Iako kosovsko pitanje nije ukljuceno u dejtonske pregovore, ono je na indirektan nacin ipak prisutno. Jedno od misljenja je da Milosevic pokusava da postavi principe trgovine sa Kosovom, pre ukljucivanja kosovskih predstavnika u buduce pregovore.

2505. Besmisao jedne politike // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 3-4.

Besmisleni postupci tekuce politike na svim planovima javnog zivota stetni su ne samo za drzavu i njen medjunarodni polozaj, nego i za samu tu politiku.

2506. ANONIMNI donator / S. P. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 10.

2507. Borba za dusu // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 31.

Povodom 1000 dana opsade Sarajeva u Beogradu je odrzan protestni skup u organizaciji Grupe »Ziveti u Sarajevu«, Centra za antiratnu akciju, Zena u crnom, Beogradskog kruga i Gradjanskog saveza Srbije.

2508. Poneko korektno, vecina zlonamerno // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 11-12.

Dok su jedni, isitina malobrojni mediji, propratili posetu delegacije Srpskog gradjanskog vijeca iz Sarajeva (krajem marta) kao znacajan dogadjaj, a deo glasila se kriticki obrusio na njihov dolazak, najveci broj novinskih i TV-mislilaca smatrao je kako je »u ovom trenutku« najpametnije »ostati po strani«.

_

2509. Vrlo potrebna knjiga // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 15.

2510. Iseljavanje Srba sa Kosova : trauma i/ili katarza / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 127(1-15.11), str. I-XX.

Rad analizira problem iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova kao inverziju koja se javlja izmedju realnosti i tumacenja te realnosti. U kolektivnoj svesti Srba i u kolektivnoj svest Albanaca apsolutizovane su sopstvene zrtve. Iseljavanje Srba sa Kosova postalo je osnov ustolicavanja principa etnickih prava kao dominantnih prava.

2511. Profil serijskog ubice // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 14.

U povodu filma »Henry – Portrait of a serial killer«. Mehanizam serijskog zlocina i nemoc drustva da mu se suprotstavi neodoljivo podsecaju na balkanske koljace, njihove tutore i odnos sveta prema problemu.

2512. Grad – posle utopije / (il. autor). // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 3-4.

Ako se mir na tlu bivse Jugoslavije nekako i odrzi, preziveli gradovi, cak i oni koji nisu bili neposredno zahvaceni ratom, podsecace, nazalost, na gradove posle nekog velikog potopa. Utopijski izvitoperena misao i utopijske matrice ocigledno su vrlo zilave, o cemu svedoci vec »proslavljen« predlog da se surovo raskomadani barokni Vukovar »prezida« i prestilizuje u nacionalni srpsko-vizantijski grad.

2513. Drugi svetski rat – zrtve u Jugoslaviji / il. Radenko Misevic. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. XI-XVI.

Cinjenica je da je jugoslovensko rukovodstvo uvek odlagalo ozbiljnu identifikaciju ratnih zlocinaca i njihovo kaznjavanje, bojeci se da to ne podstakne jedva smirenu nacionalnu netrpeljivost. Tako je odmazda za nekada ucinjeno i strah od ponavljanja genocida svakako bila vazan deo motivisanja masa za najnoviji rat.

2514. Srbija na pragu XXI veka // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 29.

Srbija krajem XX veka manje je demokratska i manje evropska nego sto je bila u prvoj deceniji toga veka, vidjenje je autora.

2515. Uvijek ste imali nekog prijatelja Bosanca // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 29.

»Pitam se« – pise jedna Bosanka – »a nikako mi nije jasno, kako netko moze da kaze da nema vise Bosne, da nema Bosanaca?«

2516. Zasto? // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 10.

2517. Imati, a nemati / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 5.

Uporedo sa ekonomskom krizom tece proces osiromasenja. Trecina stanovnika zivi ispod praga siromastva. Srednji sloj je prakticno nestao, a vrh socijalne »elite« svoj status mahom duguje svercu, kriminalu i ratnom profitu.

2518. Etnicka teologija / priredila Slavica Vuckovic ; il. Milos Bajic, Majda Kurnik. // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 17-18.

U temeljnom iskrivljavanju strasna sudbina genocida, umesto opomene, postaje dogadjaj koji radja zelju da se zauzme mesto Jevreja i time zasluzi status mucenika, kao moguce trajno odobrenje imuniteta i neogdovornosti za postupke. Na taj nacin danasnji Srbi-ratnici »zasticeni svojom teskom prosloscu« ostaju »branioci« i kad napadaju.

2519. Sumanuta trgovina teritorijama // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 14-15.

Povodom teksta Milivoja Maksica »Opasno nudjenje tudjeg« autor napominje da »nudjenje tudjeg« nije ekskluzivitet samo srpskog nacional-sovinizma, da to uveliko cini i velikohrvatska strana.

2520. Govor skrivenih namera // God. 7, br. 118(16-30.6), str. XII-XVI.

Ogled je posvecen mitologizovanom govoru ideologije (u dnevnoj politici i u razlicitim segmentima kulture), koji, u funkciji prikrivanja stvarnih namera, premesta svoj fokus izvan stvarnog zivota, u arhajske slojeve kolektivne svesti. Stozer oko kojeg se sve okrece je – srpstvo.

2521. Forum gradjana Tuzle (pismo) // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 10.

Saucesce povodom zlocina nad mladima.

2522. Mi na smrt ne pristajemo // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 10.

2523. Kako povuci zamajac? // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 18.

U malim mestima posebno su mladi zainteresovani za alternativno delovanje, ali ih treba ohrabriti da se uhvate u kostac sa lokalnim potrebama i – nerazumevanjem.

2524. CECENI i zbivanja na Kavkazu / (prevod i napomena) Mirko Djordjevic. // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 6.

Povodom oruzanih sukoba u Ceceniji organizacija »Memorijal«, koja se uvek borila protiv totalitarizma, upucuje apel predsedniku Ruske federacije.

2525. Prava coveka i drzavljanstvo // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 11.

Uskracivanjem prava na drzavljanstvo ugrozava se ukupan pravni polozaj coveka. Pozivajuci se na situaciju u istocnoj Evropi Ujedinjene nacije su u svoj program rada uvrstile pitanje drzavljanstva i sukcesije drzava.

2526. Fudbal, huligani i rat / il. Radenko Misevic. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. I-IX.

Istorija raspada Jugoslavije, u slavu etnickog nacionalizma i predmodernog militarizma, moze se opisati i kao prica o evoluciji nasilja u jugoslovenskom sportu, posebno medju fudbalskim navijacima-huliganima. Navijanje za pobedu »Crvene zvezde« proglaseno je patriotskim cinom.

2527. Protest protiv militarizma i seksizma u Bozicnoj poslanici patrijarha Pavla // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 35.

Centralna tema Bozicne poslanice patrijarha Pavla je uskracivanje prava zenama na prekid trudnoce uz pouku o milosrdju. Odgovorne zene, naprotiv, svoju humanost pokazuju samo onda kada svesno radjaju decu kojoj ce biti u stanju da osiguraju egzistenciju.

2528. Sizofrenija samoizolacije // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 7.

Ako se probijanje zidova izolacije – posebno na planu informisanja, kulture i obrazovanja – ne dogodi u dogledno vreme, »pobesneli virus naciokratije« ce nas sasvim savladati.

2529. Politicki identitet i religija u Irskoj / prevela sa engleskog Olga Kostresevic ; il. Ricard Parker, Atila Piler ex libris Konana Dojla. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. VII-XII.

Ono sto se u proteklih 25 godina izvrglo u severnoirski gradjanski rat bio je, vec stolecima, jedan sveevropski problem, koji je neprestano davao povod za obracune medju centralnim evropskim silama.

2530. Ja jos prevodim najomiljenije srpske pesnike / razgovor vodila Vesna Colic ; (zabelezila i sa slovenackog prevela Dragana Bojanic-Tijardovic). // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 11-12.

Razgovor vodjen prilikom knjizevnih susreta u Minsteru (28-30. aprila 1995).

2531. (In memoriam) : Gojko Nikolis 1911-1995. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 23.

Umro je pripadnik generacije koja je umela da se zrtvuje, stvara i da kritikuje zablude i promasaje. Platio je visoku cenu: dozivljenim ponizenjima i neopravdanim osporavanjima.

2532. Ogledala // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 8.

I covek se pogleda u ogledalo i stekne sposobnost da »vidi« zeljenu sliku, ideju i mit, da zivi fikciju!

2533. Pogresno usmereni jed / il. J. V. Simpson. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 28-29.

Povodom priloga Zarka Paunovica: samoorganizovanje gradjana u razne nevladine organizacije i udruzenja u cilju resavanja nekog zajednickog problema ili zastite zajednickog interesa, napominje autor, vec je skopcano sa brojnim teskocama koje predstavljaju porodjajne muke civilnog drustva, pa treba danas izbegavati neargumentovane kritike koje stvaraju zlu krv.

2534. Cinizam zastitnika civila / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 6

Povodom stotina ubijenih civila i hiljada izbeglih iz zapadne Slavonije: pravila o zastiti coveka u ratu imaju onoliku vrednost koliku im daju mere koje preduzimaju unutrasnje vlasti strana u sukobu i organizovana medjunarodna zajednica. Moze li se desiti da pocinioci krivicnih dela u ovom ratu ne budu kaznjeni (zato sto se ne smatraju ratnim zlocincima, vec junacima rata i sl.) sto pokazuje relativnost samih normi.

2535. Humani, pravni i politicki aspekt jedne dramaticne pojave // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 5.

Izbeglice i njihov privremeni polozaj ne smeju se smatrati svrsenim cinom koji ulazi u bilans pobeda i poraza zaracenih strana. U strategiju mira mora uci trajno resenje zivota svih onih koji su morali da napuste kuce.

2536. O ratu i gorostasnim kukavicama // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 25-26.

Savremeni ratovi krse u prvom redu ona pravila ciji je cilj zastita civilnog stanovnistva. U ratu na tlu bivse Jugoslavije ima onih koji prete da ce, ako se ne udovolji njihovim zahtevima, oboriti vijetnamski »rekord« od 95% civilnih zrtava.

2537. Taoci u ratu // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 7.

Povodom slucaja u Bosni: ako niko od talaca ne bude ubijen, sam cin njihovog uzimanja i izlaganja opasnosti (i ponizavajuce postupanje prema njima) – krsenje je medjunarodnog prava i protivno covecnosti.

2538. Srbi i Nemci : lazne i prave paralele / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 7-8.

Da bi se opravdale zablude velikosrpskih ideologa uporno se predlazu povoljne analogije: ako je Nemcima, recimo, iz SR Nemacke i Nemacke DR dozvoljeno 1989. godine da se ujedine, zasto se Srbima iz razlicitih drzava ne dopusta da se sastave i stvore veliku Srbiju?

2539. Od praznika do praznika // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 10.

Drzava se na razne nacine poigrava sa nama, a mi se, opet, damo »uhvatiti u mrezu«.

2540. DOSITEJ ili Sava prema mitropolitu Amfilohiju // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 15.

Iz: Svetosavsko prosvetno predanje i prosvecenost Dositeja Obradovica, mitropolit Amfilohije, Bratstvo sv. Simeona Mirotocivog, Vrnjacka Banja 1994. Prema mitropolitu Amfilohiju, bekstvo sv. Save u manastir i bekstvo Dositeja Obradovica iz manastira nisu samo dva ljudska cina koja su se odrazila na hod jedne nacije kroz vekove, nego i simbolicna raskrsnica na kojoj se covek neprestano nalazi. Dositeja smatra tragicnom licnoscu, kao sto je »tragicna i moderna kultura«, a jedino istinsko merilo je – svetosavlje.

2541. Krajina – Kosovo // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 13.

Posle pet godina »brige« majke Srbije i pomocne majke Crne Gore, Srbima u Hrvatskoj su domovina postali traktori na drumovima i izbeglicki centri. Zamislimo da te brige nije bilo, kaze autor, mozda bi, posle pet godina mirne politicke borbe, u jednoj Hrvatskoj u kojoj se ne ratuje i koja zeli da se ukljuci u Evropu, za sebe vec izborili prilicna gradjanska i ljudska prava.

2542. Minster, mir i pesnici // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 10.

Na susretu pesnika u Minsteru na istom mestu citali su poeziju pesnici iz Slovenije, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

2543. Caru carevo // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 5.

Nasa crkva je davno prihvatila politicku ulogu i zrtvovala joj sto se nije smelo zrtvovati.

2544. Duh treceg milenijuma // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 3-4.

Ekumenizam nije nikakva dovrsena doktrina, ali iskazivanjem potrebe za sveobuhvatnoscu hriscanske svesti u civilizacijskom smislu – sigurna je brana protiv svakog fundamentalizma.

2545. Gde su Ceceni // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 6.

Scene groze, akter – policija na Kosovu.

2546. Iskusenja tranzicije // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 14.

U Splitu je odrzan simpozijum posvecen odnosima drzave i crkve. Teziste je bilo na periodu nakon sloma ruskog modela komunizma, koji je oznacen kao period »tranzicije«.

2547. Knjizevnost populistickog talasa // God. 7, br. 112(16-31.3), str. VII-XVI.

Literatura je, po svojoj dubljoj vokaciji, oslobadjanje od trauma, a katarza – dublji smisao postojanja umetnosti. Postoje, medjutim, dela, pa i citavi »talasi«, cije ideje prouzrokuju traumatizacije, kako na individualnom tako i na kolektivnom planu. Autor za primer uzima Knjigu o Milutinu Danka Popovica koja moze da se shvati kao »delo-znak« jednog takvog talasa, onog koji je nastao u populistickoj bujici osamdesetih godina u Srbiji.

2548. Koplja i magle balkanske // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 6.

Pesnik Matija Beckovic, ciji su slogani posluzili Milosevicu za rasplamsavanje i vodjenje rata, sada izjavljuje da je »imao« politicke zablude.

2549. Mangupi su metafora // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 15.

I pored iskustva rata i zlocina u ratu pesnik Matija Beckovic dozivljava mrznju prema susedima kao eticku vrlinu.

2550. Marta i Marija / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 11-12.

Povodom ogleda Radmile Radic »Crkva i srpsko pitanje« u Republici br. 121-122. Autor potvrdjuje da su istrazivanja o robovanju nase Crkve nacionalnom mitu dragocen materijal, ali dodaje da se, iako izdvojena, SPC ne moze odvojiti od tradicije pravoslavnog Istoka uopste.

2551. Na istoku nesto novo // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 6.

Zavrsnom dokumentu sa skupa pravoslavnih patrijarha na Patmosu, osudjuje se nacionalizam koji je, kaze se, posle komunizma najvece zlo koje preti narodima, nespojiv sa duhom pravoslavlja, sa duhom hriscanstva uopste.

2552. Na novom mostu izmedju Istoka i Zapada // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 6.

Susreti u Milanu, od 4. oktobra do 4. novembra 1995. godine: na samom pragu treceg milenijuma Istok i Zapad jos jednom traze svoju zajednicku kulturnu i civilizacijsku dusu.

2553. O postu / il. Sigmund Hamerman. // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 7.

Prica o mocnom caru Ivanu Groznom koji je strogo drzao post ima za nas poucan karakter. Jedan uman i hrabar crkveni dostojanstvenik mu je dobacio: »Da, meso ne jedes, ali krv pijes!«

2554. Pohvala savesti // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 4.

Pismo akademika dr Miroslava Simica upuceno SANU cin je gradjanske hrabrosti i savesti coveka i naucnika.

2555. Potpis zelenim mastilom // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 6.

Crkva je nedavno svima uputila apel u kojem se izricito trazi »nepriznavanje Bosne i Hercegovine, te Hrvatske u njihovim sadasnjim granicama«, cime je dala bezrezervnu podrsku Karadzicu. Ovaj »teokratski« cin neobican je cak i za nase vreme i nase prilike.

2556. Res non verba // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 7.

Povodom posete ministra Jovanovica Vatikanu: izgleda da se smiruje paranoicna opsesija o »svetskoj zaveri«.

2557. Rusija u magli // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 2

Izgleda da je kombinacija »bombardovanja« i diplomatije ipak dala nekakve rezultate i da se u susretima u Zenevi nazire otvaranje mirovnih procesa. U Beogradu, pak, nacionalisti jos uvek podgrevaju staru nadu u rusku pomoc.

2558. San i java imperija // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 2.

Niko da procita, u ovo vreme kartografije, testamentarni savet imperatora Avgusta: »Ne treba previse prosirivati granice Imperije, jer tesko je odrzati ih«.

2559. Srbi kao metafora // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 12.

Kako su »izabrani« Srbi svojim »legendarnim« izjavama uveli ceo svoj narod u metaforu zla.

2560. Strah od Sorosa // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 8.

Solzenjicin je ranije objasnio da se ruski pisci ne bave samo pisanjem: oni resavaju nacionalne, pa i metafizicke probleme. Danas Soros prodire na Istok i opasnost, veli on, nije mala.

2561. Ugrozena multikulturalnost // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 13.

Prikaz zbornika Interkulturalnost u multietnickim drustvima (prir. Bozidar Jaksic).

2562. Uoci velikog dijaloga // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 14.

Visednevna poseta rumunskog patrijarha Srpskoj pravoslavnoj crkvi nije prosla bez publiciteta, ali je bilo i teskoca zbog »proslosti« njegove svetosti Teoktista koji je podrzavao »lik i delo« Causeskua.

2563. Upotreba proroka // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 16-17.

Plima divljeg nacionalizma izbacila je na povrsinu lazne proroke-ideologe, a njihova upotreba je postala dnevno-politicka praksa.

2564. Veliki inkvizitor u malom gradu // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 5.

Hag je sve blizi i sve je jasnije da ce povorka optuzenih za ratne zlocine na Balkanu biti sarolika i mnogonacionalna. Lista nije konacna, jer se gomilaju dokazi i protiv Milosevica.

2565. Vesti koje se nas (ne)ticu / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 4.

Brojna ruska demokratska glasila beleze vesti koje upozoravaju na opasnost od sirenja – fasizma. Medju rasisitima i totalitarcima koji se pominju nalaze se, nazalost, i prijatelji srpskih nacionalista.

2566. Znak i nada / il. Bogdan Bogdanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 7.

Kada bi se crkveni dostojanstvenici raznih veroispovesti na ovom prostoru bar za trenutak okrenuli i ratnoj nesreci drugih strana, s razlogom bi se moglo govoriti o pomirenju i pokajanju.

2567. Srbija u medijskom gulagu // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 15-16.

Iz sredstava informisanja koja se ubrajaju u nezavisna ne samo da ne stoji niko, vec ni ti mediji ne stoje sami iza sebe. Do danas nisu stvoreni bilo kakav sistematican zajednicki nastup, efikasna solidarnost i alternativni mehanizmi sposobni da se odupru represiji kakva je upotrebljena protiv Borbe.

2568. Biti i ostati izolovan // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 5.

Svaka mogucnost ustaljivanja neke veze sa svetom (kao sto je fondacija Soros, na primer) sve na vlasti baca u paniku, jer im umanjuje sansu za pljackaske zarade.

2569. Cador na Kosovu // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 8.

Kraj Gracanice, 22. maja, pokrenuta je nova inicijativa za ukidanje autonomije Kosova i ujedinjavanje »srpskih zemalja« i osnovan Nacionalni savet.

2570. Cudo za tri dana // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 5.

Desavanja medju opozicionim strankama izazivaju uznemirenje.

2571. Cirilicna lista nepozeljnih Srba // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 7-8.

Ima indicija da je poduza lista pojedinaca i preduzeca iz Crne Gore, Srbije i Republike Srpske koji poseduju racune u SAD dostavljena, u stvari, iz Jugoslavije u cilju kompromitovanja kompletnog vladajuceg vrha RS.

2572. Cutljivi predsednik // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 5.

Sem sto je tvrdoglav (u medjunarodnim pregovorima), Slobodan Milosevic zna da bude i zagonetno cutljiv (za domacu javnost).

2573. Dirigovano licemerje // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 6.

Na Soros fond Jugoslavije ponovo se obrusila drzava, uprkos cinjenici da je pruzio veliku pomoc zdravstvu, humanitarnim organizacijama, nauci i kulturi.

2574. Disciplinovanje Crne Gore // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 6.

Crna Gora je odbila da lovi izbeglice i da ih salje na front. Samo dva dana kasnije vojska Republike Srpske granatira podrucje oko Cilipa i pogadja hercegnovski vodovod.

2575. Dozirani lapot // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 5.

Narodna skupstina Srbije natezala se oko novih propisa o penzijama.

2576. Djacki javni cas // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 7.

Zbog afere oko »provaljivanja« testova i ponistavanja prijemnih ispita usledio je javni protest djaka protiv – korupcije vlasti.

2577. Erupcija prostakluka / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 7.

TV prenos doceka nasih kosarkaskih pobednika pred skupstinom Beograda pokazao je nevidjenu provalu agresivnog primitivizma i izlive mrznje prema – »ostatku sveta«.

2578. Gradonacelnik kao »nesalomivi« // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 7.

Jos se nije stisala bura oko »urbanisticke mafije«, a gradonacelnik Beograda ulazi u okrsaj sa »mafijom Ade Ciganlije«.

2579. Ima li alternative // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 5.

Da bi se formirao »treci blok« nasuprot i mimo postojecih blokova ekstremnih nacionalista, te socijalista i komunista (ideja se cuje iz Gradjanskog saveza Srbije), potrebno je prethodno potraziti realne odgovore (bez fraza) za izlaz iz ubijanja i propadanja.

2580. Kazna nad kaznama // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 8.

Ministarka se »ogresila« o uglednog pisca, a on joj preti kaznom »upisivanja« u svoje delo.

2581. Kleptokratija // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 5.

Prikaz knjige Mladjana Dinkica Ekonomija destrukcije: velika pljacka naroda.

2582. »Kornjaca« // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 8.

Tadeus Mazovjecki istrajno izvestava OUN o krsenju ljudskih prava na tlu bivse Jugoslavije, bez obzira na grdnje krivaca.

2583. Kriminalizacija Srbije // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 5.

Prikaz knjige Aleksandra Knezevica i Vojislava Tufegdzica Kriminal koji je izmenio Srbiju.

2584. Lomaca // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 7.

U Splitu nekolicina siledzija otimala je i spaljivala Feral Tribjun, list suprotstavljen rezimu. Najveci problem lomaca je sto se pozar siri.

2585. Lomaca za radikale // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 5.

Srpsku radikalnu stranku rezim obasipa lavinom pretnji i represija. Sprema li se to SRS-u lomaca u vidu zabrane njihovog rada?

2586. Lov na ljude // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 6.

U nedelju, 11. juna 1995. godine, poceo je lov uniformisanih ljudi na civile, uglavnom izbeglice, koji se upucuju na ratista u Hrvatskoj i BiH. Odatle stizu vesti, istina neproverene, o streljanju »dezertera«.

2587. Mimo sveta // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 5.

Nase demokrate pokusavaju da zastite TV prenose skupstinskih zasedanja. U razvijenim zemljama prenosi parlamentarnih zasedanja nisu predmet zakonske regulative.

2588. Nacionalizam protiv nacije // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 5.

U hrvatskoj agresiji prvih dana maja u zapadnoj Slavoniji najvise je stradalo srpsko civilno stanovnistvo. Culi su se glasovi zgrazanja i osude rata, s druge strane trazila se odmazda, a rezim u Beogradu je – cutao.

2589. Najava obracuna // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 5-6.

U februaru burno: dok se Milosevic zestoko trudi da se priblizi medjunarodnoj zajednici obecavajuci priznanje bivsih jugoslovenskih republika, bosanski i krajiski Srbi ga podsecaju na »istorijsku odgovornost« a i na Kosovu postaju cujni ratni bubnjevi.

2590. Neka visi Miloje // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 7.

Miloje Ignjatovic, livac i sindikalni aktivista iz Sevojna, pokrenuo je sindikate u akciju radi zastite interesa radnika i dobio – otkaz.

2591. Opsednut ratom // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 7.

Dobrica Cosic je i dalje opsednut ratom: »Ako Republika Srpska ne odbrani svoje pravo na slobodu i suverenitet i Srbi preko Drine izgube rat, Srbija i Crna Gora izgubice sve dobijene ratove za slobodu u ovom veku«.

2592. Orgije »prirodnog stanja« // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 5.

Kada se »ljudska priroda« oslobodi civilizacijske (samo)kontrole, na delu su zakoni »prirodnog stanja« – o hrvatskim ofanzivama »Bljesak« i »Oluja«.

2593. Pismo–bomba // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 7.

Pisma Slobodana Milosevica Aliji Izetbegovicu i Ratku Mladicu. Obojicu nastoji da »mobilise« za mir.

2594. Pogibije u pozadini fronta // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 6-7.

U zemunskom »Grmecu« desila se razorna eksplozija (11 poginulih); prema veoma sturim informacijama – prilikom rada na vojnim porudzbinama. Zvanicna javnost ne pokazuje interesovanje za temeljito ispitivanje ove tragedije.

2595. Ratnicki fundamentalizam // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 6-7.

Rezimi u RS i RSK i dalje veruju da ce zadrzati teritorije koje su zauzeli silom. Tudjmanova vojska rasteruje poslednje ostatke Srba u zapadnoj Slavoniji, Alijina vojska krece u ofanzivu da silom povrati zauzeto. Zrtve – sve mnogobrojnije.

2596. Skupstina pod tepihom // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 6.

Kriza federalnih institucija najbolje se ogleda u Saveznoj skupstini.

2597. »Specijalci« opet jasu // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 5-7.

Veciti protagonisti »specijalnog rata« »jasu« za svaki rezim, a u javnom mnenju rastu naslage straha i apatije. Politicka samovolja diktira i medjusobna prava i obaveze Srbije i Crne Gore, dok bi neresen status vojske mogao da postane ozbiljan izvor nestabilnosti drustva.

2598. Spektakl-kez // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 6.

Tri spektakla JUL-a: konferencija o Balkanu, svecana akademija povodom godisnjice osnivanja JUL-a i svecani prijem u sedistu.

2599. Sukob Srbije i Crne Gore // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 6.

Odnosi izmedju Srbije i Crne Gore sve vise zavise od politicke samovolje.

2600. Sta je to Vojska Jugoslavije? // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 7.

Stanje u Vojsci Jugoslavije.

2601. Sta nam to porucuje rezim // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 5.

Pompeznim pohvalama rezultata svoje vlade, rezim, u stvari, »porucuje« da nema nameru ista da menja u svojoj politici.

2602. Stamparija jeftinija od tenka : slucaj Borba : (2) / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 9-10.

Nastavak zapocete analize, objavljene u februaru 1995. o »slucaju Borba«. Otpor novinara je vidljiv, ali je podrska opozicije ogranicena. Opstanak Nase Borbe je vazna prekretnica: ukoliko izdrzi i dovrsi svoju pozitivnu evoluciju, rastu i realne sanse da se uspostavi – demokratska javnost.

2603. Uvek isto : memorandumi i balvani // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 5.

Na pomolu je opet »memorandum«, ovog puta o srpskom nacionalnom pitanju na Kosovu, a u Srbiji i Makedoniji se preti organizovanjem »balvan revolucije«. Recept je isproban!

2604. Zakon krsi Ustav // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 6.

Doneta je treca verzija Zakona o drzavljanstvu u poslednje dve godine. Mada SRJ nastavlja »kontinuitet« SFRJ, drzavljanstvo se ne dobija automatski, vec o tome odlucuje policija.

2605. Nacionalna drzava i ljudska prava / il. A. Kalasnjikov. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 13-14.

U skladu sa nekim novijim teorijama ljudskih prava autor iznosi da gradjanska prava ne postoje osim kao podskup i nadgradnja skupa ljudskih prava. Gradjanska prava – gradjana u nacionalnoj drzavi, objasnjava, zavise od odnosa drzavljavnstva. Ljudska prava koja bi trebalo da imaju svi gradjani jedne – bilo koje – drzave, obicno se shvataju kao osnovna, neotudjiva prava koja sva ljudska bica imaju kao ljudska bica.

2606. Grupi »Ziveti u Sarajevu« : (pismo) // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 10.

Forum zahvaljuje na izjavi saucesca.

2607. Festival »Crnog gavrana« // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 22.

Anarhisticka grupa iz Smederevske Palanke organizovala je PUNK/HC festival pod nazivom »Kad bi...«, kao vid svog javnog protesta.

2608. Covekovo dete / prevela sa italijanskog Oda Kara-Pesic. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 24.

Iz: Covekovo dete, Natalija Ginzburg (esej objavljen u listu Unita, 1946).

2609. Individualnost i saradnja // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 19.

Deo izvestaja o ovogodisnjem Letnjem univerzitetu u Renu.

2610. GLEDISTA Zirinovskog / preveo (i priredio) M. Dj. // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 8.

Tekst preveden s originala prema ageniciji Itar-Tas. Zirinovski, miljenik nekih krugova u Beogradu, koji sebe smatra ucenikom Danilevskog (u stampi je njegova knjiga Pljujem na Zapad), kaze: »Citav svet treba da se boji Rusije, jer ona je – zandarm Evrope«.

2611. Trauma bez katarze // God. 7, br. 118(16-30.6), str. I-XI.

Prvi protest Udruzenja knjizevnika Srbije, zapocet borbom za zastitu umetnickih sloboda, uskoro je, preko »kosovskog« i ukupnog »srpskog pitanja«, posao drugim pravcem. Autorka postavlja pitanje odgovornosti za javnu rec zvanicne institucije srpskih knjizevnika.

2612. Zablude o »vreci bez dna« // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 15.

Poljoprivreda i selo dugo su placali cenu industrijalizacije, a sada se na njih navaljuje i cena – rata! Sindikat seljaka organizovao je u selu Aradac kod Zrenjanina skup na kojem su ucestvovali i poslanici pokrajinske, republicke i Savezne vlade (vladajuca stranka nije se odazvala).

2613. Deklaracija o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 30.

Zahtev da se i u Sarajevu primene kriteriji povelje UN i Opste deklaracije o pravima coveka.

2614. GRADJANIN–trkac / S. M. ; il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 9.

Dok se u Beogradu trci i slavi zvanicni maraton, u nekom drugom gradu gradjani–trkaci trce da bi spasili zivote.

2615. Saopstenje za javnost // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 39.

Gradjanski dijalog pokrece inicijativu za formiranje mirovnog foruma u koji ce uci istaknuti javni radnici bosnjacke, hrvatske i srpske nacionalne zajednice.

2616. Tiha nada i pesimizam // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 18.

Iz: Republika, Sarajevo. Mi nismo rodjeni u pecini, mi nismo rodjeni u mraku. Mi smo navikli da se umivamo sa dvije ruke, mi smo navikli da ne budemo gladni i utoliko je u Sarajevu tegoba i muka zivjeti. Nije bilo sve lijepo u Sarajevu u ovom ratu. Ali se nije desila osveta na nacionalnoj osnovi. Meni to budi neku nadu da ce jednog dana ponovo ljudi izabrati da zive normalnim zivotom – reci su Zdravka Greba.

2617. Zaustavite fasizam / preveo sa slovenackog Teofil Pancic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 20.

Iz: Republika, Ljubljana, 9. 07. 1995. Danas se suocavamo sa drugom stranom falsifikovanja istorijskih cinjenica od one u vreme realnog socijalizma. Sluzbena slovenacka katolicka crkva ne pokazuje nacionalsocijalizmu onakav otpor kakav je duzna da pokaze.

2618. Odgovornost za razumevanje proslosti / preveo sa francuskog Zivojin Kara-Pesic ; il. Hans Joakim Berent, Mihalj Cibi. // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 9-10.

2619. Beogradjani! // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 26.

Poziv gradjanima da se povodom 1000 dana opsade Sarajeva pridruze akciji »1000 pisama Sarajevu« koju organizuje Grupa »Ziveti u Sarajevu«.

2620. Bili smo u Tuzli : (izvestaj) / za Grupu Milan Prodanovic. // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 11.

Gradjani Srbije i Crne Gore ucestvovali su na IV sednici Helsinskog parlamenta gradjana, odrzanoj u Tuzli. Glavna tema bila je »Jedinstvo gradjana – jedinstvena nacija«.

2621. Forumu gradjana Tuzle (pismo) // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 10.

Saucestvovanje u bolu povodom tragedije koja je zadesila Tuzlu.

2622. Sarajlije odlucuju ne samo o sebi / za Grupu Milan Prodanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 23.

Saopstenje povodom potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu. Sarajevo u kojem je zajednicki zivot uprkos nevidjenon nasilju sacuvan, bice primer drugim gradovima.

2623. Srpsko gradjansko vijece, Sarajevo : (pismo – cestitka) // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 6.

Cestitka povodom medjunarodne nagrade za doprinos miru.

2624. Sarajevo // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 29.

U ime samo jedne umisljene boje, jednog zvuka i jednog svetla zeli se unistenje Sarajeva, grada autenticne duse, izukrstanih boja i osobenog istorijskog amalgama.

2625. Sarajevo kao motiv // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 29-30.

Od oko 300 knjiga o tragicnom simbolu naseg vremena – Sarajevu, objavljenih u svetu, preko 30 naslova su italijanska izdanja. Prikaz knjiga: Demetrio Volcic, Sarajevo- kada istorija ubija; Stefano Bjankini Sarajevo – korijeni mrznje; Ana Kataldi Sarajevo – glasovi iz opsade; Alda Radaeli Sarajevo – dimenzija sna; Djanfranko Betin Sarajevo maybe; Piero del Djudice Umrijeti u Sarajevu.

2626. Gospodin(u) Nebojs(i) Popov(u), glavn(om) i odgovorn(om) uredniku »Republike«, Beograd : (pismo) // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 13.

Poziv na saradnju beogradskoj Republici upucen od strane sarajevskih kolega koji su pokrenuli svoju Republiku, u zelji da probiju informativnu blokadu, ocuvaju kosmopolitski duh i tradiciju multinacionalnosti BiH.

2627. Jesu li Muslimani Srbi ili su Hrvati? // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 16-17.

Kako je gest da se ne uzme ime Bosanac, jer bi to bila uvreda za druge narode koji u Bosni zive – tragicno zloupotrebljen, danas se Muslimani nazivaju svojim prirodnim imenom Bosnjak-Musliman.

2628. Karakter i posledice rata u BiH // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 17-18.

Rat u Bosni i Hercegovini imao je apokalipticne posledice za svaki narod. Isto tako, zbog integrisanosti savremenog sveta, zadao je tezak udarac evropskom i svetskom miru, a naneo je veliku stetu i ugledu Ujedinjenih nacija.

2629. Razmedje stoleca / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 3-4.

Pregled dzinovskih promena krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina koje predstavljaju prekretnice u zivotu medjunarodne zajednice. To je, pre svega, napustanje ultraetatizma u Sovjetskom Savezu, njegov raspad, kao i kraj hladnog rata. Nemacka se ujedinila, proces brisanja granica unutar Evropske unije se nastavlja.

2630. Beograd: jedno vlast, drugo opozicija // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 5.

Dok SPS euforicno slavi svaki znak uspeha u Dejtonu, opozicione stranke izrazavaju rezervu u prognozama, a neke, pak, otvoreno protivljenje zbog »rasprodaje« srpskih nacionalnih interesa.

2631. Deklaracija : 1 // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 20.

2632. Deklaracija : 2 // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 20.

2633. Potraga za drzavom // God. 7, br. 130(16-31.12), str. I-VIII.

Srbija se snazno opirala teznjama drugih republika za razlicitim oblicima osamostaljenja. Za razliku od polozaja drugih naroda, srpski narod je imao konstitutivno svojstvo u jos tri republike. Neusaglaseno »resenje« Kosova, kao i razvlascenje federacije bili su uzrok teske traumatizacije, sto ce Srbiju vratiti tradicionalnim resenjima srpskog nacionalnog pitanja, tj. velikosrpskom.

2634. Izbeglicka pesma // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 15.

Pesma.

2635. Alternativa za Bosnu / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 14.

Prikaz knjige Milovana Djilasa i Nadezde Gace Bosnjak Adil Zulfikarpasic.

2636. Avantura bezakonja // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 7.

Jos jednom je potvrdjena stara lekcija da je uvek bolje kada je u Skupstini makar kakva, nego nikakva opozicija. Ovako, u jednopartijskom sastavu, za tili cas je usvojeno 17 zakona diskriminatorskog tipa: gradjevinsko zemljiste prisvojila je drzava, vojni obveznici koji su otisli iz zemlje, da ne bi ucestvovali u ratu, lisavaju se prava nasledja itd.

2637. Dejton // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 2.

Tri najvece svetske agencije (AFP, Rojters i AP) procenjuju da ce pregovaraci u Dejtonu imati golem zadatak da zadovolje sve strane u BiH.

2638. Dopisna skupstina // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 7.

Prema recima predsednika, a povodom izlaska nezadovoljne opozicije sa sednice, Narodna skupstina mnogo lakse radi kad su u klupama samo »jednoumni« poslanici. Vlast vec vise godina ulaze velike napore da obezvredi i obesmisli instituciju parlamenta.

2639. Drzavna kriza Srbije / il. Milan Pavlovic. // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 6.

Iluzija »pune i najzad pronadjene drzavnosti« kratko je trajala i nekadasnji san o jedinstvenoj drzavi svih Srba pretvorio se u strasnu moru, a »kosovski cvor« svako rasplice na svoj nacin.

2640. Dva oka razroka // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 4.

Sa priblizavanjem skidanja sankcija razlike u pogledima na rasplet ekonomske krize izmedju Srbije i Crne Gore sve su ociglednije.

2641. Gore od istog // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 7.

Dok u drustvu sve vri od nezadovoljstva i na ulicama strajkuju zemljoradnici, metalci, lekari i profesori, vlada se hvali uspesima, a opozicija samozadovoljava praznom retorikom.

2642. Izbor Srbije // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 2.

Suocavamo se sa najstravicnijim egzodusom Srba kakav se nije desio ni u tursko doba. Istu su tu tragiku iskorenjivanja vec iskusili i Hrvati i Muslimani. Koliko je danas ljudi koji mogu da izvuku lekciju iz ovih poslednjih dogadjaja i krenu u susret drugacijoj buducnosti?

2643. Kako dalje? / il. Ivanka Mesner. // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 5-6.

Novinari su najugrozeniji sloj drustva u danasnjoj Srbiji, jedna polovina je bez redovnog zaposlenja u struci. Pod udarom rezima gasi se jedno po jedno nezavisno glasilo. Mozda ce poslednji slucaj sa Borbom podstaci promisljanje delotvorne strategije asocijacija nezavisnih novinara u odupiranju represiji vlasti.

2644. Legalizovanje klevete / il. Karen Svolinski. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 12.

Prenoseci prizemni »obracun« vodje radikala Seselja sa predsednikom Srbije, NTV Studio B se solidarise sa najcrnjim metodama verbalnog linca u javnom komuniciranju.

2645. Lomaca za novinare // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 17.

Izgleda da je doslo vreme otvorenog obracuna vlasti sa slobodnom stampom, jer objasnjava potpredsednik Vlade – jos od Kosovske bitke niko nije »Srbiju u crno zavio« toliko koliko toboze slobodna stampa.

2646. Nas list u 1995. godini: sednica Saveta »Republike« : (obavestenja) // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 31.

2647. Netacna informacija / il. Frank-Ivo van Dam. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 18.

Povodom napisa »Cija je Nasa Borba« objavljenog u novosadskom listu Nezavisni.

2648. Obracuni / il. Bogdan Bogdanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 5.

U zakasnjenju, sest godina posle Milosevicevog govora na Kosovu, kada je jasno rekao da ce svoje namere sprovoditi »statutarno ili nestatutarno«, nedavno »odstreljeni« celnik SPS-a profesor Mihailo Markovic se zali na – nezakonitost. Jedinu satisfakciju, kaze sam, vidi u tome da je on potrebniji Socijalistickoj partiji, nego ona njemu.

2649. »Ogledi« – veliko dostignuce »Republike« // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 14.

Sednica Saveta Republike. Pohvala dosadasnjim rezultatima, u prvom redu objavljivanju »Ogleda«. Data podrska inicijativi Vremena da se general Trifunovic oslobodi daljeg izdrzavanja kazne.

2650. Osmaski virus // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 6.

U najnovijem talasu balkanizacije u Srbiji i tzv. srpskom prostoru otkriva se nesto sto je i neizbezno i zakonito – nacionalisti koji su svoju vladavinu poceli ratom sa svima oko sebe, moraju da je zavrse ratujuci izmedju sebe samih.

2651. Parlamentarni fijasko / il. Edvard Burn-Dzons. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 8.

Nista normalnije nego da se u presudnim situacijama, kada se resava pitanje rata ili mira, cuje autoritativna rec parlamenta. Kod nas je proslo bez zakljucka, pre svega zbog nespremnosti opozicije.

2652. Srpsko mrtvacko kolo // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 6.

U nacionalistickom orkestru zagovornika rata i podstrekaca unutarnjih obracuna, kao njegovo desno krilo, sve vise se, pored radikala, izdvaja Srpska pravoslavna crkva. Saopstenjem sa svog sabora ona poziva na »nepriznavanje avnojevskih granica« sto, u stvari, znaci insistiranje na produzetku rata.

2653. Staro, a ne novo // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 11.

U cemu se ogleda »novi pocetak« za Srbiju koji najavljuju nacionalisticke stranke – potpisnice zajednicke Deklaracije, kad je slogan »Svi Srbi u jednoj drzavi« aktuelan jos od pocetka antibirokratske revolucije.

2654. Vrenje u centru / il. Milica Vuckovic. // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 6.

U pocetku visestranacja, zainteresovanost za udruzeno nastupanje bila je velika. Jos 1990. godine, na prve izbore, najvece opozicione stranke izasle su zajedno, a 1992. osnovan je DEPOS.

2655. Pogled iz kuta mini manjine // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 12.

Jedan od osnivaca poznate organizacije Demokratska alternativa Jugoslovena, koji zive u Londonu, tvrdi da je za buducnost svih ljudi na ovim prostorima imperativno da shvate da nam »niko izvana« nije kriv: nacionalisticko ludilo koje je uzbudilo ogroman broj Srba i Hrvata nije posledica vec primarni uzrok strahota.

2656. »Jugoeksport« na udaru // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 7.

Umesto nacionalpatriotskog zanosa, Udruzenje menadzera je sugerisalo, u liberalnoj klimi za koju se zalagao Milan Panic, jacanje ugleda Srbije i Jugoslavije, sto je »u vrhu« docekano sa negodovanjem.

2657. Bombe i diplomatija // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 2.

Avijacija NATO-a nije bila odlucujuca nad 70 odsto teritorija BiH. Pale su se odlucile na pregovore jer je postalo jasno da u Beogradu vise niko nije spreman da podrzi ratne napore.

2658. Sudjenja bivsim albanskim policajcima na Kosovu // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 15-16.

Stice se utisak da su sudije na Kosovu oterale na robiju 151 Albanca i jednog Turcina, bivse albanske policajce, zato sto su verovale da ti ljudi imaju subverzivne namere prema Srbiji i Srbima, a ne zato sto su se, na osnovu izvedenih dokaza, uverili da su oni izvrsili neko krivicno delo.

2659. Zavrsna rec branioca : Okruzni sud u Prizrenu, K-9/95 : okr. Sezaira Saipija, 13. septembar 1995. / il. Vanda Tomasevska. // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 16-18.

»Policijsko« sudjenje na Kosovu.

2660. Imamo li ustav i drzavu? // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 5.

Analiza nasa tri vazeca ustava: Ustava Srbije od 1990. i Ustava Jugoslavije i Crne Gore od 1992. pokazuje brojne »ustavne praznine«, pa se cini opravdanim pitanje postojanja i ustava i drzave.

2661. O tempora! O mores! // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 20.

2662. O tempora! O mores! // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 12.

2663. O tempora! O mores! // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 17.

2664. O tempora! O mores! // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 4.

2665. O tempora! O mores! // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 11.

2666. O tempora! O mores! // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 14.

2667. O tempora! O mores! // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 5.

2668. JOVICEVI odjeci / S. P. ; il. Milica Vuckovic. // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 6.

Kolegijum lista Politika izdao je 5. novembra saopstenje u kojem konstatuje da ce »dr Zivorad Minovic ostati zapisan u hronikama bescasca« kao glavni urednik u cije se vreme na stranicama lista pozivalo na rat, a novinari iskusili »profesionalni zlocin«, jer su im se imena nalazila ispod napisa koje nisu videli.

2669. Akademici mimo nauke / il. T. Rozendal. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 14.

2670. Celovita BiH // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 8.

Bosna je, posle tri i po godine rata – u kojem niko nije pobedio, a najporazeniji su oni koji su »bezali od rata« (90 odsto BiH je etnicki ocisceno) – ostala celovita.

2671. Dejton (2) // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 2.

Izvestavanje svetskih agencija AP, AFP i Rojter tokom pregovora u Ohaju: SAD rade na dva kolseka: tihom diplomatskom i diskretnom vojnom.

2672. Druga Srbija u Sloveniji // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 13.

Prikaz revije za kulturu i umetnost iz Kranja Nova Atlantida, sedmi broj.

2673. Drugi obraz // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 6.

Od aprila 1994. do juna 1995. godine institucionalna i vaninstitucionalna Srbija preduzima cetvrti napad na Soros fond Jugoslavije. Soros fond deluje u 22 zemlje, a prvi i poslednji put zabranjen je u Kini.

2674. Komornici nagog cara // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 8.

Nakon sto su devet dana neumoljivo bombe gadjale Republiku Srpsku, aminovan je zenevski dokument prema kojem je BiH suverena i teritorijalno celovita.

2675. Od koga ce Crkva traziti oprost / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 6-7.

Promovisuci 1989. godine crkveno-nacionalni program, Srpska pravoslavna crkva ga suzava u teritorijalni, etnicki i ideoloski ideogram: gde je srpska crkva tu je srpska zemlja.

2676. Pacja skola // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 4.

Vasington je preko svog pregovaraca Frejzera dao svoju kompletnu ponudu za mirovno resenje, a Milosevic i dalje – licitira.

2677. Posle Dejtona Pariz // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 2.

Kako odrzati sporazum potpisan u Parizu 14. decembra? Sporazum ostavlja mnoga pitanja otvorenim. Sustina je funkcionisanje zajednickih institucija u BiH, povratak izbeglica i organizovanje izbora do septembra 1996. godine. Amerika je obavila prvi deo posla; ova pitanja treba da resi Evropa.

2678. Racun uz krcmara // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 4.

U bosnjacko-hrvatskoj federaciji vise je medjusobnog antagonizma nego stvarne saradnje. Prema Tudjmanovim recima, Hrvatska je »prihvatila zadatak« koji joj je dala Evropa da »europeizira bosanske Muslimane«.

2679. Savom uzvodno, Savom nizvodno // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 8.

U Hrvatskoj su odrzani izbori! Da bi namaknuo pobedu svojoj stranci Tudjman je postavio sebe na celo liste mada nece biti zastupnik. HDZ ipak nije dobila ni blizu dve trecine glasova cemu se nadala, ali ce mu Ustav omoguciti da, ako mu ne bude po volji, raspusti Zastupnicki dom.

2680. Sarinic nasledjuje Supila // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 8.

U Rijeci je poceo da izlazi Hrvatski rijecki list, drzavni dvojnik »jugonostalgicarskog autonomaskog« Novog lista.

2681. Rat i ratnici / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 8.

Iz: Srbija, Feliks Kanic, »Srpska knjizevna zadruga«, Beograd 1985.

2682. Beogradski krug u reviji »Les Temps Modernes« // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 28.

Francuska revija Les Temps Modernes prikazuje da u nacionalno egzaltiranoj Srbiji postoje i oni koji nisu prestali da brane ugrozeni model gradjanskog drustva. Do sada su objavljene dve sesije Beogradskog kruga odrzane na temu »Druga Srbija« i »Intelektualci i rat«, a u planu je i studija Nebojse Popova »Srpski populizam«.

2683. Ugnjetavanje i ljudski suverenitet // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 15.

Iz: Socijalni aspekti psihoanalize, Igor Karuzo, »Kultura«, Beograd 1969. Ugnjeteni je kriv jer postoji, on stvara vlastitu logiku po kojoj ide u susret ugnjetavanju. Ali, tek u ludilu pojavljuje se cudovisni mehanizam koji prisiljava zrtvu da introjicira dzelata.

2684. Ex libris // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 21.

Izraz zahvalnosti g. Benoit Junodu na ustupljenim primercima iz njegove kolekcije ex-librisa, za ilustracije u Republici i informacija o otvaranju izlozbe ex-librisa.

2685. Nacionalizam, razbojnistvo i lopovluk // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 14.

Iz: Masovna psihologija nacionalizma, Dusan Kecmanovic, »Vreme knjige«, Beograd 1995. Nacionalizam u ime pobede »nacionalne stvari« aplaudira razbojnistvu svake vrste.

2686. Da li postoji pravno dozvoljena mrznja? / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 17.

U gotovo svim zemljama sveta postoje propisi koji ogranicavaju slobodu govora na osnovu zabrane sirenja mrznje. U tom smislu SAD predstavljaju izuzetak: tamosnja tradicija liberalnog prava istice da su za nepravilne poglede dovoljni – suprotstavljeni argumenti.

2687. Karikature // God. 7, br. 107.

2688. Sukobi: nastanak, tok, ishodi // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 25-27.

Analiza sukoba nije kompletna bez analize znacenja kojima se nasi dozivljaji artikulisu, pre svega preko sistema obrazovanja i masovnih medija, ali i folklora, literature i idiosinkretickih porodicnih zivotnih prica.

2689. Muke po otreznjenju // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 14.

U Bratislavi je odrzan Peti sastanak centara za pluralizam istocne i srednje Evrope.

2690. Sarajevo treba sacuvati // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 8.

2691. Sad je sansa // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 2.

Ponovo su ponudjene konkretne osnove za »pocetak mira«; plan kontakt grupe za Bosnu i plan Z-4 za Hrvatsku. Cini se, pak, da sporazum nikad nije bio blizi, niti pretnja prosirenja sukoba ozbiljnija. Postoji doduse i treci scenario: agonija ni rata ni mira, u nedogled.

2692. Sloboda informisanja i govor mrznje // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 21-22.

2693. KRITERIJUMI / Z. N. J. // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 22.

U nadahnucu mnogo hvaljenog bosanskog pesnika – »rajske duse uzlecu u jame«!

2694. Dobrocudni i agresivni nacionalizam // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 38.

Povodom teksta Vesne Pesic »Tri talasa nacionalizma« i teksta Zagorke Golubovic »Gde traziti korene agresivnim nacionalizmima u bivsoj Jugoslaviji?«, oba objavljena u Republici.

2695. KUDA idu Jugoslavija i Rusija / preveo i priredio M. Dj. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 4.

Vasingtonski list Novoe ruskoe slovo – Russian Daily u broju od 24. marta 1995. godine donosi opsiran izvestaj dijaloga izmedju Mihajla Mihajlova i M. Holdenberga o raspadu Jugoslavije i mogucim pojavama fasizma u Rusiji, ali i na jugoslovenskom prostoru.

2696. Zasto govoriti? / il. Mihail Gavrickov. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 6.

2697. KUPITE taksu za izlazak iz zemlje / J. B. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 7.

Kako se ostvaruje »ustavna sloboda kretanja«.

2698. LIBERTAS / M. S. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 16.

Informacija o pocetku izlazenja casopisa Libertas u Novom Pazaru. Izdavac je Sandzacki odbor za ljudska prava i slobode, a urednik Safet Bandzovic.

2699. Mir – uvozna roba // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 2.

Dejtonski mirovni sporazum oborio je neke vazece vrednosti u politici ovog veka. Narusena je samostalnost i nezavisnost jedne zemlje, a da paradoks bude veci – tudje trupe na sopstvenom terenu primaju se sa – olaksanjem. Mir je postao uvozna-izvozna roba, a promene se desavaju pod pritiskom sile.

2700. Mogucnosti saradnje alternative // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 25.

Posle prve faze svog razvoja i delovanja, kada je vecina grupa i osnovana i kada su se preduzimale znacajne zajednicke akcije, nastala je druga faza u kojoj su grupe potrazile nove metode rada i okrenule se analizi i projektima.

2701. Dragi gospodine Popov! : (pismo) // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 19.

Pismo naseg coveka iz Amerike: »Ponekad u depresiji od tolikog trijumfa zla (...) pomislim kako je besmisleno pominjati ideje ljubavi, dobra (...) Tuga moze biti samo izgovor da se ne cini nista.«

2702. Kao zrno peska u pustinji // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 9.

Podela na one koji su ostali i one koji su otisli ne dokazuje ni rodoljublje prvih,ni mudrost drugih. Bez obzira na adrese, kraj ovoga rata je od najvece vaznosti za zivote – svih.

2703. Analitika kataklizme // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 4.

Prikaz knjige Mladjana Dinkica Ekonomija destrukcije.

2704. Ko koga eksploatise / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 123(1-15.9), str. I-XVI.

Jugoslovensko zajednistvo koincidiralo je sa jednim krajnje neefikasnim privrednim sistemom. No, u svim republikama koje su cinile SFRJ preovladava uverenje da su zbog aranzmana zajednistva pretrpele ekonomske gubitke.

2705. Misterije napustanja jednog »uspesnog« programa // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 3-4.

U kolektivnom secanju jos uvek su zive slike ucinaka razorne hiperinflacije i zato se sve sto se osetno razlikuje od te kataklizme smatra uspehom. Najnoviji paradoks, medjutim, nadleznih za ekonomsku politiku je najava »jos smelijeg« ekonomskog programa, iako je ovaj postojeci, po njihovoj oceni, dao zadovoljavajuce rezultate.

2706. Opasno nudjenje tudjeg // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 2.

Ideja nudjenja delova bivsih jugo-republika (u cilju njihovog oslabljivanja) susednoj drzavi kojoj to »po pravdi« pripada bez presedana je i po svojoj iracionalnosti i po opasnosti koju nosi po stabilnost politickog prostora.

2707. Zavicaj mi uzese // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 22.

A gde smo to sada silom raseljeni?

2708. Beogradski kljuc // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 2.

Kako Amerikanci kojima se, zbog predstojece predsednicke kampanje, zuri da »trampe« ukidanje sankcija za Milosevicevo »da«, kad on i dalje »ceka« da ga neki spoljni faktor spase i od nacionalistickih snaga koje je proizveo, i od njega samog.

2709. Skupe zablude // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 2._Ocekivanje UN i svih uticajnih zemalja nase planete kao i celog islamskog sveta da ce Milosevic, u zamenu za suspenziju sankcija, priznati BiH – nisu se ispunila.

2710. Eticki problemi privatne medicinske prakse / il. Bogdan Bogdanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 9-10.

U vreme pada svih vrednosti i opste erozije morala, veoma je vazno ne dozvoliti da to sunovracanje zahvati i zdravstvo. Autor clanka upucuje na razlicite opasnosti eticke prirode, koje u tom smislu donosi privatna medicinska praksa, za koju propisi nisu do kraja regulisani i, sto je najvaznije, nije donet zakon o lekarskoj komori.

2711. Jos nije vreme za sampanjac / il. Aglaus Buten. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 7-8.

Bosna izmedju vojnog raspleta i mirovnih pregovora. Tesko je dokuciti koji je krajnji cilj hrvatske politike. Da li je Tudjman odustao od podele Bosne ili se iskreno opredelio za hrvatsko-bosnjacku federaciju.

2712. Zagreb: BiH i Slavonija u istom paketu // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 4-5.

Dok su Srbi i Bosnjaci, pred put na mirovne pregovore, javno objasnili svoje platforme, Hrvatska o tome cuti i ocekuje od medjunarodne zajednice da nametne mir.

2713. Umetnost i zivot u izgnanstvu // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 13.

Autorka je procitala ovaj tekst tokom programa »Umetnost i zivot u izgnanstvu«, koji je 1994. godine organizovala grupa Krila u Londonu. U tekstu se prisetila cuvenog creda Stephana Deadalusa: »Necu sluziti onome u sta vise ne verujem, zvalo se to moj dom, moja otadzbina ili moja crkva«.

2714. Resenje bez upotrebe vojske // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 3.

U vreme dejtonskih pregovora grupa gradjana iz Hrvatske i Srbije odrzala je u Mohacu sastanak na temu »Ljudska prava u istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu – juce, danas i ubuduce«.

2715. Sticanje novog imidza / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 3-4.

Najozbiljniji test Milosevicevih namera ogledace se na pitanju: hoce li i pod kojim uslovima priznati Hrvatsku i BiH u tzv. avnojevskim i medjunarodno priznatim granicama.

2716. (Odgovor Vesni Pesic) // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 8.

»Ne moze se dogoditi da u sopstvenoj drzavi srpski narod na jednom delu teritorije biva manjina.«

2717. (Replika na izlaganje Vesne Pesic) // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 8.

U odgovoru Vesni Pesic na njeno ukazivanje da pogresno interpretira ustav Srbije tvrdeci da postoje nekakva »prava maticnog naroda«, prof. Ratko Markovic kaze da Srbija nije geografski pojam kao SAD, da je to drzava jednog maticnog naroda, sto proizlazi i iz njenog imena.

2718. Protiv principa kolektivne krivice naroda / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 16.

Prikaz knjige Slobodana Maricica Folksdojceri u Jugoslaviji, susedi, dzelati, zrtve.

2719. Za autonomnu Vojvodinu u Srbiji // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 25.

Prikaz knjige Knjiga o Vojvodini u izdanju Vojvodjanskog kluba.

2720. Razoruzavanje mrznje // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 15-16.

Ratna retorika – sredstvo zlocina. Jezik mira i dalje metafora! Kako ga pretvoriti u »opazljivi element realnog sveta« – o tome se razgovaralo u Beogradu na medjunarodnom naucnom skupu »Ka jeziku mira« koji je organizovao direktor Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju Bozidar Jaksic.

2721. Nemacko-poljsko izmirenje – model za resavanje konflikata na Balkanu? / prevela Olga Kostresevic. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. I-VI.

Uspostavljanje odnosa izmedju Nemacke i najvece zrtve Treceg rajha, Poljske, dugo je izgledalo nemoguce. Da li njihovo izmirenje moze biti model za resavanje konflikata na Balkanu? Za proces izmirenja potrebni su nosioci nade kojima dozivljena nepravda nije osnova za osvetu i odmazdu.

2722. Nevidljiva nacija / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 5.

Novo iseljenistvo koje su iznedrili balkanski ratovi za nacionalne, etnicke drzave utopilo se u bezimenu »nevidljivu naciju«. Trebalo bi zaista biti cinican pa ocekivati da ce se ti isti ljudi, u formi nekog novog »etnobiznisa« vratiti sa svojim kapitalom u ovu zemlju.

2723. Visegradski muzej maste / prevela sa poljskog Biserka Rajcic. // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 7-8.

Svuda se oseca odsustvo sire politicke vizije, nostalgija za socijalnom sigurnoscu epohe realsocijalizma, populisticke fraze i duhovna pustos koja se rdjavo ispunjava nacionalistickim emocijama.

2724. Lepse je – s humanoscu // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 10.

Uterivanje kulture preko TV spota: moze li reklama dragocenosti iz Gamzigrada da ponisti pogubne uticaje sveukupne novokomponovane »umetnosti«.

2725. O pamcenju / priredio S. K. // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 18.

Iz: Secanja o dogadjajima u Albaniji 1953–1959, Arso Milatovic.

2726. Postovani urednice : (pismo) // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 19.

Predlozi za uredjivacku politiku Republike.

2727. Postovani gospodine Milosavljevicu : (pismo) // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 18-19.

2728. Upotreba autoriteta nauke / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. I-XXX.

O javnoj politickoj delatnosti SANU od pojave Memoranduma (1986) do rascepa medju akademicima 1992. godine.

2729. MILOSTINJA za trece doba / S. P. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 10.

Procenjuje se da u Jugoslaviji ima oko 500 000 gradjana koji zive ispod svakog egzistencijalnog minimuma. Najcesci posetioci narodnih kuhinja su – penzioneri, ali ima i radnika i njihovih porodica i nezaposlenih.

2730. O rubrici »nacionalnost« / prevela sa poljskog Ljubica Rosic ; il. Herman Hufert. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 9-10.

Mitologija pomaze privremeno, pomazuci nacionalnom prkosu, pa ipak, na duze staze donosi ogromne stete, jer samosugestije i samopohvale nece zameniti trezvenu ocenu cinjenica.

2731. Neizbeznost reformi // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 11.

Bez ekonomskih i politickih promena Srbija bi tesko bila prihvacena u svetu, jer sa sadasnjim sistemom predstavlja nepremostivu barijeru emancipaciji citavog regiona.

2732. Stezanje omce // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 2.

Ono od cega se ovde strahovalo kao da se dogadja: lista uslova za skidanje sankcija stalno se siri. Igranje na kartu podele u Kontakt grupi je nerealno. Izvesno je jedino to da nam vreme izmice.

2733. Zar opet? / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 4.

Inflacija na samoj granici hiperinflacije dokaz je da sistem nije u stanju da se reprodukuje i da uprkos ekonomskom nasilju ne moze jos dugo da traje.

2734. Tigar od roto-papira // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 18-19.

Sremskomitrovacki »Matroz« je slika i prilika divlje privatizacije u reziji vlasti: preduzece sa robom za koju na trzistu postoji velika potraznja propada jer mora da zadovolji nezajazljivost drzave i njenih kontrolisanih medija.

2735. Brrr-cin // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 6.

Javnosti nisu dostupne informacije o poslednjem zamrzavanju Borbe.

2736. Circulus/Cirkus // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 4.

U pogresnom logickom krugu: rezim u Beogradu obecava da ce odustati od militantne politike ukoliko Savet bezbednosti UN ukine sankcije koje su i donete zbog takve politike.

2737. Dozvolite nam podilazenje // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 3.

Kako novi poltroni podilaze Milosevicu ne bi li ga odobrovljili za sporazum mira u Dejtonu.

2738. Drazina stafeta // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 6.

Bez kulta vodje se ne moze. Opet – stafeta.

2739. Dubrovnik–Beograd via Sombor // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 25.

Prikaz pozorisne predstave Vlaha Stulica »Kate Kapuralnica« u izvodjenju Narodnog pozorista iz Sombora u reziji Jagosa Markovica.

2740. Gostovanje analiticnosti // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 12.

Prikaz knjige Marka Tomsona Proizvodnja rata. Mediji u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, prevod Vera Vukelic.

2741. Gromoviti blagdan // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 19.

Politizuju se i »znaci s nebesa«.

2742. Ima i zadovoljnih // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 4.

Kada se nekom nenadano »desi« slast vlasti.

2743. Ipak se krece // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 17.

2744. Kako kuca decje srce // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 16.

2745. Kazna i zlocin u raskoraku / il. Viktor Usolkin. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 5.

Krajem avgusta i pocetkom septembra avioni NATO-a bombardovali su srpske polozaje. Raskorak kazne i zlocina je trostruk: vremenski (od zlocina je proslo dosta vremena), prostorno (ciljana su i mesta koja su daleko od Sarajeva) i objektno (na meti su bili i civili).

2746. Ko ovde vlada // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 8.

U neponovljivom politickom teatru u kojem zivimo obrnuli su se i propisi: danas je generalni direktor televizije taj koji »prima« savezne i republicke ministre!

2747. Kratko i jasno // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 3.

»Ja sve, ostali nista: eto despotizma. Ja, to je drugi; drugi, to sam ja: eto demokratije.«

2748. Levi-mot // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 3.

Kao da nastaje novo jedinstveno cudoviste »Behemot« od kojeg potice i haotizacija i zavodjenje reda (Levijatan)!

2749. Lovo-rike // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 12.

Guverner Narodne banke Avramovic primljen u SANU.

2750. Maraton bez pobednika // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 3.

U trci nadvikivanja u parlamentu gubi parlamentarizam.

2751. Mudrost usred meteza // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 16.

Prikaz knjige Igrom do spoznaje: prirucnik za radionice za decu od 7 do 14 godina (2. izd.).

2752. Novo kolo Beogradskog kruga / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 14.

Prikaz knjiga u izdanju Beogradskog kruga. Izasle su knjige: Miodrag Stanisavljevic, Jadi srpske duse; Mirko Kovac, Bodez u srcu; Miroslav Karaulac, Andriceve kule i gradovi i Vladan Vasilijevic, Demokratija na stranputicama.

2753. Parije i parajlije // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 14.

Eto nam vecne sadasnjosti koja samo u propagandi uzdize buducnost i, narocito, proslost.

2754. Podignite priznanja // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 10.

Pokraj stratista buja vasariste.

2755. Profesional-izam // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 3.

I ovde se pocinioci zlodela – pamtimo to i kao opravdanje nacista – osecaju neduznim, jer su samo »kao profesionalci« izvrsavali svoju duznost.

2756. Profesorsko nadgornjavanje // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 8.

Pokazalo se da i medju pobornicima ideje o moci argumenata ponekad presudjuje argument moci.

2757. Ranko i logika // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 3.

Kako to da se u ovdasnjem zivotu previdja veza izmedju uzroka i posledice?

2758. Rat po kucama // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 3

Sto rat vise odmice, sve je manja razlika izmedju fronta i pozadine.

2759. Ratnicke basne // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 4.

Basne (po patrijarhu) sa ratnickim naravoucenijem.

2760. Rezimski kalambur // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 3.

Stari vlastodrsci u gusenju slobode stampe primenjuju novu taktiku: velikim brojem listova proizvode haos u kojem opet oni zavode red.

2761. RTV-Raka // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 8.

Kako je narodni poslanik, inace poznat po svom skucenom i skarednom recniku, imenovan ovih dana za v. d. direktora Radio-televizije Trstenik.

2762. Stici i prestici – Hitlera // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 3.

U minulom mnostvu proslava pobede nad fasizmom tek retki skeptici opominju da fasizam i nacizam nisu trajno nestali.

2763. Seseljijada // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 6.

O »parlamentarizmu« na ulici.

2764. Tajna i miris zena // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 13.

Pod zajednickim naslovom »Plave carape« u izdanju »Plavog jahaca« iz Beograda pojavilo se sest knjiga zena–pisaca: Isidora Sekulic, Saputnici; Margerit Jursenar, Aleksis; Karmen Ljera Moravia, Muskarci; Emanuela Bernem, Njegova zena; Dubravka Ugresic, Americki fikcionar; Virdzinija Vulf, Sopstvena soba. Urednik je Natasa Markovic.

2765. Vojni strucnjaci za demokratiju // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 3.

SAD tvrde da su se americki vojni strucnjaci angazovali u Hrvatskoj iz »komercijalnih« razloga, a ne – saradnje.

2766. Zadusnice za zive // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 9.

Prikaz izlozbe »Zivjeti u Sarajevu«, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon »Veljkovic«. Izlozba licnih predmeta, pisama, fotografija, sprava za prezivljavanje onih ljudi koji, uprkos trogodisnjem ubijanju, zive i nadahnjuju svoj zivot u Sarajevu.

2767. Zdravstvo, nazdravlje! // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 21.

Sta se zaista u zdravstvu zbiva najbolje znaju pacijenti i lekari, ali obicno cute.

2768. Znalac majstora smrti // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 14.

Prikaz knjige Marka Vesovica Smrt je majstor iz Srbije.

2769. Zenski i muski posli // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 23.

Pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka i umetnosti odrzano je »savetovanje« o ujedinjenju »srpskih zemalja«. Zene pod vodjstvom Biljane Plavsic vec rade na projektu, ostalo je samo da se zavrsi muski posao – rat.

2770. MUVANJE s vremenom / S. M. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 10.

Vlasti su nam sve procerdale, pa su nam, bezocno, uzeli i vreme. Gde su nam poslednje cetiri godine zivota?

2771. Silazna putanja / il. Ivanka Mesner. // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 26.

Svojim ustavom Republika Srbija je proklamovala gradjanina kao osnovnog nosioca suverenosti. Medjutim, u praksi se cesto interesi Republike poistovecuju samo sa interesima srpskog naroda sto, u sustini, znaci povratak koncepcije nacionalne drzave. Nakon uvodjenja vanrednih mera stanje ljudskih prava na Kosovu je sve teze.

2772. Grozni u Beloj kuci // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 7-8.

Rat u Ceceniji je izazvao duboku neizvesnost ne samo u Rusiji. Amerikanci sve glasnije zahtevaju od ove vlade da isposluje politicko resenje, iz straha da se pozar ne prosiri. Da li ce ovaj dogadjaj ugroziti americko-rusku saradnju i u obuzdavanju jugoslovenske krize?

2773. »Politika« u nacionalistickoj oluji / il. Milan Pavlovic. // God. 7, br. 114(16-30.4), str. I-XVI.

List Politika ni tokom visedecenijskog jednopartijskog samovlasca nije bez pogovora prihvatio monolitnost okruzenja. Uspostavljanjem prakticno neogranicene prevlasti agresivnog nacionalizma 80-ih prvi put dozivljava profesionalnu i moralnu kapitulaciju.

2774. Guverner jedne politike // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 4.

Program ciji je autor guverner Avramovic nije vise u stanju da podnosi udare koji traju od oktobra prosle godine. Operacija »cudo« je zavrsena.

2775. Nacionalizacija »nicijeg« / il. Ksenija Divjak. // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 9.

U pozitivni bilans onoga sto je zemljama istocne i centralne Evrope donela tranzicija analiticari upisuju osvajanje politickih sloboda i demokratije, a u negativni bilans iznenadjujuce visoku socijalnu cenu tranzicije.

2776. Stagflacija // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 6.

Uz recesiju glavno obelezje jugoslovenske privredne stvarnosti je ponovna inflacija. »Super dinar« je doziveo vec tri udara.

2777. Strah od novog cuda // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 5.

Od avgusta Jugoslavija ocekuje II ekonomski program koji, prema recima guvernera Avramovica, kroz petnaest predlozenih tacaka treba da dovede do bolje zaposlenosti, poboljsanja zarada i drzavnih finansija.

2778. Sva beda u jednoj drzavi // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 8.

Analiticari socijalnih prilika zakljucuju da je 90 odsto stanovnistva Srbije – siromasno. Medju siromasnima danas su radnici, trgovci, strucnjaci, umetnici i penzionerska domacinstva.

2779. Iz pisma prijatelju // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 31.

Iz nacionalistickog ludila radjaju se i sva ostala: rat, hegemonizam, totalitarizam i – fasizam. Koliko zla treba jos da se dogodi da bi srpski narod doziveo katarzu?

2780. Mostar, grad limenog mosta / (razgovor vodila) Azra Cemalovic ; il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 13.

Akademski slikar Jusuf Niksic naslikao je stari most kojeg vise nema, jer »na taj nacin brani i most i Mostar« u kojem su nekad ziveli samo jedinstveni Mostarci.

2781. OBECANA zemlja / T. P. // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 6.

Neprofesionalno podanicko novinarstvo uzima maha u Srbiji.

2782. Gradjani – drzavljani // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 14.

U Skoplju je, u organizaciji francuskih nevladinih organizacija, odrzan ekspertski skup na temu »Pitanje drzavljanstva na prostorima bivse Jugoslavije« sa kojeg je upucena preporuka vladama da usvoje liberalne zakone o drzavljanstvu, kako bi se maksimalno sprecili slucajevi apatridije.

2783. Postaje li Milosevic opet »onaj stari«? // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 2.

Nema sumnje da je predsednik Milosevic shvatio da od ujedinjenja »svih Srba u jednu drzavu« za sada nema nista, pa mu je neophodna jedna »diplomatska pobeda« kod svetskih mocnika, za – »kucnu upotrebu«.

2784. »Trojanski konj« u sumama Zvezdare // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 11.

Urbanisticki haos zahvatio je i Zvezdaru gde dominira novostvoreni »investitorski urbanizam« koji nalazi najjeftinije lokacije i gradi objekte na slobodnim povrsinama parka. U odbranu parka i samog nacela oformljen je Odbor za zastitu Zvezdare i alarmirana je javnost.

2785. Ljubljana: Dejton je pravo zmijsko leglo // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 4.

Dok se zvanicna Slovenija zalaze za uspostavu mira u BiH, opozicija ni ne razmislja o toj »temi«, a istrazivanja javnog mnenja u Sloveniji pokazuju da bi Slovenci ponudili pomoc zrtvama, ali zele da se distanciraju od rata.

2786. Zagonetke i odgovori / razgovor vodila Vesna Colic ; prema tonskom zapisu zabelezila Dragana Bojanic – Tijardovic. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 11.

Razgovor vodjen prilikom knjizevnih susreta u Minsteru (28-30. 04. 1995).

2787. Ustavnost vanrednog stanja // God. 7, br. 115(1-15.5), str. VII-XII.

Ispitivanje komparativnih resenja u ustavnim sitemima u odnosu na rezim sloboda i prava grdjana za vreme vanrednog stanja pokazuje da je i u takvim uslovima ustavna drzava – zamisliva. Ustav SRJ razlikuje rat, neposrednu ratnu opasnost i vanredno stanje, ali ne sadrzi odredbe o razlozima koji mogu biti osnov za proglasavanje vanrednog stanja.

2788. Pokret za mir // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 28.

Udruzenje za pomoc deci siromaha osnovano u Temerinu 1992. godine i odobreno od strane Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije u Novom Sadu – legalno radi. Zene okupljene oko ove organizacije obezbedjuju novcanu pomoc za decu svih uzrasta i svih nacionalnosti.

2789. Alternativna akademija // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 33.

U Beogradu se, kao svojevrsna konkurencija drzavnim visokim skolama FDU i FMU, osniva Umetnicka akademija »Plaovic«, koja ce obrazovati umetnike na podrucju scenskih umetnosti.

2790. Bosna: jedna cinicna prica // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 4.

Teoreticari i prakticari »cinicnog uma« smatraju da je deklasirano sada meriti politicko-ratne postupke moralnim merilima: time ce se baviti kasnije, u dokolici, kada postanu zvanicnici legalizovane brutalne sile.

2791. Drzak narod // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 14.

Kako su to Slovenci opstali, mada su ostali »bez srpske pogace koja ih je hranila sedamdeset godina«?

2792. Ekstaze i mamurluci // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 12.

Prikaz knjige Davida Grosmana Zuti vetar, prevela Drinka Gojkovic.

2793. Gradic Dejton // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 4.

Kako je jedna naucno-fantasticna prica vezana za Dejton (u pitanju su – vanzemaljci!). Izgleda da je napravljena prava stvar sto je bas on izabran za pregovaranje juznoslovenskih lidera.

2794. Junaci Francuske ulice / il. Ivanka Mesner. // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 14.

Osamdesetih godina Udruzenje knjizevnika Srbije bilo je glavni »disidentski front otpora«. U eri univerzalnog nacionalizma, medjutim, mnogi od njih, uprkos cinjenicama i zdravom razumu, jos uvek traze carobnu formulu koja bi pomirila nespojivo – demokratiju i nacionalizam.

2795. Koncentricni krugovi izgona // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 7.

Potresni su i strasni prizori ljudske nesrece stotine hiljada Srba koje je Hrvatska ratna masinerija nagnala u bekstvo. Emotivno pregrejana atmosfera ponovo potencira podelu na dobre i zle, kao i selektivnu amneziju za isto sto je ucinjeno drugima.

2796. Kontra-dibidon : ili lepse je sa Ljubljanom // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 10.

Komunikacijski kanal je uspostavljen: posle skoro petogodisnjeg zatisja Beograd je cetiri dana ziveo u znaku koncerata, predstava, izlozbi, performansi i modnih revija umetnika iz Slovenije.

2797. Mogucnosti komuniciranja / il. Kamila Stanclova. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 21.

Prikaz knjige izlaganja i diskusija sa seminara »Moral i mitologija u savremenoj umetnosti« odrzanog u Novom Sadu u okviru Centra susreta Pokret.

2798. »Novosadisti« // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 8.

Otkazivanje sale u poslednji cas stari je trik za diskretno odstranjivanje nepozeljnih autora i knjiga. Ovoga puta to se desilo u Novom Sadu, a »spreceni« su bili Ivan Stambolic, Dragan Nikitovic i Slobodan Inic.

2799. O ugledu javne reci // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 14.

Izasao je prvi broj casopisa Beogradski krug, koji ce svojom koncepcijom, naglasavaju urednici Obrad Savic i Mirko Gaspari, pokusati da brani sve ugrozeniju »etiku javnog diskursa«.

2800. O vinima i nevinima // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 6.

Ako je po politickim mocnicima, krajiski Srbi su se »etnicki samoocistili«. Sarajlije vrse masovna samoubistva granatama, Srbi su napustili Kosovo iz obesti.

2801. Opstila zapocinju opstenje // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 11-12.

Kao sto sila prekida opstenje (komunikaciju), u cemu je vazna uloga medija propagatora nasilja, tako i nezavisni mediji imaju nezaobilazno mesto u vaspostavljanju komunikacija; to uvidjaju i predstavnici ovdasnjih medija zapocinjuci uzajamnu komunikaciju.

2802. Paljanski trgovac // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 5.

Nezadovoljan dejtonskim dogovorom o statusu Sarajeva, paljanski vodja je pokusao da trguje: za izmenu dogovora dao bi dva zarobljena francuska pilota... I najiskrenije misli da bi to bio »fer« posao.

2803. Paralelni svetovi // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 17.

Treba izvuci poruku iz kriticne situacije oko opstanka nezavisnih medija koji su na udaru drzave (Borba, NIN, a i Studio B) i stvoriti paralelni medijski sistem kojim nijedan rezim nece moci da manipulise.

2804. Petnaest kilometara ravnice // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 15.

Kada su tenkovi kretali za Vukovar vise hiljada beogradskih zatocenika televizijske stvarnosti cvecem je poplocalo »Autoput bratstva«. Grad Vukovar je tada – nestao. Danas je to veliko groblje na kojem mrtvi i zivi su-postoje. Da li ce ih cuvati Crveni ili Plavi, odlucuje se u nekim dalekim gradovima.

2805. »Podzemlje« i komentari / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 8-9.

Prikaz filma Emira Kusturice »Podzemlje«.

2806. Pravoslavna knjiga se rodi / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 16.

U Peci je odrzan Prvi festival knjiga pravoslavnih zemalja. Poreklo opcinjenosti slovenstvom i pravoslavljem nemoguce je bez zalazenja u psihu postkomunistickog vetrokaza-mislioca, tj. popravoslavljenog mutanta.

2807. Protiv pogubnih mitova / il. Harold Nelson. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 16.

Prikaz knjige Aleksandra Solzenjicina Rusko pitanje krajem 20. veka.

2808. Specijalno vaspitanje // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 15.

Ako se uvaze danasnji kriteriji pravosudja u nas, s pravom se postavlja pitanje: dolazi li to opet vreme kada ce covek jos samo u zatvoru moci da se druzi sa pristojnim svetom?

2809. Svet u sto lekcija // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 10.

Prikaz casopisa Mostovi Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije povodom stotog broja.

2810. Sverceri i svorceri // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 12.

S obzirom na sadasnje trendove u politici rukovodstva Srbije i Crne Gore, postoje realni izgledi da SRJ postane kopija Kine i Hong Konga, jedne zemlje sa dva sistema; veca jedinica – socijalisticki rezervat, a manja – trzisna, pa makar i preko »svercera«.

2811. Uciti iz sukoba // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 25.

Prikaz knjige-prirucnika grupe Most Ucionica dobre volje; priredili Tinde Kovac-Cerovic, Ruzica Rosandic i Dragan Popadic.

2812. Zamah vaspitnom palicom / il. Bogdan Bogdanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 6.

Porodica sedmogodisnje devojcice, koju je sikanirala policija, otvoreno se pobunila i resila da stvari istera na cistac, ne pustajuci da sve prodje tiho i da tudji zulum postane njihova sramota. Akt dostojan slobodnog gradjanina.

2813. PARLAMENT – sudnica / M. S. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 6.

U Pristini je u toku ono sto strani izvestaci oznacavaju kao najveci rezirani politicki proces u svetu.

2814. Aktuelnosti // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 13.

Izvestaj o aktivnostima vise organizacija, udruzenja i grupa.

2815. Alternativna kulturna scena / il. Roman Pisarev. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 19.

Jedan od retkih razgovora na temu »Alternativna kulturna scena« vodjen je na tribini Gradjanskog saveza Srbije. Zakljucak bi mogla biti primedba Borke Pavicevic o potrebi organizovanja u stabilnije i cvrsce institucije, kako bi alternativna scena efikasnije delovala.

2816. Civilno drustvo u Srbiji / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 15.

Prikaz Zbornika radova Potisnuto civilno drustvo, urednik Vukasin Pavlovic.

2817. Delatan pristup obnovi drustva // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 13-14.

Centar za antiratnu akciju organizovao je savetovanje o temi »Nevladine organizacije i civilno drustvo« uz ucesce 26 grupa i organizacija koje su prezentovane na svojevrsnoj izlozbi.

2818. Dubrovnik, adio // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 16.

Prikaz knjige Vasiljka Vukoja Dubrovnik, adio...

2819. Inicijative i akcije // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 28.

Izvestaj o zbivanjima na alternativnoj sceni.

2820. Kratke vesti // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 12.

Izvestaj o aktivnostima vise organizacija, udruzenja i grupa.

2821. Krivi sto su zivi // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 2.

O izbeglicama: silom su proterani, silom su naterani da odu na teritoriju koja je u istom statusu kao ona sa koje su dosli, silom se teraju u rat, silom zakona ne mogu se primati u stalni radni odnos. U kakvo smo se to vreme sunovratili kad postoje ljudi koji nikome nisu potrebni.

2822. Krsenje ljudskih prava // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 15.

Prikaz zbornika Pod lupom – praksa krsenja ljudskih prava u vreme oruzanog sukoba. Izdavac Fond za humanitarno pravo.

2823. Niti strogoca, niti jed // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 11-12.

Povodom teksta Vesne Pesic i Miljenka Derete u Republici autor smatra da se posle cetiri godine razvoja alternativnih grupa i belezenja pozitivnih ucinaka, moralo progovoriti i o problemima, u cilju otvaranja dijaloga o njihovoj buducnosti, jer je ocigledno da su zapale u krizu.

2824. Paralelno drustvo? // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 14.

Izvestaj o aktivnostima vise organizacija, udruzenja i grupa.

2825. »Pod lupom« // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 14.

Prikaz izvestaja Fonda za humanitarno pravo »Pod lupom – sudjenje generalu Trifunovicu«.

2826. Pod lupom i prava izbeglica // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 8.

Prikaz zbornika Fonda za humanitarno pravo Pod lupom – krsenje prava izbeglica u Crnoj Gori.

2827. Pomoc za povratak // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 8-9.

Nevladine organizacije, a narocito one gradjanskog usmerenja, shvataju da je humanitarna pomoc neophodna, ali da nije i dovoljna, jer ne resava bitne probleme izbeglistva, a to je njihov status. Ulazu se napori u cilju obezbedjenja povratka izbeglica ili osiguranog ostanka.

2828. Pravo i slobode // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 19.

Prikaz knjige Pravo i slobode – medjunarodni i jugoslovenski standardi.

2829. Prirucnik sindikalizma / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 12.

Prikaz zbornika radova Sindikat i drustvo u tranziciji.

2830. Seminar o ljudskim pravima // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 22.

U Kotoru je odrzan seminar o savremenim medjunarodnim standardima humanitarnog prava i ljudskih prava, koji je organizovao Beogradski centar za ljudska prava.

2831. Simuliranje aktivnosti // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 9.

Problem viska organizacija na alternativnoj sceni, ali i manjka akcija, visestruk je: nove grupe nastaju, vecinom od clanova starih grupa, mnogima nedostaju sopstveni planovi, pa se spas trazi u koordinacijama, a neki projekti namenjeni su vise inostranim fondacijama nego domacoj upotrebi.

2832. Skola za sindikalne aktiviste // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 30.

Informacija o programu i nacinu rada Skole za sindikalne aktiviste koju je i zvanicno osnovao UGS »Nezavisnost«, uz saradnju sa Udruzenjem za razvoj demokratije, socijalnu pravdu i pomoc sindikatima.

2833. Tolerancija i civilizovani dijalog // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 20.

U Mohacu je pod pokroviteljstvom Piece Bridge Danube odrzana Druga medjunarodna sjednica izbjeglica i prognanika iz SR Jugoslavije, na kojoj su usvojene dve deklaracije, a izradjeni su i projekti: »Povratak i reintegracija izbjeglica i prognanika«, Sarajevo, otvoreni grad« i »Alternativna demokratska (Yu) globalna zajednica«.

2834. Nerazvijeniji, nepismeniji, nerazvijeniji // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 7-8.

2835. Sarajevo: Nedoumice ostaju // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 3-4.

Holbrukova resenost da se niko od prisutnih pregovaraca ne vrati kuci pre potpisivanja dokumenata, po prvi put je uverila izmucene Sarajlije da ce doci do nekih rezultata, ali i dalje postoji skepsa kako ce se realizovati ono sto je u Ohaju globalno zamisljeno.

2836. Beg od modernizacije / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 112(16-31.3), str. I-VI.

Ako je, u okviru Jugoslavije, Srbija zauzimala poziciju izmedju Istoka i Zapada, u protekloj deceniji, uz mnogo prividnih promena, ona se fakticki opredelila: zatvorila se i izolovala od Evrope i sveta. Kroz antibirokratsku revoluciju ustolicio se kolektivizam. Poslo se od socijalnog, a zavrsilo se nacionalnim. Osporava se nuznost promena u pravcu politicke pluralizacije.

2837. Djilas brzi od istorije // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 19.

Autorka istice pozitivnost licnog principa Milovana Djilasa da svoje politicke stavove slobodno menja, ne osporavajuci pri tom postojanje prethodnih

2838. Ko vlada Srbijom : (Redigovan stenogram govora u Skupstini Srbije) // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 7-8.

Ako vlada po naredbi proizvede hiperinflaciju, pa, potom, po naredbi prestane da je proizvodi, i ni u jednoj od svojih formalnih ingerencija ne odlucuje sama, nema potrebe ni hvaliti je ni kritikovati. O cemu, u stvari, i da govorimo, ako ne mozemo da ostvarimo ni minimum ustavnosti.

2839. Nacionalni sukobi / il. Milica Vuckovic. // God. 7, br. 129(1-15.12), str. I-XXVIII.

Razlog za specifican raspad Jugoslavije, kroz rat za »granice nastajucih drzava«, treba potraziti vec u njenoj formi etnonacionalnog federalizma. U nameri da realizuju svoju zelju za nacionalnom suverenoscu nove vlasti razvile su militantne nacionalisticke pokrete, a to je dovelo do – rata.

2840. Poslanicko pitanje // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 7.

Pitanje upuceno Ministarstvu unutrasnjih poslova Srbije povodom nezakonitog ponasanja u vezi sa (1) prinudnom mobilizacijom izbeglica u Srbiji i (2) javnim izjavama Stranke srpskog jedinstva da su mobilisane izbeglice podvrgnute torturi.

2841. Rat: lakse poceti nego zavrsiti // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 2.

Dok sve zaracene strane »usancene« cekaju »pravedno resenje«, na Balkanu se opet pomalja podela interesnih sfera. Interesi velikih, medjutim, ravnodusni su za sudbinu malih: kroje je u skladu sa »real-politikom«.

2842. (Replika Vesne Pesic na repliku poslanika Skupstine Srbije, Ratka Markovica) // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 8.

Vesna Pesic skrece paznju prof. Markovicu da se pogresno poziva na preambulu, a ne na normativni deo Ustava, gde stoji da je Republika Srbija demokratska drzava svih gradjana koji zive u njoj.

2843. Treniranje strogoce / il. Frederik Lajton. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 27.

Suprotno oceni Zarka Paunovica autorka smatra da najvaznije nevladine organizacije rade veoma uspesno i kao potvrdu navodi brojne delatnosti Centra za antiratnu akciju kao i aktivnosti drugih organizacija i grupa.

2844. Zdravorazumsko i »naucno« prikrivanje stvarnih ratnih ciljeva / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 13-14.

Sta podrazumeva misljenje obicnog coveka pod »pravom na samoopredeljenje« koje je medjunarodna zajednica jednima priznala, a drugima nije, pa po tom istom rezonu snosi krivicu za rat. Razlog je jednostavan: Srbi nisu imali politicku zajednicu, tj. uslov za ostvarenje tog »prava«, pa se pribeglo sili.

2845. Novi odbor za ljudska prava // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 12.

Pokret za mir Vojvodine osnovao je Odbor za ljudska prava.

2846. Samo smo mi pravi / i Zarko Paunovic. // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 27.

Iako postoje vec nekoliko godina, nevladine organizacije u SR Jugoslaviji (mirovne, zenske, ekoloske, humanitarne, za zastitu ljudskih prava i razne gradjanske inicijative) slabo su informisane jedna o drugoj i nepovezane.

2847. Zene za mir // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 13.

Prikaz knjige Zene za mir.

2848. Teskoce s pamcenjem genocida // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 10.

Na primeru Nemaca: Hitlerova Nemacka je izvela »etnicko ciscenje« najdramaticnijih razmera, no, po okoncanju rata, i Nemci su masovno proterani sa svih teritorija koje su bili zauzeli. Ipak, u secanju su ostala samo zla Nemaca, a borba protiv njih identifikovala se sa – nevinoscu. U pitanju nisu dva moralna kodeksa, vec se radi o uzroku i posledici. U ratu na tlu bivse Jugoslavije nailazimo na analognu vrstu osecanja.

2849. Traumatologija objektivnog rasudjivanja // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 13-14.

Povodom ogleda Nebojse Popova »Traumatologija partijske drzave« autor upucuje kritiku sto se u ovom ogledu N. Popov sluzi doktrinom singularizma, nastojeci da objasni vise drustvenih, politickih i nacionalnih problema kao jedinstvenu celinu, odnosno ezoteriju destrukcije, dezorganizacije i depersonalizacije »nase antimoderne«.

2850. Cezarizam i demokratija // God. 7, br. 115(1-15.5), str. I-VI.

Vladajuci totalitarni rezim u Srbiji autor oznacava kao kvazidemokratski rezim plebiscitne vlasti – cezarizam.

2851. Alternativna javnost / il. Milica Vuckovic. // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 11-12.

U Getingenu su se susreli predstavnici fondacije »zelenih« i razlicitih gradjanskih inicijativa iz Sarajeva, Tuzle, Beograda, Zagreba i Pristine.

2852. Alternativne komunikacije // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 11.

Na poziv beogradske Grupe »Ziveti u Sarajevu« boravila je u Beogradu, Novom Sadu i Podgorici delegacija Srpskog gradjanskog vijeca iz Sarajeva.

2853. (Anti)fasizam / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 1.

Ironicnim obrtom fasizacija uzima maha bas u onim zemljama koje su u minulom ratu bile zrtve i – pobednici.

2854. Aradac – jedno iskustvo // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 11.

Gradjanska citaonica iz Zrenjanina nastavlja tradiciju razgovora o toleranciji.

2855. (Bes)kraj nacionalne revolucije // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 3-4.

Glavni oslonac sadasnjeg rezima u Srbiji je u mutnim a vecnim ciljevima nacionalne revolucije – sto mocnije i sto vece srpske drzave. Sa stanovista nekog dalekog cilja pravda se svaka zrtva.

2856. Beut / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 13-14.

Dok nepregledne kolone proteranih Srba iz Kninske krajine, zasipane vatrom i kamenicama, traumatizovane i tragicne, idu ka Beogradu, ponovo se sudbina ljudi cinicno zapostavlja.

2857. Crta / il. Bogdan Bogdanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 1.

Gospodari rata potpisali su sporazum o miru, pod spoljnim pritiskom. Ali, strana vojska nije svemocna: nase probleme niko ne moze umesto nas da resi. Treba jednostavno prekoraciti crtu i naci put ka stvaranju demokratije.

2858. Cvet i mraz / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 1.

Slabasna opozicija nema snage da pokrene borbu za elementarne pretpostavke demokratije.

2859. Cvijeta i Ljubica // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 9.

Bez dve tihe zene s one i s ove strane Drine, koje rade na elektronskoj posti, bila bi nezamisliva ratom prekinuta komunikacija rodjaka i prijatelja.

2860. Cekajuci katarzu // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 15.

U odgovoru na upucenu kritiku Nebojsa Popov tumaci Dusanu Plenci da je za svoja istrazivanja odabrao kao temu dozivljaj trauma velikog broja gradjana pod vlascu pobednika iz II svetskog rata, a ne istoriju »NO borbe«, niti NOP – a i posleratne izgradnje, svestan da ce u traganju za katarzom i dalje biti izlozen razlicitim rizicima.

2861. Delozacije – »drustvena kuga« // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 27.

Prikaz knjige Delozacije u Republici Hrvatskoj (pravni, eticki i socijalni aspekti) u izdanju Helsinskog odbora za ljudska prava.

2862. Drajfus bez Zole // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 18-19.

Kriticka javnost se oglasila povodom kaznjavanja nevino optuzenog generala Trifunovica. Odrzan je i svojevrstan skup (analiticki prikaz optuznice, presude, zalbe i komentari eminentnih strucnjaka), ali je ostalo neizvesno sta ce se konkretno uciniti za njegovo oslobadjanje.

2863. Dubak / il. T. Maranjoni. // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 1.

Uspravan ljudski hod nije jednostavna stvar. Deca ga uce uz pomoc odraslih i dupka. No, ako je suditi po prizorima sa nasim politicarima–pregovaracima u svetu, pomagala su potrebna i odraslima.

2864. Dvojac bez alternative / il. Jozef Vajzer. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 9.

U ekskluzivnom intervjuu, datom BBC-u, predsednik Milosevic nabraja objektivne uzroke krize i rata na Balkanu, a sebe vidi kao branitelja Jugoslavije, koga je svet sprecio u tom velikom cilju, nepravedno ga, cak, oznacivsi kao nacionalistu. I Mira Markovic autoritativno istupa u javnosti.

2865. Gangrena pod otokom // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 3-4.

Nase je istorijsko pamcenje optereceno i nasim sopstvenim ponasanjem. I danas je nad racionalnim prevladala negativna energija i izbio – rat. Sustinsko je pitanje: koliko ljudi u ovoj zemlji veruje da su realno moguce i potrebne demokratske promene.

2866. Granica / il. Radenko Misevic. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 1.

Da bi se unistavajuci rat oko granica obuzdao, potrebno je postaviti jos jednu granicu: onu koja ce u svakom pojedincu pouzdano razdvojiti zversko od humanog.

2867. Grogi / il. Milan Pavlovic. // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 1.

Mada nekrofilska ideologija pokazuje sve znake iscrpljenosti, niko od mocnika nema ni sposobnosti ni spremnosti da prekine rat.

2868. Gromade na zivom pesku / il. Milica Vuckovic. // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 3-4.

Pokazalo se da geslo »jaka drzava, slabo drustvo« pociva na krhkoj podlozi. Sistematsko razaranje drustva radi jacanja vlasti partijske drzave ne moze se dobro zavrsiti, ne samo po gradjane i drustvo, nego i po drzavu.

2869. Grumen covecnosti / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 9-10.

U Tuzli je odrzana IV sednica Helsinskog parlamenta gradjana posvecena temi »Jedinstvo gradjana – jedinstvena nacija«, sa preko 600 ucesnika iz citave Evrope, a medju njima i oko 50 iz Beograda.

2870. Izbor / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 1.

Ma koliko se nasilje pravdalo nekom visom silom ili neprikosnovenim autoritetom, cinjenica je da je izbor, ipak, na svakom pojedincu.

2871. Izmedju Panonije i Adrije // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 15.

Osecanje miline sto se nakon svih godina rata vidi more i sok realnosti pri pogledu na Prevlaku.

2872. Junske zebnje // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 3.

Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da je »nema vecina«, i dalje, pod uticajem medija – ratoborna, a prema sopstvenoj i zajednickoj buducnosti jednako ravnodusna.

2873. Kletve i klevete / il. Jozef Vajzer. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 7.

»Otac nacije« obratio se svojim nacionalnim vernicima: »Nije sramota kapitulirati pred Amerikom, ali poraz od Muslimana i Hrvata jeste nacionalna sramota, i na to ne pristajem!«

2874. Kljuse / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 1.

Papiri za prekid rata su se potpisivali, ali silu niko nije mogao da zaustavi. Hoce li »samit« u Dejtonu imati drugaciji ishod? U sta i u koga da se uzdaju zrtve rata i obicni gradjani?

2875. »Kolektivni Zola« // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 22.

Republika ponovo ukazuje na slozenu dramaticnost »slucaja Trifunovic«, osudjenog od rezima u Zagrebu za ratni zlocin, a od rezima u Beogradu – za izdaju.

2876. Kontra-ostrakizam / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 1.

Dok su stari Grci, svojevrsnom ustanovom progonstva, uklanjali politicare koji bi svojim tiranskim ambicijama ugrozili politicku zajednicu, danasnji tiranoidi su neprikosnoveni, cak i onda kad rasele i unesrece citave narode.

2877. Mir tezi od rata / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 11.

Vise stotina Beogradjana susrelo se na sesiji Beogradskog kruga sa delegacijom Srpskog gradjanskog vijeca iz Sarajeva, koja je u uzvratnoj poseti beogradskoj Grupi »Ziveti u Sarajevu«. U ovom trenutku Sarajlije ne razmisljaju o odgovornostima za rat i svojim stradanjima, zanima ih prekid rata i nalazenje novih oblika zajednickog zivota.

2878. (Ne)moc alternative ratu // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 29.

Na inicijativu Danijel Kon-Bendita, poslanika nemackih Zelenih u Evropskom parlamentu, i Instituta za socijalna istrazivanja Univerziteta u Frankfurtu vodjena je trodnevna debata o uzrocima, posledicama i mogucnostima okoncanja rata na jugoslovenskom tlu.

2879. (Ne)vidljiva alternativa / il. Milan Pavlovic. // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 9.

Rezultati alternative na javnim protestima, kao i povremenii strajkovi zaposlenih u drzavnom sektoru – oskudni su.

2880. Odlaganje katarze / il. Milica Vuckovic. // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 1.

Iskorak iz zacaranog kruga nasilja i gospodarenja zapocinje iskrenim dozivljajem tragicnog iskustva. Tek kada se oklop u kojem smo otvori, sledi spoznaja sebe, drugih i sveta, i time stvara mogucnost za katarzu.

2881. Oskudica ljudskih prava // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 19-20.

Izvestaj sa prvog dela savetovanja o temi »Ljudska prava – stanje i perspektive« odrzanog u Beogradu 21. decembra. Na savetovanju su ucestvovali predstavnici politickih stranaka, sindikata i udruzenja gradjana. Pocetak pluralizma, zakljucilo se, doneo je, umesto inicijativa za ljudska prava, vulgarnu borbu za kolektivna prava samo svoje nacije i – rat.

2882. Osvescivanje na rate // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 7.

Dvoje novinara, Lora Silbe i Alen Litl, lucidno su i odvazno napravili analizu dogadjaja na Balkanu i izdali knjigu Smrt Jugoslavije, prema kojoj je snimljena i dokumentarna serija. Delove istrazivanja prenela je Nasa Borba, NTV Studio B emitovao je pet epizoda serije, a knjigu ce izdati Radio B-92.

2883. Raspamecivanje / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 1.

Povodom pobede nase kosarkaske reperezentacije na evropskom sampionatu: ratno raspamecivanje se rasirilo daleko od ratista, do sportskih terena, ponistavajuci razliku izmedju radosti i besa.

2884. Raz-gradnja // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 3-4.

Sta se zbiva danas, kada se, izgleda, blizi kraj ratu? Politika sile i dalje dominira nad silom politike. Posebnu paznju, ovih dana, izazivala je knjiga Put u bespuce bivseg predsednika Srbije Ivana Stambolica. Slicno Drazi Markovicu, i Stambolic smatra da je dolaskom Slobodana Milosevica prekinut pozitivni trend demokratizacije. Da li je, medjutim, taj poredak – rec je o partijskoj drzavi – uopste i bio »reformabilan«?

2885. Rednja / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 1.

Radnja »nacionalnog ciscenja« okomila se najpre na Hrvate i Muslimane, danas na Srbe. Leka nece biti sve dok zrtve traze spas u nacionalizmu – leglu rednje.

2886. Ritam // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 1.

Samo promene mogu zaustaviti beskonacno unistavanje zivota.

2887. Traumatologija partijske drzave // God. 7, br. 116(16-31.5), str. I-XII.

U cilju »razumevanja rata«, autor na »srpskom primeru« analizira naslage i razmere traumatizacije, kao i mogucnosti izbavljenja iz »spirale zrtava«. Nagomilana nezadovoljstva, traume izazvane represijama kojima je partijska drzava tokom pola veka efikasno vladala ljudima–objektima, nisu dovele do katarze, vec naprotiv, zadovoljenje je nadjeno u novom kultu – kultu nacije i nacionalnih vodja, sto je, u populistickom huku, rezultiralo – ratom.

2888. Trenutak / il. Lembit Lomus. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 1.

Da je bilo mudrosti mozda ne bi bilo rata, ali ni danas nije kasno biti mudar i – prekinuti ga.

2889. Trenje / il. Ivanka Mesner. // God. 7, br. 107-108 (1-31.1), str. 1.

2890. Ugled drzave // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 23.

Ugled drzave i njenih poglavara najefikasnije se stiti – zatvorom.

2891. Vatrometina / il. Genadij Pugacevski. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 1.

Na Balkanu – ponovo »vatrometina«. Bacaci ognja u kojem nestaju ljudi, naselja, civilizacija, gospodare svako »svoj na svome«, pa bila to i zgarista i grobista.

2892. Visak uzrujanosti / il. Rajmund Levandovski, Divi M. Oriol. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 11-12.

Traume iz »starog rezima« nisu nasle oduska u pravoj katarzi – slobodi i demokratiji – nego su usmerene protiv drugih nacija, u »sveti rat« i nove traume. Mnogi alternativci postoje samo prividno, sukobljavaju se medjusobno i time kompromituju samu ideju nastajanja alternative.

2893. Vizija // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 1.

Decenijama nam se nemilice naturaju razlicite vizije o buducnosti i proslosti. Da bi se povratila realna orijentacija u zivotu treba smoci snage za trezven pogled oko sebe.

2894. Zive Sarajlije / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 1.

Uprkos trogodisnjem ubijanju Sarajeva, ljudi u njemu – zive, poricuci tako glavnu parolu nacionalista o nemogucnosti zajednickog zivota.

2895. Posluzili su se nama kao igrackama // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 9.

Borba za goli zivot koju danas vode oficiri JNA, posto su dosli iz bivsih republika SFRJ »na sigurno« u Srbiju, surovija je od – rata.

2896. Atentat // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 9.

Atentat na Kiru Gligorova, koji je usledio posle posete Beogradu, ocigledno je uperen protiv normalizacije odnosa Makedonije, Grcke i Srbije.

2897. Mirotvorci protiv mirovnjaka // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 12.

Predsednik zemunske opstine zabranio je da se u zakupljenoj sali opstine odrzi tribina na temu »Ekonomski krah – kuda dalje« koju su organizovali mesni odbori GSS, SPO i Nezavisni sindikat metalaca.

2898. Po pitanju – mladih // God. 7, br. 107-108(1-31.1), br. 107-108(1-31.1), str. 10.

Omladina se masovno pojavila na javnoj sceni Beograda 1939, 1968, 1991. i, poslednji put – 1992. godine (generacija tzv. pozitivne energije), da bi se potom sve utisalo.

2899. Sta je ispod leda? / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 17.

Jos jednom o metafori – zaledjivanja: mozda je nada da ce kad se »led otopi« buknuti novi zivot – lazna.

2900. Uterivanje u buducnost // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 7.

Dok smo pre samo nekoliko meseci ziveli duboko u proslosti, najcesce u srednjem veku, sada se ovaj narod bukvalno uteruje u buducnost: vec je nacrtan futuristicki grad Europolis.

2901. Nemacka danas // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 9-10.

Posle ujedinjenja, a time i pomeranja svojih granica na Istok, SR Nemacka je u situaciji da u Srednjoj Evropi utice na formiranje socijalnog trzista (po principu katolickog socijalnog ucenja), koje se odlikuje institucionalizovanom saradnjom izmedju predstavnika rada i kapitala.

2902. Zablude o »zlatnom dobu« / il. Bosko Karanovic, Ankica Opresnik. // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 14-16.

Autorka smatra da je upotreba teze, tj. mita o »zlatnom dobu« gradjanske Srbije 1903–1914. – opasna, jer su radikali, njeni utemeljivaci, mada su prihvatili liberalne politicke institucije, u stvari, bili opredeljeni za egalitarizam i kolektivizam.

2903. Uporni hod pogresnom ulicom // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 11.

Elektroenergetski sistem je, kao i druge infrastrukture, unisten, ali situacija sa strujom, tj. drasticne restrikcije struje najdirektnije pogadjaju sve vidove zivota.

2904. Iskusenja trpeze // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 2.

Jos uvek nije jasno sa kakvim ce konkretnim predlozima izaci clanice Kontakt grupe na sastanak u Londonu, mada je u opticaju vise alternativa. Opasno ce, medjutim, biti ako domaci pregovaraci ponovo izaberu zloupotrebljeni metod »zavlacenja«.

2905. Mostar kao opomena / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 13.

Vekovima ugradjivanu multikulturalnost u hercegovacki grad Mostar i njegove spomenike opasno je ugrozio danasnji rat koji, uz etnicko, sprovodi i kulturno ciscenje. Stari Mostar je srusen, a jezgro Mostara je »najostecenija celina kulturne bastine« u BiH.

2906. O varvarizaciji // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 13.

Prikaz knjige Ivana Strausa Arhitekt i barbari.

2907. Postkomunisticki grad – raskrsce i dileme // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 16.

Kako nasledjeni urbani prostor real-socijalizma, proizveden dirigovano prema postulatima »moderne« i rane industrijalizacije, u liku amorfnih uniformisanih novogradnji sa pripadajucim starim gradskim jezgrima – transformisati u diferencirani prostor.

2908. Urbanisticki haos i urbanisticka mafija // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 9-10.

Teske osude zvanicnika za stanje nasih gradova u terminu »delovanje urbanisticke mafije« i sl. zahteva preciznije imenovanje. Mafiju treba traziti u protagonistima, pre svega, nauke o gradu i urbanizmu (akademija, univerzitet, institut), u nacinu kako je ona organizovana, promovisana, kontrolisana, itd. Veza »haos–mafija« ukazuje na milje bezvlasca i bezakonja.

2909. Interesi u ratnom trouglu // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 2.

Balans vojnih snaga Beograda i Zagreba, uspostavljen posle vojnog uspeha hrvatske vojske u Krajini, Vasington je shvatio kao otvaranje mogucnosti za sporazum o obustavljanju rata, a inicijativu je preuzeo predsednik Klinton licno.

2910. Jovicevo resenje // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 7.

Jovicevo resenje za Srbe van Srbije: bezanje Srba iz drugih krajeva bivse SFRJ u Srbiju mozda bi moglo biti i dobro za Srbiju, jer ova, eto, ima nisku stopu nataliteta.

2911. Drzavljanstvo i nacionalnost // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 14.

Razvojna linija u odnosu drzavljanstva i nacije polazi od nacionalnog identiteta kao temelja drzavljanstva, preko drzavljanstva kao kriterijuma pripadnosti bez obzira na nacionalnost, prema jednakopravnosti svih stanovnika odredjenog podrucja bez obzira na drzavljanstvo.

2912. Razgradjivanje licnosti // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 18.

Prikaz knjige Danila Erakovica Nepostojeci ljudi.

2913. Krvave i svilene gace // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 9.

»Nezavisna« patriotska televizija programira i sadrzaje iz kulture.

2914. Odocnelo pukovnikovo pismo // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 17.

Kolika je stvarna hrabrost pukovnika koji je napisao »otvoreno pismo« predsedniku SRJ tek posto je smenjen s generalskog polozaja, do kojeg je »avanzovao« u toku rata, revnosno podrzavajuci »novi nacionalni duh«?

2915. Promeniti pamcenje // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 30.

U eri rezimskog mirotvorstva prave se posebne televizijske emisije kako bi se »promenilo pamcenje« TV-gledalaca i dokazala nevinost gazde za ratne strahote.

2916. Rakovica // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 10.

Velika, vecinom metalopreradjivacka preduzeca Rakovice uglavnom su stala, a najaktuelnija »aktivnost« samostalnog (»drzavnog«) sindikata je pismo upuceno predsedniku Srbije da se licno zauzme za »trajno resenje problema«.

2917. Savest i strepnja // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 6.

»Patrijarh srpske knjizevnosti« pise »braci preko Drine« da se »pravedno i u miru« odele od Muslimana i Hrvata, da ne preteruju u »plahovitosti«.

2918. U 7,35 za Sremske Karlovce // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 18.

Razgovori ugodni o brzim prugama, prilikom stajanja na jednoj nozi u hodniku vagona.

2919. Crkva i »srpsko pitanje« / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. I-XXIV.

Ostaje otvoreno pitanje: treba li Srpska pravoslavna crkva pre svega da odgovori svom pozivu kao hriscanska crkva, i ne vodi li istrajavanje na nacionalnim opcijama u jeres zvanu filetizam.

2920. Nada sve konkretnija // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 20.

Iako su PTT veze prekinute, sa Bosnom se moglo razgovarati trudom radio-amatera, a potom uz pomoc volontera na elektronskoj posti pri Centru za antiratnu akciju. Danas su poruke vec sasvim razgovetne: »Evo, poceli smo da se dopisujemo, uskoro cemo se cuti, a ubrzo i videti«.

2921. Uterivanje optimizma u promrzle kosti // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 7-8.

Kakva to Borba hoce da bude pod palicom saveznog ministra Dragutina Brcina verovatno najbolje pokazuje udarni naslov na njenoj prvoj strani 29. decembra: »Srecna, mirna i bogata Jugoslavija«.

2922. Bauk delozacije // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 20-21.

Protiv diskriminacije prema beogradskoj gradjanki hrvatske nacionalnosti i njene delozacije, ciju je presudu potpisala Savezna vlada, borile su se najvise njene komsije, a pravnu pomoc pruzile su i organizacije SOS telefon i Vece za ljudska prava.

2923. Aktuelnost »humanog preseljenja« // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 6.

Moze li politika »humanog preseljenja« uopste biti humana? Moze li se i kako reagovati? To su bila pitanja i tema razgovora na tribini Gradjanskog saveza Srbije 14. avgusta 1995.

2924. Dijalog kao dogadjaj / il. Bogdan Bogdanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 17.

Dvadeset istrazivackih ogleda nastalih u okviru projekta »Sukob i pomirenje – trauma i katarza u istorijskom pamcenju Srba«, na kojem vec dve godine sistematski radi grupa autonomnih autora iz razlicitih disciplina, bili su okosnica skupa. Kvalitetu debate doprinela je i cinjenica da su razmatrani tekstovi ranije bili objavljeni (u Republici, Vremenu i Nasoj Borbi).

2925. Ko koga postuje // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 15.

Ritopek ne dozvoljava premestaj izbeglice popa Miroljuba koji se sa selom zblizio i sagradio sveti dom.

2926. Serbian dream // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 7.

Medju onima koji su dosli da zapale svece zrtvama NATO bombardovanja nije se mogao primetiti niko od onih koji su pre cetiri godine to isto radili kod zgrade Predsednistva Srbije za prve brojnije zrtve rata.

2927. Junaci ovog doba / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 10.

Iz: Zena br. 1011, Beograd, 22. 04. 1995.

2928. Sloboda stampe u Poljskoj // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 11-12.

U periodu 1945-1950. godine sa mape poljske knjizevnosti izbrisano je sve sto nije marksisticko. Prava otreznjenja usledila su ubrzo, ali posle brojnih pobuna tek ce masovni pokret Solidarnost uspeti da promeni oblicje Poljske, a jedna od prvih promena bila je ukidanje cenzure (1989) i osnivanje velikog broja novina i casopisa. Posebno mesto u borbi za slobodu stampe ima Mihnjikova Gazeta Viborca.

2929. Ima nade za Bosnu // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 9-10.

Iz: Cija je zemlja na kojoj stojite, Pavle Rak, Dionizije Marinkovic, »Vreme knjige«, Beograd 1995. »Tanusna i krhka je nada koja drzi Bosnu, koja me (koja nas) drzi kao ljude, hriscane i muslimane. Ali je ta nada zivot, a zivota nema u sitosti i samozadovoljstvu ratnog pobednika.«

2930. Ex libris // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 19.

Urednistvo se zahvaljuje kolekcionaru B. Zinou i priredjivacima izlozbe ex librisa na pruzenoj prilici za izbor ilustracija u Republici.

2931. Kako biti dobar sused na Balkanu // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 19.

U francuskom gradu Renu (Rennes) odrzan je po drugi put letnji univerzitet pod naslovom »Perspektive dobrosusedstva u jugoistocnoj Evropi«, namenjen studentima iz ovog regiona.

2932. Novi pocetak demokratije // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 17-19.

O uredjivackoj politici povodom osmog godista izlazenje Republike i pisma citalaca.

2933. Poziv na mastanje // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 31.

Poziv citaocima da do isteka mandata predsednika republike Milosevica predvidjaju sta nam se sve jos moze dogoditi (ali i da puste svojoj masti i zeljama na volju).

2934. Prelom // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 1 : il.

Izgleda da je zlo koje nas je snaslo vec pokazalo sva svoja lica i nalicja: da li ce se sada pretvoriti u rdjavu beskonacnost ili smo na pragu novog ciklusa?

2935. »Republika« na Fakultetu politickih nauka / R. K. ; il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 19.

Gotovo kompletna redakcija Republike bila je gost studenata i profesora beogradskog Fakulteta politickih nauka, Odsek zurnalistike.

2936. »Republika« – novi status i oblik : sednica Saveta naseg lista // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 15.

Na sednici saveta od 30. maja podrzan je predlog Urednistva da se poslovanje organizuje modernije, a da list uskoro preraste u drustvo sa ogranicenom odgovornoscu.

2937. »Republika« u svetu // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 15.

U broju od 4. do 10. maja pariski list La Pensee russe daje pregled zbivanja povodom godisnjice pobede nad fasizmom u ogledalu najuticajnijih svetskih listova. U tom kontekstu urednica I. A. Ilovajska, u opsirnom tekstu, pise o Republici kao organu gradjanskog samooslobadjanja.

2938. Alal vjera profesore // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 28.

Milutin Cabarkapa, profesor sociologije u obrazovnom centru »Sreten Vukosavljevic« u Prijepolju, nadje volje i vremena da, pored redovnih obaveza, pouci svoje djake zdravom i civilizovanom shvatanju zivota i neophodnosti zajednickog zivota.

2939. Crveno i crno // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 6.

Bitka za radnike, bas kao i pre 50 godina, pocinje, s tom razlikom sto danasnja vlast nema sta da ponudi.

2940. Ceka se odluka Komiteta ministara // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 14.

Jedan od projekata Saveta Evrope predvidja ispitivanje zakona o medijima. Za razliku od zemalja istocne i centralne Evrope koje su same potrazile strucnu pomoc, nasi zakonodavci se »lukavstvom uma« brane od svega sto je demokratsko.

2941. Geografija pljacke // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 14.

Zakon o reviziji kapitala i pravilnik koji detaljno regulise ovu oblast ponistavaju rezultate dosadasnje (lose) privatizacije, uvodeci jos gori model, do sada nepoznat u ovoj sredini.

2942. Krhki aranzman // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 5.

Kontekst u kojem je potpisan Zenevski sporazum o ustavnim principima BiH vise je nego mudar. Medjunarodna zajednica je posla od formule kontinuiteta BiH, postojeci entiteti su takodje prihvaceni, ali jos nije definisano kakva ce to drzava biti.

2943. Mrlja na savesti / il. Ricard Balon. // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 8.

Lekari se nisu pobunili protiv rata! Njihovo cutanje je neizbrisiva mrlja na lekarskoj etici.

2944. Nezavisno sudstvo protiv nezavisnog novinarstva // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 18-19.

Jul 1995. – »crni« mesec novinarstva u Srbiji: protiv nezavisnih medija pokrenuta hajka, a posebno se istice nezavisno sudstvo, a ni u taboru drzavnih medija nema mira, jer su potrebne dodatne doze vernosti.

2945. Opiranje ratu i dezorganizaciji // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 13.

Povodom sezdesete godisnjice kragujevacke Svetlosti na okruglom stolu okupili su se predstavnici nezavisnih medija. Jedinstven je stav ucesnika da se osnuje zajednicka stamparija i distributivna mreza i da se medju nezavisnim medijima uspostavi dugorocna saradnja.

2946. Policijska stanica // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 23.

Zasto se ova zemlja ostrvila na mlade ljude?

2947. Proizvodnja ravnodusnih ljudi // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 8.

Ono po cemu se opozicionari i nezavisni ne razlikuju od rukovodilaca u vladi, vlasnika knjizica na Kipru, lutajucih boraca i laznih patriota je – skoro istovetna ravnodusnost. Otkud tolika pomirenost sa sudbinom?

2948. Prozdiranje grada // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 5.

Za unistavanje grada gradonacelnik Beograda optuzio je urbanisticku mafiju. U pitanju je, u stvari, »posao« samog SPS-a: svoj uspon na vlast on duguje i finansijskoj pomoci svojih »lojalnih biznismena« kojima je zauzvrat besplatno i u bescenje razdavao gradske lokacije. Sada se kasa, ocigledno, ispraznila.

2949. Santa leda // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 7.

SPS preporucuje: ne talasati, ne strajkovati, ne ciniti nista pogresno, dok se ne zakljuci mir. Ima li sta, osim lilihipa, eventualnim strajkacima da ponudi posle?

2950. Sistematizacija haosa // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 30.

Predstavnici 60 civilnih grupa, nezavisnih medija i nevladinih organizacija iz bivse Jugoslavije, Albanije i Madjarske sreli su se sa predstavnicima 30 americkih i evropskih fondacija koje finansiraju takvu delatnost.

2951. Srpski lekar / il. Radenko Misevic. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 8.

Za emisiju »Doba razuma« autorka je sprovela istrazivanje o »problemu etnicki cistih« zvanicnih puteva medicinske pomoci koja iz Beograda odlazi u BiH.

2952. Skola i stamparija // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 36.

U Beogradu je, u januaru 1994. godine, osnovano Udruzenje gradjana za demokratiju, socijalnu pravdu i podrsku sindikatima (predsednik Udruzenja je Zagorka Golubovic, a predsednik Izvrsnog odbora Milos Nikolic).

2953. Tesko budjenje iz sna // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 12-13.

Ni posle cetvorogodisnjeg postojanja granski sindikat »Nezavisnost« nije izgradio jasan profil. Razloge treba traziti, zakljucuje se iz razgovora sa sindikalnim aktivistima, u razlicitim oblicima diskriminacije koju drzava primenjuje i strahu, ali i nedovoljnom obrazovanju radnika.

2954. Prijateljima iz bivse Jugoslavije // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 13.

Pesma.

2955. Sjecajuci se porucnika Kincla // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 11.

Pesma.

2956. Sretni nesretnik // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 12.

Pesma.

2957. Religija i obrazovanje // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 15.

Prikaz knjige dr Tadeja Vojnovica Razgovori o Lukinom evandjelju.

2958. Nove inicijative za jugo-drzave // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 5.

O tome da je mir na pomolu govore i inicijative i razmisljanja na temu kako kad rat stane ocuvati mir. Evropska unija priprema paket pomoci ciji je osnovni cilj rehabilitacija i rekonstrukcija razorenih delova, a Karl Bilt predlaze da drzave bivse Jugoslavije sklope regionalni sporazum o trgovini i zajednickom koriscenju infrastrukture.

2959. Nas Drajfus / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 21.

Rec na javnoj sesiji Beogradskog kruga posvecenoj »slucaju Trifunovic«. Gest spasavanja malog odreda, povlacenjem iz Varazdina, jednog postenog generala koji je cin zasluzio ljudskom i vojnickom vrlinom, osudjen je od komandanata cija ce jedina »svetska« vojna skola biti – medjunarodni tribunal u Hagu.

2960. Veliki moralni poraz jedne vojske // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 37.

Povodom teksta g. Konstantina Obradovica »Zloupotreba zarobljenika«. Autor se slaze sa osudom scene ponizavanja muslimanskih ratnih zarobljenika od strane Srba, ali nalazi da su sporne konstatacije o srpskim vojnim uspesima.

2961. Casnici SANU kao partijski funkcioneri // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 21.

Akademik SANU, Miroslav Simic, zbog nekih netacnih primedbi, daje na uvid dva dopisa upucena sekretaru Odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti u kojem je delovao.

2962. Posuvracenje istorije // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 6.

Svedoci smo retrogradnih udara na istorijske tokove i obnavljanja regresivnih trendova: ne ispoljavaju se samo dvestogodisnje »greske« i »promasaji«. Tone se dublje.

2963. Voleo bih da se ovo samo sneva // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 24.

Preuredjivanje geografskih, geopolitickih, teritorijalnih, duhovnih, etnickih, etickih i politickih prostora kostalo je do sada blizu 300 000 poubijanih.

2964. Lokalno delovanje i medjunarodna saradnja // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 20.

Grupa »Ziveti u Sarajevu« ucestvovala je u radu seminara »Prezivljavanje i saradnja – nevladine organizacije za vreme sukoba«, koji je odrzan u Izoli.

2965. Rat i deca // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 10.

Prikaz knjige Stanje dece sveta 1996. u izdanju UNICEF-a.

2966. Zdravstvo u »tranziciji« // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 7.

U uslovima opste nestasice (lekova, tehnicke opreme, hrane za bolesnike) i drasticnog obezvredjivanja profesije lekari su prinudjeni da svoju humanitarnu delatnost potisnu u drugi plan, a da se primarno posvete unosnijim poslovima, jer se od samopostovanja ne zivi.

2967. (In memoriam : Aleksander Langer) : Dosao sam da vam kazem da odlazim / s francuskog prevela Ljubica Rosic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 16.

2968. Mangupska posla // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 18.

2969. Spontano cestitanje nicega // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 5.

U Zenevi, na »usmenom dogovaranju«, sva najvaznija pitanja su ostala otvorena. Ipak, Milosevic – prima cestitke: sad ce barem znati ko mu je veran.

2970. Jos jedna letnja skola / il. Edvard Vimper. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 23.

Mreza Europe and the Balkans, ciji je koordinativni centar smesten u Bolonji, organizovala je letnju skolu pod nazivom »Postkomunisticka tranzicija i evropski integrativni procesi«.

2971. Medjuversko hodocasce za mir i zivot // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 15.

U hodocascu – podrsci miru i zivotu, koje je inicirao japanski budisticki red Nipponzen Myohoji, ucestvuje nekoliko desetina hiljada ljudi najrazlicitijih nacionalnih i verskih pripadnosti, a put vodi od Ausvica do Hirosime.

2972. SPOMENIK / V. S. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 8.

Kidricev spomenik u Beogradu jos stoji, a jedan njegov idejni poklonik iz Slovenije »pripravan« je da ga, u slucaju potrebe, preuzme.

2973. Otkaz kao optuznica // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 18.

Slucaj nekada nepodobnog glavnog i odgovornog urednika cuvenog lista Pancevac cije je nazakonito otpustanje uzburkalo javnost, zavrsen je. Zivoslav Miloradovic je dobio spor i odmah – podneo otkaz!

2974. Alegro mafiozo // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 9.

Poruka naseg vremena – sistem brace Karic = »porodica«.

2975. Azdajin obrok // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 18.

Laboratorija velikog ucitelja proizvela je desetine hiljada zamorcica. Proslavljena je pobeda nasih kosarkasa pod parolom: svi nas mrze zato sto smo najbolji. Samo stotinu kilometara dalje traje jedna nasa druga »pobedonosna« prica, gde se, ne loptom, vec mecima daju pogoci, ali o tome se u Beogradu cuti.

2976. Besnilo // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 16.

Poslovi na pravljenju Velike Srbije stigli su do najcrnje tacke. Istrajnost Paljana u zlocinjenju mozda se i isplati, jer dobijanje drzave obezbedjuje – oprost.

2977. Dok Tanjug ne potvrdi // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 5.

U nedelju, 6. avgusta, kada je vec cela Krajina bila »reintegrisana«, Politika na prvoj strani objavljuje da »Tanjugovi izvori takvu vest jos nisu potvrdili«.

2978. Hirovito prolece // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 16.

Sve je u Srbiji u smislu zao-kreta: pravedna borba »zaokrece« kako to zamisli njen gazda. Srbi »zaokrecu«, po pitanju rata u Bosni, ka »slozi«, smatrajuci ga (osim sacice) prirodnom pojavom, a lideri nacionalnih stranaka – ka Palama.

2979. Isplativost zlocina // God. 7, br. 115(1-15.5), str. (20).

Povodom pokretanja istrage u Hagu za ratne zlocine paljanske vrhuske, srpski rasisti su pricu o zlocinu i kazni doveli do krajnjih konsekvenci: pripadnici nize rase nikako ne mogu biti svedoci protiv nebesnika, oni su uvek »lazni« svedoci.

2980. Komasacija naroda // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 20.

Zastitnici srpstva nece da shvate da su oni sami glavni nesreconosci i unesrecitelji naroda koji stite. Koncept drzave zasnovan na razlikovanju brace i nebrace izazivace niz lancanih reakcija i trajace toliko dugo dok svi Srbi ne budu s jedne strane neke crte, a svi Hrvati s druge.

2981. Krstom protiv tomahavka // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 20.

Rodoljupcima ovdasnjim nije uopste vazno sta se dogadja sa narodom – vazno im je da mu se nesto dogadja – da bi mogli »da dignu svoj glas«. »Otac nacije« se oglasio i objasnio kakvu kapitulaciju prihvata, a kakvu ne. Cini se da ce i svoju cuvenu krilaticu preformulisati u: »Srbi gube u ratu, a mozda nesto dobiju u miru«.

2982. Krv i sapunica // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 20.

Pregovori u Dejtonu se nastavljaju; u modi je pesma o »prelaznom resenju«. Prelazna resenja su prelaz, mostic ka Velikoj Srbiji, a da se ne zaboravi, javlja se Gazda, to znaci i »prelaz«: »Preci cemo medjunarodnu zajednicu, prosiricemo Srbijicu«.

2983. Micini ratni univerziteti // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 5.

Pedagoska poema ratu by Milovan Danojlic u kulturnom dodatku Politike.

2984. »Mogucnosti buducnosti« // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 24.

Simptomi »mira koji je poceo« mrsavi su. Lakse je otkriti simptome stare opsesije: »dogadjanje naroda« u »srpskom Sarajevu«, besprizorno cenkanje drzavnih ucenjivaca oko dvojice francuskih pilota (za bolje mirovne uslove) govore da je, za arhitekte Srbije, mir samo poseban oblik – rata.

2985. Nacionalni buvljak // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 20.

Mozda je »mir« kojim se stalno barata, a na vidiku ga nema, u stvari – skracenica za »mahnitas izigrava razumnika« ili sl. Mozda je u pitanju nasa »grozomorna optika«: doslo je vreme da se menjaju naocare.

2986. Naplata srbarine // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 32.

Kad se ludilo »Srbite se Srbi« primilo, vise nije imalo granica. Inspiracija je isla tako daleko da su naci-demokrati poverovali da se moze biti fasista u Bosni, a demokrata u Srbiji, istovremeno.

2987. Normalnost ludila // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 16.

»Zaustavljaci rata« iz »svetske zajednice« postali su, izgleda, lak plen velikodrenovskih sterotipa o Srbima kao ratnim dobitnicima. Autor se pita: u kojoj meri oni koji su u posedu neogranicene moci mogu da oblikuju zivot celog jednog naroda?

2988. Okrepljujuce stivo / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 14.

Prikaz knjige Svetlane Slapsak Ogledi o bezbriznosti.

Veza izmedju mocnika i poklonika je vitalna: vodja je izraz njihove osvete za osujecenost, mada je, u stvari, u mnogo cemu – izvor njihove osujecenosti. Sistem svake lazi je, pokazalo se, reciprocan: moguce je biti i rusitelj i obnovitelj u jednom liku.

2990. Plodovi poraza // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 12.

Ako se iz svih minulih i sadasnjih uzasa ispili nesto sto ce biti bar senka Velike Srbije, unesrecitelji naroda protumacice strah i sazaljenje svetske zajednice prema jednom narodu kao uspeh svoje »mudre politike«. Tako ce moci jos udobnije i vekovecnije zasesti na ledja naroda.

2991. Purifikatori i evakuatori // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 24.

Naci-slike iz Srebrenice, gde se osvajacki general obraca prestrasenim zrtvama, ostavljaju Beograd ravnodusnim, a udruzenje knjigopisaca nikako ne vidi »tajnu vezu« izmedju svoje dugogodisnje aktivnosti i pomenutih slika.

2992. Saks pax // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 32.

»Mirovni proces« tece u isijavanju istih strasti koje su razbuktale rat. Kuda i cemu moze da vodi to kad etnicki proterivaci jamce »slobodu povratka prognanih na svoja ognjista«, a naci-demokrate se predstavljaju kao fantaste koje zive u nacionalnim oblacima i nemaju nikakve veze sa krvavom stvarnoscu rata.

2993. Srbija i po // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 16.

Paradoks nacionalisticke ljubavi je u tome sto je nacionalisticka zaljubljenost u svoj narod, kao svaka ljubav, slepa i mitomanska. Narcisoidna mitomanija zamucuje osecanje realnosti i vodi pravo u poraz.

2994. Srpske vaistine // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 16.

Mnoge su se srpske istine vec uspesno probile po svetu, jedino sto je istina o Sarajevu nerazjasnjena. Paljanski vodja je, naime, objasnio da opsada Sarajeva jednostavno ne postoji, ono je samo okruzeno srpskim zemljama.

2995. Tranzistori i trans // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 22.

Oslonci drzavnih medija ne daju rezim ni na minus deset.

2996. Utuljeni instinkti // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 32.

U sveopstu istoriju bescasca uveden je novi pojam – »opsada-rina«, iliti zadrzavanje polovine svake humanitarne posiljke – za »srpsku stranu«. Za balkanske delije rat je obicna stvar, mada racunaju i sa nasim zivotima!

2997. Vitez Avram // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 22.

Kako se nagradjuju zasluge za srpstvo.

2998. Vuci i ovcice // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 13.

Povodom plana za »resenje stare devizne stednje«: kad pljackasi traze »resenja« za opljackano iz toga se moze izroditi samo nova, jos beskrupuloznija pljacka.

2999. Zvezdani cas ludaka // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 20.

Ono sto polovinom veka nije uspelo rasistima–grosistima, pod kraj veka je poslo za rukom rasistima na malo. Rasisti su poznjeli kakvu-takvu, ali drzavu. Zlocinci ce mozda i biti kaznjeni, ali ideje vodilje zlocina su relativizovane, plodovi zlocina – legalizovani.

3000. Reanimiranje Karadzica // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 2.

Sve je ociglednija zelja Amerike da, koristeci sansu koja se ukazuje nakon odbijanja bosanskih Srba da prihvate plan Kontakt grupe, od Evropljana preuzme kljucnu diplomatsku ulogu na ovdasnjoj sceni.

3001. Deseti krug ili slovo samosazaljivih // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 30.

Ovaj se prostor, danas, moze nazvati prostorom samosazaljivih grupa u okviru kojih jedinke svoj ego iskazuju kroz »zlu sudbinu«, stavljajuci podsvesno iluziju da je to jedina moguca pokretacka snaga.

3002. Refleksija ili denuncijacija / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 15.

Povodom rasprave u Vremenu o »Laznoj pobuni praksikovaca«. Primedba na stav Sonje Biserko da je represija protiv »lazne pobune« studenata proizvela sumrak liberalizma, kao kritika na njen stav prema drustvenim pitanjima uopste.

3003. Ko ce cuvati strazu // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 10.

Nezavisni analiticari tvrde da Vojsku Jugoslavije, od uplitanja u novi sukob na tlu bivse SFRJ, sprecava nepovoljna diplomatska pozicija u pregovorima oko Bosne, ali i nereseno finansijsko pitanje i njena tehnicka zaostalost.

3004. Cekajuci stagflaciju // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 5.

Da od zvanicno proklamovane ekonomske politike dinamiziranja proizvodnje uz stabilne cene u ovoj godini nece biti nista, jasno je vec sada: stvari se odvijaju direktno suprotno.

3005. JUL-ski nivo // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 13.

Akcija vrcanja cena na raniji nivo, uz otvoreni politicki pritisak, nece imati lose posledice samo na snabdevanje trzista; opasnija je cinjenica da vlast, u stvari, objavljuje povratak u komandnu privredu.

3006. Student nije zapalio zito // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 3-4.

Posle velike pljacke naroda 1993. godine, ciji je mehanizam otkrio i objavio, ekonomista Mladjan Dinkic je veoma tacno prognozirao i tok »martovske operacije« deviznog soka, inicirane od strane duznicko-spekulantskog lobija, najavljujuci, istovremeno, ciklicno ponavljanje slicnih monetarnih udara.

3007. Traumaticni krug srpske opozicije / il. Marsal Fransoa, Nina Kazimova, Rudolf Ris, Sigmund Sos. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. I-XVI.

Jedinstvo nacionalnih programa srpske opozicije i vlasti dokazuje da jugoslovenski ratovi nisu postkomunisticki fenomen i da se njihova sustina nalazi u borbi za dominaciju nad ovim prostorima. Gradjanski orijentisane stranke, iako bez sire podrske, odigrale su bitnu ulogu kao organizatori antiratnih i mirovnjackih akcija u Beogradu.

3008. Strah od imenovanja // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 26.

U Parizu je, u organizaciji Fondacije za mir i resavanje kriza, pocetkom juna odrzana konferencija sa centralnom temom »Buduci ekonomski razvoj na prostoru bivse Jugoslavije«. Skup cija je osnovna intencija bila da ekonomiju pretpostavi politici, zavrsio je pretpostavljanjem politike ekonomiji.

3009. SVASTALICE // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 2.

3010. SVASTALICE // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 2.

3011. SVASTALICE // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 2.

3012. SVASTALICE // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 2.

3013. SVASTALICE // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 2.

3014. SVASTALICE // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 2.

3015. SVASTALICE // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 2.

3016. SVASTALICE // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 2.

3017. SVASTALICE // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 2.

3018. SVASTALICE // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 2.

3019. SVASTALICE // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 2.

3020. SVASTALICE // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 2.

3021. SVASTALICE // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 2.

3022. SVASTALICE // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 2.

3023. SVASTALICE // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 2.

3024. SVASTALICE // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 2.

3025. SVASTALICE // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 2.

3026. SVASTALICE // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 2.

3027. SVASTALICE // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 2.

3028. Borba za ljudska prava // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 11-12.

Svi pozivi SOS telefona predstavljaju svedocanstvo o tome da se jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na nediskriminaciju, svakodnevno krsi.

3029. Diskriminacija u zakonodavstvu Jugoslavije / il. Ivanka Mesner. // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 23-24.

Potpisivanje pakta o gradjanskim pravima nije samo obaveza ugovornog karaktera prema medjunarodnoj zajednici, vec i obaveza prema sopstvenim gradjanima. Medjutim, u pojedinim zakonima moguce je pronaci odredbe kojima se regulise etnicka struktura u Srbiji i Jugoslaviji, kao i razvlascenje autonomija i odnosi izmedju republika bivse SFRJ, sto uvek ima diskriminatorsko dejstvo prema pojedincu i njegovim ljudskim pravima.

3030. Surovi lov na ljude / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 11-12.

Pocela je racija vojno sposobnih ljudi, u prvom redu izbeglica. SOS telefonu za zrtve diskriminacije upuceni su brojni pozivi. Sa svoje strane »beogradski mirovnjaci« obavestili su medije o mobilizaciji, kako bi oni koji su »na udaru« bili upozoreni, upuceno je otvoreno pismo predsednicima Jugoslavije i Srbije, priredjena je konferencija za stampu i informisane su srodne organizacije.

3031. Sukcesija SFRJ u novim uslovima / il. Milan Pavlovic. // God. 7, br. 114(16-30.4), str. 5.

Istorija nam pokazuje da do stvarnih pregovora o sukcesiji dolazi posto se politicki, u mirovnim sporazumima, utvrde osnovna nacela resavanja ovog pitanja. Ipak, neka pitanja ne zavise od sudbine pregovora u Zenevi i ne mogu da cekaju zakljucenje sporazuma: pitanje drzavljanstva i imovinskih i drugih prava gradjana na bazi medjunarodnopravnih obaveza preuzetih konvencijama.

3032. Teze za resavanje pitanja nacionalnih manjina u Srbiji // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 12.

Za razliku od drugih, Madjari su nacionalna manjina u klasicnom smislu reci, jer svoja prava ostvaruju kroz institucije. U clanku se nabrajaju osnovni principi, cijim bi se prihvatanjem moglo resiti pitanje manjina u Srbiji.

3033. Pakrac – juce, danas, sutra // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 11-12.

Kada je masovna nacionalisticka histerija devedesetih zahvatila grad u kojem je, inace, bilo 33 odsto mesanih brakova, nije bilo nijedne prave politicke akcije da se zaustavi uzas rata. Volonteri grupe Most koji su dolazili u Pakrac od aprila 1994. godine zeleli su da pomognu deci i odraslima da prebole ratne traume.

3034. Julski zalet za mir // God. 7, br. 128(16-30.11), str. 8.

Sandzak je, zbog emotivne vezanosti za Titove ideje, plodno tle za prokomunisticke ideje julovaca. Da li ce Muslimani, ucenjeni tragedijom – uplaseni »dogadjanjem Krajine« – umeti da primene iskustvo prevarenog i iskoriscenog naroda u izboru svog puta u buducnost.

3035. Izjasnilo se 6500 Beogradjana // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 30.

Pocetkom oktobra 1994. godine pokrenuta je akcija prikupljanja potpisa za Deklaraciju o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu; inicijatori su sarajevski intelektualci okupljeni u grupu Krug 99. Prikupljeni potpisi bice objavljeni u knjizi koja ce biti upucena Savetu bezbednosti, B. B. Galiju, Kontakt grupi i Savetu Evrope. Za davanje podrske Sarajevu vlada veliko interesovanje i u svetu, a u Beogradu akciju je, uz pomoc nekoliko stranaka i nevladinih grupa, organizovala Grupa »Ziveti u Sarajevu«.

3036. Neki novi stoici // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 11-13.

Grupa od 38 Beogradjana, medju kojima najvise clanova Grupe »Ziveti u Sarajevu«, uspela je da dodje u Sarajevo, kako bi, na poziv Srpskog gradjanskog vijeca, prisustvovala Drugoj skupstini gradjana srpske nacionalnosti, sa koje je izdata Deklaracija o miru i ustrojstvu Sarajeva.

3037. Zajednicka izgradnja bogomolja // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 15.

Na nekoliko medjukonfesionalnih skupova (u Becu, Gracu i Mariboru) rodila se ideja da svaka verska zajednica na prostorima bivse Jugoslavije obnovi ili izgradi po jednu bogomolju – drugoj verskoj zajednici i da to bude simbolican pocetak pomirenja.

3038. Setnja po zatvorskom dvoristu / preveo sa nemackog Nikola Colovic. // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 27-28.

Sarajevo, jula 1994. godine: ogroman zatvor sa besmislenom granicom i stazama smrti kojima se stize do vode, hrane, ogreva. Izmedju kuca »boginjavih« fasada zivot ipak nalazi leka: nicu divlji prikljucci gasovoda, struje, svaki komadic slobodne zemlje pretvoren je u povrtnjak.

3039. Sveto u vremenu svjetovnosti / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 16.

Prikaz knjige Jakova Jukica Buducnost religije.

3040. Pogresne vatre // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 10.

Zasto se dogodilo da se gotovo ceo jedan mali grad uputi da »izrekne« kaznu onima koji su, samo naizgled, razliciti?

3041. »Sitne kradje i otimacine« // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 8.

Mada nije ucestvovala u realizaciji filmova koje nasi autori snimaju u inostranstvu, drzava se hvali – jugoslovenskim uspesima.

3042. »Takotrebajuca corba« // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 8.

Povodom TV-medija: ljudska bica iz zemlje Srbije dobrovoljno pristaju da neko drugi misli umesto njih!

3043. Via Montenegro // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 24.

Vec godinama Crnogorci zive u duznicko-poverilackom vrzinom kolu, svercu i – apsurdu.

3044. Gordo saginjanje / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 3-4.

Tesko da je ikad u svojoj istoriji srpski narod bio gurnut u tako besmislenu i bezizglednu avanturu koja nije mogla proci bez rata. Pogresno i ultimativno postavljajuci svoje nacionalno pitanje, Srbija je sve druge nacionalno homogenizovala, a sama se duboko podelila. Suprotstavila se celom svetu, a sada mora da pristane da joj svet diktira uslove za mir.

3045. Kako upokojiti proslost / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 2-4.

Nesposobni da odgovorimo na savremena nacionalna i drustvena pitanja stalno se vracamo proslosti i od nje trazimo podrsku za danasnje podele i obracune. Pobednicka pravda nije nista bolja od nje.

3046. Mir bez spokojstva // God. 7, br. 112(16-31.3), str. 3-4.

Da prekid rata u bivsoj Jugoslaviji preraste u trajan mir, a konfrontacija u pocetak obnove i razvoja, bice neophodno da se ponude, prihvate i zazive visoki standardi organizacije drustva i drzave na kojima pociva civilizovani svet.

3047. Muke i pouke // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 3.

Posle katastrofalnog poraza srpske krajinske drzave u Hrvatskoj, postavlja se pitanje hoce li srpski, muslimanski i hrvatski nacionalni problem i u BiH takodje biti »resen« konacnim proterivanjem one sirotinje ciji zapovednici pocnu da gube bitke i teritorije. Moze li Evropa ostati ista ako se nacelo sile ukoreni kao vladajuce nacelo na Balkanu?

3048. Odlaganje sve skuplje / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 119-120(1-31.7), str. 3-4.

Rat je vec dotakao gornje granice izdrzljivosti. Ekstremisti u politickim partijama, vojsci, pa cak i Crkvi, traze nove, nesagledive zrtve za sporni ideal opstanka i ozakonjenja novih srpskih drzava u danasnjem svetu. Medjunarodna zajednica, medjutim, ne pristaje na nestanak BiH kao drzave i ne dopusta legalizaciju etnickog ciscenja.

3049. Putuj Evropo // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 2-3.

Duga odvojenost od sveta pogodovala je nasem patrijarhalnom, provincijskom, ksenofobicnom mentalitetu. Preteca alternativa modernoj demokratskoj Srbiji, nazalost, je autokratska, verska i oficirska drzava.

3050. Zlocudno lice nacionalizma / il. Bogdan Krsic. // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 18.

Ako jedan pesnik, u ciju se lucidnost ne sumnja, govori o nacionalizmu kao srpskoj svetinji koju su »nekakvi humanisti i univerzalisti« kompromitovali, onda je to – obavezujuca rec.

3051. »Most saradnje« – kako to arhaicno zvuci // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 32.

Bugarska manjina u Srbiji koja je pre cetiri decenije bila predodredjena da bude »most saradnje« medju drzavama, danas ne uziva poverenje vlasti.

3052. Nobelova nagrada // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 7.

Anegdota prigodna.

3053. Nacionalna i drzavna obaveza // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 20-21.

Nema mogucnosti za prodiranje i odbranu ljudskih prava u nasem drustvu sve dok ne preovlada pluralizam, pluralizam u svesti i pluralizam u sistemu. Dakle razliciti i »ravnopravni«! Ljudska prava dolaze u krizu i zato sto se smatra da dolaze »sa zapada« i da su uperena protiv nas.

3054. Dragi Zarko : (pismo Zarku Paunovicu) // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 11.

Autorka, koja je predsednica jedne nevladine organizacije u Hrvatskoj, nalazi da su problemi koje u svojoj analizi iznosi Z. Paunovic identicni onima koji se javljaju u njenoj sredini.

3055. UTISCI (sa puta u Sarajevo) // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 12.

Utisci nekih od Beogradjana koji su posetili Sarajevo. Najupecatljiviji utisak koji se ne moze uporediti ni sa jednim drugim su – ljudi.

3056. VAZNA je buducnost nase dece / priredio R. V. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 16.

Kod najvecg broja izbeglica iz Kninske krajine, koje su proteklih dana dosle u Srbiju, razbijene su iluzije o velikim nacionalnim interesima.

3057. Cedjenje nacionalisticke drenovine // God. 7, br. 127(1-15.11), str. 7

Intervencija srpskih intelektualaca – zagovornika velikosrpske ideje, ucinila je da bosanski Srbi iskristalisu zahteve koji tesko da mogu da prodju u Dejtonu.

3058. Crna traka preko ociju // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 9.

Razgovor na Vanrednoj skupstini NUNS-a, sazvanoj povodom »slucaja Borba«, jos jednom je pokazao da su novinari mnogo bolji analiticari onoga sto se u drustvu u celini, pa i njima, dogadja, nego sto umeju da traze izlaza iz takve situacije.

3059. Forum nema kvorum // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 26.

U decembru, u Pancevu, odrzan je skup nevladinih organizacija Jugoslavije koji je organizovao Banatski forum. Nazalost, od 36 pozvanih ucesnika stiglo je svega 10.

3060. »Govor mrznje« // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 34.

Prikaz knjige Centra za antiratnu akciju Govor mrznje.

3061. Katarzom ka civilnom drustvu / il. Radenko Misevic. // God. 7, br. 117(1-15.6), str. 13.

U toku je rad na dva najznacajnija istrazivacka projekta, prvi, »Trauma i katarza u istorijskom pamcenju« (predvode ga Latinka Perovic, Vesna Pesic i Nebojsa Popov), i drugi, tematski komplementaran, »Potisnuto civilno drustvo – mogucnosti demokratskih promena ka otvorenom civilnom drustvu u Srbiji« (Vukasin Pavlovic, Zaga Golubovic i dr.).

3062. Nova slika za stari ram / ex libris Sara Bernar. // God. 7, br. 124(16-30.9), str. 6.

Jedno je sigurno – srpsko rukovodstvo i njihov celnik Slobodan Milosevic nisu promenili politiku; mirotvorstvo je jednostavno iznudjeno, a dokaz je i nova smena u medijima.

3063. Od bunta do strategije // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 29.

Akciono istrazivanje »slucaja Borba« koje je inicirala i objavila Republika u svom tematskom broju i Seminar u Temisvaru, u organizaciji beogradskog Centra za antiratnu akciju, vasingtonskog Instituta za demokratiju u istocnoevropskim zemljama i Fondacije Romanija 2000, osvetlili su probleme i naznacili moguce puteve njihovog resenja.

3064. Pokopavanje nezavisnih // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 10.

Povodom vesti o gasenju karagujevacke Svetlosti: kad vlast odbacuje dojucerasnje miljenike i poslusnike, sta da ocekuju oni koji joj nikada nisu sluzili.

3065. Posle svega – isto / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 123(1-15.9), str. 10.

Iako su odavno otkriveni svi medijski manipulativni instrumenti postojece vlasti, ona se ne libi da ih ponovo upotrebi na isti nacin. Rezervni mediji (RTV Politika, BK i sl.) odavno su u istom krugu i sluze istoj nameri.

3066. Posustala borba // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 17-18.

Umesto da podstice razvoj medijskog pluralizma, drzava ocekuje da se u sukobima novinara i poslodavaca, u socijalnim napetostima zbog ugrozene egzistencije, rasprsi sva energija slobodnog novinarstva.

3067. Predsednik ne gubi vreme // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 6.

Posle dejtonskih pregovora predsednik Milosevic je, ocigledno, poceo predizbornu kampanju: u proseku se na RTS-u pojavljuje 2 puta u minutu.

3068. RTB/RTS od socijalizma do nacionalizma / il. Juri Ljuksmin, Denis Andan Ival, Hulius Dies, Emil Dopler, Branko Vujanovic. // God. 7, br. 128(16-30.11), str. I-XII.

Radio-difuzni sistem Srbije imao je snagom svog dometa i uticaja veliki znacaj u drustvenim previranjima u Jugoslaviji i Srbiji poslednju deceniju i po. Autor uocava tri faze u razvoju elektronskih medija, a zavrsavaju se definitivnim stavljanjem medija u funkciju jedne stranke.

3069. Saradnja cistih racuna // God. 7, br. 118(16-30.6), str. 9.

U Parizu je odrzana naucna konferencija o ekonomskom razvoju zemalja jugoistocne Evrope, pri cemu je poseban akcenat stavljen na delove nekadasnje Jugoslavije.

3070. Strategija za mir / il. Milica Vuckovic. // God. 7, br. 129(1-15.12), str. 13.

U Ljubljani je odrzan Cetvrti okrugli sto Medjunarodne federacije novinara (IFJ) i Medjunarodne federacije privatnih izdavaca (FIEJ) sa temom »Strategija nezavisnih medija u mirovnom procesu«.

3071. Kavkaski cvor Borisa Jeljcina // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 4-6.

Cecenskim oruzanim sukobima ozbiljno je narusen proces mirnog regulisanja odnosa izmedju Moskve i regiona, a to ce se odraziti i na medjunarodni polozaj Rusije kao i na njeno priblizavanje medjunarodnim forumima.

3072. »Ic«! // God. 7, br. 113(1-15.4), str. 8.

I kod »slucaja Borbe« – zamena teza: ne radi se o gusenju slobode stampe, tvrde vladajuci socijalisti, vec o sporu imovinsko-pravne prirode.

3073. Javnost iskljucena bez razloga // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 11.

Ono sto je rukovodilo SPO i njegovog lidera Vuka Draskovica da predlozi zasedanje iza zatvorenih vrata – izostalo je. U saveznom parlamentu nije se raspravljalo o poverljivim stvarima znacajnim za bezbednost zemlje.

Dopunska informacija dopisnika Politike iz Kragujevca, povodom clanka »Pokopavanje nezavisnih« u kojem je pomenut u vezi sa glasilom Svetlost.

3075. »Stereotipi o gradu, nacionalizam i rat« : (pismo) // God. 7, br. 115(1-15.5), str. 16.

Podsecanje da je podrska Deklaraciji o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu stigla i iz Svrljiga.

3076. Agitprop ante portas / il. Bosko Karanovic. // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 19.

JUL-ova ideologija najavljuje »uredjenje« kulture kroz revidirajucu reakciju samih gledalaca (gradjana).

3077. Lepenac sto vekova posle // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 8.

Malaksalo od tek zapocete borbe protiv sunda i kica, srpsko Ministarstvo kulture promenilo je »temu« i narucilo reklamnu kampanju – bez konkretnog proizvoda.

3078. Ljudi i ljudi // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 22.

Povodom dobijanja Dobricinog prstena doajen Mata Milosevic je rekao: »Ne delim ljude na nacije i vere, delim ljude na ljude...«

3079. (Po)etika Paviljona // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 22.

Septembarski ciklus kulturne dekontaminacije u Paviljonu »Veljkovic« protekao je u znaku – licnog stava: program »Ko vas sisa?« i, nekoliko dana kasnije, izlozba zastava koje su stigle na javni konkurs Centra, sa porukom – pusti svakoga da ima licnu zastavu, da je istice po zelji, njome mase ili prkosi.

3080. Posleratno o ratu // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 18.

»Prizori iz ratnog zivota – retrospektiva nacionalnog interesa«, naziv je izlozbe koja je otvorena u Paviljonu »Veljkovic« u Beogradu. Autor Ratomir Gligorijevic-Gliga gotovo dokumentaristicki slika »zbivanje pakla«, od Vukovara do Sarajeva.

3081. Pozorisni susret // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 14.

Na Petrovaradinskoj tvrdjavi u Novom Sadu odrzan je Internacionalni festival alternativnog i novog teatra (INFANT) koji je okupio grupe iz Jugoslavije, Slovenije, Makedonije, Madjarske i Rusije.

3082. Pozoriste urbane tuge / il. Bogdan Bogdanovic. // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 8.

Bratislav Petkovic, reditelj i kolekcionar »oldtajmera« spasio je staru »Modernu garazu« iz 1929. od rusenja i u nju »uselio« muzej automobila. Tu sad »igra« i pozoriste »Moderna garaza«, sa utvrdjenom repertoarskom koncepcijom »urbane tuge«.

3083. Temelj nastavka grada // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 33.

Borka Pavicevic »opet pravi pozoriste«! Veljkovicev paviljon, »ta kocka hladnog vazduha blizu Slavije« dozivela je da ponovo sluzi ljudskom duhu i postane – Centar za kulturnu dekontaminaciju.

3084. The rest is Silence... // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 26.

Vazno je biti »cuvar drzavne imovine« i kad je kultura u pitanju.

3085. Trag pod zlatom // God. 7, br. 111(1-15.3), str. 7.

O »haskom« mladozenji i njegovim svatovima.

3086. La Manca u Ripnju // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 34.

Povodom kaznjavanja otpustanjem i jedne upropascene karijere: mozda tek sada postajemo svesni golgote koju su preziveli gradjani SFRJ, kada su preuzimali na sebe odgovornu i dragocenu ulogu savesti drustva.

3087. Sta je sporno na levici // God. 7, br. 121-122(1-31.8), str. 8.

Ako je suditi po poslednjim izjavama iz JUL-a, espeesovci ce se »pretopiti« u julovce ili ih nece biti. Neki vec izjavljuju da su oduvek to i bili, ali ne treba prenebregnuti prognozu Zorana Cicka da ce se socijalistima dogoditi neka vrsta Osme sednice, ali po mogucstvu da JUL-u ostanu ciste ruke.

3088. Uvodjenje zenske perspektive // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 35.

Iz stampe je izasao prvi broj casopisa za zensku knjizevnost i kulturu ProFemina (izdavac Radio B-92, odgovorni urednik Svetlana Slapsak). Radi se o ozbiljnom kulturnom projektu sa ambicijama da se premosti poluvekovna praznina u nasoj kulturi i dâ potpora zenskom stvaralastvu.

3089. Naduvena raskos i crna nemastina // God. 7, br. 107-108(1-31.1), str. 10.

Prikaz knjige Razaranje drustva – jugoslovensko drustvo u krizi 90-ih.

3090. Stereotipi o gradu, nacionalizam i rat // God. 7, br. 113(1-15.4), str. I-XII.

Nacionalisticki gospodari rata u bivsoj Jugoslaviji ugradili su u svoju ratnu strategiju tzv. oslobadjanje gradova, tj. unistenje i gradova i ljudi, potvrdjujuci, tako, svoj stereotipni negativni stav prema gradu kao stecistu zla i izopacenosti. Pokusali su da razore »memoriju grada« o sopstvenoj multikulturalnosti. Ali, Sarajevo postoji kao test tolerancije.

3091. Ziveti protiv rata / i Bojan Aleksov. // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 36.

Decembra 1994. godine u Sao Leopoldu, na jugu Brazila, odrzan je 21. trijenale najznacajnije i najstarije medjunarodne antimilitaristicke mreze – Internacionale protivnika rata (War Resisters International), na kojem su ucestvovale grupe od Indije do Centralne Amerike.

3092. Kosovo u istorijskom pamcenju // God. 7, br. 111(1-15.3), str. IX-XXIV ; il.

Kosovska bitka centralni je dogadjaj citave srpske istorije. Vekovima gajen kosovski zavet Srba da ce »ziveti za obnovu svoje stare carevine«, demagoski je i za ratno-propagandne ciljeve iskoristila najnovija politika.

3093. Dej-ton, Ce-ka // God. 7, br. 130(16-31.12), str. 8.

Prica u kontekstu nase najnovije politicke istorije, od CK do Dejtona.

3094. Ekspres preporuceno / il. Rastko Ciric. // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 12.

Umesto informacije o II skupstini Srpskog gradjanskog vijeca u Sarajevu u Ekspres Politici objavljena je – optuznica.

3095. Red i mleko / il. Robert Gibings. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 15.

Razgovor prigodni: izmedju zivota i kriminala.

3096. Sarajevo u nekoliko slika // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 12.

Medju prilozima o boravku Grupe »Ziveti u Sarajevu« posebno mesto zauzimaju dve emisije VIN-a, emitovane na NTV Studiju B, koje je pripremila Branka Mihajlovic.

3097. Sarajlije vise vide // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 11.

Posledica trogodisnje opsade Sarajeva je i nemogucnost dobijanja istinskih informacija. Zato je odlazak Grupe »Ziveti u Sarajevu« u Sarajevo propracen prilozima »iz prve ruke« i u medijskom pogledu dogadjaj od velikog znacaja.

3098. Sta proba BK telekom // God. 7, br. 109-110(1-28.2), str. 19.

Vec u fazi tehnicke probe BK telekom stavlja do znanja TV-gledaocima da ce ih »pazljivom« selekcijom »sacuvati« od iskusenja drukcije istine u slici i reci.

3099. In memoriam : (Radivoje Lola Djukic) // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 31.

Akrostih oprostajne pesme Miodraga Zupanca od Lole Djukica glasi: JUGOSLOVEN UJDI!

3100. Intelektualno dzeparenje Jovana Raskovica // God. 7, br. 116(16-31.5), str. 17-18.

Iz: Smrt crvenog fice, Ivo Zanic, Studio grafickih izdanja, Zagreb 1993. Povodom vidovdanske besede Jovana Raskovica u kojoj je misli ruskog filozofa Berdjajeva o sudbini Jevreja »prilagodio« srpskom narodu – u svrhu svoje dnevne politike, a nije bas sve razumeo.

3101. Povodom cetiri godine protesta protiv rata : (saopstenje) / il. Vladimir Verescagin. // God. 7, br. 125-126(1-31.10), str. 30.