brza medijska promocija« i »brutalna medijska satanizacija«. Momcilo Baljak: »Pozicija bespogovorne lojalnosti«. Dragoslav Rancic: Glavne urednike i direktore bira bracni par. I nerezimski mediji su »predmet svojevrsne manipulacije«. Dragoljub Zarkovic: Mediji su usli u tranziciju. U tehnoloskom pogledu stanje u medijima je bolje nego u privredi. Postoji trziste novinara. Slobodan Reljic: Konferencije za stampu su »neprikosnoven tumac samog smisla zivota. Manipulatori skladaju zivot (kakav njima treba), novinari to nekriticki prenose, a publika saterana u cosak to pasivno i sa sve vecom mucninom prima«. Nenad Cekic: Problemi nerezimskih medija: nezavisnost je cesto izgovor za diletantizam (primer »sunovrata Studija B«), teznja medija da budu politicki akteri i opasnost koja dolazi od opozicije. Lila Radonjic: Finansiranje Studija B. »Ljudi malo gledaju sa stanovista opsteg interesa, interesa svih gradjana da budu o svemu informisani.« Marina Fratucan: »Novi Sad je medijski zatvoren i vrlo mucan prostor«. Aleksandar Nenadovic: »Slobodno novinarstvo zivi od slobodne, svima dostupne, istinite informacije – i odumire bez nje. Pretvara se u sredstvo vlastodrzacke manipulacije«. Krug »trojne medjuzavisnosti: vlast, opozicija, profesija«. Pritisak na medije od strane opozicije. Popov: »To u stvari i nije opozicija. To je ono sto vlast klonira da bi poredak ostao kakav jeste«.

3987. Izvestaj // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 18.

3988. Rezolucija o polozaju medija i novinara // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 19.

3989. Deklaracija sezdesetorice // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 2.

Sezdeset srpskih intelektualaca potpisalo je Drugu deklaraciju u kojoj tvrde ne samo da R. Karadzic nije kriv, nego osporavaju i Haski tribunal. To je njihovo pravo, ali nemaju pravo da Karadzica identifikuju sa celim srpskim narodom. Ako bi se utvrdila Karadziceva krivica na sudu, to bi znacilo i osudu svih Srba.

3990. Demokratija pa posao // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 2.

Zapad ponovo trazi od rezima demokratizaciju zemlje. Ovde se to ne razume, a jos manje da je to preduslov uspesne ekonomije i svekolikog pomaka. Oduzimanje dozvola za rad bankama od strane NBJ samo je jedan od primera stalnog krsenja Ustava. Niko na to ne reaguje. Kakvu, onda, mi pravnu garanciju dajemo strancima trazeci da ovde uloze novac?

3991. Gradjanska i politicka prava // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 2.

U Crnoj Gori Bulatoviceve pristalice govore o izbornim muckama. Isto je bilo i u Srbiji, ali se tako ne resavaju problemi. Potrebno je samo primeniti Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima, na sta smo se obavezali.

3992. Javno mnenje // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 2.

Medlin Olbrajt je dala Milosevicu dosije o staresinama JNA, ali ni vlast, ni dobar deo javnosti ne shvataju zasto Zapad toliko insistira na ratnim zlocinima. Verovatno zato sto se u totalitarnim drustvima gubi svest o moralu, cestitosti i pravdi. No, ipak postoji medjunarodno pravo i Haski tribunal koji je nastao pod pritiskom tamosnjeg javnog mnenja. Nema mesta pricama o hajci na Srbe ili Hrvate.

3993. Oebsovski ugao // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 2.

Na lokalnim izborima u Republici Srpskoj pobedi SDS, a OEBS ponisti izbore. Tu odluku ponisti Frovik, s obrazlozenjem da ce se Srbi buniti. Gonzales u svom izvestaju OEBS-u, povodom nasih izbora, postavi uslove za buduce izbore. Ovde se to prenebregne, pa neke stranke ne izadju na izbore upravo zbog toga. Na poziv vlasti dodju posmatraci OEBS-a i konstatuju da je sve u redu. Posle svega Petersen ponovo zove Gonzalesa da dodje ovamo. Nije jasno zasto kad su izbori prosli.

3994. Predsednik na opasnom putu // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 2.

Shvativsi da od diplomatskih pregovora sa lokalnim »barbaro-genijima« nema rezultata, Robert Gelbard je Milosevicu porucio da je »krenuo opasnim putem« i da se ne mesa u poslove Republike Srpske. Ako ne poslusa, uvesce nam opet sankcije, ovog puta bez Saveta bezbednosti.

3995. Predsednikove aluzije // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 2.

Inauguralni govor predsednika SRJ namece niz pitanja: ako u nasem drustvu »dominira kriminal«, zasto ga – kao predsednik Srbije – nije iskorenio? Zatim, ako su nase nevolje stalno podsticane spolja, kako misli da se poveze sa svetom (kao sto obecava) kad nam oni stalno »rade o glavi«.

3996. Srbi i Englezi // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 2.

Prateci promenu vlasti u Engleskoj i odluku Dzona Mejdzora da se povuce sa mesta lidera stranke, naseg coveka »mora obuzeti osecaj nemocnog ocajanja«. Namece se pitanje (i strahovanje) sta bi kod nas bilo ako bi SPS izgubio na izborima.

3997. Stalni sud za zlocince // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 2.

Kofi Anan je najavio osnivanje Medjunarodnog krivicnog suda. Podeljenost nase javnosti o tom sudu i neka ocekivanja da ce se od svega odustati. No, ipak se donose dokumenta neophodna za rad stalnog suda koji ce preuzeti nadleznost ad hoc sudova. Bice onemoguceno izvrdavanje koje je prisutno u odnosu na Haski tibunal.

3998. Totalitarna logika // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 2.

Staro verovanje da se moze biti u dobrim odnosima sa Istokom i Zapadom, samo ako »im ne ides uz nos« vise nije aktuelno, ali se kod nas to ne uvidja. Teza o ugrozenosti spolja ista je u Beogradu i Zagrebu. Ne shvata se ni da »mesanje« nije ako se drzave opominju zbog krsenja normi koje su deo civilizovanog sveta. A to ce morati da se razume, ako se zeli u svet.

3999. Veoma neobican sporazum // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 2.

Sporazum izmedju SRJ i RS ima »samo« tri manjkavosti: prvo, nije u skladu sa Beckom konvencijom – po kojoj samo suverena drzava moze da sklapa takve sporazume – jer RS to nije. Drugo, sporazum nije potpisao predsednik RS, vec M. Krajisnik, koji je treci clan Predsednistva BiH, a iz toga proistice i treca nelogicnost, jer bi Sporazum trebalo da ratifikuje Skupstina BiH, a ne RS.

4000. Vladan Vasilijevic : in memoriam // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 23.

4001. Zaziranje od pravde // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 2.

Zapad ne odustaje od zahteva za odgovornoscu za ratne zlocine pocinjene u proteklim ratovima. Zatvor se puni, sada Hrvatima, jer je njihova vlast konacno shvatila upozorenja Zapada. Da se postovala zenevska konvencija iz 1949, mogli su i tamo da im sude. Gledajuci tako, ovo je bruka za hrvatsko pravosudje. Sve to moze i nama da se dogodi.

4002. Zamke pobednickog zanosa // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 6.

4003. OD KOGA i kako traziti sredstva : (seminar) / organizatori Centar za razvoj neprofitnog sektora, Centar za filantropiju Indiana univerziteta ; I. R. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 31.

4004. ODVEDITE decu // God. 9, br. 164(16-31.5), str. VIII.

Iz: Borske novine br. 36, Bor, 24. 04. 1997.

4005. Traganje za istinom o ratu : (intervju) / Vladan Stamenkovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 13-14.

4006. Cehov ili Sekspir / prevela Drinka Gojkovic. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 13.

Iz: »Eseji iz nemirnih vremena«. Mostovi br. 109, januar–mart 1997.

4007. Biracki spisak // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 8.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4008. Biracko mesto // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 20.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4009. Biracko pravo // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 8.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4010. Glasanje // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 12.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4011. Izborne jedinice // God. 9, br. 163(1-15.5), str. VIII.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4012. Izborne radnje i tok izbora : sta (ne)znam o izborima : 1 // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 8.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4013. Izborni sistem u Srbiji : (knjiga u novinama) // God. 9, br. 158(16-28.2), str. XI-XVI.

Biracko pravo je bilo »liseno svojih bitnih svojstava«. Novi zakoni o izborima doneti 1990. bez ucesca politickih stranaka, mada su one tada vec bile formirane. Posle njihovog pritiska donete su izmene i dopuna zakona, koji su i kasnije menjani, ponekad uoci izbora. Izborno zakonodavstvo nije kodifikovano, vec ga uredjuje vise zakona. Materija izbora je uredjena Ustavom, zakonima i nizom podzakonskih akata. Gradjani su u permanentnim izborima. Analiza kategorija procesa. Razlike u izbornom sistemu za Narodnu skupstinu 1990. i 1992.

4014. Kandidovanje // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 12.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4015. Sistemi raspodele mandata // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 12.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997.

4016. Sistemi raspodele mandata // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 10.

Iz: Izbori. Pravila i proracuni, »Nasa Borba«, Novi Sad 1997. Ponovljen tekst iz br. 165.

4017. »Beograd« kao fantazam // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 9.

4018. Drangularije / il. Katarina Dragutinovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 5.

4019. Fasizam i kako ga steci // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 4.

4020. Pravdoljupci iz Makedonske // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 11.

4021. Predsednikovica i Glumac // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 7.

4022. Umetnik vaspitne palice / il. Gabrijela Bulatovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 6.

4023. Dejton bluz // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 22.

4024. Lydia Sklevicky ili mape alternativnih strategija // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 27-31.

Iz: Erasmus, Zagreb 1997.

4025. Nevladine organizacije i problem izbjeglistva // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 12-13.

4026. Odbor za ljudska prava iz Leskovca // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 31.

4027. Pod lupom // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 20.

4028. Profil nevladinog sektora u SR Jugoslaviji // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 13-18 : il., tabele.

4029. Prvi programi vlasti za izbjeglice // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 23.

4030. Privikavanje na nemoc: gradjanske inicijative u Srbiji / il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 13-18.

4031. Pismenost u svetu i kod nas / i Jasmina Belic. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 7-8 : tabela.

4032. Grad // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 20.

Iz: Valjevo, grad u Srbiji krajem 19. veka (1870–1903), Istorijski arhiv Valjeva, Valjevo 1997.

4033. Delo i duh Slobodana Jovanovica / il. Marko Krsmanovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 17-18.

4034. Covjek sjenka // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 11.

Iz: Monitor, Podgorica, 18. 04. 1997.

4035. Vizental male varosi // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 17.

4036. Sindikalni maratonci // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 7.

4037. Za gradove / preveo P. M. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 13.

4038. Potreba reformisanja samita / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 9-11.

4039. U traganju za vremenom danasnjim / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 13-15.

4040. Baubaubajka / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. (1).

Miloseviceva izjava da cemo imati dva puta vecu stopu rasta od najvise u Evropi podseca nas na onu o svedskom standardu i navodi da strahujemo, jer su se »one ubrzo pretvarale u svoju suprotnost, postajale su zastrasujuci deo sve sumornije realnosti. Jedino sto se od njegovih obecanja ispunilo je ono o oruzju, s Gazimestana«.

4041. Cinioci // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 3.

4042. Cudan durbin Bogdana Bogdanovica // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 11.

4043. Delatni a nevidljivi // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 11.

4044. Diplomatija bez rukavica // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 9.

4045. Dobacivanje / il. Ljiljana Zegarac Delja. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. (1).

Kod nas su prekrsene norme javnog ophodjenja, pa rezim opoziciji (i obrnuto) dobacuje razne pogrde. Sada to radi opozicija i medjusobno. »Izgleda da je u nas jedino nastalo trziste vredjanja, gde se razmahala apsolutna sloboda ponude i potraznje prostote i brutalnosti.«

4046. Dresura // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 7.

4047. »Dvovlasce« / il. Gabrijela Bulatovic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 4.

4048. Kosmarni antitet / il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 5.

4049. Kretanje / il. Aleksandar Adzic. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. (1).

Dva meseca traju setnje, »tople struje otapaju oklope stida i straha«. Republika prati ova dogadjanja (cetiri vanredna broja), ucestvuje u njima i podrzava ih.

4050. Kusur od protesta // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 5.

4051. Nemusta komanda // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 9.

4052. (Ne)pismenost / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. (1).

I po broju nepismenih i po broju studenata smo bili medju prvima u svetu. U sadasnjim uslovima nema potrebe za skolovanjem i skolovanima. »Ipak, povremene pobune djaka, studenata i skolovanih ljudi pokrecu rasprave i o znacaju kulture za buducnost nase zemlje. Pismenost gradjana je, dakle, nasusna potreba, licna i javna, svih kojima je do buducnosti stalo.«

4053. »Odradjivanje« / il. Dragutin Cigarcic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. (1).

Sada, uoci izbora, glavni akteri izbora izbegavaju temu odgovornosti za rat. Takav njihov stav je jasan, s obzirom na njihovu odgovornost, ali nisu jasni ljudi koji ih podrzavaju. »Ima li ikoga u ovoj zemlji ko je u stanju da nesto valjano – uradi?«

4054. Opna / il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. (1).

Postajemo ravnodusni i sve nam izgleda beznadezno. Ako to sasvim prihvatimo »tada je stvaran zivot zaista negde drugde, sto nas tek izdaleka opominje da tako bas i ne mora biti«.

4055. Podviznistvo / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. (1).

Studenti se ovih dana uzdizu do vanreligijskog podviznistva i zadobijaju veliku podrsku i postovanje. Ali, »ako podviznistvo postaje masovna pojava, a istovremeno raste siromastvo, nesloboda i nepravda, ne mozemo zaobici pitanje da li je rec o stvarnim podvizima ili o novim legendama i mitovima...«

4056. Praznici / il. Milka Vujovic. // God. 9, br. 163(1-15.5), str. (1).

Prvi maj nekad i sad. »Srozavanje vrednosti i ugleda rada proteze se i na same radnike. Oni koji su ziveli samo od svoga rada u fabrici jedva prezivljavaju, uz povremeni nemusti bunt.«

4057. Prekid / il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. (1).

Dva puta su prekinute televizijske emisije: prvi put kad je Nikola Barovic polio Seselja vodom, zbog cega je kasnije pretucen i kada je Goran Svilanovic na RTS-u zatrazio da se otvori javna rasprava o nasilju u drustvu i na televiziji.

4058. Preobrazaj / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 174(16-31.10), str. (1).

Djukanovic je dobio predsednicke izbore tesnom vecinom. Ako on doista ostvari reforme »to bi bio dokaz temeljitog preobrazaja njega samog, i njegovih sledbenika, kao i Crne Gore i Jugoslavije«.

4059. Pretakanje / il. Marko Krsmanovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. (1).

Pored radosti zbog protesta gradjana i studenata javlja se i zabrinutost: da li ce koalicija Zajedno uspeti u svojim nastojanjima. Valja sacekati, a deo svoje energije uloziti u sutrasnjicu.

4060. Preventiva / il. Rastko Ciric. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. (1).

Izborne kradje treba spreciti, a za to je neophodna valjana organizacija celog toka izbora. Sada tim ogromnim aparatom raspolaze samo rezim. Ako bi se deseti deo »setaca« ukljucio u proces narednih izbora, efekti svakako ne bi izostali.

4061. Pripravnici // God. 9, br. 157(1-15.2), str. (1).

Ucesnici protesta postavljaju demokratiju kao svoj cilj. Za razliku od njih, koji se ponasaju odgovorno, kao drzavljani, iznenadjuju svojom pasivnoscu oni ciji je interes najvise ugrozen i koji promenu svog polozaja odlazu, a »do tada ostaju – pripravnici«.

4062. Proizvodnja vladajuce vecine // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 3-4.

4063. Racun / il. Stojan Celic. // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. (1).

Kraj je godine i vreme svodjenja racuna. »Zasto vreme racuna ne bi smenilo vreme obracunavanja? Ako nema uslova za brzi privredni oporavak, nema razloga za odlaganje duhovnog uzleta, za samooslobadjanje od zabluda, iluzija i bezmernih emocija a za novu prosvecenost i povratak u svet koji drzi do racuna.«

4064. Raspadanje pretice stvaranje // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 3.

Rezim slabi i nalazi privremene saveznike povremeno i u delu opozicije. Seselj je uvek na raspolaganju, a naruku im idu i sukobi opozicionih lidera. Neki od tih lidera su svojom megalomanijom veoma ostetili samu opoziciju. Nagovestaja promena ima, mada su manje vidljivi: Djukanovic ima spremne nacrte sistemskih zakona, a u Srbiji je uspostavljanje nove lokalne vlasti »prakticki iskorak ka izbornoj smeni vlasti u celoj zemlji«. »Povelja slobodne Srbije« dokazuje da se kriza moze resiti. Uprkos sukobima u vrhu SPO i DS, Zajedno u unutrasnjosti moze da se odrzi. Ako se u tome uspe, bice to stvarna sansa za promene.

4065. Revitalizacija gradjanina i grada / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 31.

4066. Samopostovanje // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 13-14.

4067. (Sedamnaesti) 17. novembar / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. (1).

Godisnjica pobede opozicije na lokalnim izborima. Od ideje da se proglasi Dan zahvalnosti slobodnom gradjaninu vaznije je da lokalna vlast ispuni njihova ocekivanja i obavesti ih o (ne)rezultatima svoga rada.

4068. Smandrljavanje // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 7.

4069. Smerovi / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. (1).

Jedan smer naseg drustva je rezimski i vidljiv. Onaj drugi je manje prisutan u medijima, a sada, posle dobijanja lokalnih izbora, i u nerezimskim medijima su prisutniji po svadjama, nego po korisnim ucincima lokalnih vlasti. Zato neobavesteni gradjani i ne mogu da podrze lokalne vlasti u njihovim nastojanjima. »Najteze je, ali ne i nemoguce, naci pravac u mecavi.«

4070. Srpska dramedija : ogledi / il. Ivana Batalo, Vesna Acimovic, Renata Rijavec. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. (I)-XII.

Rat i protest, kod istog naroda, imaju dva toka – racionalni i spontani. Iskoriscene su »tri latentne dispozicije sukoba – verske, nacionalne i kulturne razlike« da bi se ocuvala vlast i onemogucila demokratizacija i reforme. Tome valja dodati i zelju za promenom republickih granica. U Srbiji se ozivljavaju nacionalni mitovi i podstice strah i revansizam; ukljucuju se najuticajnije institucije (SPC, SANU, BU; UKS, »Crvena zvezda«). Milosevic, kao nacionalni vodja, osvaja kljucna politicka mesta, osniva SPS (a time i vojsku, policiju, medije, administraciju i delove privrede), a mitinzima dobija podrsku masa. Podrsku ima i od veceg dela opozicije, zahvacene srpskim populizmom, a neke od njih formiraju paravojne jedinice prednjaceci u etnickom ciscenju. Doprinos medija, prvenstveno RTS-a i Politike je nemerljiv: U »istinu«, kojom zasipaju narod, ukljuceni su svi slojevi i sve profesije. Oni su »legalizovali strah, mrznju i nasilje kao ideologiju i politiku«. Otpora je bilo, i na samom ratistu, ali on nije imao siroke razmere. Neocekivan poraz Milosevica na izborima tek treba ispitati. I dok rezim »pere ruke« od najmilitantnijih, JUL poziva na borbu izmedju cetnika i partizana. Zajedno je dala nadu biracima, a na ulazak drugih, manjih stranaka rezim odgovara stvaranjem prve rezimske koalicije SPS-JUL-SRS, sa Milosevicem na celu. Na tim izborima »birac je po prvi put nakon prvih izbora (1990) stvarno imao realan izbor... Dramaticna je i sama cinjenica da gradjanin, kao pojedinac, oseca egzistencijalnu vaznost prava glasa i svog izbornog prava da utice na pravac kretanja vlasti i drustva«. Gradjanski protesti postaju sve masovniji i donose jedan novi duh, duh bliskosti i nade. Rezim odgovara lazima, propagandom i kontramitingom. Uspostavljanje lokalne vlasti i formiranje Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije. Rezim prelazi u otvorenu represiju i prebijanje gradjana. Uporedo tece i studentski protest, »nepoverljiv prema rezimu i oprezan prema opoziciji«. Primetno je »usko grlo« izmedju studenata i profesora. Savet Univerziteta donosi oprecne odluke i time izaziva ogorcenje. Ostaje da se vidi koliko i sta ce Srbija postici.

4071. Strah od nade // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 3.

4072. Trka u magli // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 3-4.

Gradjani vide sadasnje kandidate za predsednicko mesto kao »prodavace magle«. Kandidat rezima racuna da ce se glasaci opredeliti za njega jer im nudi sigurnost, ne misleci kakva je to sigurnost. Druga dvojica obecavaju red, kraj kriminala i siromastva, sa razlikama u odnosu na monarhiju, veze sa svetom, odnosno »malim covekom,« racunajuci najvise na nacionalizam. Istrazivanja javnog mnenja upucuju »da u uslovima dugotrajne haotizacije drzave i drustva postoji masovna teznja za uspostavljanjem reda pomocu snaznih politickih autoriteta... u toku je slozen i dug proces dekonstrukcije – istovremenog razaranja i stvaranja drzave i drustva«. Taj proces se moze sagledati u nekoliko koncentricnih krugova. Vodja i hijerarhija njegove vlasti su tako ustrojeni da izbor predsednika nije od presudne vaznosti. Koalicija Zajedno je najvise doprinela demokratizaciji i slabljenju rezima. Slicno je i u Crnoj Gori i RS. Istinske promene iziskuju »uspostavljanje autonomije pojedinca, privrede i drustva umesto sistema koncentricnih krugova moci«.

4073. V. D. / il. Ilija Knezevic. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. (1).

Srdja Bozovic je imenovan za v. d predsednik SRJ. »Ako nam ‘decaci sa zlatnim koltom’, kako ih je svojevremeno video lucidni Bosko Gluscevic, zaista nisu nasa sudbina, ko su – i gde su – oni koji su kadri da ucine nesto protiv mirne plovidbe raznih ‘vrsilaca duznosti’ po moru patnji i nekakvog beskraja – ITD?«

4074. Vaskrs neupokojenih // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 9.

4075. Zajedno u bolju buducnost // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 23.

4076. Zaskakanje / il. Majda Kurnik. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. (1).

Rezim nastoji da svim sredstvima osujeti novu lokalnu vlast, nastavljajuci istovremeno mimikriju demokratije. Brine sto i iz opozicije namecu »izjasnjavanje« o monarhiji ili republici, Kosovu i Vojvodini, skrecuci paznju sa sadasnjih problema, cime – zapravo – idu naruku rezimu.

4077. Zdravlje / il. Marklen. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. (1).

Briga o zdravlju je, kao i sve u zemlji, zapustena i prestala je da bude javna stvar. I, mada je bolesnih sve vise, zdravlje postaje licni problem, a u sveopstem siromastvu mogucnosti su svedene na minimum. Zato Republika daje rec lekarima.

4078. Zivost na bdeniju // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 3-4.

U proslom sistemu se »izbegava javni govor o svemu sto bi moglo da poremeti sliku o harmoniji bezvremenog poretka«. Kult licnosti. Bolest, smrt i sahrane vodja. »Masovna smrt devalvira pojedinacnu smrt, a sve sto je zivo ubrzano gubi na vrednosti. Zivot pojedinaca, cak i citavog naroda, postaje bezvredan otkako se namece nacija kao prirodna pojava.« Nekrofilija.

4079. Socijalisticki desni krak / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 3-4.

4080. Posle raspada : (knjiga u novinama) / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. (I)-VIII.

»Glavna usmeravajuca (radna) hipoteza svetsko-sistemskog alternativnog pristupa koji je primenjen u ovom radu jeste ideja, odnosno pretpostavka da ‘neuspeh novog poretka’ u regulisanju posthladnoratovskog balkanskog nereda nije nimalo slucajan, nego da je samo jedan od izraza iscrpljenosti modernog sveta i misljenja.« »Posthladnoratovska era« – i negirana i prihvacena kao realnost. Prema empirijskim uvidima analize od sredine osamdesetih do oko 2050. traje nazadovanje savremenog svetskog sistema sa »povecanom verovatnocom haoticnog i nasilnog raspadanja«. I vreme i konkretan prostor su doprineli raspadu SFRJ. Nuklearno oruzje – nova tehnopolitika umesto geopolitike. Ponasanje aktera na pocetku jugoslovenske krize moze se oznaciti »kao neka vrsta spontane mesavine instinkta vlasti (odrzavanja po svaku cenu, pa i po cenu fratricidnog i genocidnog rata) i pogresnog ocekivanja da ce se velike sile ukljuciti u krizu ranije i masovnije. Njihovo interesovanje za Balkan je vec bilo umanjeno. Analiticari su predvideli da ce se ratovi izmedju velikih sila voditi »na periferiji«. Nuklearno oruzje i promena koja je mogla da nastupi tek posle kraja hladnog rata »je bio i ostao svetsko-sistemski znacaj postjugoslovenskih ratova«. Analiza aktera raspada mora da obuhvati medjunarodne i domace faktore sa vise aspekata. Rezimi: »Vec sada je sasvim izvesno da je ovde rec o procesima koji su za ova drustva generativni, konstitutivni, a ne tranzitorni, kako to prikazuje vladajuca mitologija«. Kvalifikacije: »izoblicena demokratija« (Darmanovic), »demokratski fasizam« (Wallerstein), »liberal-fasizam« (autor), »fasizam niskog napona« (Mocnik). Cetiri moguca alternativna scenarija buducnosti svetskog sistema mogu se videti u nasim ratovima, narocito u BiH. Moguc je dalji razvoj u dva sasvim razlicita smera. »Realnost novog, posthladnoratovskog vremena (je) bio i ostao Novi svetski nered (haos), a ne ‘Novi svetski poredak’... koji je propagandna i masovnopsiholoska reakcija ugrozenih elita...« Predlozi i komentari kratkog, srednjeg i dugog roka. U prve i druge spadaju predlozi svetske diplomatije. Predlog dugog roka je »koncept slobodnog, otvorenog i multikulturnog grada i zasnovan je na otporu ratnom nacionalizmu,« odnosno koncept medjunarodnog civilnog drustva. Kombinovani predlozi: B. Vukobrat, EU i SAD (SECI). Mada osporavan (»plemenita utopija«), ovaj koncept je »dobra i siroka baza i za novi kreativni odgovor«.

4081. Ce Gevara medju »srpskim vitezovima« // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 6.

4082. Gostujuci arbitri // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 6.

4083. Graja // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 5.

4084. I bez borbe – pobednik? // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 11.

4085. Kradja i prekradja trona // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 7.

4086. Mrtvarenje / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 7.

4087. (Ne)milost // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 6.

4088. Obezglavljivanje // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 3.

4089. Okolisenje oko zlocina // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 5.

4090. Paori iznad pastira // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 7.

4091. Poigravanje zlocinom // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 9.

4092. Presvlacenje cenzora / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 7.

4093. Rada radi radnju // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 8.

4094. Rupa razdora // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 5.

4095. Spirala bez osiguranja // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 7.

4096. Vlast izjednacuje sindikaliste // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 9.

4097. Zaklonjena merila // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 4.

4098. Zlato zezeno // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 10.

4099. Putevi ka miru : (predavanje) // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 11-12.

4100. PORAZNO stanje obrazovanja : tribina »Javna stvar« / Gordana Petrovic... (et al.) ; organizatori Republika, Nezavisnost ; il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. (I)-XVI.

Gordana Petrovic: Skup na kojem su bili i predstavnici Vlade i ROS-a je bio izreziran. Vlada uspela da razjedini pregovaracki tim. Sporazum su potpisali nelegitimni predstavnici. Usledila je totalna obustava i prosirila se i u unutrasnjosti. Uporedo sa okupljanjima traje kampanja u medijima i dezinformacije. Potreban je drugaciji sindikat. Neophodna je reforma skolstva, programi su preobimni i zastareli, »glavno nastavno sredstvo je kreda«. Divna Stefanovic: Forum Saveta roditelja ce i dalje podrzavati prosvetne radnike. Sveta Mihajlovic: Strajk je poceo sindikat »Nezavisnost«; a strajk nije uspeo jer je bilo nekoliko asocijacija i sindikata. U pregovorima se videlo »da svi pregovaraci nemaju isti cilj. Jelena Hristodulo: »Strajk je razbijen ne zato sto drzava nema para, nego zbog toga sto od ukupne mase novca od 5,3 milijarde 3,2 milijarde odvaja za policiju... Veliki broj prosvetnih radnika nisu vise samostalne licnosti i samostalni strucnjaci«. O podanickom mentalitetu, siromastvu i odgovornosti. Branislav Stjepanovic: Slaba podrska Forumu Saveta roditelja, manipulacija koju nece dozvoliti, nece podrzavati profesore nego ce oni biti »kontrolna linija funkcionisanja vlasti«. Ivan Ivic istice znacaj prosvete i povezivanja nastavnika, roditelja, ucenika i studenata. Trebalo je vise govoriti o stanju obrazovanja i »tragicnom polozaju dece« nego o materijalnom polozaju nastavnika. Skole su zapustene, nemaju vode, prokisnjavaju, nema opreme. N. Popov: Bitan je materijalni polozaj prosvetnih radnika i citavog skolstva. Poziva sve koji nisu govorili da dostave tekstove Republici da bi se stekla celovita slika.

4101. Bioloski optimizam // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 10.

4102. Cvet gigantomahije // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 9.

4103. Dusa iste – novci niste // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 8.

4104. Izdajnicka simbolika // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 7.

4105. Piknik usred velegrada // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 13.

4106. Predsednica rasporedjuje predsednika // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 6.

4107. Studenti nepodobni za podobne institucije // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 9.

4108. Ukleto prezime // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 7.

4109. Da li su lideri razumeli zahteve gradjana? // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 8-9.

4110. General ima kome da pise // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 20.

4111. Ko ometa saobracaj // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 10.

4112. Kriminalizovani urbanitet // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 16.

4113. Nasa Evropa i Srbija Nostra // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 38.

4114. Nov pristup urbanitetu / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 9.

4115. O slobodnim gradovima // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 25.

4116. Oslobadjanje gradova / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 25-26.

4117. Poseta Kanadskog urbanog univerziteta // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 16.

4118. Rebazarizacija i redespotizacija // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 19.

4119. Tanane niti urbane javnosti // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 13-14.

4120. Preispitivanje tradicije / il. M. Loncar. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 15-16.

4121. Setnje i slobodna plovidba // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 9.

4122. Kako izaci iz mraka // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 7.

4123. Mracna, ponizavajuca istost / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 19-20.

4124. Rasuti teret / il. Milka Vujovic. // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 21-22.

4125. Bucna godina // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 18.

4126. Moralno i profesionalno // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 18-19.

4127. Povezivanje nevladinih organizacija / il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 24-26.

4128. Predsednik u zemlji daleko od raja / il. Karlos Benara. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 12.

4129. Prof. dr Ivan Djuric : in memoriam // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 22.

4130. Slucaj jedne izlozbe // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 8.

4131. Sputavanje zenskog identiteta / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 13-15.

4132. Studenti – na »kraju« ili na »pocetku«? // God. 9, br. 160(16-31.3), str. X.

Svi studentski zahtevi su ispunjeni, a to je »pobeda njihove odlucnosti, samosvesti, istrajnosti, hrabrosti jedne koreografije duhovitosti i individualnosti...« Stvaranje Studentskog parlamenta i formulisanje ciljeva. Ostavka rektora i studenta prorektora. Za novog predsednika Saveta BU nije izabran dr Milan Kurepa, nego covek rezima.

4133. Studentski protest – »dan posle« : (tribina) / organizator Institut za filozofiju i drustvenu teoriju. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 13-15.

4134. Pivnica pod Baranami ili o gradjanskoj neposlusnosti / il. Jan Vredeman de Vris. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 13-15.

4135. Put u normalan zivot // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 3-4 : faks. letka koalicije Zajedno, faks. letka Studentskog protesta.

4136. Mali covek – sta to bese / prevela Duska Pavlovic ; il. Vilijam Stajg. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 19-23.

Iz: Cuj, mali covece!, Radio B-92, Beograd 1997.

4137. Upotreba i zloupotreba simbola / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 37.

4138. Savezni izbori ’96 – jos jedan pogled iznutra : (knjiga u novinama) / il. Milka Vujovic. // God. 9, br. 163(1-15.5), str. (I)-VIII.

Zakon o izbornim jedinicama je usvojen iako ga nije izglasao potreban broj poslanika. »Tako su izbori, i pre nego sto su raspisani, otpoceli jednom nezakonitoscu.« Pitanja o pravnim prazninama: da li su biracki spiskovi javne isprave, koji se procesni zakoni primenjuju na radnje u izbornom postupku, u cemu se sastoje sankcije za slucaj povrede zakonskog pravila o izbornom cutanju, koja vrsta sudskog postupka se inicira pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom. Savezna izborna komisija nije postovala ni Zakon o opstem upravnom postupku (ZUP), ni Zakon o parnicnom postupku. Primenljivost procesnih pravila u ZUP-u »neizvesna je sa teorijskog i prakticnog stanovista«. Kad se utvrdi da postoje pravne praznine treba ih popuniti. Savezna izborna komisija izborno cutanje tretira kao eticki princip, a pravnu normu zaobilazi, jer, kazu, nisu predvidjene sankcije prema prekrsiocu. »To sto metode zastite nisu konkretizovane ne sme spreciti nadlezni organ da zastitu pruzi.« Kritika Zakona o izboru poslanika u Vece gradjana Savezne skupstine bila je dostupna samo Saveznoj izbornoj komisiji koja zastupa interes vlasti. Ipak, Komisija je obecala da ce pokrenuti postupak za izmenu propisa koji imaju nedostatke. Obecanje je dato novembra 1996.

4139. Suzavanje samoupravnih prava / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 21-22.

4140. Grad i gradjanin – otimanje od zaborava // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 20.

4141. Nove studentske organizacije // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 9.

4142. Studentska stampa / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 15-17.

4143. Umetnost protesta // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 14.

4144. Albansko-srpsko odmeravanje / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 6.

4145. Momo, Milo – beogradski mediji // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 8.

4146. Hvala, Vera // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 23.

4147. Prekretnica : (knjiga u novinama ; Bibliografija za 1996. godinu) // God. 9, br. 157(1-15.2), str. (1)-2.

4148. Uspeh ohrabruje / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 39 : faks. Studentskog protesta.

4149. Neposredna i posredna demokratija : (intervju) / Ljiljana Boricic ; il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 9-12.

4150. Robovi Dvehiljadite / preveo Milutin Mitrovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 13-14.

Iz: Il Piccolo, Trst, 12. 02. 1997.

4151. »Andrej Saharov« – Vesni Pesic // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 7.

4152. Bez stare ikonografije // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 7.

4153. Biblijske legende // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 11.

4154. Jedan slucaj / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 33.

4155. Kako izgubiti Sandzak // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 8.

4156. Kako zaustaviti osipanje // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 38-39.

4157. Krvava arena vlasti // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 5.

4158. Mi smo temelj nove Srbije / il. Zivorad-Zak Kukic. // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 4-6.

4159. Nova lokalna vlast jos postoji / il. Stojan Celic. // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 5-6.

4160. Pad Studija B // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 6.

4161. Pamtice ih po dobru // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 9-10.

4162. Partnerstvo protiv demokratije // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 7-8.

4163. Pletenje nove mreze / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 15.

4164. Razliciti likovi iz istog sinjela / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 5.

4165. Senke rata // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 21.

4166. Slobodni gradovi i opstine pripremaju II kongres / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 23.

4167. Slobodni gradovi i opstine traze da Ustavni sud zastiti njihovu imovinu / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 15-18 : tabela.

4168. Slobodni gradovi odolevaju iskusenjima / il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 21-23.

4169. Svakom svoja muka // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 7.

4170. Sve vise ponuda za pomoc i saradnju sa novim lokalnim vlastima // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 25-26 : faks. letka.

4171. Vise od strucne revije: Ogled o biografiji / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 16.

4172. Vlada digla ruke od izbeglica // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 23-24.

4173. Vladanje putem nesigurnosti // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 2.

Teritorije kojima vlada Milosevic se izmicu, ali zato raste represija, strah i osecanje nesigurnosti usled siromastva. Iako Mladic gleda fudbal usred Beograda, Milosevic je i dalje za svet »faktor stabilnosti«. Posle protesta on ce biti jos agresivniji, sve je vise Arkanovih agencija – Milosevic stupa tragom Causeskua.

4174. Zmijsko jaje / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 9 : faks. Zahteva za pokretanje krivicne i politicke odgovornosti protiv Seselja.

4175. Biraci u procepu // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 10.

4176. (Proglas) // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 19.

4177. Javnosti. Evropskom savetu. Ujedinjenim nacijama // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 24.

4178. Neustavnost »druge nacionalizacije« // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 16.

4179. Obavestenja // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 15.

4180. Obavezna pretplata na TV brojilo // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 17.

4181. Slobodni gradovi pripremaju kongres / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 23.

4182. Sredstva u svojini Republike Srbije // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 15.

4183. Pomirenje: Bozja milost i izvor novog zivota // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 31.

4184. General i predsednik u paketu // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 9.

Povodom presude Zupanijskog suda u Zadru generalu Momcilu Perisicu i sedamnaestorici njegovih saradnika. U medijima se postavlja pitanje hoce li Milosevic stati uz svog generala, mada je i njegov polozaj u svetu veoma uzdrman. Moguce je da dodje do zahladjenja odnosa njih dvojice, jer je »general-patriota« verovatno zamerio vrhovnom komandantu sto nije istrajao na tvrdoj liniji. Ipak, oni ostaju vezani neraskidivim vezama.

4185. Janusovo lice generalske neutralnosti / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 11-12.

4186. Milosevicevi prekodrinski manevri // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 12-13.

4187. Skromne pocasti jedinom heroju / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 12.

4188. Seselj pod slemom / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 8.

4189. Brojke // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 6.

4190. Vozd i njegovi Voj-vodonosci // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 19.

4191. »Zajedno« – »Solidarnosc« / il. Jelena Popovic. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 13.

4192. Nas i pacijenata deset miliona // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 6.

4193. Politika i zdravlje / il. Slobodan Petrovic. // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 11-12.

4194. Postdejtonske iluzije / il. Dusan Ristic. // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 6.

4195. Ideje s pocetka ovog veka / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 22-23.

Iz: Feljtoni, skice, govori, »Prosveta«, Beograd 1964.

4196. Gradjanin i zemljak / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 10.

Iz: ProFemina, zima–prolece 1997.

4197. Okolika panika // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 7.

4198. (Ne)uspesi reformi »realnog socijalizma« / preveo Dusan Janic. // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 18-19.

Iz: Velika tranzicija, Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica, Sremski Karlovci, Novi Sad 1997.

4199. Fotelja za rastucu Srbiju / il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 3-4.

4200. Gradjanski protest – malo posle : (knjiga u novinama) / i Djordje Pavicevic ; il. Bosa Kicevac. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. (I)-IV.

Podela na studentski i gradjanski protest je neopravdana. Spremnost da se usvoje gradjanske vrline i svest o uskracenim pravima. Radikalna promena diskursa. Osporava se teza da su ucesnici bili pretezno viseg obrazovanja. Ucesnici, radnici i seljaci, nisu ucestvovali kao »klasa«, vec kao gradjani. »Uspostavljanje svojevrsne prinude nad opozicionim strankama da ostanu udruzene.« Rezultati protesta. Oslobadjanje od »zlog duha Slobodana Milosevica«. Trag protesta je ostao i na rezimu. Sirenje javnog prostora, »nerezimsko misljenje ulazi u javni diskurs«. Promenjen polozaj opozicije, jer su pod stalnom kontrolom javnosti, a ugled u svetu im je porastao. Medjunarodni faktor vise nije upucen samo na Milosevica. Studenti kao samostalan politicki i drustveni subjekt. Propusti: neartikulisanost, posebno studenata, priznavanje izborne kradje nije proizvelo zahteve za odgovornoscu, isto je prosla i ostavka rektora, rezimu je »dopusteno da predvodi u procesu definisanja« i »za realnu posledicu imaju delimicnu konsolidaciju rezima«. Opozicija nedovoljno podrzala studente. »Nizom ‘fingiranih ustupaka’, odugovlacenja i politickih smicalica rezim hoce da potpuno anulira ucinke protestnih zbivanja. Ako se u tu zamku neoprezno upadne, kao sto opozicija delimicno jeste, onda ce i rezim uspeti u svojoj nameri. Protest je pokazao da se rezimu moze odgovarati i na drugaciji nacin. U suprotnom – ‘Dzaba smo krecili’.«

4201. Protest i pokret / i Djordje Pavicevic ; foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 21-28 : faks. letka Studentskog protesta.

Aspekt simbolizacije protesta: »... sposobnost i spremnost da se akcija ‘izmesti’ iz polja doslovnog u polje simbolickog«. Potisnuta, sada se javlja u novim oblicima, koji se stalno obogacuju. Prva simbolika je setnja, dakle kretanje. Pored zastava, transparenata, karikatura, za vizuelnu simboliku je vazna svetlost. Akusticka simbolika: buka (skandiranje, pevanje, zvizdanje), koja donosi oslobadjanje i ima svoje poruke. Pistaljke su simbol prepoznavanja protesta. Studenti su nacinili »pravi vatromet simbola«. Civilna pravila ponasanja. Karnevalska priroda protesta je unela opustenost i pozitivnu energiju. »Vredi razmisliti da li je igde vidjen takav, i toliko trajan, odgovor na pretnju otvorenom diktaturom ovog tipa kojoj smo mi izlozeni.« Kreatori ovog duha su kafansko/ulicni tipovi. Posle prebijanja gradjana ovaj duh kulminira. Reakcije rezima: od precutkivanja i etiketiranja do pretnji i primene sile. Nemoc i nerazumevanje duha protesta. Protest je prevazisao stranke, postao je »narodni«, koji ukljucuje ljude razlicitih politickih uverenja. Setaci postaju prave vodje protesta, a lideri stranaka su »moderatori« protesta, cime su i stranke dovedene u nov polozaj. To je pobuna ne samo protiv rezima, vec i »protiv nacina vladanja,« cime su se gradjani osamostalili i od vlasti i od opozicije.

4202. SRBIJA se oslobadja sama / G. J. // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 10.

Iz: Nasa Indjija br. 7, Indjija, 20. 03. 1997.

4203. Cari carsije // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 28.

Kao da je rezim bio u pravu predvidjajuci raspad koalicije Zajedno. Vuk: »Suprotstaviti vladajucoj prepotenciji sopstvenu prepotenciju – eto puta na kojem se sreca smesi nekom autsajderu«. Djindjicevo povezivanje sa B. Plavsic: »Ukljuciti u ‘pobednicki izborni koncept’ primadonu etnickog ciscenja uprkos cinjenici da u ovoj zemlji zivi vise od trecine nesrba... je znak elementarne nepristojnosti«. Hadzic i Stanimirovic porucuju da se Hrvati nece vratiti. Ako se prihvati koncept televizije kakav nudi R. Milentijevic, »g. Milosevic ce od svoje obozavateljke dobiti najdragoceniji dar – eliksir vecne vlasti«.

4204. »Demokratski« trougao // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. (40).

Deklaracija srpskih intelektualaca u odbranu R. Karadzica »se ne moze uzeti drukcije nego kao oblik jurodivosti«. Potpisao ju je i patrijarh Pavle. B. Plavsic, demokrata sadasnji, optuzuje Karadzica za gubitak Bihaca. »Zasto kazes demokratija a mislis tenkokratija?« Vladika Amfilohije pozdravio Djukanovica: »... znam da savez trona i mantije ne vodi bas u pravcu demokratije i slobode«.

4205. Dobra godina za olos, losa godina za dobre ljude // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. (40).

Blize se izbori, »izborni uslovi su u samim Srbima«, a opozicija je amaterska. Milosevic izumeo »istorijsku meteorologiju« – (»etnicki tornado«). Familija usetala u Beli dvor, tom novouvedenom moralu »ime je otimacina, a prezime opste bescasce«. »‘Fenomen Seselj’ pociva na onome sto se moze nazvati ‘efektom sapunske opere’«, cijem su stvaranju doprineli mnogi mediji.

4206. Filosofija rupcage // God. 9, br. 163(1-15.5), str. (24).

Rezim planira kako da ne bude uhvacen u izbornoj kradji. »Veselo drustvance... i jos veseliji narod koji im dopusta da ostvare sve sto naume.« Opozicija preti izlaskom na ulice – »narod je po njima izvesno ‘gasovito stanje’ cijom se tenzijom moze upravljati po volji«. Na sceni su novi profesionalci – ubice. Anketa rezimskog radija o stanju puteva – povodom 100 dana opozicione vlasti – u stvari porucuje: »da su rupcage, izlokanost puteva i uopste sva beda koja nas okruzuje prirodno stanje stvari te da nema svrhe menjati vlast kad ce ionako sve ostati isto«.

4207. Galopirajuca boljka // God. 9, br. 174(16-31.10), str. (20).

Fasizam nas nije mimoisao time sto Seselj nije pobedio, radi se samo o odlaganju. Od Djindjicevih komentara o fasizmu »hvata nas laka jeza«. U opoziciji i dalje traje nadmetanje ko je prava opozicija, kao da je to najvaznije.

4208. Haos-majstor // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. (40).

Crnogorce uverili da pristanu na kandidaturu Milosevica za predsednika SRJ. Svejedno je na kojoj je funkciji – on je svemocan. »A bice da moc svakog tiranina pociva na kukavicluku i fatalizmu naroda.« U predizbornoj kampanji rezim obecava reforme, a Srbi nikako da postave sasvim logicna pitanja, jer su »zahvalno testo za mesenje«.

4209. Izbori ili Sibicari i kibiceri // God. 9, br. 171(1-15.9), str. (24).

Nejasno je zasto opozicija i biraci ucestvuju na izborima pod ovakvim uslovima. Jasno je da ce »druzina« opet da krade. Izborni plakati i komentari. Mrcvarenje sa gradskim prevozom je paradigma naseg pristajanja.

4210. Izlazak ili bojkot: dilema coravog sokaka // God. 9, br. 172(16-30.9), str. (24).

Posto opozicija nije jedinstvena u odluci da se izadje ili ne izadje na izbore nema izgleda za uspeh, jer »od svih predizbornih obecanja Miloseviceva bratija ispunjava pouzdano jedno: ono da ce pobediti«. Krkobabic pozvao penzionere da izadju na izbore podsecajuci ih na to »sta je sve vlada ucinila za njih«. Ljubisa Ristic tumaci kako je komunizam svuda pao pod pritiskom spolja. Seselj ima resenje za sve: Kosovo – proterati 300 000 Siptara u Albaniju; Crna Gora – vanredno stanje itd. Ljudi vole laka i brza resenja, pa se radikali nadaju uspehu na izborima.

4211. Lomljenje otpora // God. 9, br. 159(1-15.3), str. (24).

Za Milosevica geslo »svi Srbi u jednoj drzavi« znaci: »samo odani mi Srbi u jednoj drzavi«. Natezanje sa rektorom je »surova igra dve volje«, a studentski izbor izmedju izgubljene godine i godina koje su pojeli skakavci i nije tezak. Treba stalno nositi pistaljke i ne dati im nigde mira. Zablude opozicije o medijima: »Nije rec o tome da li gospodarevi mediji emituju istinu ili laz – oni emituju gospodarsku moc«. Sintagma R. Milentijevic da je ovo »Slobodanova sloboda«.

4212. Ludost i suludost // God. 9, br. 160(16-31.3), str. (20).

Ratifikacija sa RS: »srpski gazda je nasao za korisno da ponovo raspiri zar stare ludosti«. Umesto Promena »dokona opozicija« menja nazive ulica. »Brzina kojom Srbi menjanju imena ulica i skidaju simbole starog rezima kao da govori o necistoj savesti zbog predugog podanistva i neotpora.« DSS sebe naziva »prosveceno nacionalnom« strankom, a to je »isto sto i glatko izbrijani i napuderisani vukodlak«.

4213. Mozdana oluja // God. 9, br. 157(1-15.2), str. (32).

Kako Milosevic zamislja da skrsi »setacko ludilo«. Popovi i kordon: »pretvoriti setnje u litije, a zivot u zitije«. Nacionalisti pogresno razumeju setace »i danonocno sanjare kako da elan vital pretvore u elan mortal«. Prevrtljivost beogradske »elite«. Seselju je, navodno, sada vaznije da rusi koaliciju Zajedno, nego Milosevica.

4214. Muke jednog lopova // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. (40).

Posle kradje izbora Milosevic se nasao u zacaranom krugu, a izlaz ga vodi u jos vecu glupost. Promasaj kontramitinga. Milutinoviceva izjava o »samozabranjivanju B-92«. Lazi Ekspresa o smrti Predraga Starcevica. Pohvala buci.

4215. Nedopricana prica // God. 9, br. 158(16-28.2), str. (15).

Uhvacen u izbornoj kradji, Milosevic se docekao na noge. »‘Oslabljeni tiranin’ je mitsko cudoviste kojem na mestu jedne odsecene glave nicu dve nove.« Mirjana Markovic je objavila kratki kurs batinaske filozofije, a u intervjuu Borbi dala svoj koncept drustva, kojem nedostaju samo – ljudi. Jedan nedeljnik o spremnosti za »blickrig« na Kosovu. Rektor je i dalje gluv na pistaljke i zahteve studenata.

4216. Razgovori ugodni // God. 9, br. 161(1-15.4), str. (16).

Otvaranje televizije za dijalog: »Takvi razgovori u kojima je uljudnost znak slabosti, razborito izlaganje znak gnjavatorskog duha i nametljivost znak ‘sposobnosti’ – dobra su prilika samo za regrutovanje lumpenskog dela birackog tela«. U RS se i dalje neguje »kult odbrane«, straha i »rituali copora«. U Dalju popovi pokusavaju da »zapevanjem prepokriju zalutalost tamosnjih Srba ne secajuci se da su toj zalutalosti debelo doprineli«. Mirjana Markovic – Mirjam Markovic.

4217. Sezona zavera // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. (24).

Svi svuda vide zavere i medjusobno se raskrinkavaju. Trebalo bi da im neko ponudi »izlaz iz sveopste paranoje«. Neizlazak na izbore je »cist voajerizam«. R. Milentijevic o djikljanju demokratije kod nas.

4218. Slast glupiranja // God. 9, br. 165(1-15.6), str. (24).

»Zajedno« je svojim sukobima prokockala sansu za sledece izbore: »Glupost u Srbiji je ravnomerno rasporedjena...« Milosevic kaze da »spoljni faktori« hoce da ruse rezim u Srbiji zato sto je narodni. Mihailo Markovic, logicar, objasnjava da je sve bilo dobro smisljeno, a onda se svet umesao videvsi da ce Srbi pobediti. Nevolja je sto je bilo previse krvi i rusenja – »svaki Vukovar svakoj formalnoj logici srecu kvari«.

4219. Tesno mi ga, nane, skroji // God. 9, br. 166(16-30.6), str. (24).

Promena Ustava ce voditi u jos vecu diktaturu. Pocetak Miloseviceve kampanje za mesto predsednika SRJ – svaki telegram podrske »je telegram sa crnim okvirom upucen demokratskoj Srbiji«. »Trebalo (bi) smisliti sinonim za zakon cutanja o ratnim zlocinima i ratnim zlocincima.« Litije sa kopijom Trojerucice – »gde prestaje vera u licnu inicijativu pocinje vera u cudesa«.

4220. Vojvodina ili Balada o gladnim mackama // God. 9, br. 173(1-15.10), str. (24).

Izbori: »Srbija se, izgleda, malo zbunila: tamo gde je, koliko juce, hitala u demokratizaciju zabasala je u – fasizaciju«. Seseljev izborni uspeh. Sve cesce se cuje kako treba stvarati novu opoziciju. »Vojvodi se, dok slusa ove blesavluke, zadovoljno smesi brk.«

4221. Vreme bez stida // God. 9, br. 164(16-31.5), str. (24).

Deklaracija protiv genocida nad srpskim narodom je besramna, a potpisale su je »demokrate genocidnog tipa« (S. Cerovic). Od bolesnog sna o »jakoj Srbiji« Srbija je postajala sve slabija, a sada istu sintagmu koristi i jedan opozicioni lider. Trebalo bi da zna da treba prvo ozdraviti, pa onda jacati. »Vidjao sam poslednje dve godine razne samoperace, ali g. Kusturica je jedan od onih koji uspevaju da se operu sa minimalnom kolicinom vode i sapuna.« Seselja njegovi proglasili za »najpametnijeg Srbina«.

4222. Kulturni heroj i civilno secanje // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 13-14 : il.

4223. Junaci ovog doba // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 9.

Obrazlozenje za predlog kandidata za predsednika Saveta BU.

4224. Krunisanje demokratije // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 19-20 : il.

4225. Deklaracija o dugorocnim ciljevima studenata // God. 9, br. 160(16-31.3), str. XII.

Ciljevi: slobodno udruzivanje studenata, Studentski parlament, vracanje studentskih glasila, ustanova i institucija studentima, poboljsanje studentskog standarda, autonomija i sloboda univerziteta, novi zakon o univerzitetu, uspostavljanje demokratskih procedura i institucija, razvijanje slobodne javnosti i demokratske politicke kulture. »Mi studenti osecamo moralnu obavezu i spremnost da tu borbu povedemo.«

4226. Gradjani Srbije // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 34 : letak.

4227. STUDENTSKI protest i izbori : (knjiga u novinama) / Dusan Vasiljevic... (et al.) ; priredila Nastasja Radovic ; il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. (I)-VIII.

Dusan Vasiljevic: Studenti znaju da posao nije zavrsen i pripremaju teren za izbore. Dragan Popadic: Uspeh protesta je vazan za njegovo prerastanje u pokret i institucionalizovanje. Ivana Mardesic: Za reformu univerziteta neophodna je veca angazovanost profesora. Nebojsa Popov: Veza izmedju studentskog pokreta i izbora, njihov uticaj u sprecavanju buduce izborne kradje. Pero Muzijevic: Razliciti motivi studenata i koalicije Zajedno. Studentska pobuna interes polisa ima kao sopstveni i tu energiju valja sacuvati. Djordje Pavicevic: Bitno je da su ciljevi jasno artikulisani. Nije bilo razloga za distanciranje od koalicije Zajedno. Potrebno je imati nosioce promena i oni treba da budu povezani. N. Popov: Sve vreme »i studenti i profesori izbegavaju jednu rec koja unosi jasnocu u to sto se dogadja, a to je strajk«. Potreba stvaranja studentskog parlamenta. Srdjan Majstorovic: Ne slaze se sa N. P. o kolektivistickom duhu protesta. Studenti nisu masa i medju njima ima pripadnika raznih stranaka. Sonja Prodanovic: Zasto su studenti dozvolili da crkva ide ispred njih, ona se tako reinstitucionalise. Bojan Komnenovic: Vecina studenata ne zna na osnovu cega se opredeljuje, jer politicka scena nije jasno diferencirana. Ratka Maric: »Ovim protestima se ne koriguje samo Milosevicev rezim vec i nas mentalitet lazi«. Rade Veljanovski: Stranke su nosioci promena. Doprinos studenata u buducim izborima bio bi dragocen. Komnenovic je protiv formiranja studentskog parlamenta, ali je potrebno da svoju organizaciju stvore profesori, jer »bez njih nema nista«. Dj. Pavicevic: Potrebno stvaranje paralelnih institucija. N. Popov: Nesporna odgovornost gradjana za nemogucnost delanja demokratskih institucija. »I zbog toga je ta vlast mogla raditi sto god je radila i dati nama legitimitet da i mi radimo sto god hocemo a da nas se ne tice minimum normi koje kontrolisu ono sto je afektivno, razorno i u ljudskoj prirodi i u datoj organizaciji kolektiviteta.« Ostalo je pitanje: kako dalje?

4228. SVASTALICE // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 2.

4229. SVASTALICE // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 2.

4230. SVASTALICE // God. 9, br. 158(16-28.2), str. 2.

4231. SVASTALICE // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 2.

4232. SVASTALICE // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 2.

4233. SVASTALICE // God. 9, br. 161(1-15.4), str. 2.

4234. SVASTALICE // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 2.

4235. SVASTALICE // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 2.

4236. SVASTALICE // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 2.

4237. SVASTALICE // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 2.

4238. SVASTALICE // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 2.

4239. SVASTALICE // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 2.

4240. SVASTALICE // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 2.

4241. SVASTALICE // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 2.

4242. SVASTALICE // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 2.

4243. SVASTALICE // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 2.

4244. SVASTALICE // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 2.

4245. SVASTALICE // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 2.

4246. SVASTALICE // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 2.

4247. Ljudska prava kao zivotna potreba // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 20.

4248. Grad i nomad // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. 17-19.

4249. Evropa u susretu sa islamom / prevela Olga Zirojevic ; il. Marko Krsmanovic. // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 22.

Iz: West-oestliche Annäherungen, Europa in der Begegnung mit der islamischen Welt, Stuttgart–Berlin–Köln 1995.

4250. Sto ne moze grad – mogu gradjani! / il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 39.

4251. STA bira Srbija : (tribina) / Milka Puzigaca... (et al.) ; organizator Republika ; priredili Nastasja Radovic, Tamara Kaliterna, Dragos Ivanovic ; il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. (I)-VIII.

Milka Puzigaca: Ishod izbora uslovili su strahovi, potreba za egalitarizmom, nespremna opozicija i apstinencija dela biraca. Primat je dat socijalnim problemima. Ognjen Pribicevic: Glasovi SPS-a odlivaju se Seselju, a za njega glasaju sve prisutniji »primitivizam i brutalnost«. Izbore treba bojkotovati. Vladimir N. Cvetkovic: Cak i socijalno konformisticki deo biraca trazi promene, mada nade za to nema. Nove predsednicke izbore nece dobiti ni Seselj, ni SPS; ne odlucuje vise nacionalizam, vec socijalna sigurnost. Goran Milicevic: Slaba kontrola izbora od strane opozicije. Stalni pad podrske rezimu, jer se glasalo protiv »najmocnije licnosti tog rezima«. Nema snage koja bi mogla da zastupa ogromno nezadovoljstvo gradjana. Jasna Sakota-Mimica: Znacaj razocaranja i osveta birackog tela. Potrebni su novi stranacki lideri. Zoran M. Markovic: Posle Dejtona i Knina je »u igri jedan novi vid nacionalizma – revansizam... usmeren ne samo protiv drugih nacija, vec protiv svih koji bi mogli biti oznaceni kao krivci«, olicen u Seselju. Potpuno drugi sastav ljudi koji su sada glasali za njega obuhvata veoma sirok spektar. Dragoljub Popovic: Moguca kombinatorika Milosevica da pomocu Seselja drzi Djukanovica, a njega pomocu Vuka; to bi ostvario koalicijom SPS-SPO. Isto tako je moguce da »Seselj postane srpska B. Plavsic... i da tako Milosevicu padne zastavica«. Igor Stevic: U nasim uslovima nema izgleda za vece promene. Biracko telo SRS je stabilno, Zajedno je razocarala birace, opozicija »postuje titoisticki model organizacije«, a demokratija treba tek da se uci. Cedomir Jovanovic: Antiizborni savez je razbio GSS, koji priprema svog kandidata. Umesto dogovora, sada smo na pocetku puta, bez SPO i GSS. Desimir Tosic: Bojkot izbora je pogresan, kao sto je pogresno uverenje da je manjina bespomocna.

4252. Strasna i potresna knjiga // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 23.

4253. Razorna moc precutane krivice : (knjiga u novinama) / prevela Olga Kostresevic ; il. Bozidar-Dzeri Dzmerkovic. // God. 9, br. 169-170(1-31.8), str. (I)-VIII.

Sloboda i odgovornost: »Samo onaj ko sebe nacelno smatra podloznim krivici pridaje sebi slobodu i odgovornost, takodje duznost da snosi krivicu«. Moralni zahtevi ticu se odnosa medju ljudima, izmedju boga i coveka, i odnosa coveka sa samim sobom, a njihovo krsenje se dozivljava kao »tesko breme«. Ishodiste je – u okviru vere – oprostaj, izmirenje i izbavljenje. »Ona (precutana krivica) oznacava trajno napustanje savesti, precutkivanje precutkivanja – jos i tu ‘drugu’ krivicu.« Demokratija podrazumeva odgovornost u politici, a namece se pitanje odgovornosti za zlocine gradjana takvog drustva koje ih nije sprecilo. Tradicionalni i ubilacki moral: po H. Arent ni 18 godina posle kraja nacizma Nemci se nisu oslobodili svoje lazljivosti i samoobmana. Odbacivanja i potvrde ovog stava. Autor smatra da su Nemci bar naslucivali istinu, a potiskivanje im je samo stetilo. Primer Himlera – »obaveza prema vlastitoj ‘krvi’... ‘legitimisana‘ u sluzbi toj ‘krvi’. Komandant Ausvica Hes cak razlikuje dobro i zlo, priznaje zlocine, ali smatra da su »ovaplocenje zla bili potcinjeni, pre svega staresine baraka«. Navode se i brojni primeri otkazivanja poslusnosti. »Uzasava nas i zapanjuje naporedost tradicionalnog morala, jasnog uvida i saucestvovanja u ubistvu.« Milioni Nemaca bili su ukljuceni u zlocine, ali ipak su negirali svoju krivicu. »Izravnavanje krivice, redovno naporedo s teznjom za opravdavanjem... ali ne tako sto se preuzima odgovornost na sebe, nego se zeli da se ona ‘poravna’ i zaboravi u poredjenju s krivicom drugih.« Cesto emocionalni ljudi beze u blokadu pred informacijama. Dejstva: Istrazivanja su utvrdila da su danasnji Nemci drukciji od drugih Evropljana, vidljiv je jaz medju generacijama i otudjenost u porodici, a »osnovni demokratski konsenzus prilicno (je) labilan«. Autor smatra da istrazivanja ukazuju da je jaz medju generacijama uzrokovan cutanjem o proslosti, odnosno o svom ucescu. »Mnogi roditelji su pred svojom decom ziveli po dvostrukom moralu: spolja su se ponasali i pokazivali kao demokrate, a u porodicama su i dalje negovali osnovne stavove i ocene nacionalsocijalizma, u sta je spadalo i omalovazavanje demokratije i angazovanja u njoj.« Velike i trajne posledice na decu. Prepreke demokratiji: Precutkivanje prevazilazi stete po licnost i okolinu, ono »cak sprecava razvoj i stabilizovanje demokratske politicke kulture«. Nemacka je stabilnost stekla spolja. Veza izmedju demokratije i ekonomske stabilnosti i razlicite posledice (ekonomska kriza u Americi, Evropi i Nemackoj). Uspesnija demokratija iziskuje vise saradnje, poverenja i razumevanja situacije drugih.

4254. Maheraji / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 7.

4255. Nagrada // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 10.

4256. Pepeo besmislene avanture // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 10.

4257. Ima li volje za ista bolje // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 3-4.

Uzrok krize u koaliciji Zajedno prvenstveno je »kriza neodredjenosti zajednickog cilja«. Opozicija ne kritikuje rezim zbog ponovnog raspirivanja nacionalizma, zaobilazenja Dejtona, veza sa Tudjmanom, planova o Velikoj Srbiji i podeli Bosne. »Razapeta izmedju nesavladane naklonosti prema etnocentricnoj ideji a nestrpljiva da preuzme vlast, opozicija samo olaksava rezimu da i dalje mesa babe i zabe i zamenjuje Milosevicev rog za Karadzicevu svecu.« Mozda jos nije kasno da se postave sustinski ciljevi – kakvu Srbiju hocemo: »ni malu ni Veliku nego okrenutu miru, ekonomski i politicki kompatibilnu sa savremenom Evropom...« Nevolja je sa onima iz Koalicije koji bi da uvedu monarhiju, Crkvu i dovode dokazane nacionaliste. Na delu se vidi da je prica o pomirenju »pomirenje do istrebljenja!« Ne nude resenje za Kosovo, niti Albancima nista novo i drukcije od rezima. Nazalost, u nekim stavovima su blizi rezimu nego stvarnoj demokratiji.

4258. Sporost brzih pruga / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 3-4.

Kod nas preovladjuju tri demagogije: nacionalna, socijalna i drzavna. One su bile »dobitna kombinacija« i na ovim izborima. Problemi su »stigli do same granice neresivosti«. Pre svega, Kosovo – samo se ponavlja (i rezim i opozicija) da »ne daju Kosovo«. To problem ne resava, pa lako moze da ga resava svet. Seseljev uspeh je »sudbonosni rizik da se jedno osvedoceno zlo pokusa ispraviti pomocu jos veceg... nije (ga) uzdigao samo nacionalizam, nego i veliki deo sirotinje, koja ne mari za njegovu Veliku Srbiju, nego se pouzdaje u njegova brza i preka resenja koja zavodljivo obecavaju pravdu i hleb«. Potrebna je promena »mentalnog poremecaja« ljudi. »Srbiju ne voli ko je voli ovakvu kakva je danas. Zasluzice je ipak na kraju oni koji budu umeli da joj kazu i ono sto ona danas ne voli da cuje.«

4259. Srbija na kori od banane / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 3-4.

Sve vazne zadatke rezim ili odlaze ili izbegava. Time se »Srbija opasno priblizava ivici haosa... uz Albaniju zauzima poslednje mesto medju slabo razvijenim zemljama Evrope i zajedno sa njom mozda je jos jedina koja stoji pred dubljom krizom od one kroz koju je vec prosla«. »Nacionalisticka pomama je bila i ostala presudna, duhovna, sada vec i mentalna podloga svih nasih pogresnih procena, lutanja i poraza... O nacionalizmu i danas mozemo da cutimo, samo ako ni o cemu necemo da govorimo.« Samo jos u Srbiji postoje harizmaticne vodje. Izolovanost je nas izbor, kao sto je nas izbor izlazenje na ovakve izbore. »Vlast slabi, a ne jaca opozicija. Cvrsto se drzi samo ekstremizam i u jednoj i u drugoj.«

4260. Prilagodjavanje i izbor : (knjiga u novinama) / il. Jan Vredeman de Vris. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. VI-VIII.

Povodom teksta M. Djordjevica »Strah od Zapada«. Odnos pravoslavlja i renesanse. Osporava teze M. Djordjevica o despotu Djurdju, jer se despotovina nije mogla odupreti Turcima. Ne slaze se sa M. Dj. o srpskom strahu od Zapada, jer je zaziranje bilo zasnovano na realnim politickim okolnostima; on prenebregava vecu toleranciju Turaka prema pravoslavlju. »Cudnoj« tezi M. Dj. o despotovoj proturskoj politici autor zamera nedostatak dobronamernosti, saosecanja i blagosti prema greskama, »jer oni nisu u situaciji da se mogu braniti« i cinjenicu da su despotovog oca umorili Turci, a sinove oslepeli i cerku poslali u harem. Teza je »ne samo istorijski netacna i objektivno neodrziva, vec i nepravedna sa vrednosnog stanovista«. Neprihvatljivo je stanoviste da je vecina Srba bila na strani Turaka, jer su oni morali da ispunjavaju vazalske obaveze. I tvrdnja o samoizolaciji despota i njegovoj tiraniji je neodrziva. Treba objektivno sagledavati srpsku istoriju i oslobadjati se mitova, ali ne treba »otici u suprotan pragmatizam«.

4261. Narod prognanika : (intervju) / S. Kadric ; il. J. Jokic, Sanja M. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 7-8.

4262. Grad opseda siromastvo // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 8.

4263. Prijateljima // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 11.

4264. Iskusenja opozicije / il. La Forge, Jean Pierre Lecuyer, Marcio Panuncio. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 3-4.

Godina 1990. bila je nabijena »laznim nadama i opasnim euforijama«, a ni tada ni danas »ne postoji jasna i odlucna vecina u nasem drustvu za promene...« Gradjanski protest ulio je realne nade u promene, koje su obesmislili lideri, posebno jedan. Opozicija sada jeste jaca nego 1990, dobila je lokalne izbore, ali je pred izborom: »da li ce u ovom polozaju i razvoju zastati i otici u apatiju ili ce neko cudo kao i 17. novembra prosle, 1996, spasiti ovo drustvo«. Pored problema liderstva u strankama problem je i nepostojanje pravih politickih stranaka. Mogucnost stvaranja vladavinske koalicije. Desnica: »Dalji napredak ove vulgarne i glupave desnice bice udarac ne samo nasoj demokratiji vec i nasoj naciji«.

4265. Opasnosti koje vrebaju / il. Slavoljub-Vava Stankovic. // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 3-4.

4266. TRAZILI svoje pare – dobili prekrsajne prijave // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 10.

Iz: Knezevacke vesti br. 1, Novi Knezevac, mart 1997.

4267. Prijatelji // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 6.

4268. Istrosenost manipulacije // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 9.

4269. Opet jadac // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 6.

4270. Palanke probudjenog duha / foto Dragoslav Krnajski. // God. 9, br. 155-156(1-31.1), str. 10.

4271. Radikalizacija // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 14.

4272. Izmedju rata i mira : (knjiga u novinama) / il. Jan Vredeman de Vris. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. III-V.

Balkanska paradigma konfliktnosti. Iako je rat uzrokovan iracionalnim motivima postoji racionalno objasnjenje. Rat jeste »obnavljanje mracnih stranica balkanske proslosti, ali isto tako refleks i obnavljanje mracnih likova same Evrope«. Kraj rata ce doneti niz problema, ogroman civilizacijski pad i poltronski odnos prema svetu. O buducnosi jugoslovenskih zemalja namece se niz bitnih pitanja na koja zasad nema odgovora. Vaznost onemogucavanja buducih sukoba. »Trajan mir, razvoj i saradnja ne drze se na strahu nego na ekonomskom prosperitetu, demokratiji, garantovanim ljudskim, gradjanskim i nacionalnim pravima i odsustvu straha«. Potrebno je ucenje o zivljenju jednih pored drugih ili sa drugima, a za to je preduslov »deziluzionisanje, kad je rec o zajednickom etnickom poreklu, istosti ili srodnosti jezika, preplitanju kultura...« Trajno resenje je u »rekonstruisanoj juznoslovenskoj ideji (lisenoj romantizma i svih istorijskih megalomanija) i evro-balkanskoj ideji«.

4273. VOJVODINA – spona i razdor : (tribine u Zrenjaninu, Pancevu, Novom Knezevcu, Adi, Indjiji, Sremskoj Mitrovici, Vrscu i Backom Novom Selu) / organizator GSS ; priredio Nebojsa Popov ; il. Nicolas Bufidis, Pol Dimon, Vitold Kalinjski. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 21-29.

Opsti utisak sa tribina (govorilo oko 400 gradjana) je da su »nacela GSS prihvatljiva, ali nedovoljno konkretna«. Autonomija Vojvodine je neophodna, jer sami Vojvodjani treba da raspolazu i upravljaju svojim dobrima. Autonomija bi doprinela opstoj demokratizaciji. Potrebno jacati mrezu GSS i saradnju sa drugim strankama, NVO i sindikatima. Protesti gradjana i lokalna vlast siguran su znak pocetka promena. Dodatni problemi Vojvodjana su uverenja da su oni najvise opljackani, rezimska centralizacija vlasti i finansija. Srpski nacionalizam jaca nestajanjem autonomije, a velika paznja se posvecuje nacionalnoj toleranciji. »Predlog za promenu ustavnog polozaja Vojvodine« cesto je pominjan. Sporno: Vojvodina kao drzava, »demokratska tradicija« i teza »Ideje nase, benzin vas«. Mnogi ucesnici smatraju da stranke donose nevolje, cak i gradjanski rat. Neobjasnjivo je da su Seselj i SRS u vrhu popularnosti u Novom Sadu. Koalicije Vojvodina i Zajedno najvise se bave svojim sporovima i time pokazuju nepostovanje gradjana. »GSS smatra da proces zapocetih demokratskih promena treba da ima primat u analizi polazista za dalje promene narocito u pripremi narednih izbora.« Vaznost uocavanja prioriteta i jacanje stranke. »Vojvodina moze da bude snazna spona demokratskih cinilaca, ali i povod njihovih razdora... Razvojni potencijal Vojvodine tek trazi svoju punu artikulaciju u savremenim previranjima u citavoj Evropi.«

4274. Podrivanje nekrofilije // God. 9, br. 172(16-30.9), str. 20-21.

4275. Stanislava Pesic : in memoriam // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 22.

4276. Uhvati ritam // God. 9, br. 160(16-31.3), str. IV.

4277. Dogadjanja // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 5-6.

4278. Dogadjanja / il. Aleksandar Tomasevic. // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 5-6.

4279. Dogadjanja // God. 9, br. 177-178(1-31.12), str. 11-12.

4280. Izmedju dva broja // God. 9, br. 173(1-15.10), str. 4-5.

4281. Lose stanje ne obeshrabruje / il. Rafael Gil. // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 18-20.

4282. Haraclije // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 6.

4283. Koristan prirucnik // God. 9, br. 171(1-15.9), str. 17.

4284. Srdacan rastanak // God. 9, br. 160(16-31.3), str. 8.

4285. Stranke i televizija // God. 9, br. 167-168(1-31.7), str. 10.

4286. »Vukovci« // God. 9, br. 165(1-15.6), str. 6.

4287. Za blistav Beograd // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 8.

4288. Razmedja svjetova : (knjiga u novinama) / il. Bosko Karanovic. // God. 9, br. 173(1-15.10), str. (I)-VIII.

Potrebna je »dubinska i sinteticka istorija« Crne Gore. Teorijska i metodoloska polazista: slojevito (vertikalni presek jedne pojave) i slozeno (horizontalni presek). Simboli ovih principa: vreme (sustina i uzrok slojevitosti jedne pojave, osobine vremena) – dogadjajno vreme, vreme dugog trajanja i prostor shvacen kao drustveni prostor. Nasa dosadasnja istoriografija »bila je okrenuta, prije svega, tzv. dogadjajnoj istoriji«. Istorija mentaliteta tek odnedavno dobija pristalice, i to treba da bude polaziste, a mentalne strukture sadrze skrivenu mapu stvarnosti. Iz takvog ugla istorija Crne Gore izgleda sasvim drugacije: »Crna Gora je nekadasnja i danasnja provincija«. Od uticaja sa Istoka najznacajniji je ruski. Mediteranski uticaj takodje ima svoje centre. Crna Gora je »na razmedji svjetova« i tako postaje »dvostruka provincija«. Vise prostornih i mentalitetskih prstenova. Mentalitet je posredni clan izmedju civilizacije i karaktera. »Najtrajnije odrednice nase proslosti: diobe i seobe.« Pokazatelji: iseljavanje, skolovanje, strani kapital, diplomatski odnosi, uoblicavanje prava. Treba stvarati uslove za prevladavanje etnocentrizma i uspostavljanje ravnoteze.

4289. Mogu li Boze... // God. 9, br. 163(1-15.5), str. 12.

4290. ZABORAV zlocina je zlocin : (tribina) / Dimitrije Bajalica... (et al.) ; organizator Beogradski krug ; Nastasja Radovic. // God. 9, br. 162(16-30.4), str. 17-18.

4291. Program rada skupstina mesnih zajednica / il. Milan Bosnic, S. A. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. 21-22.

4292. ZDRAVLJE naroda u opasnosti : Zdravlje, zdravstvo i lekari : (tribina) / Lukic, Borivoje... (et al.) ; organizator Republika ; priredila Olivija Rusovac ; il. Viktor Mijatovic, Mira, A. P. // God. 9, br. 164(16-31.5), str. (I)-VIII.

Borivoje Lukic: Neslobodan lekar ne moze da leci... ozdravljenje zemlje se moze »procitati« po zdravlju nacije. Voja Miletic: Osnovan je Forum slobodnih lekara Srbije. Ivanka Gajic: Porast smrtnosti od vaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja. Problem anemije se ne resava. Karcinom dojke postao epidemija u Beogradu. Nema podataka. Uhranjenost i rast dece. Analize kvaliteta ishrane i vode nisu zadovoljavajuce. Uticaj siromastva na zdravlje. Predrag Jelaca: Nedostupni podaci o invalidima i hendikepiranim. Viktorija Cucic: Masovna nezarazna oboljenja. Ogroman procenat pusaca. Zdravlje izbeglica. Porazavajuci podaci o stomatoloskoj zastiti. Voja Miletic: Nas esnaf je ispolitizovan. Treba napraviti uporednu analizu zdravlja od pre deset godina i danas. Vlada moze da izdvoji 25 dolara po stanovniku. Ogromne razlike u primanjima lekara i uslovima lecenja. Ne govori se o broju ubistava. Mirjana Zivkovic: Emocionalni problemi dece i neuhranjenost. Vesna Pajevic: Stanje je mnogo gore nego sto to pokazuju statistike. U Kragujevcu je ekonomska kriza takva da covek nema ni za aspirin, pa ljudi i ne idu kod lekara. »Mislim da je prosao dvanaesti cas za razgovor o zdravlju i zdravstvu.« Losi odnosi medju lekarima, Eticki komitet SLD ne reaguje. Ivan Stefanovic: Trebalo je bar da dignemo glas protesta sto radimo u ovakvim uslovima. Vesna Bjegovic: Porast upotrebe droge i rizicnog seksualnog ponasanja kod mladih i promena sistema vrednosti. Bogdan Antic: Stanje organizacije zdravstva je gore od stanja zdravlja. Pale su eticke ograde. J. Strikovic je izjavio da je upotreba suzavca pozeljna zbog jacanja respiratornih organa! Potrebna je promena vlasti da bi se promenilo stanje u zdravstvu. Vladimir Posarac: Na Onkoloskom je lecenje postalo skupo, porast oboljenja verovatno uzrokovan ratom. Snezana Simic: Neravnopravnost u regionalnom i etnickom pogledu. Kosovo zaostaje od 1-20 puta u odnosu na razvijene delove, a slican je odnos ruralnih i urbanih sredina. Predrag Jelaca: U porastu smrtnost odojcadi i TBC adolescenata. Borivoje Lukic: Vek naseg coveka skratio se 3-4 godine, a u odnosu na Evropu 5-6 godina. »Krecemo se u patoloskom krugu, a to potice iz paranoje vlast.« Nebojsa Popov: »Prekid cutanja je prvi korak ka zdravlju, a cutanje je faktor rizika«.

4293. Dzamija – trn u zlooku // God. 9, br. 157(1-15.2), str. 10.

4294. Kome smeta slobodan grad // God. 9, br. 174(16-31.10), str. 13.

4295. »Milo, Turcine« // God. 9, br. 175-176(1-30.11), str. 8.

4296. Piramide i varaoni // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 7-8.

4297. ZIVETI ili mreti : (tribina) / organizator SO Pancevo ; priredila O. R. ; il. Predrag Koraksic. // God. 9, br. 166(16-30.6), str. 22-23.

4298. RTS podvale // God. 9, br. 159(1-15.3), str. 6.