O odbijanju sluzenja vojnog roka kao antimilitaristickom cinu.

1858. Zilavi militarizam : ratno okruzenje i njegove posledice // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 24.

Militarizam i glorifikacija vojske prozimali su sve sfere drustva i zivota u bivsoj Jugoslaviji.

1859. Zene se suprotstavljaju nasilju : Autonomni zenski centar protiv seksualnog nasilja, Tirsova 5a Beograd; tel: 011/645-328 // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 8.

Autonomni zenski centar protiv seksualnog nasilja pokrenuo je razlicite aktivnosti u cilju zastite zena i njihovog prava. Ove aktivnosti obuhvataju – od prevencije nasilja nad devojcicama, preko savetovanja i samopomoci, pa sve do SOS telefona za zene zrtve nasilja.

1860. Cijoj kulturi pripada cuprija na Drini? // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 24-25.

Cist kulturni identitet za kojim ceznu nacionalisti ne postoji. Multikulturalnost se moze spreciti samo zabranama, progonima, obmanama, a ponekad i grubom silom.

1861. Crkva i drzava // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 13.

Prilog okruglom stolu na temu »Ucenja glavnih religija centralne i istocne Evrope o etnicitetu i njihov uticaj na medjuetnicke odnose«, Maribor, 1-2. decembar 1994. Autor prati istorijski razvoj odnosa Crkve i drzave, glavnih institucija u Zapadnoj Evropi.

1862. Beskrajna prica // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 27.

O masovnoj kulturi kica koju formira drzava, odnosno jedna partija koja ovim prostorima nekontrolisano vlada.

1863. Krocenje duhovnog // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 28-29.

Na primerima Beograda i Panceva vidi se kako ideolosko nasilje stvara jedan antikulturni prostor, potpuno unistava svaki kvalitet i temeljno razgradjuje sve vrednosti.

1864. Pricinilo se // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 30.

Pesma.

1865. Ne Kozara, opet – dve Kozare // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 15.

1866. Ponovo »Ne Kozara, opet – dve Kozare« // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 30.

Nastavak polemike izmedju Dimitrija Bajalice i Radomira Banjca povodom objavljivanja knjige Dragana Kolundzije Kozara opet.

1867. Lijepa vakta ko obraza nema // God. 6, br. 86(15-28.02), str. 31.

Gradjanski ratovi na prostorima bivse Jugoslavije, kao posledica politike rezima, izmedju ostalog vode i ka sigurnoj bedi i gladi.

1868. Medijska kampanja protiv Sandzaka // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 10.

U brizljivo stvoren mozaik o satanizovanom Sandzaku uvrstavaju se opet, po vec oprobanom obrascu, samo oni segmenti koji odgovaraju unapred zamisljenoj slici.

1869. Ne Kozara opet – dve Kozare // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 31.

Polemika autora sa Dimitrijem Bajalicom povodom zbirke pesama Dragana Kolundzije Kozara opet.

1870. BARIKADE // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 26.

Iz: Vreme, 16. 03. 1992.

Mitinzima, mirotvornim koncertima, marsevima golorukih ljudi Sarajlije se brane protiv nebrojenih barikada koje dele njihov grad. Tu se uvek nadje mesto i za poneku anegdotu.

1871. BEOGRADE, probudi se... : iz beleznice Dragana Banjca // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 7.

Pod P. S. stihovi pesme Kemala Montena.

Dva reporterska izvestaja iz ratom zahvacenog Sarajeva.

Hitlerizam i Versaj : nacionalna histerija / prevela Drinka Gojkovic ; il. Slobodan Vilcek Vili. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 28-29.

Odlomak iz knjige Die Deutsche Hysterie, 1991.

1873. Urbanitet kao ratni plen // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 25-26.

Ovaj rat, za razliku od svih modernih ratova, vodi se protiv gradova. U prakticnom smislu unistavaju se nukleusi koji su svojim sadrzajem i geografskim polozajem pretili da i dalje sire uverenje o potrebi otvorenosti, dijaloga i komunikacije.

1874. Dragi kolega Popov // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 30.

Pismo.

1875. Reviji »Danas« : povodom teksta pod naslovom »Nisam Srbin jer se stidim«, objavljenog u tjedniku »Danas«, od 12. travnja 1994. ; str. 36-38 // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 30.

Pismo Bogdana Bogdanovica glavnom i odgovornom uredniku Republike o intervjuu u Danasu, koji nikad nije dao.

1876. Diskriminacija kao nasledje : Makedonija // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 11.

Diskriminacija etnickih manjina, pre svega u obrazovanju i zaposljavanju, osnovni je problem ostvarivanja ljudskih prava u Makedoniji, saopstio je Helsinki Watch.

1877. Konacno, novo udruzenje novinara Srbije // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 9.

26. marta 1994. osnovano je Nezavisno udruzenje novinara Srbije koje ce imati za cilj slobodan protok informacija, suprotstavljanje monopolizmu informacija i zloupotrebi medija od strane vlasti, politickih stranaka ili ekonomskih centara moci.

1878. Zivot do bola : Borka Pavicevic: »Moda«, u izdanju Beogradskog kruga / il. George Gros. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 30.

1879. Cena rata // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 29-30.

1880. Iznevereni partner : sta se desava u metalskom kompleksu // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 15.

1881. Kovertirana statistika : nalicje rata // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 20.

Savezno ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj obelodanilo je cifre o steti nastaloj uvodjenjem sankcija SRJ.

1882. Krajina, rezerve i ostala cuda // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 13.

1883. Viskovi u zemlji oskudice : beda i bunt // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 25.

O socijalnom delu antiinflacionog programa od kojeg se ocekuje da pruzi »podrsku programu ekonomske stabilizacije i strukturnog prilagodjavanja«.

1884. Vlast merka slamarice : super dinar – moneta za obracun sa gradjanima // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 26.

1885. Zongliranje na trapezu // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 12.

Sve je vise onih koji ne veruju u nov investicioni ciklus i novo zaposljavanje i sve je vise onih koji veruju u porast cena i inflaciju.

1886. Jezik i nacionalizam u Jugoslaviji // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 19-20.

O odnosu jezika i nacionalizma u Jugoslaviji pred njen raspad i, delimicno, u njenim delovima posle toga.

1887. Sarajevo – grad koji odbija da umre : »Vreme« o ratu u Bosni / il. Marija Dragojlovic. // God. 6, br. 93(1-15.7), str. 25-27.

Sta je sve casopis Vreme pisao o ratnim stradanjima Sarajeva. Ispovesti, svedocenja, zapisi onih koji su na nisanu agresorskih snajpera i granata, cije su kuce srusene, a rodjaci, prijatelji, sugradjani izlozeni smrti i patnji dobili su prostor u Vremenu.

1888. Urednistvu »Republike« // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 25.

Novinarka Borbe Natka Buturovic o Husi Crnovrsaninu.

Borba za duhovno bratstvo // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 19.

Odlomak iz dela Stefana Cvajga Jucerasnji svet – Secanja jednog Evropejca, Matica srpska, 1952.

1890. Rusi su dosli // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 2.

1891. Pojedinac i drzava : drzavljanstvo // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 13-14.

O drzavljanstvu kao pravnoj kategoriji i problemima koji nastaju kod raspada drzava koje su sa stanovista drzavljanstva decenijama funkcionisale bez vecih problema.

1892. Beograd – Tuzla tamo i ovamo 4040 km / il. iz Fliegende Blatter. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 19-20.

Gral ubiva azdahu : nova srpska desnica, ili prica o aristokratizaciji militarizma // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 24-27.

1894. Odbijanje (Le Refus) : beleska o jednom susretu u Zenevi // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 11.

1895. Reinkarnacija vodja i protivnika : vreme i prostor u savremenoj politickoj mitologiji // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 8-10.

1896. Zene za zene // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 28.

Dat je prikaz knjige Zene za zene, odnosno vanrednog Biltena SOS telefona za zene.

1897. Srbi i Hrvati: kolika je stvarna opterecenost istorijom // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 23-24.

Kompleksnost odnosa Srba i Hrvata namece objektivnu analizu istorijskih odnosa.

1898. Varvarstvo, krdo i pastir : poraz misljenja // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 23-24.

Francuski filozof A. Finkelkrot konstatuje »poraz misljenja« u nasem vremenu u kojem se »zivot sa misljenjem« lagano povlaci pred varvarstvom, pred fanatizmom i infantilnoscu.

1899. DE profundis // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 28.

Prica. Povodom pisma Atanasija, episkopa zahumsko-hercegovackog, Bozidaru Vucurevicu, predsedniku opstine Trebinje, sto je dao dozvolu adventistima da »sire propagandu« na tlu Trebinja.

1900. DEKLARACIJA o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu / gradjani Sarajeva. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 24.

Deklaracija gradjana Sarajeva o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu zasnovana na postovanju opste deklaracije o pravima coveka i povelji UN.

1901. Okrenimo se buducnosti / il. Dragan Jovanovic--Giovanni. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 11.

O znacaju mas-medija, koje svi totalitarni rezimi, ne stedeci materijalna i ljudska sredstva, nastoje da drze pod svojom kontrolom.

1902. Predlog deklaracije Demokratske stranke // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 14.

1903. Demokratija kao preduslov mira : Internacionalni okrugli sto o demokratskom razvoju i miru u bivsoj Jugoslaviji – Budimpesta, kraj septembra 1994. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 10-11.

1904. Od opake rijeci do delikta // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 4.

Govor mrznje ili mrznjom podstrekivana rec u sredstvima javnog informisanja otvara mnoga pitanja o ulozi govora mrznje u nastanku oruzanih sukoba i odgovornosti onog ko se takvim govorom sluzi.

1906. Logika utakmice u rodoljublju : imaju li stranke u Srbiji programe / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 19-20.

Dok SPS vesto zonglira izmedju pobornika rata i mira, opozicija ide za vladajucom strankom i oponasa je gde moze i gde ne moze. Svaka stranka pokusava da nametne svog lidera, ali nijedan od njih nema dominantne osobine Milosevica: zagonetnog i nepogresivog vojskovodje i mirotvorca, kapitaliste i socijaliste.

1907. Obrazac rodoljubivog i mirotvornog govora // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 4.

Autor daje model govora napisan u ime imaginarne drzave »Omega«, a koji se, uz sasvim male izmene i u interesu medjunarodnog mira i saradnje, moze odrzati u ime svakog naroda na svetu.

1908. Srpska ljubav i mrznja prema Evropi // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 5-6.

Strah od »Zapada«, Evrope i modernoga je strah od politicke anonimnosti pravog gradjanskog drustva. Lako je biti protiv Evrope ako se ona ne shvata kao ideal nego kao njena cesto ruzna istorija i kao mesto gde su pored najvelicanstvenijih nastajale i najopasnije ideje.

1909. Cerecenje trudne Evrope : Sarajevo kao metafora zla // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 5-6.

Mrznja narucena sa raznih strana i postavljena na visok presto, bolest je koju personifikuje BiH, a iznad svega Sarajevo. Sarajevo je vec pojam sa negativnim predznakom, simbol neke samonikle, specificne bolesti koja se hrani sopstvenim organizmom i stoga treba sacekati da se ta gozba prirodno zavrsi, bez ikakvog uticaja spolja.

1910. DNEVNIK ubica : ispovest prosjakinje ispred Jugoslovenskog dramskog pozorista / ispovest pribelezila Olivija Rusovac. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 22.

Emitovano u emisiji »Doba razuma«. Gradjanski rat u Hrvatskoj doneo je Srbima izbeglicama smrt, beskucnistvo, glad.

1911. Teret pristrasnosti // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 2.

Ima mnogo razloga da se medjunarodnoj zajednici upute kriticke primedbe na racun njenog angazmana u pojedinim fazama jugoslovenske drame. Bez jednakog tretmana svih strana, i maksimalne nepristrasnosti, ne moze se uspostaviti poverenje kod svih aktera u sukobu.

1912. DRAGA moja N. : Trebinje, 22. 08. 1994. g. / M. // God. 6, br. 106(16-30.12), str. 24.

Pismo.

Pismo citalaca iz sela Zavidinci.

1914. DRAGE Sarajlije / Beogradjani okupljeni u Domu omladine na skupu Beogradskog kruga, posvecenom godisnjici rata u Bosni i Hercegovini. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 18.

Pismo Beogradjana Sarajlijama povodom dvogodisnjice rata u Bosni i Hercegovini.

1915. Pravoslavni Iran // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 29.

O nekim clanovima Sinoda Srpske pravoslavne crkve, koji pre lice na ratni stab osvajacke vojske, nego na Sinod hriscanske crkve. Objavljeno i u: Srpska rec, br. 105, 29. 08. 1994.

1916. DVANAEST neustrasivih : milicija trenira strogocu / S. P. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 8.

Nezavisni sindikat radnika milicije nije 28. februara 1994. uspeo cak ni da odrzi svoju osnivacku skupstinu, jer je zabljacki Ustav propisao da »profesionalni pripadnici Vojske i policije SRJ nemaju pravo na sindikalno organizovanje«.

1917. Na Titovom putu / il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 9.

Iz: Arkzin, fanzin Antiratne kampanje Hrvatske, god. 3, br. 7 (1993). Koliko puta mora biti nekaznjeno prekrsen neki pravni sistem pa da zakljucimo da on nije pravni – da ne stiti prava drzavljana? Gde god da je ta granica, ono sto se dogadjalo i dogadja se u Hrvatskoj davno ju je preslo.

1918. Nerealnost nacionalnih fanatika // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 31.

Zahvaljujuci nacionalnim koncepcijama i izvrsiocima odrzavanja stare jednopartijske Jugoslavije Srbi, Hrvati i Muslimani dospeli su medjusobno u besmislen zaplet. Sada ih od »nacionalnih koncepcija« cuvaju strani vojnici.

1919. Bosna i novi svetski poredak // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 13-14.

Propast komunizma stvorila je u Bosni, kao i u drugim delovima bivse Jugoslavije, institucionalni vakuum. Bosanci su se okrenuli svako svojoj nacionalnoj grupi, verujuci da samo njenim jacanjem mogu da obezbede svoja prava, ocuvaju zivot i svojinu.

1920. Beda utopije : lice i nalicje slovenofilske ideje / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 29-30.

Nova srpska desnica svoje ideje zasniva na slovenofilstvu. Kakav su odnos prema ideji slovenofilstva imali Tolstoj, Berdjajev, Solzenjicin, Simanov.

1921. Borba za treci Rim // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 11-12.

Legende nekada predstavljaju prepreku u komunikaciji sa modernim svetom. Izjave da nam »sve zlo dolazi sa Zapada«, da je Srbima »demokratija donela ropstvo« samo formiraju svest generacija o »svom izabranistvu«. U toj bici za treci Rim nasla se i Crkva koja, i pored svoje konzervativnosti, ne bi smela da bude zatvorena pred imperativima novog vremena.

1922. Frak i bic : tri zapisa o prirodi ruskog i srpskog slovenofilstva // God. 6, br. 90(16-30.04), str. 28-29.

O ideji slovenofilstva u Rusiji i Srbiji, u delima K. Leontjeva.

1923. Legenda o trulom Zapadu : ideoloski koreni srpske i ruske nove desnice // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 28-30.

Slovenofilska ideja o tome da Rusija nije obicna drzava, da su slovenski narodi »izabrani«, da su to »nebeski narodi« ozivljava i danas, i u Rusiji i kod nas.

1924. Mesijanizam i misijanizam / il. George Gros. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 11-12.

Ako se mesijanizam shvata po »nacionalnom kljucu«, on se onda svodi na misijanizam jednog naroda, jedne nacije i postaje jasno prepoznatljiva imperijalna ideja koja kod malih naroda dobija nakazne razmere.

1925. Osumnjiceni duh zakona : povodom susreta pravoslavnih ideologa // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 27-28.

U Beogradu je odrzan medjunarodni Sabor kultura istocnohriscanskih naroda. Razmisljanja su se uglavnom fokusirala na dobro poznate floskule o »trulom Zapadu« i ruskoj pravoslavnoj misiji.

1926. Koale i koalicije // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 8.

Analiza politicke moci i vlasti Slobodana Milosevica. Danas on nije jak onoliko koliko se misli, ali nije spreman ni da sa nekim podeli vlast. Medjunarodna zajednica ga prihvata kao »jakog coveka Srbije«, kao nuzno zlo.

1927. Moze li se pacifikovati armija : kakva iskusenja vrebaju novu politiku Beograda prema Palama / il. Dragan Zivancevic. / God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 17.

1928. RTS : »istina« o zalivskom ratu // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 12.

O pokusaju RTS-a da, emitujuci emisiju »Iracka prica – vise od rata«, iskoristi masakr nad civilima u Iraku za promociju sopstvene istinoljubivosti, i dokaz o korumpiranosti svetskih medija.

1929. Ruanda u Kladusi : trgovina ljudskom mukom // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 18.

Najmanje 20 000 izbeglica pobeglo je iz Kladuse 21. avgusta 1994, neposredno pred ulazak trupa 5. korpusa bosanske armije. Iako zive na delu puta dugom 3 km i sirokom 4 m, okruzeni minskim poljima i neeksplodiranim granatama, izbeglice odbijaju da se vrate u svoj grad.

1930. Zurnalizam u devetom krugu // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 8.

Nezavisni mediji ne mogu ocekivati finansijsku podrsku pre no sto jasno formulisu uredjivacke principe i zaustave profesionalnu stagnaciju. Tada ce biti svejedno ko je njen davalac, pod uslovom da mu je motiv podrska postojecoj uredjivackoj politici, a ne njeno ruiniranje.

1931. Fasizam / il. Ivanka Mesner // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 26.

Novi talas politickog terorizma siri se Hrvatskom sasvim otvoreno, pred licem cele zemlje. Premlacivanja, nasilne delozacije samo su neki od SA (Sturmabteilung) metoda, koje podsecaju na metode koje su u Nemackoj 1931–1932. pripremile dolazak nacizma na vlast.

1932. Drage nase kolege... : strajkackom odboru sindikata livaca / Zene F.O.B.-a. // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 3.

Koleginice iz F.O.B.-a salju pismo podrske strajkackom Odboru sindikata livaca IMT-a.

1933. Fond za humanitarno pravo // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 8.

Oglas.

1934. Medjunarodno pravo – iluzije i stvarnost : Butros Gali, generalni sekretar Ujedinjenih nacija o ulozi medjunarodnog prava u savremenom svetu / preveo i priredio M. S. ; il. Slobodan Vilcek Vili. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 3-4.

Izvod iz izlaganja Butrosa Galija na otvaranju 66. zasedanja Instituta za medjunarodno pravo, odrzanog u Milanu septembra 1993.

1935. Bratstvo od sto hiljada maraka : zasto su se razisli novinari »Novog Pancevca« i vlasnik lista / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 20.

O razlozima razilazenja jednog broja novinara i vlasnika lista Novi Pancevac.

1936. »Contra bellum« // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 22.

Pancevacka mirovna organizacija Pokret za mir pokretac je mnogobrojnih mirovnih akcija. Jedna od njih je izdavanje glasila Pokreta za mir pod naslovom Contra bellum, koje izlazi jednom mesecno u vidu specijalnog dodatka Novom Pancevcu. Tu su i drugi projekti: »Umetnost za mir«, »Humanitarne akcije«, »Vojvodjanska mirovna mreza«, »Prigovor savesti«, »Skola bez nasilja«.

1937. Mediji u Pancevu / il. Dragan Jovanovic-Giovanni. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 12.

O trenutnim desavanjima u pancevackim medijima (Radio Pancevo i Pancevac), koji pokusavaju da se odbrane od samovolje lokalnih vlasti i nezakonite svojinske transformacije.

1938. Neke pouke izbora 1993. : uspostavljeni cetvoropartijski sistem, u kojem nijedna partija nema apsolutnu vecinu, zahteva i promenu »paradigme vladanja« // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 9-10.

O dobitnicima i gubitnicima na izborima 1993.

1939. Gde traziti korene agresivnog nacionalizma u bivsoj Jugoslaviji / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 27-28.

Osvrt na »Tri talasa nacionalizma u Hrvatskoj«, dr V. Pusic, Republika br.105, 1994. Vesna Pusic zaboravlja da je nacionalizam u delovima bivse Jugoslavije podsticaj koji je dosao od politicke elite i njihovih celnika i od strane nacionalisticke propagande mas-medija.

1940. Izdanci opakog korena : nacionalizam, sovinizam i rasizam kao konzervativne ideologije // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 19.

Rasplamsavanje agresivnog i militantnog nacionalizma i sovinizma vidljivo je ne samo na tlu bivse Jugoslavije, vec i u drugim delovima Evrope. Protiv njega se ne moze boriti samo propagandom, vec i sirenjem osnovnih vrednosti moderne civilizacije koje povezuju ljude i omogucavaju tolerantnu komunikaciju.

1941. Kako postati gradjanin : udruzivanje gradjana u funkciji demokratizacije drustva // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 21-22.

Demokratija, koja nije sama sebi svrha, omogucava organizovanje raznolikih formi individualne i grupne inicijative i omogucava udruzivanje ljudi na razlicite nacine u cilju sirenja uticaja gradjana na institucije javnog zivota. Od takvih pretpostavki poslo je i Udruzenje gradjana za socijalnu demokratiju.

1942. Stranputice levice // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 22.

Intervju. Deo razgovora sa Zagorkom Golubovic koji je preuzet iz emisije »Doba razuma«.

1943. Gradjanski savez o putevima resavanja »jugoslovenske krize« / Odbor GSS za medjunarodne odnose ; foto Ivo Eterovic. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 13-15.

Predlog Odbora GSS o resavanju jugoslovenske krize.

Vesna Pesic i Zarko Korac posetili su radnike IMT-a, koji zbog otpustanja posle prinudnih odmora strajkuju gladju, i u razgovoru sa radnicima izrazili odredjene stavove.

1945. Saopstenje za javnost / Marija Obradovic. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 11.

Saopstenje GSS u vezi iskljucivanja nezavisnih sindikata iz procesa sporazumevanja o cemu svedoci »Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama opsteg kolektivnog ugovora« zakljucen izmedju Veca Saveza sindikata Srbje, Privredne komore Srbije i Vlade Republike Srbije.

1947. Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, gdinu Butros Butros Galiju / Nebojsa Popov. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 16.

Pismo generalnom sekretaru UN sa molbom za podrsku oko realizacije puta u Sarajevo radi uspostavljanja komunikacija sa Sarajlijama sto bi predstavljalo put ka otvaranju mira.

1948. Hocemo neposrednu komunikaciju sa Sarajlijama / Nebojsa Popov. // God. 6, br. 89(01-15.04), str. 17.

Na poziv Srpskog konsultativnog vijeca na skupstinu zakazanu za 27. mart 20 clanova Grupe sprema se za odlazak u Sarajevo.

1949. I dalje hocemo u Sarajevo / Nebojsa Popov. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 17.

Beogradska Grupa »Ziveti u Sarajevu« sprema se za skupstinu u Sarajevu koja je zakazana za 27. mart, a na kojoj ce se naci intelektualci iz Beograda i Sarajeva.

1950. Mir za Bosnu – spas i za nas // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 2.

U poredjenju sa strahotama u Bosni 1994, Orvelova 1984. izgleda manje stravicna. Grupa »Ziveti u Sarajevu« apeluje na gradjane Sarajeva i Beograda da pokazu politicku volju za mirom.

1951. Postovani gospodine // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 11.

Pismo Grupe »Ziveti u Sarajevu« gdinu Vladislavu Guerassevu, UNPROFOR. Povodom poziva Srpskog gradjanskog vijeca Grupi »Ziveti u Sarajevu«, ponovna molba Grupe »Ziveti u Sarajevu« UNPROFOR-u za dobijanje dozvole za boravak u Sarajevu.

1952. Postovani gospodine Pejanovicu / Nebojsa Popov. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 11.

Pismo Grupe »Ziveti u Sarajevu« Srpskom gradjanskom vijecu. Odgovor na poziv Srpskom gradjanskom vijecu za razgovore u Sarajevu zakazane za 7-8. maj 1994. i predlog programa razgovora.

1953. Sarajevo obnavlja zivot / Nebojsa Popov. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 2.

Na poziv Srpskog gradjanskog vijeca BiH beogradska Grupa »Ziveti u Sarajevu« vodila je u Sarajevu razgovore o uzrocima i posledicama rata i obnavljanju normalnog zivota. Razgovorima su prisustvovali i istaknuti funkcioneri BiH kao i predstavnici nekoliko stranaka.

1954. (Srpsko gradjansko vijece pozvalo nas je...) / Nebojsa Popov. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 30.

Pismo Nebojse Popova u ime Grupe gospodinu Vladislavu Guerassevu, UNPROFOR, da im obezbedi dozvolu za let od Beograda do Sarajeva, i boravak u Sarajevu sto bi im omogucilo saradnju i razgovore sa Srpskim gradjanskim vijecem.

1955. (Zahvaljujemo vam na pozivu...) / Nebojsa Popov. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 30.

Pismo. Odgovor Grupe »Ziveti u Sarajevu« na poziv Srpskog gradjanskog vijeca od 07. 04. 1994.

1956. Druga strana rata // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 22-23.

U nastalim ratnim okolnostima u BiH, nazalost, nisu retki slucajevi da se u ime humanosti odvija proces tzv. usmerene humanitarnosti, koji je uslovljen interesima enormnih grupacija profesionalnih izvrsitelja podloznih drzavnim, politickim, vojnim, verskim, ideoloskim, ekonomskim i drugim kriterijumima.

Tuzni usud sluganstva / il. George Gros. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 28-29.

Odlomak iz studije »Iscitavajuci ponovo Krlezu«, koju je Republici iz Milana poslao sarajevski knjizevnik Aziz Hadzihasanovic. Kako kaze pisac »ludilo bratoubilastva se nastavlja bez predaha i mjere«.

1958. Zasto je od sest puteva raspada Jugoslavije izabran krvavi put razlaza / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 18.

Sticajem dramaticnih unutrasnjih zbivanja, i istih takvih promena u medjunarodnim odnosima, Jugoslavija se nasla na raskrsnici na kojoj nije mogla ostati, a sa koje je vodilo sest puteva. Odabran je onaj najgori, put krvavog rata.

1959. Meka represija : stanje u medijima // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 10-11.

U ime ostvarenja zeljenog politickog cilja i ocuvanja monopola vlasti, mas-mediji u Srbiji su, kao najmocnije sredstvo manipulacije javnim mnenjem, pod stalnom paskom aktuelnog rezima. Rec je o striktnom nadzoru medija pod kontrolom rezima, odnosno pritiscima svih vrsta kojima su izlozeni mediji izvan neposredne drzavne kontrole.

1960. HRONOLOGIJA jednog susreta : kako je zasnovan Srpsko-hrvatski gradjanski dijalog, sta je cinjeno da bi se on nastavio, kako je zamisljen uzvratni susret u Beogradu, ko je pozvan // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 26-27.

1961. IDENTITET Evrope / il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 27-28.

Prikaz zakljucnog dela knjige Evropski kulturni identitet Branimira Stojkovica u kojem su obradjeni pojmovi identiteta i kulturnog identiteta, kulture i kulturne politike, nacije, regionalizma i pojma Evropljanin.

1962. Deca u zemlji Turobiji : ima cak i onih koji direktno poducavaju decu da mrze »one druge« zaboravljajuci da je mrznja destruktivno osecanje koje ce da razori, pre svega, decju dusu // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 23-24.

Uz ovo izdanje // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 26-27.

Odlomci iz predgovora i clanaka knjige Mihaila Ilica Politicki clanci u izdanju Izdavacke zadruge »Politika i drustvo«, Beograd, Izdavacke agencije »Draganic«, Beograd 1994.

1964. Cetvrta Jugoslavija? // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 20.

O skupu »Predlozi za novu zajednicu republika bivse Jugoslavije«, odrzanom u Subotici 16. i 17. decembra 1992. u organizaciji Open University i Fondacije za mir i resavanje kriza.

1965. Zasto »Oslobodjenje« // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 9.

Prvi broj Oslobodjenja izasao je 1943. Kao »zajednicko glasilo svih naroda u BiH« ovaj list je izlazio sve do 1992. godine. Sadasnje Oslobodjenje se stampa sa srpskim grbom u levom uglu i izdaju ga bosanski Srbi.

1966. ISTINA omedjena republickim granicama / S. P. ; il. A. Pavlic. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 11.

O uskracivanju akreditacija i proterivanju stranih novinara.

1967. Balkanska krcma : skupstinski zivot // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 7.

1968. Berza rada za otpustene novinare : akcija Fonda novinarske solidarnosti // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 13.

O delatnosti Fonda novinarske solidarnosti koji osniva berzu rada za posredovanje prilikom zaposljavanja novinara koji su zbog represije, ili iz drugih razloga, ostali bez posla.

1969. Bosanski gambit // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 14.

Dok predlog Kontakt grupe ima najvise izgleda da dovede do mira u BiH, Milosevic, koji je do sada srusio toliko svojih protivnika, prvi put je pokazao slabost, sto se vidi u njegovom obracunu sa Karadzicem. Time se bosanska kriza jos vise komplikuje.

1970. Cuvari apokalipse / foto Ivo Eterovic. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 1.

O zahtevu dvojice opozicionih lidera da Jugoslavija udje u rat u BiH, kao i o misljenju predsednika Republike Srbije da pod sankcijama mozemo da zivimo jos hiljadu godina.

1971. Hiljadu novih glasova : izlazak iz sivila // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 5.

Srpsko novinarstvo je definitivno izaslo iz visedecenijskog sivila. Ali, stalno osnivanje novih profesionalnih asocijacija i novih samostalnih medija namece sve aktuelnije pitanje: gde je danas i kuda ide nase nezavisno novinarstvo.

1972. Kupoprodaja dusa : strah i trepet ili: bezanje od stvarnosti // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 15-16.

O podelama koje su na srpskoj sceni nastale povodom mirovnog plana Kontakt grupe. Izjasnjavanje o sudbinskim pitanjima rata ili mira pretvoreno je u bespostedno nadmetanje Milosevica i Karadzica.

1973. Kupovanje nevinosti / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 23.

Dok Srbija polako nalazi zajednicki jezik sa svetom, o problemima se uglavnom cuti: o strahu od Karadzicevih drzavotvornih ambicija, paljanskoj ratnoj privredi i mafijaskoj hijerarhiji, ratnim zlocincima.

1974. Licitiranje drzave srpske : nacionalno savetovanje u Centru »Sava« / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 9-10.

1975. Mir stize u paketu? : rat u Bosni // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 22-24.

Rezultati mirovnih koraka za Bosnu su krajnje mrsavi, pa se i teziste diplomatskih aktivnosti sve vise prebacuje na Hrvatsku. Ukoliko se postigne resenje za polozaj Srba u Hrvatskoj, to bi, smatraju medjunarodni krugovi, prokrcilo put i za sporazum u BiH.

1976. Mit o nedodirljivosti : vojska u sivoj zoni / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 11.

Jedno jedino svojstvo ovdasnje armije, decenijama uporno negovano i nametano, odrzalo se i do danas, a to je mit o njenoj nepogresivosti, koji joj je omogucio da uvek bude van drustvene kontrole.

1977. Muzikanti i dertlije : novinarstvo na nizbrdici // God. 6, br. 100 (16-30.9), str. 9-12.

Povodom prevrata na TV Politika, gde je najureno staro rukovodstvo i postavljen ministar Ignjatovic. Autor analizira stanje u srpskom novinarstvu, nezavisnom i drzavnom.

1978. Na pragu trece zime / il. Pjer Krizanic. // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 19-22.

Rat u Bosni se ne smiruje, bosanski Srbi prete otkazivanjem gostoprimstva UNPROFOR-u, NATO trazi izvodjenje vazdusnih napada i bez odobrenja UN, Jugoslavija ne priznaje sud u Hagu, na surcinski aerodrom sleteo je prvi avion posle suspenzije sankcija.

1979. Neizvesnost // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 9.

O moralu koji vlada sadasnjom Srbijom.

1980. Obescascivanje parlamenta // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 10-11.

Svaki pokusaj da se konstituise nova Skupstina vladajuci SPS je koristio da neutralise opoziciju i svede je na bezopasnog konkurenta. Razilazenja u opoziciji (izbor predsednika Skupstine, potpredsednika, sekretara i dr.) nametnula su vec staro pitanje: mogu li oni uopste oko necega da se sloze.

1981. Ova Srbija // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 4.

Radnici IMT-a koji su u strajku govore o tome sta im je rezim u Srbiji dao, a sta uzeo.

1982. Pendrek parlamentarizam / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 1.

O parlamentarizmu u Skupstini Srbije, zasnovanom na policijskom pendreku, netoleranciji, skandalu.

1983. Politicki nadrealizam : skupstinsko odmeravanje // i Rasko Kovacevic. // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 7-10.

1984. Ponavljaci na popravnom // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 5.

Ponovno otvaranje kosovskog pitanja Srbiju vraca tamo gde je pre nekoliko godina pocela da sanja svoj nacionalisticki san. Ali, sada ce taj povratak biti opor, bez euforije i opsednutosti mitom.

1985. Sednica Saveta »Republike« // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 31.

Na sednici Saveta Republike 7. jula 1994. prihvacena je ostavka dotadasnjeg glavnog urednika Ljubise Rajica. Nebojsa Popov, dosadasnji odgovorni urednik, postao je i glavni.

1986. Svi Milosevicevi blefovi : Srbija danas i sutra // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 7.

Za poslednja dva meseca Miloseviceva ratna politika dramaticno je ruinirana. On dobro zna da svako novo verolomstvo prema medjunarodnoj zajednici moze da bude krajnje opasna stvar, i po njega i po sve nas.

1987. Sta se menja u birackom telu / il. Rasa Todosijevic. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 13.

Opozicija nije shvatila prestrojavanje birackog tela i ispustila je sansu da uveca broj svojih pristalica.

1988. Trece oko u glavi : izmice li Karadzic Milosevicu // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 9.

Sve izvesniji nesporazum sa Karadzicem baca Milosevica u teska iskusenja: vladati dalje pomocu laznog parlamentarizma ili se otvoreno osloniti na vojsku, policiju i administraciju.

1989. Visi interes // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 29.

Predsednik SRJ Zoran Lilic krsenje zakona opravdava visim nacionalnim interesima.

1990. Za SRJ popustanje, za RS pritezanje : rat u Bosni / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 10-13.

I posle dve najnovije rezolucije Saveta bezbednosti od 24. septembra 1994, o delimicnoj suspenziji sankcija SRJ i poostravanju sankcija prema RS, veliko je pitanje kako ce se razvijati prilike u Bosni, a i u samoj Srbiji. Republika daje odjeke ovih rezolucija u zemlji i svetu.

1991. JEZIVI eksperiment : »Bosnien und Europa. Die Ethnisierung der Gesellschaft«. Fisher Taschenbuch Verlag, Frankfurt a/M 1994. (206 str) / V. M. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 30.

Na ovogodisnjem sajmu knjiga u Frankfurtu pod naslovom Bosna i Evropa. Etnizacija drustva pojavio se zbornik sa radovima 13 autora iz Zapadne Evrope, Srbije, Hrvatske i Bosne. U ovom zborniku razmatra se slozeni proces nacionalisticke transformacije drustva u BiH.

1992. Led vruce jeseni // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 3-4.

O losoj ekonomskoj situaciji u Srbiji, placenim odsustvima koja imaju velike sanse da prerastu u otkaze, neuspelim sindikalnim pregovorima.

1993. Jedna zrtva, dva neprijatelja // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 11.

Ideja o podeli BiH seze dublje u istoriju. Najnoviji dogadjaji samo su oziveli tu ideju, koja je pocela da se ostvaruje 1991. u Karadjordjevu, na sastanku Tudjmana i Milosevica. Sada medjunarodna zajednica vrsi pritisak na sve tri zaracene strane da pristanu na celovitu BiH, na kantonalnoj osnovi.

1994. Koliko istina staje u novine // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 10-11.

Analiza tekstova koji su povodom februarskog ultimatuma NATO-a srpskoj vojsci u Bosni izasli u beogradskim glasilima, cetiri dnevna lista i dva nedeljnika.

1995. Patriotizam u patikama : fondacije // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 12.

O delatnosti Soros fondacije ciji je cilj pomaganje mladih naucnika i kulturnih poslenika, ali, u sadasnje vreme, i humanitarna pomoc. Vlast je svim silama krenula na ovu fondaciju, inace jedinu medjunarodnu privatnu fondaciju u Jugoslaviji.

1996. Pisac ratni plen / il. Slobodan Vilcek Vili. / God. 6, br. 91(1-15.5), str. 23.

Svrha skupa o »hrvatskim nobelovcima«, koji je zakazan u Zagrebu, ima za cilj da se obrade dela Lavoslava Ruzicke i Vladimira Preloga, kao i Ive Andrica »unatoc njegovoj upitnoj nacionalnoj opredjeljenosti«.

1997. Drzavni ili kulturni krug : Rusija: razlike izmedju Danilevskog i Spenglera / il. Dragan Jovanovic-Giovanni. // God. 6, br. 86(15-28.02), str. 30-31.

Polazeci od Spenglerove ideje da sledeci milenijum pripada Rusiji autor analizira razlike u idejama Spenglera i Danilevskog.

1998. KADA se racuni ugase / ispovest svoga druga pribelezio je Aleksandar Djordjevic. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 22.

Dvadesetsedmogodisnjem mladicu, koji se sa ratista u Slavoniji vratio kao ivalid, ceo zivot se promenio.

1999. Bastovan gorkih plodova // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 27.

Delatnost mnogobrojnih novinarskih sindikalnih udruzenja, bilo drzavnih bilo nezavisnih, svodi se, uglavnom, na pravodobna saopstenja o slobodi stampe.

2000. Beograd – Rim (via Knin) : more Jadranskog mora / il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 13-14.

O eventualnim zahtevima Italije da joj se vrate Istra i Dalmacija i o tome sta ce se desiti ako se Jugoslavija raspadne. Pitanje je kako pravicno podeliti ono sto je tudje.

2001. Besmrtna »1984« // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 11-12.

Pri Uredu predsednika Republike Hrvatske u avgustu 1993. sacinjen je dokument o osnivanju »Odjela za medijsko planiranje«. Alibi za formiranje jedne ovakve institucije je: »Agresor koji medijski ne izgubi rat dobiva ga politicki i vojno«. A glavni geopoliticki protivnik Hrvatske jeste Srbija.

2002. Po ugledu na proslost : privreda // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 11.

Avramovic obecava izmozdenoj privredi »nov investicioni ciklus«, a omrsavelom stanovnistvu »narodni zajam«.

2003. Rat nije kriv za sve // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 12.

Saznanja Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj i sugestije sta na tom polju treba uciniti.

2004. Za Hrvatsku – svi, a protiv svih // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 6-7.

Dok u hrvatskom Saboru opozicione stranke oponiraju jedna drugoj, turisticka sezona belezi krajnje skromne rezultate. Mladi hrle na novopokrenute hrvatske studije, a kroatocentrizam se prostire od sporta do Svetske organizacije.

2005. Zivot off // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 31.

O Drugom cetinjskom bijenalu pod nazivom »Sjutra, kakva zastava«.

Odlomak iz knjige Eliasa Canettia Masa i moc o samounistenju plemena Ksosa, koje je, verujuci laznim obecanjima nepoznatih proroka o divnoj buducnosti, unistilo sve ono od cega je zivelo i na taj nacin unistilo samo sebe.

2007. Kucan vs. Jansa : Slovenija izmedju pravne drzave i populizma // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 12.

Jansa kao lider slovenacke opozicije, koju pre svega cine ekstremni nacionalisti i krajnja desnica, odlucio se za tajne sluzbe, prisluskivanja, pracenje politicara i novinara. Kucan igra legalno, iako ponekad i malo podmuklo.

2008. KO CE radnike da tesi? : talas novembarskih strajkova ponovo namece pitanje – ima li program ekonomskog oporavka alternativu / S. P. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 9-10.

Talas strajkova koji je tokom novembra zapljuskivao industrijski kompleks Beograda zavrsen je klasicno – podelom plata. Avramovicev optimizam sve je manje uverljiv, kao i podaci o ekspanziji ekonomije.

2009. KO JE koga izigrao // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 12-13.

Posle zucne rasprave poslanici Narodne skupstine Republike Srbije usvojili su 26. avgusta 1994. Deklaraciju o mirovnom planu Kontakt grupe za BiH, a koju je predlozila Vlada Republike Srbije.

2010. Izjava // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 6.

Podaci o autoru preuzeti iz teksta. Pod pokroviteljstvom UNESCO-a i Drzavnog saveta za kantone Zeneve odrzana je konferencija o pitanjima resavanja ratne krize na prostorima bivse Jugoslavije i doneti su odredjeni zakljucci.

2011. KONGRES za – odstrel / S. P. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 8.

O zloupotrebi sindikalnih skupova u politicke svrhe.

2012. Avangardnost i pomirenje // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 21.

Princip avangardnosti je princip neprijateljstva cije vladanje izaziva stanje latentnog gradjanskog rata, za razliku od principa pomirenja koji je karakteristican za demokratska drustva.

2013. Oslobodjenje od straha : praznik antifasizma // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 25.

Antifasisticki otpor, koji je utemeljen u danasnju Evropu, treba prihvatiti izvan nekadasnjih ideoloskih obrazaca, sa postovanjem, zaljenjem zrtava i svega loseg, ali i sa ponosom. Praznik otpora protiv nacifasizma je zaista praznik!

2014. Postmoderna politika sredine // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 25.

Postmoderna politika utemeljena je na saznanju da je ravnoteza svih podrucja bivstvovanja najoptimalniji nacin covekovog zivota i prezivljavanja.

2015. Svedocenje jednog vojnika / il. Vuk Cosic. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 21-22.

Jedno svedocanstvo o ratnim sukobima u Hrvatskoj.

2016. Protivzakonita valorizacija prekrsajnih kazni / i Stevan Lilic. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 8.

O najnovijoj Uredbi o valorizaciji i iskazivanju novcanih kazni za prekrsaje, kojom je Savezna vlada nacinila teze povrede ustavnosti i zakonitosti.

2017. Vlada nacionalnog jedinstva / i Stevan Lilic. // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 11.

Vlada nacionalnog jedinstva sastavljena od licnosti koje uzivaju opste poverenje bila bi vise nego razumno resenje posle tri godine potpune dominacije socijalisticke vlade (medjunarodna izolacija, raspad privrednog i monetarnog sistema, nezaposlenost...).

2018. Osvajanje autonomije : »Slobodna stampa na Balkanu« – seminar u Temisvaru // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 13-14.

2019. Gasenje sumskih pozara // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 2.

Delimicna suspenzija sankcija od strane medjunarodne zajednice nikako ne znaci podrzavanje dosadasnje politike predsednika Milosevica, vec podsticanje zaokreta koji je u toj politici ucinjen. Ucinjenim zokretom Jugoslavija je napravila tek prvi korak na medjunarodnoj sceni i, ako zeli tamo i da ostane, morace da se ponasa mnogo kooperativnije.

2020. Jedna obicna sarajevska prica / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 30.

Jedna obicna sarajevska prica o poznatom glumcu Miodragu-Mikiju Trifunovu i njegovoj zabrinutoj majci koja zivi u Banatu i koja o sinu dugo nista nije cula.

2021. Svi posteni – a para nema : prilikom konstituisanja anketnog odbora // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 1.

2022. Slika kolektivnog grijeha : jednakost suza nad Sarajevom // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 5.

Esej o ratnom Sarajevu. Sarajevo treba shvatiti kao simbolican prikaz onoga sto smo jedni drugima cinili ili bili spremni da ucinimo, ono je slika kolektivnog greha koji se utiskuje u gen naroda. Nasa pokolenja nikako nece moci da shvate ni oproste sto ga nismo zastitili.

2023. Povelja o zemlji Bosni // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 18-20.

Predlog Kruga 99, koji cine pripadnici svih naroda u BiH, za principe zajednickog zivota u multinacionalnoj zajednici.

2024. Ipak ih sve volim : pismo iz izbeglistva // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 22.

Iz: Ludus, br. 14, 05. 02. 1994.

Autor je diplomirao reziju na FDU u Beogradu u klasi profesora Miroslava Belovica. Kao izbeglica iz Sarajeva u Valensiji je osnovao Teatar otpora i predstavom »Opus primus: jedna ratna prica«, u kojoj pored njega igraju i njegova supruga i majka, glumica Mima Vukovic-Kuric, stekao je nepodeljene pohvale. Hadila Kurica muci pitanje sopstvenog nacionalnog identiteta. Sta moze biti neko ko je rodjen u Srbiji, ime mu je Mirhad, deda po majci mu je pravoslavni pop – komunista, otac potomak muslimanske aristokratske porodice, zena Slovakinja, protestant? Jedino Jugosloven nestale Jugoslavije.

2025. Psiholoska staka / razgovor vodila Olivija Rusovac ; il. Tijana Krsa. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 21.

Razgovor koji je Olivija Rusovac vodila sa profesorom socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu Borom Kuzmanovicem, a koji je prenet iz emisije »Doba razuma«. Ovaj rat je karakteristican po velikoj upotrebi alkohola i psihopatskom ponasanju.

2026. Postovane kolege // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 31.

Prigovor autora na clanak Olivije Rusovac »Zavodljivost socijalista«, gde poredi odnos biraca prema vlasti sa odnosom vernika i religije.

Koka-kola i secerna vodica // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 23-24.

Izvod iz knjige Mladena Lazica Sistem i slom (Raspad socijalizma i struktura jugoslovenskog drustva), »Filip Visnjic«, Beograd 1994. Raspadom SSSR-a doslo je do velikih promena na ideoloskom, politickom i ekonomskom planu u istocno-evropskim drustvima.

2028. LET belog orla // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 24.

Clanak pod naslovom »Preteca srpske demokratije« preuzet iz casopisa Duga, 19. 02–4. 03. 1994, str. 79. Iz lista Duga prenet je razgovor pripadnika vojske Republike Srpske Krajine.

2029. Vanredno stanje / i Biljana Kovacevic. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 18.

Razlike u pravnim formulacijama u vezi sa vanrednim stanjem koje propisuju Ustav Srbije i savezni Ustav. Republicko i savezno zakonodavstvo imaju »arsenal« odredbi koje se odnose na vanredno stanje.

2030. Poligon za ravnotezu straha // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 2.

Bosanski rat, koji je tek epizoda u svetskim odnosima, vratio je u medjunarodnu politiku ravnotezu straha nuklearnog doba.

2031. Promene – daleke i neizvesne : izbori u Srbiji i medjunarodna zajednica // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 5.

2032. Slabljenje uticaja Beograda // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 2-3.

Posle velikog avgustovskog obrta koji je Milosevic, prihvatanjem mapa Kontakt grupe, napravio u odnosu na medjunarodnu zajednicu i mirovni proces, ocekivalo se smirivanje ratne situacije. Medjutim, kako zbog uspeha muslimanske mini ofanzive, tako i zbog proglasenja ratnog stanja od strane Karadzica, pregovaracki proces opet pocinje sve vise da se komplikuje.

2033. Sumrak »cetiri principa« : rat u Bosni i krsenje medjunarodnih nacela // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 2.

Dok interesovanje u stranim medijima za rat u BiH sve vise opada, sve je jasnije da ce ona tesko opstati kao jedinstvena zemlja. U ovom ratu doslo je do narusavanja »cetiri principa«, a to su: pravo na samoopredeljenje, nemenjanje granica silom, pravo razlicitih naroda i religija na ravnopravan zivot i odbijanje da se nagradi ono sto je steceno u ratu.

2035. LJUDI vazniji od para : afere / S. P. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 12.

Domaca bankarska afera vezana za Dafiment banku moze da ima takve domete jos jedino u zemlji koja je miljama daleko od pravne drzave.

2036. Okrugli sto »Srbi i Hrvati« : mogucnost dijaloga / il. Dragan Jovanovic-Giovanni. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 19.

Pokusaj nastavka gradjanskog dijaloga, koji je novembra 1993. zapocet Okruglim stolom »Srbi i Hrvati« u Zagrebu i ciji se nastavak ocekivao u Beogradu, zavrsen je bez uspeha. To je jasan znak odbijanja ove civilne inicijative.

2037. Privreda i politika : uslovi i izgledi realizacije stabilizacionog programa // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 22-24.

Stabilizacija privrede predstavlja prevashodno politicko, a u zanemarljivom stepenu strucno i naucno pitanje. Nema se utisak da postoji politicka snaga koja moze da preuzme rizik krupnijih, nepopularnih poteza, a da se ne izlozi opasnosti da bude zbrisana sa politicke scene.

2038. Nema vise vremena // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 2.

Slusajuci izlaganja nasih politickih predstavnika postavlja se pitanje da li u nasem drzavnom vrhu postoje dobro uskladjeni stavovi i namere, i da li oni podrazumevaju kontinuitet politike ove zemlje u svemu. Drugo pitanje koje se namece je moze li se na razvalinama jedne porazene koncepcije graditi nov medjunarodni polozaj Jugoslavije.

2039. Teritorije kao balkanska bolest : razgovor sa Skeljzenom Malicijem povodom najave razgovora o Kosovu / razgovor vodila Olivija Rusovac ; foto Ivo Eterovic. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 4.

Iz emisije »Doba razuma«.

2040. Zavet / tekst Dejan Steinberger. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 18 : il.

Foto-strip u kojem je san metafora svega sto nam se dogadja.

2041. Molim pasos coveka u kretanju : akcija u trecoj godini »Ruze lutanja« // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 20.

Visednevno lutanje po plavoj mapi Evrope u nekoliko evropskih gradova.

2042. Kraj partijske drzave / foto Ivo Eterovic. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 7-8.

Na narednim izborima u Hrvatskoj mogla bi se ponoviti tri izborna bloka: SDP, HDZ i Koalicija narodnog sporazuma. Postoji nada da ce Hrvatska posle jednopartijskog, pa jednostranackog, konacno dobiti i visestranacki parlament.

2043. Uprkos medijima, nisam nacionalista / il. Dragan Jovanovic-Giovanni. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 6-7.

O nacionalizmu i potrebi nacionalista da sebe predstavljaju vecim patriotama od drugih. Nacionalizam ne moze da deluje bez medijske podrske, a to nije slucaj samo sa RTS-om, nego i sa CNN-om i drugim medijima kod nas i u svetu.

2044. Sudbina Avramovicevog programa // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 7-8.

2045. Javne aktivnosti profesora Mihaila Ilica // God. 6, br. 104(1-15.11), str. 24-26.

Sa bibliografijom. Mihailo Ilic predstavlja znacajnu licnost nase politicke istorije. Bio je istaknut clan Jugoslovenske republikanske stranke, napisao je veliki broj politickih, pravnih i drugih clanaka, bavio se izdavastvom, bio prorektor Beogradskog univerziteta itd.

2046. »Treci put« superpatriotizma : srpska Nova desnica i rat // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 27.

O pojavljivanju drugog broja Nasih ideja, srpskog lista za »geostrateska i tradicijska istrazivanja«, neformalnog glasila srpske Nove desnice.

2047. Antiratni program : Radio B(osna) 92 // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 21.

Sa pocetkom rata u Sloveniji Radio B-92 ustanovljava antiratnu uredjivacku politiku. Smatralo se da nije dovoljan samo profesionalni odnos prema informaciji, nego i aktivan odnos prema ratu. Oko antiratnog programa redakcije okupila se znacajna grupa mirovnjaka koja se razvila u autonomni mirovni pokret.

Zasto sam poceo da pisem : odlomci iz knjige Protiv nacizma / il. Slobodan Vilcek Vili. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 26-27.

2049. Povezala nas je »Sveza« // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 28.

Asocijacija Sveza pocela je sa radom marta 1993. Osnovali su je francuski i jugoslovenski studenti koji studiraju u Strazburu, sa ciljem da sruse komunikacijsku barijeru koju je nametnuo rat i da pomognu studentima da normalizuju rad na univerzitetima.

2050. Zajedno uprkos svemu // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 30.

U Strazburu je od 14. do 18. aprila 1994. odrzana prva interuniverzitetska konferencija studenata iz bivse Jugoslavije, a pod pokroviteljstvom omladinske organizacije Sveza koja okuplja francuske studente. To je znacajan pocetak normalizacije odnosa medju omladinom bivse Jugoslavije.

2051. MILITANTNE ambicije i lazne teze : razliciti stavovi stranaka o mirovnom planu // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 11-12.

Razliciti stavovi politickih stranaka u odnosu na Deklaraciju o mirovnom planu Kontakt grupe izneti u nastavku rada Skupstine Srbije. U nastavku rada Skupstine govorili su sefovi poslanickih grupa.

2052. Potreba ili licne ambicije / il. Tijana Krsa. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 20.

Godine 1993. osnovano je sest uciteljskih fakulteta u Srbiji. Koliko je tome doprinela licna zainteresovanost profesora bivsih pedagoskih akademija?

2053. Kongres-izam // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 22.

Povodom Drugog kongresa srpskih intelektualaca odrzanog u Beogradu 1994. i zakasnelom obracunu srpskih intelektualaca sa »drugom« Jugoslavijom.

2054. Kako unistiti nezavisni sindikalni pokret // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 11.

Dvadesetog oktobra 1994. zakljucen je »Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Opsteg kolektivnog ugovora«. Na taj nacin su autonomne i nezavisne sindikalne organizacije izbacene iz fabrickih hala na ulicu.

2055. Gradjanstvo i demokratija // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str.10.

O izborima 1993. godine koji su potvrdili da u Srbiji nema gradjanske demokratije.

2056. Izmedju sociologije i politike : povodom knjige Ljubise R. Mitrovica Srbija i socijaldemokratski izazov // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 24-25.

Prikaz knjige Ljubise R. Mitrovica Srbija i socijaldemokratski izazov. To je prevashodno politicka i ideoloska knjiga koja ima za cilj da iznese jedno odredjeno shvatanje razresavanja drustvene i politicke krize u kojoj se nasla Srbija posle raspada komunistickog rezima.

2057. Statisticke obmane : povodom kritickog osvrta »Sine ira et studio« // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 29.

Polemika povodom clanka Radomira S. Petrovica »Sine ira et studio« i teze A. Miljkovica iznete u clanku »Obmane« da se u Jugoslaviji, da je kojim slucajem ostala kapitalisticka, zivotni standard stanovnistva »verovatno ne bi mnogo razlikovao od onog u danasnjoj Grckoj«.

2058. Srbija na (dalekom) Istoku? // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 7.

I partije na vlasti i opozicione partije obracaju se »narodu« pa je nejasno cije interese one nastoje da brane. Ovakva politicka dezartikulacija ne pogoduje reformskim procesima u Srbiji i Crnoj Gori.

2059. Hrvatska demokracija i srpsko pitanje / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 15-31.

Iz: Novi list (Rijeka), Deo 1, jun 1994; Deo 2, 8-19. 07. 1994.

2060. MIRKO Marjanovic : nema razloga za nastavak rata // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 11.

Rukovodstvo Srbije i Jugoslavije »porucuje srpskom narodu u Bosni da je mir u nasem zajednickom interesu«, kaze se u obrazlozenju predloga Deklaracije o mirovnom planu Kontakt grupe, koju je 25. avgusta, na pocetku zasedanja Skupstine Srbije, podneo predsednik Vlade Mirko Marjanovic.

2061. MIROTVORCI / S. P. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 10.

O problemima vojne industrije Jugoslavije danas.

2062. Hronika novinarskog raskola : mediji i politika / il. A. Pavlic. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 13-14.

Vise od pola decenije profesionalna novinarska organizacija Srbije ne zivi normalnim zivotom, a od Skupstine na Tari podeljena je na dva bloka. Nedavnim osnivanjem Nezavisnog udruzenja novinara Srbije i zvanicno je potvrdjen raskol u srpskom zurnalizmu.

2063. Park iz doba Jure : domaca ekonomija izmedju defanzive znanja i ofanzive optimizma / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 25-26.

Jugoslovenska privreda u ovom trenutku najvise lici na Spilbergov film »Park iz doba Jure« – to je skup dinosaurusa, mastodonata, pterodaktila i slicnih cudovista koja se krecu odajuci utisak da su zaista ziva. Kretanja ima, ali ima li zivota i buducnosti u svemu tome?

2064. VJ ili sveta krava : budzet / il. Tijana Krsa. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 6.

O izglasavanju budzeta za 1994. u Skupstini Jugoslavije. Predstavnici formalno demokratskih opozicionih partija su sa ponosom izjavili da ce glasati za taj budzet, jer je – vojni.

2065. Dobro vreme da se bude zena : povodom otvaranja Zenskog centra »Isidora« u Pancevu // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 9.

2066. APS // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 6.

Hoce li ujedinitelji srpskih zemalja svesti Srbiju na autonomnu pokrajinu – APS?

2067. Bal za zene u bundama // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 28.

Dok mediji ignorisu Zene u crnom svu paznju poklanjaju »patriotkinjama« koje predvodi Bratislava Morina i Margit Savovic i susretu zena Balkana.

2068. »Bolje grob...« // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 15.

U cemu je razlika izmedju »Bolje grob nego rob« nekad i sad.

2069. Cinicna vaga // God. 6, br. 94(16-30.06), str. 19.

Da li pojedinacna vrednovanja istine i licna objektivnost daju pravo na »uvredljive reci«.

2070. Cizmaska samouprava // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 15.

General Aleksandar Lebed, komandant XIV ruske armije, oslonac svoje moci nalazi ne samo u sili oruzja, vec i u »gnusanju od demokratije«.

2071. Da li je narod sapun? // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 10.

Srpski populisti pokrecu narod da bi se obracunali sa drugim narodima, a i medjusobno.

2072. Doktori na brvnu // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 7.

O odnosima Vojislava Seselja i Radomana Bozovica, koji se jednom oslovljavaju sa punim titulama, a drugi put ne prezaju da se pljuju i hapse.

2073. Est(etika) stratista // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 27.

Da li cutanje umetnika o zlocinima koji se desavaju znaci i njihovo moralno opravdavanje?

2074. Ivan Mojsin : in memoriam // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 31.

Nekrolog.

2075. Jogi/Komesar // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 17.

Dok francuski filozof Moris Merlo-Ponti razlikuje dva tipa intelektualaca – jogija i komesara, kod nasih danasnjih intelektualaca su oba spojena u jedno.

2076. Junastvo odbrane // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 5.

Povodom ranjavanja jednog generala u donji deo ledja.

2077. Kada volem, volem... // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 9.

Pojedinci koji »vole« Srbe ne prezaju da ih naruze.

2078. Kinicno ili cinicno // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 31.

Polemika na clanak Vasilija Popovica »Cuda od naroda«.

2079. Kozaci-eh, ah, uh! // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 27.

Rusi su ponovo postali deo nase svakodnevice. Gradjani na njih gledaju svako na svoj nacin, a mas-mediji su ih prepuni: pevaju, igraju, sviraju i pucaju.

2080. Mafijaski socijalizam // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 8.

Oni koji su lojalni rezimu i njegovoj tekucoj politici uzivaju sve privilegije poslovanja i sticanja. Ovi novopeceni kapitalisti, sa korenom u starom sistemu, a osnazeni u sadasnjem, nude se kao alternativa buducnosti.

2081. Mediji u makazama // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 21.

Nekada su medijima komandovali politicki mocnici, a sada su im se pridruzili i novopeceni poslovni ljudi.

2082. Miki sou // God. 6, br. 89(1-15.5), str. 9.

Nezavisnog novinara, neistomisljenika, ispitala su dva ministra i dva predsednika udruzenja novinara zato sto je sazvao osnivacku skupstinu novog nezavisnog udruzenja novinara.

2083. Militaristicki ludizam / God. 6, br. 100(16-30.9), str. 24.

O ratnim igrama i lakoci »presvlacenja« ratnika u mirotvorce.

2084. Monomanija // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 5.

Nasledje monopartijskog rezima ogleda se u novom monizmu – jedinstvenim vodjom celog srpskog naroda.

2085. Mrtve duse referendumske // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 15.

»Radovan Karadzic je svoje ‘mrtve duse’ jednostavno izmislio – od pola miliona napravio je milionce.«

2086. Mrzeti mrznju // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 12.

Nekoliko misli iz ogleda Leseka Kolakovskog »Pohvala nedoslednosti« o mrznji kao emociji koja blokira razum, kriticnost i – katarzu.

2087. Nasi volterijanci // God. 6, br. 99(10-15.9), str. 6.

Da li se politicke stranke koje su se, pozivajuci se na Voltera, zaklinjale na postovanje neistomisljenika toga i pridrzavaju?

2088. Nebeski pesnik // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 23.

Cinizmu naseg doba kao da nema kraja, pa pesnik o cijim zlodelima pristizu dokazi dobija nagrade, domace i strane.

2089. Nema me/ga/ih // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 3.

Poredjenje nacionalizma u Srbiji sa decjom igrom skrivanja »Nema me«.

2090. Nemci ne daju Srbina // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 3.

Srbina Dusana Lukica Nemacka nece da izruci Haskom tribunalu, jer smatra da trenutno ne postoji pravni osnov za njegovo izrucenje.

2091. Neomisticari // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 18.

Cime misticari, kojima je bio sklon i Adolf Hitler, u ovom »vremenu cuda« ostavljaju tragove.

2092. Orgija postmoderne // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 15.

Poredjenje drustvenih prilika u Srbiji sa odlikama postmoderne.

2093. Pauz-iranje // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 5.

Cemu sve mogu da sluze pauze u ovdasnjim parlamentima.

2094. »Politika« pro toto / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 14.

Posto u Politici mogu da se nadju razlicita, cak medjusobno oprecna gledista, a pri tom je Politika jeftinija od drugih novina, autor zakljucuje da su nam ostale novine sasvim suvisne. Jedino jos mora da postoji Sluzbeni list, da bi podanici znali kakve zakone donosi vlast.

2095. Poprostacenje // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 14.

Dragoljub Acovic je na Studiju B govorio o srpskom plemstvu.

2096. Poredak stolica // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 16.

Ovih dana drzavna televizija je objavila kako je na priredbi povodom godisnjice libijske revolucije jedan nas funkcioner (Sainovic) sedeo na petoj stolici od Gadafija.

2097. Poslasticar // God. 6, br. 91(16-31.5), str. 4.

Posle izjave Slobodana Milosevica da pod sankcijama mozemo izdrzati jos hiljadu godina slobodno moze da se rasporedi zivotna energija.

2098. Protiv mentaliteta izdrzavanog lica : »Republika« pred Beogradskim krugom // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 30.

Povodom izlaska stotog broja Republike Beogradski krug je pozvao Urednistvo da gostuje pred njegovom publikom.

2099. S cara na kneza // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 10.

Politicari su propovedali veliku Srbiju i povratak Dusanovog carstva. Kako rat odmice sve se vise priblizavamo knezevini.

2100. Sibir // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 3.

Da li je progonstvo Seselja i clanova njegove porodice iz Crne Gore moguce u parlamentarnoj drzavi?

2101. Srbin i Grk ili Leonidas i Miroslav // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 4.

Grk novinar, iako prinudjen da napusti Beograd, zbog kritickog stava prema srpskom rezimu, ne gubi covecnost i salje lekove za bolesne.

2102. Sezdesetosmasi // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 12.

Pojedini ucesnici studentskih demonstracija 1968. danas su direktori »Politike« i RTS-a, ali mnogi su se iselili (Vladimir Mijanovic, Danilo Udovicki, Lazar Stojanovic) ili su aktivni u opozicionom svetu (Dragoljub Micunovic, Kosta Cavoski, Djordje Vukovic, Zagorka Golubovic, Miladin Zivotic, Nebojsa Popov, Vuk Draskovic).

2103. Tortura »uzivo« // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 8.

Ponavljanje prizora kako razoruzani muslimanski vojnici po diktatu skandiraju »Bosna je srpska, kao sto je Moskva ruska« na drzavnoj i nezavisnoj televiziji je primer kako mediji mogu biti puki produzetak torture.

2104. Uterivanje boga // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 3.

Sve vece ustupanje prostora na drzavnim medijima veri i crkvi pokazuje da se kod nas ide iz krajnosti u krajnost, od progona do privilegovanja vere.

2105. Vranjski Nobel // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 5.

Prilikom posete Vranju Slobodan Milosevic proglasen za pocasnog gradjanina.

2106. Za koji si korpus? // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 7.

Srpske i muslimanske vojne formacije koje se sada bore jedna protiv druge, nekada su bile deo jedinstvene JNA.

2107. Zakon-faktura // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 18.

U skladu sa svojim potrebama rezim stalno menja zakone.

2108. Zamalo dobrovoljac // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 8.

Dok dobrovoljci imaju svoje motive zasto odlaze u rat, mediji, pogotovo drzavni, ne bave se onima koji su protiv rata.

2109. ZOO : mi ili oni // God. 6, br. 91(16-30.4), str. 2.

O »novosadistickom« pogonu RTS-a koji cak i palickom zooloskom vrtu pronalazi neprijatelje.

2110. Zrno po zrno, a nije pogaca // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 12.

Aluzija na Slobodana Milosevica koji je u Vranju, Kraljevu, Cupriji itd. proglasen za mirotvorca.

2111. Kajgana od dva mucka // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 25.

Zasto je nemoguce prodavati srpsku stampu u Hrvatskoj i hrvatsku u Srbiji.

2112. Deklaracija o mirovnom planu Kontakt grupe za bivsu jugoslovensku republiku Bosnu i Hercegovinu // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 13.

Narodna skupstina Republike Srbije podrzava predlog medjunarodne zajednice za postizanje mirovnog resenja ratne krize u bivsoj jugoslovenskoj republici BiH.

2113. Predlog rezolucije Poslanicke grupe SPO i GSS // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 14.

Poslanicke grupe SPO i GSS pozivaju vodjstvo i gradjane Republike Srpske da prihvate mirovni plan medjunarodne zajednice.

2114. Cena velesrpskog konsenzusa // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 6.

Velesrpski konsenzus cena za sankcije.

2115. Povuci-potegni, u Zenevi i Bosni // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 23.

Slozno usvajanje Zenevske deklaracije od strane Evropske unije, Rusije, SAD, Velike Britanije i Francuske, po kojoj ce se u Bosni vrsiti samo politicki pritisak, ostavlja protivrecan utisak. Ali, ako rat ne prestane, pitanje je da li ce ovako udruzeni partneri ostati pri ovoj odluci.

2116. Sjaj i beda manjeg zla : svet i nasilje u Bosni // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 7-8.

Odlomak iz izlaganja na »Konferenciji nezavisnih licnosti o miru u bivsoj Jugoslaviji« koja je krajem juna odrzana u Zenevi. Za trajno obustavljanje rata u BiH i Krajini neophodan je mirovni sporazum koji ce obavezivati sve sukobljene strane da otklone prvo uzroke jugoslovenske kataklizme.

2117. Svi Srbi na duploj vezi // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 2-3.

Delimicna suspenzija sankcija predstavlja samo zracak svetla na kraju tunela. Dalji koraci ce pokazati da li je to zaista pocetak kraja medjunarodne izolacije Srba ili samo predah ka jos opasnijim iskusenjima. Samo ultranacionalisticka opozicija ostaje uporna, duvajuci u Karadzicevu ratnu trubu.

2118. Princip utopija : novogodisnja zdravica Gintera Neninga / prevod sa nemackog Aleksandra Bajazetov ; ilustovala Ivanka Mesner. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 19-21.

Iz: Die Zeit.

Pismo u kojem Nezavisno udruzenje novinara Srbije zahvaljuje Urednistvu Republike na medijskoj podrsci.

Izjava Okruznom sudu u Pancevu 25-godisnjeg mladica koji je 1992. mobilisan u rezervni sastav JNA i koji je, prezivevsi sve strahote rata, poceo da koristi drogu.

2121. Susret demokratske levice : izvestaj sa neformalne sednice Odbora kontinuiteta komunikacije socijaldemkratskih i demokratskih socijalistickih partija i snaga Jugoistocne Evrope, 27. maja u Beogradu / i Slobodan Inic. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 27.

Konsultativni sastanak pred drugu sednicu Odbora koja je zakazana za 29. 06. 1994. u Beogradu.

2122. Iluzionisticka ekonomija // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 10-11.

Vlast i privrzeni joj ekonomisti odlucili su da »nece dozvoliti inflaciju«. Vodice politiku iznudjenih, dnevnih koraka, monetarnih stega i popustanja (zavisno od socio-politicke situacije), gasice malu vatru, ali ne i pozar uzroka ekonomskog propadanja.

2123. Iz rata u – drustvenu pravdu : na sastanku kod Predsednika // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 6.

Na sastanku kod predsednika Republike Srbije razmatrani su rezultati ostvarivanja programa monetarne rekonstrukcije i zavrsna faza ekonomskog oporavka zemlje. Na sastanku je usvojen dokument pod nazivom »Ekonomski rast, drustveni proizvod i finansijska efikasnost privrede – program za 1995-97«. Sem lepih zelja on ne nudi nista vise.

2124. Mehur od sapunice u oblacima : dvogodisnjica sankcija // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 2.

Krajem maja 1994. navrsava se dve godine kako su Rezolucijom Saveta bezbednosti 757 SRJ uvedene sankcije. I pored uveravanja da nas »niko nece baciti na kolena« porazni efekat sankcija na jugoslovensku privredu je sve ocigledniji.

2125. (NULA, nula, dva) 002 / Harun. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 21.

Odlomak iz knjige Hiljadu i jedna noc u kojem desetogodisnji decak Harun opisuje ratna stradanja u Sarajevu.

2126. O SUKOBU i pomirenju istorijskog pamcenja / prevod Marianne i Blagoje Djordjevic ; il. iz Fliegende Blatter. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 21-23.

Objavljen je deo teksta iz Reconciling Memories A. D. Falconer, The Columba press, Dublin 1988. Na primeru Irske vidi se da pomirenje ne moze biti »jeftino« i da ono za posledicu ima prihvatanje istorije i jednih i drugih.

2127. O UVREDLJIVIM rijecima // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 5.

Iz Statuta grada Splita, 1312.

2128. Kriza je okoncana – sta dalje? // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 2.

Kako je zbog »slucaja Gorazde« medjunarodna zajednica dosla »na ivicu rata« Savet bezbednosti je doneo niz odluka iz kojih je jasno da ce NATO po potrebi delovati bez odluke UN i da ce pregovaracki proces voditi cetvorna Kontakt grupa. Jeljcin je predlozio odrzavanje konferencije na vrhu, ako se velike sile dogovore o resavanju bosanskog problema.

2129. Olako potcenjivanje Zapada : slucaj Gorazde / il. A. Pavlic. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 2-3.

»Sarajevski ultimatum« bosanskim Srbima i »slucaj Gorazde« jasno pokazuju da ne treba potcenjivati pretnje Zapada i da ratna dejstva na tlu bivse Jugoslavije moraju da prestanu.

2130. Zloupotreba zarobljenika / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 3-4.

Studio B je preneo mucnu scenu sa paljanske TV u kojoj zarobljeni muslimanski vojnici pevaju »Bosna je srpska, kao sto je Moskva ruska«. Zenevska konvencija zabranjuje svako maltretiranje ratnih zarobljenika, kako fizicki tako i mentalno, svako vredjanje i ponizavanje.

2131. Izmedju totalitarizma i pravne drzave // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 12-13.

O kritici ljudskih prava u Hrvatskoj i visegodisnjem masovnom teroru nad nehrvatskim stanovnistvom. Pocinioci se ne gone, a odgovornost, u to nema nikakve sumnje, snosi vlast.

2132. OD MADONE do Maradone : saga o Sarajevu, ili prica o izgubljenoj nadi / S. P. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 8.

Sredinom juna u londonskom Institutu savremenih umetnosti, na tribini »Saga o Sarajevu«, koju je vodila Desa Trevisan, ucestvovali su Zdravko Grebo, Ivan Zvonimir Cicak i Veran Matic. Utisak koji se namece je da oni koji su ubili Sarajevo sada uporno pricaju o miru i, kao savrseni zlocinci, nemaju tragova.

2133. Slucaj: Veljko Dzakula // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 3-7.

2134. Bit ce opet Sarajeva? // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 20.

O svakodnevnom zivotu u ratom zahvacenom Sarajevu gde ljudi pokusavaju da zive normalno, kao da rata nema. I pored svakodnevnih stradanja otvaraju se slikarske izlozbe, proradio je i prvi ratni bioskop, snimaju se filmovi, odrzavaju festivali. Jedan dan u Sarajevu cesto znaci ceo zivot.

2135. OGRADE / S. P. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 9.

Ni nezavisni sindikati nisu rascistili odnos sindikat–politika.

Dana 1. i 2. decembra 1994. u Postarskom domu na Pohorju odrzan je medjunarodni okrugli sto teologa, sociologa, istoricara i drugih strucnjaka. U clanku su dati zakljucci sa sastanka.

2137. OPSTA politizacija : beogradska dnevna stampa i Vojska Jugoslavije / S. P. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 12.

O zloupotrebi i politizaciji tragicnih dogadjaja u Vojsci Jugoslavije (Paracin, Vranje) kada su vojnici pucali u svoje dojucerasnje drugove.

2138. Obrazovni program // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 14.

Eufemizmi tipa »formiranje javnog mnenja«, »vaspitavanje« i sl. zasluzuju znak pitanja iza sebe, ali i govore o manipulaciji koja postoji. To se najbolje moglo videti u jednoj emisiji drzavne televizije u kojoj se govorilo o tome kako deca dozivljavaju embargo.

2139. »Privodjenje« kulture »poslovniku« // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 24.

Anatomski gledano jugoslovenska kultura se moze podeliti na levicu, koja sluti, a pomalo i anticipira novu Jugoslaviju, i desnicu, koja je, opet, cisti srpski teren.

2140. Raspirivanje buducnosti // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 21.

Tragicni dogadjaji koji nam se desavaju u potpunosti su pomutili dosadasnje kriterijume u posmatranju kulture i umetnosti, na koje se odrazava sve ono sto se desava u ostalim segmentima drustva.

2141. Talk-show // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 25.

Sistem je sa svojom (ne)kulturnom politikom zapoceo proces kulturne retardacije, dajuci velika ovlascenja pojedincima da je osmisle po svom vidjenju.

2142. (Predlog svim relevantnim faktorima, u Republici Bosni i Hercegovini i medjunarodnoj zajednici, koji odlucuju o uvodjenju Institucionalnog sistema medjunarodne pomoci i uprave u Republici Bosni i Hercegovini...) / i Drazen Petrovic. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 20-22.

2143. Desant na »Borbu« // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 13.

Poucen primerom hrvatskog rezima, koji je u svom »demokratskom« naletu razorio nedeljnik Danas i list Slobodna Dalmacija, ovdasnji rezim se sprema na nov proboj medijskog fronta: nakon desanta na RTV Politiku i sprecavanja sirenja Studija B, na redu je preispitivanje svojevremene zakonite transformacije NIP »Borba« u deonicarsko drustvo.

2144. Masovni masoni // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 8.

Politicko ludilo u pocetku izazove smeh, zatim postaje opasno, a onda prerasta u grotesku.

2145. Ne znam, nisam odavde // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 14.

Pravdajuci se svojom neinformisanoscu predsednik Udruzenja novinara Srbije Kosta Kraincanic odbio je da komentarise pritiske na Borbu i NIN. Kad treba osuditi neistomisljenike onda zna i ono cega nije bilo.

2146. O pevanju i misljenju // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 23.

Dr Mirjana Markovic, koja ne sprecava nego stoji na strani gradjanskog rata, »iskreno« se raduje gostovanjima Bajaginim u Sloveniji i grupe »Leb i sol« u Kragujevcu i tvrdi da su to znaci da je na pomolu nova Jugoslavija.

2147. Poraz misljenja // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 4.

Filozofa dr Ljubomira Tadica »porazila je cinjenica da je na granici iz Malog Zvornika u Zvornik uperen puskomitraljez«. Zasto uvazenog filozofa nije porazilo i etnicko ciscenje Muslimana u Zvorniku 1992?

2148. Vukovar, jedna farsa // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 28.

Srpski rerziseri se dele na one koji su vec snimili film u (i o) Vukovaru i na one koji se tek spremaju da to ucine. Filmske ekipe koje bazaju ulicama bivseg grada sve vise podsecaju na namernike koji parazitiraju na njihovom lesu.

2149. Srecno doba // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 30.

Pesma poznatog srpskog pesnika, esejiste, dramaturga, prevodioca Sekspira, koja je po svoj prilici nastala 1917. za vreme pesnikove internacije u madjarskom logoru Boldogosonj.

2150. (Jurisprudencija Evropskog suda za ljudska prava) Evropski sud za ljudska prava // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 29-30.

2151. Cuvari napustenih teritorija // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 27-28.

Manipulacija izbeglicama se od 1991. odvija u tri faze: prva faza je medijska manipulacija izbeglicama, druga faza je smisljeno etnicko raseljavanje stanovnistva (izbeglica) i treca faza, koja je danas na delu, je etnicko popunjavanje napustenih teritorija u BiH i Hrvatskoj koje su pod kontrolom Srba.

2152. Postkomunizam i »remaking« istorije (umetnosti) : pisanje/brisanje istorije // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 25-27.

O pitanju kolektivne amnezije i ponovnom gradjenju istorije postkomunistickih zemalja i Jugoslavije, kao i o mestu umetnosti u svemu tome.

2153. Prenos // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 26.

Iz: Vreme,13. 04. 1992.

Gradjani Sarajeva su 5. aprila krenuli prema Skupstini BiH da zaustave rat. TV Sarajevo je odmah zapocela direktan prenos izlaska naroda na ulice. Ovaj svenarodni parlament trajao je tri dana i dve noci, a za to vreme izvestaci TV Beograd i Hrvatske TV besomucno lazu, slusajuci svoje naredbodavce.

2154. Vaso Pelagic o odnosima medju narodima : citirano prema knjizi Mitra Papica Pelagic i o Pelagicu, NIP »Zadrugar«, Sarajevo, 1969 / izbor Djordje Mitrovic. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 14-15.

Vasa Pelagic na temu o ustanku u BiH (1875–1878), o nacionalnom fanatizmu i o odnosima Srba i Hrvata.

2155. Dramaticna neupotreba obrazovanih : obrazovni nivo stanovnistva i razvoj (II) / i Ivan Ivic. // God. 6, br. 95-96(1-31.6), str. 25-26 : tabele.

Analiticki prikaz obrazovanja u SRJ. Autori izlazu podatke po uzrasnim grupama i vrse poredjenje sa nekim drugim zemljama.

2156. Obrazovni nivo stanovnistva i razvoj : zabrinjavajuca zapustenost / i Ivan Ivic ; il. Slobodan Vilcek Vili. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 5-6.

Nepismeno ili polupismeno je vise od trecine stanovnistva SRJ, pokazuju rezultati popisa Saveznog zavoda za statistiku. Kako pri ovakvom stanju stvarati modernu privredu, razvijeno drustvo, politicku demokratiju?

2158. Profesija i profesionalizam // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 31.

Prikaz knjige Cvijetina Milivojevica i Miroslava Mikuljanca Zatvorski krug Vojislava Seselja, NIP »Nada«, Beograd 1994.

2159. Reci ne mirovnom planu jednako je nastavku rata // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 8-9.

Celovit tekst govora Vesne Pesic, koji je predsednik Narodne skupstine 25. avgusta prinudno skratio, a u kojem ona govori o potrebi da se prihvati mirovni plan Kontakt grupe.

2160. Signali – nekada i sada // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 9.

Promenio se rezim, promenila se ideologija, ali sustina vladavine nije. Sta je to bitno ostalo isto? I danas, kao i nekad, postoji dominantna, monopolizovana ideologija na kojoj se zasniva sadasnja vlast.

2161. Subjekt »istorijskog naloga« : Cosicev come back / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 23-24.

Autor polemise sa stavovima Dobrice Cosica u vezi sa srpskim nacionalnim pitanjem.

2162. Vrednosni okvir ratnih sadrzaja i poruka : cemu uce decu // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 23-24.

Odlomak iz veceg rada u okviru istrazivanja skolskih udzbenika, prema projektu Centra za antiratnu akciju. Dominantna poruka nasih udzbenika je da su samo smrt, masovna stradanja, junacke pogibije i »sjajne pobede« i danas temelj naseg opstanka i slobode.

2163. Oteti se od politike : predznaci sindikalne borbe // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 9.

U Srbiji je registrovano na hiljade nezavisnih sindikata, ali vecina postoji samo formalno. Cak ni brojnost tri najveca sindikata – UGS »Nezavisnost«, Nezavisni sindikati Srbije i Unija nezavisnih sindikata Kosova, nije u srazmeri sa znacajem koji bi trebalo da imaju na politickoj sceni Srbije.

2164. Vesti sa alternativne scene / i Z. P. ; il. iz Fliegende Blatter. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 28-29.

Pregled dogadjaja u nevladinim i nezavisnim organizacijama i udruzenjima u Srbiji: Centar za antiratne akcije, Beogradski krug, Evropski pokret u Srbiji, Zenski centar, NUNS, Helsinski odbor za ljudska prava.

2165. Vesti sa alternativne scene / i Z. P. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 29.

Pregled dogadjaja u nevladinim i nezavisnim asocijacijama u Srbiji.

2166. Vesti sa alternativne scene / i Z. P. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 29.

Pregled dogadjaja u nevladinim i nezavisnim asocijacijama u Srbiji.

2167. Beogradski krvavi Uskrs : (zlo)upotreba istoriografije // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 13.

Saveznicko bombardovanje Beograda na pravoslavni Vaskrs 1944. u politicke svrhe su koristili mnogi, a sada ga iz svojih dnevno-politickih razloga koristi i sadasnji rezim.

2168. Orvelizacija istorije // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 25.

Prikaz najnovijeg udzbenika za istoriju namenjenog ucenicima osmog razreda osnovne skole, ciji su koautori dr Nikola Gacesa, Ljiljana Mladenovic-Maksimovic i dr Dusan Zivkovic, koji je objavljen u izdanju Zavoda za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 1993.

2169. Povodom replike »Statisticke obmane« : (Republika, br. 85, 1-15. 02. 1994) // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 31.

Odgovor na repliku Aleksandra Miljkovica povodom autorovog clanka »Sine ira et studio«.

2170. Sine ira et studio // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 31.

Polemika autora sa tezom Aleksandra A. Miljkovica da je »Jugoslavija bila kapitalisticka« da se tada »zivotni standard verovatno ne bi mnogo razlikovao od onog u danasnjoj Grckoj«.

2171. Banka daje – i otpusta : prekobrojni u IMT-u // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 5-6.

2172. PITANJE / S. G. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 31.

U informativnom programu RTS-a postoje vazne i nevazne licnosti, bitni i manje bitni dogadjaji.

2173. Pogledi izgnanika // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 31.

U Francuskom institutu u Londonu ove jeseni su se okupili studenti iz bivse Jugoslavije koji zive u Velikoj Britaniji, a stipendisti su Soros fondacije, kao i profesori koji sada rade ovde ili su na ovaj skup specijalno pozvani. Tema skupa bila je rat u bivsoj Jugoslaviji.

2174. Potrosnja gotovih politickih formula : gradjanin – oblikovanje politicke volje / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 15-18.

O razlicitim filozofskim shvatanjima pojma »gradjanin« i »gradjanstvo«, cija se priroda ogranicava na politicko podanistvo i potrosnju gotovih politickih formula.

2175. POMOC // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 27.

Iz: Vreme, 2. 03. 1992.

Posle posete neimenovanih »predstavnika srpskog naroda iz BiH« krnjem Predsednistvu SFRJ, izdato je sturo saopstenje za javnost da se »u programu TV Sarajevo Srbi sve vise nalaze u informativnoj blokadi«. Pri tom se ne spominju repetitori i predajnici koje su nepoznate paravojne formacije vec »oslobodile«.

2176. Akademiku Ljubomiru Berberovicu // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 17-18.

Pismo. Odgovor na poziv Srpskog konsultativnog vijeca akademiku Berberovicu za skupstinu 27. marta 1994. u Sarajevu.

2177. Bdenje kraj ponora / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 3-4.

O dvodnevnom boravku autora u Sarajevu. Grad je razoren vise nego sto se moglo ocekivati. Glavno zlo, veruju gotovo svi sagovornici, doslo je sa strane. U razgovorima sa ljudima razlicitih vera i nacionalnosti iskri nada u obnovu zivota u zajednickoj drzavi, uprkos bujici straha, mrznje i nasilja koja i dalje hara.

2178. Ceh // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 1.

Oni koji su izazvali ovaj rat izbegavaju da plate njegove racune.

2179. Civilizovana razmena stanovnistva // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 16.

U emisiji »Intervju gledalaca« (Studio B, 16. jun) Vojislav Seselj je govorio o »civilizovanoj razmeni stanovnistva«. Da li profesionalna etika moze da tolerise ovakvu propagandu mrznje?

2180. Cekajuci Sarajlije / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 8.

O nameri sestorice Sarajlija, predstavnika Srpskog gradjanskog vijeca, da posete Beograd i o peripetijama da im se obezbede potrebni papiri za prelazak drzavne granice i prevoz do Beograda.

Haosom u drzavi, privredi, kulturi, najbolje gazduju oni koji raspolazu aparatom vlasti i imaju drzavni monopol da njihovo nasilje bude opravdano. Mediji, sto drzavni sto nezavisni, postaju puko sredstvo nacionalisticke ideologije, a bitka za ljudska prava ostaje, uglavnom, u okvirima rezimske i antirezimske propagande.

2182. Godisnjice / il. Dragan Jovanovic-Giovanni. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 1.

2183. Inovacije umesto gasenja : kao ovlasceni izdavac »Republike«, Savet lista je razmatrao izvestaj o dosadasnjem i smernice za buduci rad // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 31.

2184. Jedinstvo i smrt / il. Slobodan Vilcek Vili. / God. 6, br. 91(1-15.5), str. 15-18.

Kongres srpskih intelektualaca, drugi po redu, sa temom o »srpskom pitanju danas«, odrzan je 22. i 23. aprila 1994. u beogradskom Centru »Sava«. U zavrsnim dokumentima ispoljen je jedinstven stav o nametnutom ratu, nastavku pravedne borbe i osudi nepravednih sankcija.

2185. Ko ce koga / il. George Gros. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 1.

Zbog nedostatka tolerancije i nesposobnosti da se stvari resavaju mirnim putem, savremene »patriote« guraju zemlju u rat, potcinjavajuci je svetskim centrima moci.

2186. Korisna ali manjkava knjiga // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 28.

Prikaz knjige Slobodanke Kovacevic i Putnika Dajica Hronologija jugoslovenske krize 1942–1993, Institut za evropske studije, Beograd 1994. Autori paznju poklanjaju dogadjajima, ustanovama, organizacijama i licnostima srazmerno njihovoj moci.

2187. Larma i muk / il. Slobodan Vilcek Vili. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 1.

Oni koji se najmanje pitaju su najglasniji govornici, a oni koji odlucuju »retko govore, rade i mahom cute«.

2188. Ljubav sila anonimna // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 24.

Republika je sa neskrivenim simpatijama pisala o projektu Miroslava Mandica i pozdravlja ga u njegovom hodanju Vojvodinom od 7. novembra 1994. do 14. februara 1995.

2189. Makljaza u magli // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 15-18.

Rat u BiH i dalje bukti svom zestinom, a nedoslednost medjunarodne zajednice ohrabruje srpske ratovodje da nastave rat. Sednica Narodne skupstine Srbije, 15. novembra, pokazala je da se stvarna politika vratila na mesto gde je i bila – u ruke stvarnog vladara Srbije. Dok su zbivanja u privredi u gustom mraku, oslobadjanje medija ostaje jedina perspektiva za izlazak iz njega.

2190. Mana kao vrlina // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 16-17.

Ratna stihija je nezadrziva, a njene zrtve i protivnici nemaju moc da joj se suprotstave. Spoljna i unutrasnja politika samo su dva lica iste – nacionalisticke ideologije. Privreda grca i bazira se na placanju u ratama. Parlamentarni skelet je truo, a mediji su sve vise podredjeni nacionalistickoj ideologiji.

2191. Mrcvarenje / il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 1.

Mirovni proces je jos daleko od stvarnog rezultata. »Super dinar« – pretnja masovnom otpustanju i raseljavanju.

2192. (Ne)moc / il. Tijana Krsa. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 1.

O dozivljaju nemoci pred silom i cinizmom vlasti.

2193. (Ne)uporedivo / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 1.

Kratka nota o »trezvenom« pogledu na nasu svakidasnjicu.

2194. Odlaganje parlamentarizma / foto Garaza pored Jazbine. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 16-17.

Ni posle mesec dana od obavljenih izbora ne znaju se konacni rezultati, odlaze se sazivanje novog parlamenta i izmice sansa za uspostavljanje stvarnog parlamentarizma.

2195. Ogled-alo / il. Marija Dragojlovic. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 1.

Postoji li nepristrasno i istinito ogledalo u kojem bi se videla prava istina.

2196. Po pitanju... Zivota // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 3.

Dok nacionalne vodje vec uveliko zrtvuju zivote svojih podanika, a mudrijasi se nad svim tim moralno zgrazavaju, predstavnici medjunarodne zajednice prete da ce silom zaustaviti ovdasnje nasilje, ali pri tom nastoje da izbegnu svoje zrtve.

2197. Podvalantska levica // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 18.

Tesko je zamisliti demokratiju bez levice, i gradjanske i radnicke, ali demokratska levica bez demokratije je puka podvala ili samoobmana.

2198. Rat i mir // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 15-17.

Ratna ideologija konstruisala je »misticni tronozac«, koji sa jedne strane cini Milosevic, sa druge »zapaljene narodne mase« i sa trece borbeni kadrovi okupljeni oko Mirjane Markovic. Ovaj tronozac je stabilan samo dok traje rat. Zloupotrebom medija i aparata moci rat se produzava i trajace sve dok domaci cinilac to bude omogucavao. Spoljni faktor je tu samo privremeno, dok ima interes.

2199. Ratna pobeda nije kompromis // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 4.

Legalizacija ratne sile kao sredstvo za povlacenje drzavnih granica.

2200. Skakutanje po Srbiji // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 31.

»Brze pruge«, predizborna propaganda rezima, ostaju san pri putovanju po »jedinstvenoj Srbiji«.

2201. Skrivena snaga zivota : udes Sarajlija // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 16-18.

Analiza stanja u BiH pre i za vreme rata u bivsoj Jugoslaviji. U nekadasnjoj »Jugoslaviji u malom« bujala je potkultura mladih, kroz muzicke bendove, sportske spektakle. Razvijala se nova elita i cinilo se da rat nece zahvatiti ove krajeve. Rat je posebne zrtve doneo Sarajevu i jedino aktivna mirovna politika moze sve da zaustavi.

2202. Sloboda protiv demokratije / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 15-18.

Meru slobode i demokratije odredjujemo mi sami, postujuci zivot, i svoj i drugih. Dok su oci protagonista nacionalne revolucije uperene ka dalekim ratnim ciljevima, pogledima obicnih ljudi ne promice rastuca mizerija svakodnevnog zivota.

2203. Snaga / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 1.

U spirali nasilja svuda oko nas postavlja se pitanje gde je um.

2204. Stotka / il. A. Pavlic. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 1.

2205. Strah i smeh // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 7.

Na sednici parlamenta Tomislav Nikolic je, izazvan replikom Draskovica, zapretio da ce ga nauciti pameti, kad vec nisu zena i policija.

2206. Svajsovanje nacije : kako ideolozi, politicari i »terenci« zamisljaju i prave »organsko jedinstvo nacije« / il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 15-18.

O razvoju nacionalizma na prostorima bivse Jugoslavije i posebno Srbije.

2207. Uzas/Radost // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 3.

U emisiji »Argument vise« Radio Beograda, emitovanoj 17. juna, napadnut je projekat »Mir za Bosnu, spas i za nas« Grupe »Ziveti u Sarajevu«. Na meti napada narocito je bio planirani odlazak u Sarajevo, kao ignorisanje »uzasa zajednickog zivota u Sarajevu«.

2208. Virovi u mrtvaji / il. Ivanka Mesner. / God. 6, br. 94(16-30.6), str. 15-18.

O taocima ratne politike, sukobima izmedju medija i novinara, odnosu rezima i sindikata, jalovim pricama o ujedinjenju opozicije, politici rata i politici mira, kao jedinoj alternativi opstem unistenju.

2209. Vlast rusi drzavu // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 24.

Sadasnja vlast ne samo sto je rusila staru drzavu, nego razara i sva nastojanja da se stvori nova, normalna drzava, u kojoj bi »gazda Jezdi« i »mama Dafini« nezavisni sud presudio.

2210. Vrteska // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 16-17.

Prelazno stanje u kojem se nalazi Jugoslavija vidi se, izmedju ostalog, i kroz razne »spektakle« u kulturi koji samo jos vise otkrivaju rastucu duhovnu bedu drustva, a i kroz demonstracije maturanata zbog propisa o maturi, koje imaju svoje korene u nekim ranijim buntovima djaka i studenata.

2211. Vrtlog populizma // God. 6, br. 97-98(1-31.7), str. 1 : il.

Dok nacionalni zanos i avanturizam odnose zivote odvija se neprekidni sukob izmedju pretendenata na nacionalni presto.

2212. Vruce usred jeseni // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 15-18.

Dok se u Skupstini SRJ raspravljalo o odgovornosti Vlade zbog sankcija uvedenih Karadzicevom rezimu, rat u BiH je sve vise kulminirao. Na drugoj strani sve je ocigledniji neuspeh politike na Kosovu, gde se kriza sve vise razbuktava. Pogorsava se polozaj medija, sto ipak najvise pogadja pravo gradjana na informisanje.

2213. (Zlo)pamtilo / il. iz Fliegende Blatter. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 1.

Lazna obecanja nacionalnih vodja pokrenula su zudnju za osvetom kod obicnih, »malih« ljudi, a rat je svojom razornom snagom ova osecanja jos vise pojacao.

2214. Zivot nasusni : super hapsenje // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 3-7.

Veljko Dzakula, gradjanin iz Pakraca, uhapsen je u Beogradu 4. februara 1994, usred dana. Da li je Dzakula ziv, ako jeste gde je i zasto mu se uskracuje pravna pomoc, ko ga je uhapsio, zbog cega, zasto cute Srbija i SR Jugoslavija i – sta se to u stvari desava?

2215. Slucaj Veljko Dzakula // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 15.

O hapsenju i pustanju na slobodu Veljka Dzakule. Ono sto je zabrinjavajuce je reakcija koju je izazvao slucaj Dzakula ili, bolje receno, to sto reakcije gotovo nije ni bilo.

Pouka nije ljaga // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 29-30.

Predgovor i odlomak iz Sterijine komedije Rodoljupci.

2217. Fasizam – mit ili stvarnost? : balkanska postmoderna / il. Marija Dragojlovic. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 6-7.

Fasizam je danas moguce razumeti tek kao sastavni deo velike posthladnoratovske promene Jugoistocne Evrope (Balkana), Evrope i sveta u celini. Instrumentalizacija etnosa ostala je glavna poluga u procesu povezivanja novih agresivno-nacionalistickih postkomunistickih elita i rezima starog, klasicnog fasizma.

2218. Komedija tajnog Ustava : balkanska postmoderna // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 5-6.

U teoriji ustavnog prava pravi se razlika izmedju Ustava u formalnom i Ustava u materijalnom smislu, odnosno izmedju pisanog pravnog akta i minimalnog politickog konsenzusa glavnih politickih i etnickih grupa, odnosno snaga, o osnovnim pitanjima jednog drustva. Eventualni tajni Ustav Jugoslavije bi u tom smislu bio samo komedija.

2219. Anketa bez nagrada // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 31.

Da li bivsi komunisti koji sada tvrde da su vernici znaju deset zapovesti i ako ih znaju da li ih se pridrzavaju.

2220. Cuda od naroda // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 29.

Polemika na clanak Dusana Mojsina o mimohodu kraj Brozovog odra.

2221. Dan istine // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 13.

Da li pored drzavnih i nezavisnih medija postoje i neki treci mediji u kojima rade »cisti profesionalci« ili »neutralci«, apsolutno slobodni od (lose) vlasti i (jos gore) opozicije?

2222. Drustvo razbijeno ratom / il. iz Fliegende Blatter / God. 6, br. 104(16-30.11), str. 4-5.

Milosevic, bar za sada, svoje protivnike mrvi jednog po jednog ucenama, korumpiranjem, pretnjama, hapsenjima. Veliku pomoc mu u tome pruza ljuti medjusobni antagonizam koji vec odavno satire opoziciju. Najveci ceh u svemu tome placa samo drustvo.

2223. Patrijarh kao protestant // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 15.

Zasto patrijarh Pavle koji daje izjave u duhu evandjelista cuti na izjave crkvenih staresina koje su u suprotnosti sa evangelistickim?

2224. Po pitanju... Aktera // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 3.

O novim »akterima«, pre svega politickim strankama koje su se na nasoj sceni pojavile pre nekoliko godina. Vecina njih se pozivala na narod, a retko ko je u prvi plan stavljao pojedinca, gradjanina.

2225. Po pitanju... Klasa // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 7.

Dok nacionalni mislioci dele drustvo na »nas« i »njih«, dotle jedan skupstinski poslanik ima originalnu podelu na dve »PP« klase – jedna je »pejdzer i pistolj«, a druga »puko prezivljavanje«.

2226. Po pitanju... Mirovnjaka // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 5.

Protivnici rata nisu se bas cesto pojavljivali na beogradskim ulicama. Oni su se, uglavnom, okupljali oko Centra za antiratnu akciju, Gradjanskog saveza Srbije, Beogradskog kruga.

2227. Po pitanju... Naroda // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 5.

Mnoge izvikane ili samozvane vodje pozivale su se poslednjih godina na narod, nudeci mu, posle ratnih pobeda, raskosan zivot u sve prostranijoj drzavi.

2228. Po pitanju... Trena // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 3.

Pitanje »pravog trenutka« cesto je alibi za nesposobnost i nespremnost da se prave stvari cine svakog dana, a ne samo zamisljaju za neki volsebni trenutak.

2229. Stigle »gusle« // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 10.

Dolazak Vladimira Zirinovskog poljuljao je verovanje da je narod u Niksicu klicao »hocemo gusle«, a ne »hocemo Ruse«.

2230. POSMATRACI na granici : medjunarodna aktivnost // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 15.

Posle Milosevicevog prihvatanja plana Kontakt grupe diplomatski napori medjunarodne zajednice usmereni su na pitanje postavljanja posmatraca na granici izmedju Republike Srpske i Jugoslavije i, na taj nacin, blokade bosanskih Srba.

2231. POSTMODERNA brutalnost : Hans Magnus Encensberger : Gradjanski rat. Prevela Drinka Gojkovic. Beogradski krug, 1994. / T. P. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 31.

2232. Da li su penzioneri pokradeni / intervju vodila Olivija Rusovac ; il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 19-21.

2233. Rezim je, hvala na pitanju, dobro : Srbija je od visoko srednjerazvijene zemlje postala nerazvijena, ali... / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 21-22.

Ekonomski program Ante Markovica morao je da padne jer je to bio uslov opstanka na vlasti srpskog rezima, a iz istog razloga program Dragoslava Avramovica uspeva. Nije vazno sto je Srbija od visoko srednjerazvijene postala nerazvijena zemlja.

2234. Srpski vukovi administrativnog socijalizma : prodavanje magle / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 19.

Besmislena teza da je proces tranzicije, ukljucujuci i privatizaciju, osnovni uzrok ekonomskih nedaca u bivsim socijalistickim zemljama, krajnje je opasna i ima za cilj da spreci proces demokratizacije drustva i izgradnje trzisnih institucija, cime bi se izgubila ekonomska osnova postojeceg rezima u Srbiji.

2235. Uvazeni gospodine Zupan... : odgovor Dusanu Zupanu glavnom i odgovornom uredniku Tanjuga // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 31.

Redakcija Pravo na sliku i rec o obmanama javnosti od strane rezimskih medija medju kojima je i Tanjug.

2236. Okrugli sto pretparlamenta Jugoslavije (6 ; 1992 ; Sarajevo) Ugovor o miru ; Predlog o osnivanju Medjuparlamentarnog saveta / VI Okrugli sto Pretparlamenta Jugoslavije. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 12.

Predlog ugovora o miru koji bi zakljucile sve republike. Predlog su potpisali Svetlana Knjazeva-Adamovic, Rasim Kadic, Ratomir Tanic. Takodje je dat predlog o osnivanju Medjuparlamentarnog saveta koji bi svojom aktivnoscu delovao na jacanju mirovnog procesa. Za ekspertsku grupu potpisao Dejan Janca.

2237. Uvaziti sve protivnike rata // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 2.

Za iznalazenje trajnog politickog resenja krize u BiH, ali i na celom podrucju bivse Jugoslavije, postoji siroka saglasnost glavnih medjunarodnih aktera, u prvom redu SAD i Rusije. Ali, medjunarodna zajednica ce morati da slusa glas i onih koji su bili najvece zrtve ovog rata, kao i onih koji su od samog pocetka bili njegovi veliki protivnici.

2238. Zaokret – prividan ili stvaran? // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 2.

Obrt u politici Slobodana Milosevica, pouzdanog oslonca ratnog projekta bosanskih Srba, ka prihvatanju mirovnog predloga Kontakt grupe, svakako je tempiran i na jacanje medjunarodne pregovaracke pozicije. Insistiranje na ispravnosti dosadasnje politike, uprkos ogromnim ljudskim i materijalnim zrtvama, namece utisak da se jos nije odustalo od ratnih ciljeva ciji je Karadzic bio samo nadahnuti egzekutor.

2239. Multikulturalnost i tradicija Balkana : (ne)tolerancija // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 25-26.

Skraceni prikaz izlaganja u Skoli za medjukonfesionalni dijalog i razumevanje, Novi Pazar–Sjenica, avgust 1993. Multikulturalna tradicija Balkana u odsustvu razvijenih formi civilnog drustva oslonjena je ponajvise na brojna obelezja iz ruralne proslosti.

2240. Ujedinjenje odozdo : konferencija »Gradjani protiv podela« odrzana u Strazburu / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 8-9.

U Savetu Evrope u Strazburu, u organizaciji Helsinskog parlamenta gradjana, 5–6. juna 1994, odrzana je konferencija »Gradjani protiv podela«. Bez slobodnih gradova i bez uspostavljanja civilnog drustva, tj. intenzivnog urbaniteta, nema trajnog mira i prosperiteta u BiH i na Balkanu, jedan je od zakljucaka Konferencije.

2241. Vandalizam u sluzbi nacionalizma // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 20.

O spomenicima kulture u Dubrovniku, Mostaru, Foci, Banjaluci, Vukovaru, koji su vandalski osteceni za vreme bombardovanja civilnih ciljeva. Obnova ce biti moguca tek u miru i uz pomoc medjunarodne zajednice.

2242. Bog, Srbi i Rasa Todosijevic // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 21-22.

O umetnickim serijalima Rase Todosijevica »Gott liebt die Serben« i »Zovem se Pablo Picasso«.

2243. PROGRAMSKI dokumenti // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 20.

U Sarajevu (1992), na Prvom kongresu srpskih intelektualaca BiH, doneta je Deklaracija, a u Beogradu (1994), na Drugom kongresu, doneta je Rezolucija i Protest protiv satanizacije srpskog naroda i nepravednih sankcija. Data su sva tri dokumenta u celosti.

2244. Slovenija, dve godine posle / il. iz slovenackih casopisa za umetnost i kulturu. // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 19.

Dve godine Slovenija postoji kao priznata i suverena drzava. Za posetioce iz ostalih delova bivse Jugoslavije, i pored razlicitih teskoca, Slovenija deluje skoro kao vizija raja.

2245. Milan Martic – mali od kuzine : Beograd–Zagreb via Knin // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 6-7.

Milosevicu je hitno bio potreban covek koji ce pokusati da opere lice Knina od preterane ratne prljavstine i koji ce pomocu dirigovanog referenduma obaviti sto bezbolnije vracanje Krajine pod okrilje Zagreba. Ta licnost je Milan Martic.

2246. Ostvarivanje zadatog : srpsko-hrvatski odnosi // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 6.

NATO udar po aerodromu Udbine pokazao je jasno da, ako Milosevic ne prihvati avnojevske granice Hrvatske i ako Tudjman ne prihvati svojevrsnu federalizaciju Hrvatske, bombe ce nastaviti da padaju.

2247. Paljanska luda noc : bosanski Srbi i NATO // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 22-23.

Dok se veliki broj stranih novinara okupio na Palama, iscekujuci Karadziceve reakcije na ultimatum NATO-a, kao i eventualne bombe, u ovom nekadasnjem predgradju Sarajeva vladala je posebna atmosfera, uvelicana gostovanjem srpskih glumaca i pisaca, nocnim skijanjem, pecenjem volova i jagnjica. Dok su se zeljno ocekivali ruski vojnici okupljeni su, ipak, skrivali svoj nemir.

2248. Pljunuli su, sada samo jos da zapevaju... : treca Jugoslavija // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 5.

Zapadna Evropa izgleda pokusava da sklopi neku »trecu« Jugoslaviju, ali je pre toga bitnije izvrsiti temeljno razbijanje nacionalistickih mamurluka i privodjenje naroda normalnom zivotu u kojem je bitnija visina zarade od imena nacionalne valute.

2249. Srbijo, nalevo mars!!! / il. Georg Gros. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 9.

Prikaz politicke vlasti Slobodana Milosevica koji posle prve mirotvoracke knedle u Bosni (blokada bosanskih Srba) nastavlja sa politickim lupinzima, bar dok se prasina podignuta napustanjem koncepta velike Srbije ne slegne i dok se njegova vlast ne stabilizuje.

2250. Vestern na srpski nacin : Radoman Bozovic i srpska opozicija / il. Marija Dragojlovic. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 10.

Sukob Seselja i Bozovica u jugoslovenskom parlamentu ujedinio je na neki nacin srpsku opoziciju. Da bi sve to dalo i neki rezultat potrebno je da opozicija stvori jasan politicki i ekonomski program, izgradi politicku infrastrukturu i zanemari licni animozitet prema Milosevicu.

2251. Vidovdanski mejdan politickih rodjaka // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 5.

Da bi ucvrstio svoju poziciju mirovnog pregovaraca Milosevic je uhapsio svog nekada najomiljenijeg opozicionara Vojislava Seselja. Bez obzira na sramnu ulogu radikala u rasturanju opozicije, sada treba ustati u zastitu njihovog prava da slobodno politicki govore.

2252. Lakog izlaska iz rata nema / il. iz Fliegende Blatter. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 2-3.

Najnovije vesti sa balkanskog ratista samo potvrdjuju da lakog izlaska iz olako pokrenutog rata nema. Kao dokaz konfuzije koja vlada stizu i protivrecne ocene medjunarodnih aktera, pa se postavlja pitanje sta ce biti sa jedinstvom Kontakt grupe.

2253. PRVACI na zrtveniku // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 19.

Sadrzi: (Govor za Prvi kongres srpskih intelektualaca: odlomci) / Vladimir Srebrov. (Govor na Drugom kongresu srpskih intelektualaca: odlomci) / Vuk Draskovic. Odlomci iz neodrzanog, odnosno nedovrsenog govora Vladimira Srebrova na Prvom kongresu srpskih intelektualaca BiH (Sarajevo, mart 1992) i Vuka Draskovica na Drugom kongresu (Beograd, april 1994).

2254. PRVO Srbi, pa radnici : drzavni i nezavisni sindikati / S. P. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 8-9.

Dok je glavni adut drzavnih sindikata da radnicke organizacije ne smeju da se bave politikom, njihovi celnici odlaze pravo u Glavni odbor SPS-a. Ako je suditi po poslednjim dogadjajima u IMT-u i cacanskoj »Slobodi«, buducnost je na strani nezavisnih sindikata.

2255. Federacija Bosna i Hercegovina // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 15-18.

Iz: Erazmus, br. 6(1994), str. 2-13

2256. Partner u komadanju / razgovor vodila Olivija Rusovac ; il. naslovna strana casopisa M-ZIN. // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 17-18.

Vesna Pusic, sociolog i autor niza tekstova u Erazmusu, govori o udaljavanju Hrvatske od evropske i gradjanske politike, o stanju ljudskih prava i nasilju u Hrvatskoj, o resavanju nacionalnog problema Srba, normalizaciji odnosa SRJ i Hrvatske.

2257. (Upotreba nacionalizma i politika prepoznavanja) Tri talasa nacionalizma // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 23-25.

Iz: Erazmus, br. 8(1994). Odlomak iz teksta »Upotreba nacionalizma i politika prepoznavanja« Vesne Pusic, u kojem se govori o razvoju nacionalizma u Hrvatskoj

2258. Davati smrt – tajna evropske odgovornosti : tragedija Bosne i Hercegovine // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 2.

Zastrasujuca drama Sarajeva, koju nam je direktno prenosila rezimska televizija, nazalost, ostavila je gradjane Srbije ravnodusnim, neke uplasenim, a neke sovinisticki ostrascenim.

2259. Kuda ide Srbija // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 11.

Pogubni srpski konzervativizam i realizacija srpskog nacionalnog programa nesreca su za narod ciji osnov lezi u odsustvu modernog iskustva u socijalnom zivotu naroda.

2260. Stotinu razloga protiv / il. Tijana Krsa. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 25-26.

Velika Srbija, Ujedinjene Srpske Zemlje, Savez Srpskih Zemalja, United states of Serbian’s sinonimi su jedne iste drzavne ideje za koju se ratuje i gine na prostorima bivse Jugoslavije. Rat koji »samo sto nije stao«, trajace godinama, trajace sve dotle dok se bude insistiralo na ovoj ideji velike i etnicki ciste drzave.

2261. Odlomak / preveo Danilo Kis. // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 31.

Pesma. Pesma madjarskog pesnika, prevodioca i doktora komparativne knjizevnosti, koga su madjarske vlasti kao antifasistu internirale na prinudni rad u Zagubicu i Bor, i tu ga likvidirale.

2262. Nezavisno ili podanicko novinarstvo : istorijske, drustvene i politicke pretpostavke (ne)slobode medija / il. Dragan Jovanovic-Giovanni. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 3-4.

O slobodi medija, demokratiji, civilnom drustvu.

2263. Smijeh // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 27.

Iz: Vreme, april 1992. Kada granate nisu vise padale po njihovim glavama Sarajlije su prestale da se smeju. Konacno im je postalo jasno koliko malo sansi imaju.

2264. Zetva gorkih plodova : da li je pocela bitka za mir? // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 16.

Bitka izmedju Karadzica i Milosevica je, u ovom trenutku, na stranu srpskog predsednika svrstala i one koji su do juce bili njegovi najveci protivnici, a na Karadzicevu stranu one koji su u Milosevicu videli pravog vozda svekolikog srpstva.

2265. Super Sima : kradja i falsifikat kao primer medijske manipulacije // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 10.

Simo Gajin, urednik emisije I programa RTS-a »ZIP« u prilogu »Ko napada novinare iz Beograda« neovlasceno koristi materijal iz emisije Studija B i pri tom njime manipulise.

2266. Samo solidarnost Srbiju spasava // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 19.

Jedna slika iz svakodnevnog zivota Beograda vezana za zivotni standard njegovih gradjana, humanitarnu pomoc.

2267. Blago iz podruma / il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 12.

Sa cenom kiselog kupusa od 8 DM kilo moze dobro da se zaradi.

2268. Festung Belgrad // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 11.

Zahvaljujuci ratnickoj i pljackaskoj drzavi Beograd se sve vise »umotava« u resetke i zice i svojim izgledom podseca na tvrdjavu.

2269. Ima(s)mo li gradjansku klasu : gde su koreni zla // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 30-31.

Da li smo posle Drugog svetskog rata imali gradjansku klasu? Ne moze postojati gradjanska klasa bez gradjanskog drustva.

2270. Sto godina // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 3.

Povodom sto godina od prve proslave Prvog maja u Srbiji.

2271. Tanjug // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 6.

Izborom novog Saveta Tanjuga, koji je uglavnom sastavljen od visokih drzavnih funkcionera, on konacno postaje novinska agencija SPS-a.

2272. Trag novca // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 12.

2273. Imamo li spoljnu politiku? // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 2.

Nasa spoljna politika je bez jasne koncepcije, pravih kontakta i mimo Ustava odredjuje je i vodi samo jedan covek – predsednik Srbije. Preispitivanje nase medjunarodne pozicije treba da pocne od naseg okruzenja i od obustavljanja inadzijske svadje sa svetom.

2274. RATNI kuvar : u kojem su uputstva za priredjivanje jela vecim delom gotovljena bez mesa i za ove ratne prilike : prirucna knjiga za nase domacice. Ujvidek, Izdavacka knjizarnica Sv. F. Ognjanovica, 1915 // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 18-19 : il.

Tri recepta iz Ratnog kuvara iz 1915. god. stampanog u Novom Sadu.

2275. Znacaj samoogranicavajuce revolucije : Istocna Evropa : civilno drustvo i stvarna revolucija / izbor i prevod Zagorka Golubovic. // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 24-26.

O civilnom drustvu i demokratiji u istocnoevropskim zemljama posle raspada SSSR-a, kao i u Americi.

2276. Agonija velikodrzavne politike : sta je Republika pisala i za koje se stavove zalagala od 1991. do danas o krizi i ratu na prostoru bivse Jugoslavije / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 19-22.

2277. Cor-sokak / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 1.

Dok se ne prestane sa silom i cinizmom u politici, put miru i pregovorima nece biti otvoren.

2278. Glasilo gradjanskog samooslobadjanja // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 31.

Osnovno polaziste lista Republika je u ljudskim pravima, pravu na zivot, informisanje i slobodno misljenje.

2279. Hvala // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 31.

Urenistvo Republike se zahvaljuje na materijalnoj podrsci koja omogucava dalje izlazenje lista.

2280. Jos jedna neobicna knjiga // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 31.

O izlasku iz stampe kolekcije karikatura maestra Coraxa.

2281. Mucno dresenje cvora // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 7.

Jaz izmedju Republike Srbije i Republike Srpske sve je dublji. Uprkos neprekidnoj diplomatskoj aktivnosti medjunarodne zajednice ratu u Bosni se jos ne vidi kraj.

2282. (Naucna i sira javna delatnost profesora Mihaila Ilica...) // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 24.

Povodom naucnog skupa »Pravna i politicka misao profesora Mihaila Ilica« koji je odrzan 10. novembra 1994. na Pravnom fakultetu u Beogradu, a u sklopu projekta »Naucna bastina Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu«.

2283. Nova godina / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 1.

I na isteku cetvrte ratne godine mocnici te ubedjuju kako je stradanje neizbezno. Krik ocajnika i zelja za zivotom nikako ne mogu da se sakriju.

2284. Opstenje kao podvig // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 19.

U organizaciji Foruma gradjana iz Tuzle, Verona foruma i Kruga 99 iz Sarajeva u Tuzli je od 3. do 5. novembra odrzana medjunarodna konferencija »Da li je moguca Evropa bez multikulturalnosti?«.

2285. Postovani citaoci // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 2.

Urednistvo Republike o uredjivackoj politici casopisa.

2286. (Povodom proklamovanog...) // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 2.

Urednistvo Republike najavljuje antiratne akcije Grupe »Ziveti u Sarajevu« pod naslovom »Mir za Bosnu – spas i za nas«, a povodom jednomesecnog primirja u BiH. Planirane su i sesije Beogradskog kruga, akcije Zena u crnom, kao i miting pod geslom »Mozemo ziveti zajedno«.

2287. Poziv na pretplatu za 1995. god. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 31.

2288. Prigusena alternativa // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 9-11.

Republika vec vise od pet godina nastoji da umanji posledice jednostranih informacija i doprinese objektivnijem uvidu u realne mogucnosti mirovnog procesa. Zbog toga Urednistvo u ovom broju objavljuje sest alternativnih dokumenata, koji su malo poznati javnosti, o mogucem okoncanju rata, pre svega u BiH.

2289. Rat i izmirenje istorijskog secanja // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 21.

Republika se godinama bavi uzrocima, tokovima i posledicama rata, a sada zeli da teziste pomeri ka sistematskom ispitivanju udela »rata pamcenja« u opstem ratnom metezu.

Republika donosi hronologiju dvomesecnih zbivanja i reagovanja, na unutrasnjem i medjunarodnom planu, posle odbijanja rukovodstva bosanskih Srba da prihvate plan Kontakt grupe i odluke Beograda o uvodjenju ekonomskih i politickih sankcija Republici Srpskoj. Materijal za ovu hroniku urednistvo Republike je dobilo od agencije Beta.

2291. Rat-ni-mir-ni-rat-ni-mir / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 1.

Za urednistvo Republike alternativa ratu i dalje ostaje glavna tema.

2292. (»Republika« je do sada...) // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 16.

Sistematski prateci zbivanja u BiH Republika je uvek jasno pokazivala svoje antiratno stanoviste. Nastavljajuci sa ovakvom politikom u ovom broju objavljuje reagovanje medija koji se bave ovom tematikom.

2293. »Republika« pred gasenjem // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 31.

Zbog materijalnih troskova list Republika nalazi se pred gasenjem.

2294. Stvaranje i njegovo suzbijanje // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 23.

Urednistvo Republike pokrece dijalog o slobodi stvaralastva i preprekama na koje ono nailazi. Za pocetak je izabran film Dusana Makavejeva »WR – misterija organizma« (1971) i dva dokumenta iz tog vremena u kojima se trazi zabrana njegovog prikazivanja.

2295. Tu smo / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 1.

U proteklih sest godina izaslo je 100 redovnih i 12 vanrednih brojeva Republike. Uredjivacka politika i dalje ostaje ista i podrazumeva borbu protiv straha, mrznje i nasilja, a za nenasilno resavanje sporova i normalan zivot.

2296. Put u mrak : ljudska prava u Hrvatskoj // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 20-21.

O ljudskim pravima u Hrvatskoj gledano kroz mobilizaciju i slanje na ratiste hrvatskih gradjana rodjenih u BiH, kroz izdavanje domovnica i delozacije (prisilno iseljenje iz stana).

2297. Dve mudrice : (intervju) // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 30.

Koliko i kako ova ruzna svakodnevica utice na decu saznajemo iz razgovora sa Nadom Radovic, ucenicom drugog razreda Osnovne skole »Kralj Petar I« iz Beograda i Unom Mladenovic, ucenicom prvog razreda Osnovne skole »Radoje Domanovic« iz Vranja.

2298. San i java uclanjenih hronicara : kako su novinari pcinjskog okruga dobili svoje udruzenje // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 14.

O inicijativi nekoliko novinara (dopisnika Borbe, Ekspresa i Vecernjih novosti) da se osnuje Udruzenje novinara pcinjskog okruga koji objedinjuje sedam opstina sa juga Srbije.

2299. Balkanizacija slovenacke politike? / prevela T. P. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 10-11.

Iz: Delo, 24. 12. 1993. Nestankom Jugoslavije i komunizma, Slovenija je izgubila spoljnje neprijatelje. Unutrasnje neprijatelje slovenacka politika fabrikuje svakodnevno.

2300. Kucan – sudbina Hindenburga? : patologija tranzicije // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 10.

O postkomunistickom periodu i nekoj vrsti »vajmarskog sindroma«, tj. shvatanja da garant politicke stabilnosti moze biti samo jedan, poverenja vredan, (nad)covek, odnosno politicar sa velikim ovlascenjima, a ne pluralisticki uspostavljena parlamentarna demokratija i stvarno civilno drustvo.

2301. Zanati pod stidom // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 30.

O bedi zaposlenih i nezaposlenih u Prijepolju.

2302. Krah agresivne politike : jednom ce ipak biti ispostavljen racun za sve sto se u Srbiji dogadjalo i to brze ukoliko je na njemu potpis samo jedne stranke // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 15.

Politicki potresi izazvani cinjenicom da je Srbija svedena na prosjacki stap uticali su na biracko telo. Agresivna politika Zeljka Raznatovica Arkana dozivela je krah.

2303. Biznis voli nezavisne medije // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 9.

Povodom stotog broja Republike redakcija ove novine je organizovala razgovor sa predstavnicima nezavisnih medija na kojem su analizirane nove strategije rezima u nastojanju da osvoji nezavisne novinske redakcije.

2304. Dve Sorbone / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 22.

U univerzitetskim krugovima prica se o postojanju dve Sorbone – Univerzitet u Pristini i buduci Filozofski fakultet u Petrinji. Cilj je da se zaustavi odliv stanovnistva.

2305. Glas »druge Srbije« : pisanje Borbe o ratu u BiH (april 1992–april 1994) // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 22-24.

O ratu u BiH Borba je uvek pisala otvoreno. U njenim izvestajima zastupljene su sve zaracene strane i njena uredjivacka politika je uvek bila otvorena prema idejama mira i dijaloga. Autor daje hronoloski pregled najvaznijih dogadjaja vezanih za rat u BiH od aprila 1992. do aprila 1994, a o kojima je pisala Borba.

2306. Izobilje // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 11.

Dok se teskom mukom dolazi do dva litra mleka, na Beogradskom sajmu otvoren je 21. Medjunarodni sajam prehrane.

2307. Kasa ili dzep // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 22.

Gospodin Avramovic samouvereno govori o uspehu stabilizacionog programa i novog dinara. Izgleda da se spremnost za realizaciju ovog projekta mnogo vise zasniva na dzepovima gradjana, nego na drzavnoj kasi.

2308. Ko je ko u Beogradu // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 23.

Slika redova u bankama pri isplati stare devizne stednje s jedne strane, a sa druge isplata deviza dilerima.

2309. Krugovi straha : sa puta po Hrvatskoj / il. iz slovenackih casopisa za umetnost i kulturu. // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 15-16.

O poseti srpskih novinara Hrvatskoj i njihovom susretu sa hrvatskim kolegama, obicnim ljudima i izbeglicama, kao i o atmosferi straha koja se u tim susretima osecala.

2310. Masovna neupotreba ljudi : razgovor sa profesorom Ivanom Ivicem // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 22.

Sistem vrednosti je toliko poremecen da javni prostor ispunjavaju folk zvezde i politicari, a ono sto vredi napusta zemlju, kaze psiholog profesor dr Ivan Ivic.

2311. Nova metla // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 24.

O najnovijim cistkama u Radio Beogradu.

2312. Petparacka stvarnost // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 28.

Nasa stvarnost sve vise lici na trilere sa placenim ubicama koji maltretiraju i ubijaju ljude. Dok film dozvoljava da oni na kraju ispadnu simpaticni momci, oni koji se bave problemima svakodnevnog zivota nimalo nisu simpaticni.

2313. Prizori iz kuce »Politika« // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 10.

O cistkama na TV Politika, koje su zapocele smenjivanjem glavnog urednika Aleksandara Tijanica. Slicna situacija je i na Politikinom radiju koji su napustili najbolji mladi novinari.

2314. Sve sto ona zeli // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 25.

O sednici Skupstine Srbije i usvajanju paketa poreskih zakona, raspodeli budzeta, Zakonu o Radio-televiziji i informisanju.

2315. Umalo batine... // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 30.

Novica Stojadinovic, ulicni prodavac knjiga i audio-kaseta, o prodaji kaseta sa pevacima i grupama iz Hrvatske.

2316. Utisci iz Strazbura : »Republika« i Dijagonale // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 30-31.

Autorka teksta je na poziv redakcije lionskog casopisa Dijagonale istok – zapad boravila u Strazburu na dvodnevnom seminaru u Evropskom savetu. U programu Saveta, koji se bavi razlicitim oblicima razvoja demokratije, Jugoslavije nigde nema.

2317. Zadovoljstvo kreacije / God. 6, br. 94(16-30.6), str. 22.

Milan Mihaljcic, jedan od studenata profesora Ivana Ivica, kreator jedinstvenih igracaka od plastike, ne radi zato sto ne zeli da prima platu od 10 dinara.

2318. Zavodljivost socijalista // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 12.

»Narod toliko veruje socijalistima da cak i oni u redu za hranu kod Spone veruju da im je zemaljski bog poslao Danu da ih nahrani.«

2319. Hrabri i usamljeni intelektualci // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 3-5.

Prevod redakcijskog uvoda u Les Temps Modernes, br. 570-571/1994, u kojem su objavljena saopstenja intelektualaca u okviru Beogradskog kruga, koji pozivaju na dijalog i protiv nacionalne histerije, a koji u celini sadrzi priloge iz knjige Druga Srbija, Beograd 1992.

Tradicija ratne privrede // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 23-24.

Odlomci iz knjige Istorija srpskog naroda. Knj. 3. Tom I, SKZ, Beograd 1993.

2321. SARAJEVO – bol : Sarajevo 8. jul / Davor ; il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 3-6.

Dva pisma iz Sarajeva o gradjanskom ratu u BiH.

2322. Encensberger u Beogradu / il. Jelica Radovanovic. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 29-30.

2323. Tihi jubilej // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 7.

Uprkos brojnim kritikama koje se sa raznih strana cuju na racun UN, mora se reci da je opste uverenje u svetu da su UN ipak neophodan instrument svih zemalja, u cilju zajednickog delovanja u cuvanju i unapredjenju mira i bezbednosti u svetu.

2324. Urugvajska runda mocnih : GATT ili rat za »blagostanje« // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 2-4.

Jedan od najznacajnijih dogadjaja u medjunarodnim ekonomskim odnosima bila je uspesno okoncana runda pregovora o liberalizaciji svetske trgovine, nazvana Urugvajska runda. Dok razvijene zemlje ne skrivaju svoje zadovoljstvo, zemljama u razvoju i nerazvijenima ipak ostaju samo mrvice.

2325. Oluja u »Bihackom dzepu« // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 5-6.

Bihacko popriste je na vrhu ratne drame vec nekoliko meseci. Ishod je neobicno vazan za obe strane, ali, ipak, vise za Karadzica kome se moze zaljuljati presto, ali i za njegove generale, jer bi nekima bio uskracen »lovorov venac«.

2326. S verom u cuda i cudovista / il. Marija Dragojlovic. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 16-18.

Rat u BiH je usao u svoju zavrsnicu, mada se u toj fazi nalazi vec nekoliko meseci. Inace, sve i da sve tri strane u sukobu potpisu mirovna dokumenta, mira ne moze biti ukoliko ga UN ne budu mogle obezbedjivati silom, sto je mrka kapa. Dakle, mir bi uskoro mogao da bude uspostavljen samo – cudom.

2327. SILOVANJE posle silovanja : svedocenje : ono sto se desava drugima, dogadja se i nama, ako smo to sto zelimo da jesmo // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 27-28.

Potresno svedocenje neimenovane zene koja je prezivela silovanje.

2328. Izvinite, jako mi je neugodno : skice iz Zagreba : zasto marke ne mogu u hrvatske dinare // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 18.

O neprijatnoj situaciji u kojoj se nasao jedan Beogradjanin pri pokusaju da u Privrednoj banci Zagreb zameni marke za hrvatske dinare.

2329. SINDIKATI partijskim stazama / S. P. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 26.

O sukobima u okviru Ujedinjenih granskih sindikata »Nezavisnost«, koji je pre dve godine bio jedini istinski suparnik okostalom drzavnom sindikatu.

2330. Apel gradjanima i narodima Republike Bosne i Hercegovine da sazovu konvenciju o poverenju / Skupstina gradjana srpske nacionalnosti. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 22-23.

Skupstina gradjana srpske nacionalnosti apeluje na sve gradjane i narode BiH da prihvate konvenciju o poverenju koja bi vodila ka boljem zajednickom zivotu.

2331. SKUPSTINE kao topli zec : skupstinski zivot / J. B. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 8.

O usvajanju budzeta u Skupstini Srbije i o usvajanju rezolucije o osudi vazdusnih napada NATO-a u Saveznom vecu Skupstine Jugoslavije.

2332. Uvazavanje drugog kao brana fasizmu : invencija Jugoslavije / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 12-14.

O invenciji prve i druge Jugoslavije, nacionalizmu komunisticke nomenklature, odgovornosti jugoslovenskih komunista za rat, komuniciranju na prostoru razdeljene drzave, stvaranju jugoslovenskog univerziteta jugoslovenske emigracije.

2333. SLUSAJ ’vamo / Rimtutituki. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 21.

Deset antiratnih slogana.

Povodom II kongresa Saveza drustava za medjubalkansku saradnju, autonomne zenske grupe u Beogradu izjavljuju da se u Srbiji neprekidno krse osnovna zenska ljudska prava.

2335. (Deseti) 10. decembar – Medjunarodni dan ljudskih prava / Volonterke SOS telefona za zene i decu zrtve nasilja u Beogradu. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 31.

2336. Humana patrola // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 29.

Clanak povodom odluke Skupstine grada da se prosjacenje, rasprostranjeno posebno kod maloletnika, resava putem »humane patrole« (jedan milicajac i jedan socijalni radnik).

2337. Kosmar // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 15.

Povodom izjave vodje poslanicke grupe DEPOS-a Slobodana Rakitica da nema nista senzacionalno u njihovoj inicijativi da se Muslimani koji to zele izjasne kao Srbi islamske veroispovesti.

2338. Lekcija // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 15.

Marija Milosevic je, secajuci se svog detinjstva, listu Duga izjavila kako joj je mama zabranjivala da pise.

2339. Prakticari postmoderne : nemoc svetske zajednice / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 11.

Pristupanje Rusije Partnerstvu za mir sa NATO znaci na neki nacin ukidanje ove alijanse, jer je u NATO sada usao gotovo kompletan evropski vojni potencijal. Ali, interesi pojedinih drzava, ili njihovih elita, i dalje diktiraju nastavak rata u BiH.

2340. Stvaranje dogadjaja : povodom glasina o novim saveznim izborima / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 14.

Glasine o novim saveznim izborima mogu da budu istinite, ali mogu da budu i svojevrstan pritisak na rezim da raspise izbore.

2341. Razgovor trojice decaka // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 31.

Dijalog jednog Ciganceta i dva srpska decaka u neprirodnim uslovima danasnjice.

2342. Sakacenje umova // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 3-4.

Ono sto se vec tri godine nastoji usaditi gradjanima Hrvatske u svest jeste jednodimenzionalno vidjenje sveta u cijem se centru nalazi »domovinski rat«, odnosno »kroatizacija« do besmisla. Svako ko ima veze sa Srbima i Srbijom smatra se neprijateljem.

2343. SRETAN ti 18. rodjendan Zana / Zana. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 18.

Pismo Zane, Muslimanke rodjene u Doboju, sada izbeglice u Kataloniji, gradicu blizu Barselone. Iako je njen zivot sada krenuo normalnim tokom, zudnja za rodnim krajem, rodjacima i prijateljima je ocigledna.

Iako nisu mogli da dodju na Skupstinu 27. 03. 1994, Srpsko gradjansko vijece u Sarajevu poziva Grupu »Ziveti u Sarajevu« na ponovni susret.

2345. STAMBENI patriotizam : zajednicko saopstenje SPO, DS i DSS u Somboru / il. Marija Dragojlovic. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 29.

Skupstina AP Vojvodine rezimskim novinarima dodeljuje stanove.

2346. Gusle i noz // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 7.

Iz: Erazmus, casopis za kulturu demokracije, br. 4 (1993).

O poseti dva zapadna emisara g. Zipona i g. Tvrdica nasem velikom mirotvorcu, o cinizmu nepristrasnosti kao vrhunskom obliku cinizma diplomata i profesionalnih zaustavljaca rata, o malim, neostvarenim fasistima diljem sveta koji zudno upijaju vibracije koje stizu odavde.

2348. Demokratsko pile // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 20.

Milenko Radic, sef Fonda za razvoj demokratije, razvijajuci »demokratiju«, zalaze se za zabranu rada Soros fondacije.

2349. Dramaturgija ulizistva // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 14.

Na drzavnom radiju, u okviru dvocasovne emisije na temu »mudrost«, voditelj postavlja glavno pitanje: »da li je politika naseg vodje mudra?«. Odgovor je izlisno navoditi.

2350. Ekonomija nebeskog naroda // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 23.

Na Drugom kongresu srpskih intelektualaca u Beogradu 1994, samo je jedan rad bio posvecen ekonomskom aspektu srpskog nacionalnog pitanja, jer za »nebeski narod« ekonomija nije ni bitna.

Danasnja Srbija je bez sumnje bolesna zemlja. Glavni simptom je vrucica, koja je zahvatila vecinu njenih zitelja. Nasa gazdarica je objavila novu knjigu i izjavila da je protekle dane dozivela kao jednu »veliku noc«. Nacional-demokrate je zabrinuo odnos natalitet–mortalitet u Srbiji.

2352. Fariseji i knjizevnici // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 28.

Kritika teksta Matije Beckovica o svestenstvu.

Sve dok nisu poceli da kukuricu pogresnu pesmu Kokot-Vojvoda i Kokot-Akademik bili su omiljeni petlovi Gazde i Gazdarice. Neko zeli propast Avramovicevog programa, a ministar Klikovac uzvikuje da ne priznaje Medjunarodni sud za ratne zlocine. U Foci (Srbinju) se otvara srpska Duhovna akademija.

2354. Gazdin govor // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 18.

Rezimska televizija Slobodana Milosevica ne priznaje da su na Drini medjunarodni posmatraci.

Niz kratkih razmisljanja o demokratiji u Srbiji, o dogovaranju u smislu »ako ne mozemo da se dogovorimo da bude kako ja hocu, od dogovora nema nista«, o Tijanicu kao »laskavcu-kuditelju«, o tajnom oruzju.

Srbi se preslisavaju da li su dobro utuvili lekcije iz »Uvoda u srpsko pravo«, a oko bosanskog rata sjatila se tusta i tma profesionalnih »zaustavljaca rata«. Jedan opozicioni strucnjak izjavljuje: »Pregovori su korisni makar bili i bezuspesni«. Na mestima etnickih ciscenja inoverujucih nasi popovi osvestavaju temelje novih »bozjih hramova«.

Na ovim prostorima je najvise onih koji su spremni da za domovinu zrtvuju samo istinu. Na Drugom kongresu srpskih intelektualaca nije bilo intelektualaca, a najnovije izjave srpskih radikala pokazuju da je duhovna inferiornost osnov njihovog radikalizma.

2358. Krv za tlo // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 7.

Prevelike su ljudske zrtve da bi se vracale teritorije – porucuju sa Pala.

Ono sto se ovih dana dogadjalo na rubovima zapadnih srpskih zemalja predstavlja krvavi vodvilj ili, kako autor kaze, »mirotvorno osvajanje novih teritorija«.

Nada Perisic i Dusanka Djogo, sadasnja i mozda buduca ministarka za kulturu, najavile su oporezivanje sunda. Kandidata koji ce placati porez ima dosta u samom vrhu vlasti.

Delatnost nacionalista, iz ontoloskog ugla, jeste alhemicarska delatnost. Vecina Srba i danas veruje u doslovnost patriotskih hiperbola, a Kostunica lansira novu nalepnicu »stranim placenicima«, a to je »mrzitelji sopstvenog naroda«. Jedina nada koja nam preostaje je autodestrukcija gluposti.

Vlastodrsci su smislili deda Avramov program da bi spasli sebe, Djindjic menja svoja uverenja poput slicica u kaleidoskopu, a nasi »naciosaurusi« se nadaju u obnovu Jalta-linije.

2363. Oaza razuma // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 31.

Povodom izlaska iz stampe knjige Doba razuma koja je nastala kao skup priloga iz istoimene radio-emisije koju je pokrenula Fondacija za mir i resavanje kriza Borisa Vukobrata.

2364. Odlikovanja // God. 6, br. 91(16-31.5), str. 3.

Istoga dana predsednik Slobodan Milosevic prima ratno odlikovanje i odlikovanje za politiku mira.

Rat je nikao iz bede filozofije. Kostunica i Djindjic postaju revnosni peraci prljavog rata. Gospodju Gruden ne brinu gladni sugradjani i od njih se brani maglom principijelnih pitanja.

2366. Pesnici i popovi // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 21.

U poslednje vreme na nasoj kulturnoj sceni sve je prisutnija pesnicko-popovska koalicija.

2367. Predsednik-ratoljubac // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 12.

I posle tri godine rat je za g. Milosevica nesto cisto, lepo, uzviseno.

Dok Milosevic pokusava da se preobrazi u mirotvorca, »mape« postaju opsesija Radovana Karadzica. Sa Pala neprestano guslaju da se nece odreci svoje »mlade drzave«, a etnicka ciscenja se i dalje nastavljaju.

2369. Procvat travestije // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 27.

O novo-kulturi, tj. travestiji kulture u Srbiji.

2370. Razgovori vodji ugodni // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 23.

Nova serija TV duela na TV Politika pokazuje kakvu »nezavisnu televiziju« zeli Gazda – onu u kojoj svi misle isto.

Dok je rec »Vukovar« sa svojim jezivim zvucanjem postala moderna arhetipska slika, Milosevic zakljucuje da se do mira moze doci jedino ukidanjem sankcija. Posto »nebeskom narodu« niko nista ne moze, savezni ministar za informisanje najuruje strane novinare.

Posle faze »Srbija nije u ratu« doslo je vreme za fazu »Srbija ne pomaze Srbe preko Drine«, a nasi rodoljupci postaju taoci svoje sopstvene bombaste retorike. Za to vreme Bosna postaje tuzni vilajet najsumanutijih fiks-ideja, dok neki smatraju da je krivica rezima u tome sto rat nije vodjen pod »demokratskim zastavama«.

2373. Sarena jaja i sarene laze // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 13.

O izjavama pojedinih crkvenih velikodostojnika povodom uskrsnjih praznika, koje su jos jedan prilog istoriji svesrpskog zaludjivanja.

O proslavi Dana pobede nad fasizmom, simpozijumu srpskih »pesmopevaca« u Trebinju, odrzanom u cast Jovana Ducica o kome pisu Knjizevna rec i Knjizevne novine; samosmenjivanje redakcije Knjizevne reci.

Odnos Milosevic–Karadzic je poznat iz tolikih farsi, a narod je u svemu tome samo statista. Tri vezbe kako postati dobar Srbin, po receptu Brane Crncevica. Ono sto danasnju situaciju cini bezizlaznom jeste narcizam mediokriteta iz menadzerskog sloja i cinizam intelektualaca.

U zemlji Srbiji vlada zakon glupih situacija po kojem jedna glupost, kao lavina, izaziva niz drugih gluposti. Kao primer je dato podsticanje nacionalne ostrascenosti i turneja Vladimira Zirinovskog po Srbiji.

Situacija oko mirovnog plana za Bosnu je lazna situacija »par excellence«. Sezdeset sedam nacionalnih briznika uputilo je ovih dana »Apel javnosti« povodom novih mapa za BiH. Medjunarodna zajednica ublazava sankcije Jugoslaviji, ali obmanjivanje naroda ne prestaje.

2378. Zoca trenira strogocu // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 9.

Strogoca ministra policije dovodi narod do apsurdne situacije reagovanja smehom.

I ptice znaju da Milosevic pruza jedinu ruku spasa za izlaz iz »zone uzasa«, ali ne znaju ko nas je sve u tu zonu uveo. Voditelj paljanske televizije Ilija Guzina postao je, na zalost auditorijuma, redovan gost NTV Studija B. Vladika Atanasije nudi jedno kosmarno opravdanje kosmara.

Nekoliko zapisa o zivotu pod sankcijama i pojavi nekih novih zivotnih navika, obicaja, zanata (npr. »dileri«), vracara. Bice puno posla za etnologe i folkloriste.

TV Bastilja uvodi novu igru »Ludilo bez granica« kada dozvoljava da proroci tj. Milja V. vade srpske korene imena nekih »belosvetskih« gradova.

2382. Proslost tece uzvodno? // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 28-29.

Povodom prikazivanja drame »Nadezda Petrovic« na televiziji u kojoj nam se, kroz lik Nadezde Petrovic, otkriva jedno veliko doba srpske istorije.

2383. STARODREVNA ceznja tiranina : jedan srpski pesnik ili o losem braku poezije i politike / Tajms ; prevod i obrada D. Podrug. // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 28.

Prevod i obrada komentara londonskog Tajmsa povodom odluke Ruskog udruzenja pisaca da dodeli nagradu »Mihail Solohov« Radovanu Karadzicu. Politicka motivacija ocigledno stoji u pozadini ove odluke.

2384. Bankrotirana uzdanica : poslovne banke i Avramovicev program // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 24.

Banke kao jedna od osnovnih uzdanica druge faze stabilizacionog programa nazvane »ozivljavanje proizvodnje« nailaze na niz poteskoca u svom radu. Stednja stanovnistva, kao najstabilniji izvor sredstava u svim bankama sveta, kod nas izgleda ne postoji.

2385. Agonija se nastavlja : postizborni mamurluk // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 11.

Rezultati izbora pokazuju da ce naredni meseci biti potroseni na politicko mrcvarenje pozicije i opozicije bez mogucnosti za kvalitativnu promenu ekonomske politike.

2386. Alarmantno zveckanje zlatnicima : stabilizacioni ekonomski program // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 23.

I bez iskovanih zlatnika ima mnogo indicija da se program monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka ozbiljno ljulja.

2387. Bez pompe i euforije : novi dinar presao Drinu // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 23.

I pored toga sto je od 1. marta 1994. dinar postao zvanicno sredstvo placanja u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, alternativna valuta na ovim prostorima je nemacka marka.

2388. Cena stabilnih cena : inflatorna groznica / il. Pjer Krizanic. // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 5-6.

Drzavno uplitanje u ocenjivanje ekonomske (ne)opravdanosti pojedinih cena je krajnje neefikasno. Nikada takav potez nije prosao bez pogubnih posledica po proizvodnju, ponudu i nivo standarda.

2389. Drzava se povlaci : zetva / il. Marija Dragojlovic. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 8.

Seljaci i psenica posluzili su kao prihvatljivo obrazlozenje proslogodisnje hiperinflatorne spirale, a pri tom su seljaci prilikom otkupa tom istom hiperinflacijom drasticno finansijski osteceni.

2390. Kraj na pocetku : privatizacija // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 6.

Sve je vise nagovestaja koji ukazuju da vlast pokusava po svaku cenu da sacuva dokazano neefikasna drustvena preduzeca, odnosno svojinski koncept koji ona olicavaju. U normalnom, konkurentskom okruzenju, bez drzavne zastite, ova preduzeca bivaju »progutana« od strane privatnih.

2391. Novi dinar u starom okruzenju : monetarna reforma // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 12.

Tvorci antiinflacionog programa su posle tri nedelje njegovog sprovodjenja zadovoljni obavljenim poslom. Ipak, kako zbog nezavidne ekonomske situacije u kojoj se nalazimo, tako i zbog oprecnih misljenja o mogucnosti trajanja programa na duzi rok, postavlja se pitanje da li je ovaj optimizam opravdan.

2392. Sticovanje straha : pendrek ekonomija // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 11.

Sticung je opsta pojava nastala kao posledica neravnoteze u ponudi i traznji na deviznom trzistu. Novost je sto sada vlast hapsi za sticung, ali selektivno, koga ona hoce.

2393. Zatisje pred buru : cene / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 13-14.

Upozorenje da je program rekonstrukcije monetarnog sistema ozbiljno napadnut namece pitanje kako ne povecati novcanu masu u opticaju, a zadovoljiti i pojedinacne i drzavne apetite i ostvariti rast drustvenog proizvoda.

2394. Iskusavanje nacela / il. razglednice »Sarajevo«. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 29-30.

Zavrsni deo studije Dubravke Stojanovic »Iskusavanje nacela, Srpska socijaldemokratska partija i ratni ciljevi Srbije 1912-1918«. Beograd : TIMIT, 1994. U istrazivanju istorije srpske socijaldemokratije, Srpska socijaldemokratska partija, i pored male politicke moci, igra znacajnu ulogu. Principijelno odbacivanje rata kao nacina resavanja nacionalnih pitanja bio je motiv kojim su odbacivali sve srpske ratove od 1912. do 1918. godine.

2395. Rat je logican! : poigravanje istorijom // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 3-4.

Analizom udzbenika istorije i geografije za osmi razred osnovne skole autor na primeru Bosne govori o instrumentalizaciji proslosti i potpirivanju ratne atmosfere.

Jedno pismo iz Sarajeva iz kojeg se vidi da njegovim stanovnicima najvecu radost predstavlja kada se dobije paket, kad ima struje i plina i prvenstveno kada se ne puca. Svi sanjaju da izrone iz »mutne vode«, da se nesto promeni i da hodaju i disu bez straha od bombi.

2397. SVASTALICE // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 2.

2398. SVASTALICE // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 2.

2399. SVASTALICE // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 2.

2400. SVASTALICE // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 2.

2401. SVASTALICE // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 2.

2402. SVASTALICE // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 2.

2403. SVASTALICE // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 2.

2404. SVASTALICE // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 2.

2405. SVASTALICE // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 2.

2406. SVASTALICE // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 2.

2407. SVASTALICE // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 2.

2408. SVASTALICE // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 2.

2409. SVASTALICE // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 2.

2410. SVASTALICE // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 2.

2411. SVASTALICE // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 2.

2412. SVASTALICE // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 2.

2413. SVASTALICE // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 2.

2414. SVASTALICE // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 2.

2415. SVASTALICE // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 2.

2416. SVASTALICE // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 2.

2417. Medjusobno priznavanje drzava : posle raspada bivse Jugoslavije / il. George Gros. / God. 6, br. 103(1-15.11), str. 3-4.

Da bi doslo do medjusobnog priznavanja novih drzava na tlu bivse jugoslovenske federacije mora se afirmisati politika mira i napustiti politika instrumentalizacije ovog problema. Izvrsena je analiza i sa aspekta medjunarodnog prava.

2418. Nenaucena lekcija / il. Vera Mihalj. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 3-4.

Kriza u BiH i krah diplomatskih pokusaja.

2419. Nacionalizam – autodestrukcija kulture i umetnosti // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 27.

Otvarajuci »Pandorinu kutiju« vlast i nacionalisti su morali da budu svesni da ce Srbi biti sami krivi za samounistenje svoje kulture, a time i svog identiteta.

Odlomak iz teksta pod naslovom »Ekonomska integracija malih zemalja – uslov njihovog ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja«. Tekst je priredjen za medjunarodni seminar »Problems and Futures of Small Countries«, Bratislava, 5-7. septembar 1994. Analizirana je politicka i ekonomska tranzicija 11 zemalja posle raspada socijalistickog sistema u Evropi.

2421. Odobravanje – nov nacin glasanja / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 26-28.

Autor razmatra dobre i lose strane u glasanju odobravanjem i mogucnost uvodjenja ovog nacina glasanja u proporcionalni izborni sistem.

2422. Ogledala visoke rezolucije : Marija Dragojlovic: »Sest ogledala«, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, 13-24. maj 1994. // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 28.

O izlozbi Marije Dragojlovic, koja je pod nazivom »Sest ogledala« odrzana u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, od 13. do 24. maja 1994.

2423. TEKST za spomen knjigu : na 52. godisnjicu Jugoslovenske narodne armije / Drugovi, saborci, postovaoci... // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 31.

Pismo koje je neimenovana grupa ljudi uputila Slobodanu Milosevicu povodom 52. godisnjice JNA.

2424. (Pisma prestonickom listu) General u pubertetu // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 4.

Iz: Aristid Teofanovic, Pisma prestonickom listu, Nolit, Beograd 1992. O cemu li u pubertetu sanja generalska glava?

2425. Budjenje iz bunila : kakav mir za Bosnu // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 5-6.

Nijedna formula koja ozakonjuje ono sto je postiglo oruzje i etnicko ciscenje nece biti nista vise od varljivog primirja izmedju dve bitke. BiH se ne moze podeliti po etnicki cistim celinama bez dugogodisnjeg ratovanja.

2426. Domovina u popravnom domu / il. George Gros. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 16-17.

Iako jos uvek dominantan, nacionalizam pokazuje prve znake zamora. Ekstremisti polako gube, ali se jos uvek ne predaju, a iste vrste podela i nesloga naziru se i u vlasti i u opoziciji, kako u Srbiji tako i van nje.

2427. Njeno velicanstvo drzava : krah jedne fiksacije / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 16-17.

Milosevic je izneverio velikosrpsku ideju o Srbiji za »sve Srbe u jednoj drzavi«. Nerealnost srpskih maksimalista vodi u haos i sveopsti gradjanski rat. Gruba realnost nalaze suocavanje sa istinom da se ekstremisticki ciljevi, zbog kojih je otpoceo ovaj rat, jednostavno ne mogu ostvariti.

2428. Rat se vraca kuci / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 3-4.

Rat ce na nasim prostorima trajati onoliko dugo koliko nacionalisticko ludilo bude dominantno raspolozenje. Sve su naznake da ce se ovaj rat, koji je poceo kao nacionalni i verski, neumoljivo pretvoriti u gradjanski konflikt.

2429. Sjaj i beda pobeda / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 3-4.

Pokusaj da se poraz predstavi kao pobeda sve je uzaludniji. Vladajuca partija nije zeljna mira, nego vlasti. Mir ce, a ne rat, temeljno uzdrmati postojeci nacin vladavine, pa i vladajucu garnituru u Srbiji.

2430. Svi Srbi u jednoj nevolji // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 3-4.

Sukob interesa Srbije i srpskog nacionalnog maksimalizma ocigledan je i neodlozan. Izbor je sve tezi, vremena je sve manje, a steta je sve veca. Zaokret ka miru nece proci bez drame i medju Srbima, ali njeno odlaganje moze biti tragicno.

2431. Demokratija – sistem ili predrasuda // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 29.

Nisu potrebne »skole za ucenje demokratije«, kako misli prof. Zagorka Golubovic. Demokratija podrazumeva donosenje odluka po strogo utvrdjenim zakonima, a u ekonomskom smislu slobodno trziste radne snage.

2432. Zahvaljujem na komplimentu : fragmenti iz jos neobjavljene knjige // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 28.

O polozaju bugarske manjine u Jugoslaviji.

2433. Ratne igre : Sarajevo deset godina nakon zimske olimpijade / il. iz slovenackih casopisa za umetnost i kulturu. // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 21.

Desetogodisnjicu Zimskih olimpijskih igara Sarajevo docekuje sa bolnom cinjenicom da se na prste jedne ruke mogu izbrojati sacuvani olimpijski objekti. Svaka nada ovde je odavno sahranjena na pretrpanim sarajevskim grobljima, a za to vreme igre se nastavljaju, ali one ratne.

2434. Pismo iz Sumadije (9) // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 15.

Oduvek je na ovim prostorima bilo hrabrih ljudi koji su umeli i hteli da govore istinu i onih koji su ih proganjali, hapsili, zatvarali, sudili im, ali ljudi nisu nestajali.

2435. Odbraniti zivot : pismo Stevana Tontica Bozidaru Jaksicu // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 19.

Pismo Stevana Tontica napisano kao odgovor na poziv za ucesce na Medjunarodnom naucnom skupu »Interkulturalnost u multietnickim drustvima«, koji je odrzan u Beogradu.

2436. Stid // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 27.

Iz: Vreme, 21. 02. 1994.

U Sarajevu, Mostaru i hiljadama drugih gradova i kasaba narod vec dve godine strada, razapet poput Hrista.

2437. Leva skretanja udesno : ima li Srbija levicu? // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 28.

Iz: Monitor, 1. 07. 1994.

Poziv Mirjane Markovic na ujedinjavanje svega sto sebe naziva levim samo je pokusaj da se raskomadane politicke grupe raznih programskih krajnosti i ekstremizama okupe kako bi se, u sustini, ojacala kontrolna uloga rezima i nastavilo kretanje Srbije u izolaciju.

2438. Sefu je rata preko glave? : hoce li se Srbija najzad otrezniti // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 6.

Slobodan Milosevic je trenutno u prilici da bira izmedju dva resenja. Ili ce nastaviti da podstice rat ili ce se definitivno odreci svojih doskorasnjih sticenika u Kninu i na Palama i odluciti se za prekid rata.

2439. (Zlo)upotreba mira : povodom osnivanja JUL-a / fotodokumentacija lista Vreme. // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 23.

Povodom osnivanja JUL-a. Udruzivanje 22 uglavnom marginalne stranke i udruzenja gradjana propraceno je pompeznom paznjom drzavne propagandne masinerije. Veliko je pitanje da li bi to bilo tako da se kao idejni tvorac nije pojavila Mira Markovic, supruga predsednika Republike.

2440. Slucaj Seselj // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 10.

Posle sukoba Vojislava Seselja i Radomana Bozovica, podsecajuci na fizicki napad poslanika SRS Branislava Vakica na Mihaila Markovica, Desimir Tosic sagledava pravno-politicki aspekt oduzimanja imuniteta Seselju.

2441. Slivene razlicitosti : Bosna ili balkanski feniks // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 6-7.

Mnogo razlicitih osvajaca je proslo Bosnom, ali su sve to vreme u njoj ziveli ljudi istog jezika, istih navika i iste ljubavi prema njoj. Razlikovali su se samo u veri, ali se medjusobno nisu mrzeli. Da li ce se Bosna poput feniksa, kao i toliko puta ranije, opet dici iz pepela?

2442. UBLAZAVANJE sankcija nagrada Beogradu // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 19-22.

O reakcijama domacih i stranih faktora povodom moguce suspenzije sankcija Jugoslaviji kao nagradi za prihvatanje plana Kontakt grupe i medjunarodnih posmatraca. Reagovanja u vezi suspenzije sankcija su razlicita, kao i u vezi daljeg nastavka sukoba u BiH.

2443. UCINITE to sebe radi : (ovo je pismo Elena Popovic iz Centra za antiratne akcije dobila od prijatelja iz Sarajeva) / K. Z. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 9.

Pismo koje je Elena Popovic dobila od svog prijatelja iz Sarajeva i njegov vapaj da se ucini nesto konkretno protiv rata.

2444. UDBINA i komentari / T. P. // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 23

Kada su NATO avioni bombardovali vojni aerodrom u Udbini mnogi »ognjistebranitelji« su digli svoj glas. Danas su nacionalisti toliko odani srpstvu da ne mare za Srbina, onog obicnog, postojeceg.

2445. UMESTO za najbolja resenja – jedni protiv drugih: Skupstina / J. B. // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 22.

Parlamentarna SPS vecina hladno je istrpela primedbe opozicije i za sest dana vanrednog zasedanja Skupstine Srbije usvojila svih osam zakona koje je predlozila Vlada.

2446. Dragi Jovane : Skopje, 18. 02. 1994. // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 22-23.

Pismo Slobodana Unkovskog upuceno povodom stote predstave »Pozorisnih iluzija« u izvodjenju JDP-a i secanje na probe za ovu predstavu, koje su se odvijale u atmosferi ulicnih demonstracija, vojske na ulicama, najezde ruznog i crnog, raspada i razjedinjenja.

2447. Misljenje o »Sporazumu« zakljucenom 18. 02. 1993. / i Konstantin Obradovic. // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 7.

Ekspertsko misljenje o Sporazumu koji su potpisali Veljko Dzakula, Dusan Ecimovic i Mladen Kulic i kojim su se obavezali da ce na podrucju opstina Daruvar, Grubisno Polje, Nova Gradiska, Novska i Pakrac delovati na ponovnom uspostavljanju veza prekinutih oruzanim sukobom. Zbog ovog Sporazuma protiv njih je pokrenuta krivicna istraga sa optuzbom da su hteli da izvrse secesiju ovih opstina i predaju ih Republici Hrvatskoj.

2449. VELIKA vecina protiv plana : referendum u RS // God. 6, br. 99(1-15.9), str. 15.

Na zasedanju Skupstine Republike Srpske, koje je odrzano 1. i 2. septembra 1994, objavljeni su rezultati referenduma na kojem se protiv plana Kontakt grupe o podeli BiH izjasnilo 96,13 odsto glasaca.

2450. VELIKI dan za Ravangrad iliti kako je nas grad dostojno doziveo neocekivanu posetu : zajednicko saopstenje Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije u Somboru // God. 6, br. 93(1-15.06), str. 29.

Badzin dolazak u Sombor izvukao je na ulicu ljude u plavom koji su po zezi, vrlo zgusnuti, branili svoga sefa.

2451. Evropa jos nije za nas // God. 6, br. 106(16-31.12), str. 8.

U Beogradu je u organizaciji kulturno-informativnih centara Francuske, Velike Britanije, Nemacke i Italije odrzana manifestacija »Mesec Evrope«. Tribine i okrugli stolovi bili su posveceni delovanju javnih glasila i njihovom politickom uticaju.

2452. Inicijativa mira // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 5.

Do obnove pokidanih veza medju delovima rasparcane Jugoslavije ne mogu dovesti oni koji su ovu zemlju ratom razorili. Nedavni razgovori na Cetinju o projektu Fondacije za mir i resavanje kriza pokazali su da je ova konstatacija bila dominantna, uz jednodusnu ocenu da narodi koji su ziveli u zajednickoj drzavi imaju puno interesa za razne oblike povezivanja.

2453. Konacna inicijativa // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 9.

O novim inicijativama za izmenu zakona koji regulisu javno informisanje, a koje su pokrenute u Narodnoj skupstini Srbije.

2454. Mali korak veliki uspeh // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 15.

Rasprava o zakonskoj regulativi za oblast medija je pocela i treba je nastaviti sve dok se ne dobiju sistemski uslovi za stvarno slobodan rad medija i novinara, za razvijen medijski pluralizam, za ostvarivanje prava gradjana na istinitu, objektivnu i pravovremenu informaciju.

2455. Medija pred raskrscem / foto Ivo Eterovic. // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 25.

Koristeci razne mehanizme, od zakonskih (»pravo« da uskrati frekvencije), pa do onih koji su recidivi bivseg sistema (delovanje raznih »programskih saveta«), drzava, odnosno jednovladajuca partija, nastoji da suzi prostor slobode informisanja.

2456. »Mir, mir, mir niko nije kriv« : iluzija stvarnosti ili : doradjivanje svesti / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 28.

Postavlja se pitanje da li su gradjani ove zemlje, blokirane i izolovane sa svih strana, u stanju da shvate stvarnost kada im drzavna televizija neprekidno servira gomilu lazi.

2457. Moc i nemoc : snaga televizije / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 19.

Televizija se pokazala kao odlicno sredstvo za ostvarivanje »istorijskih ciljeva« nasih mocnika. Nagrade povodom 13. juna, Dana novinara Srbije, dobijaju oni koji ideologiju vladajucih struktura ucine jedino ispravnom. To pokazuje opravdanost osnivanja Nezavisnog udruzenja novinara Srbije.

2458. Moglo je i bolje / il. George Gros. // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 14.

Osnovni utisak koji je ostavila tribina Nezavisnog udruzenja novinara Srbije o nezavisnim medijima jeste da vlast vise nista ne mora da radi, jer posao davljenja nezavisnih medija, redakcija i novinara, obavljaju oni sami.

2459. Nezavisni mediji – srz demokratije : u Ohridu odrzan treci Okrugli sto IFJ/FIEJ (Medjunarodne federacije novinara i Medjunarodne federacije novinskih izdavaca) ; il. iz Fliegende Blatter // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 12.

Tema Okruglog stola je bila »Strategija za nezavisnost: elektronski mediji i novinske agencije«. Pored predstavnika medjunarodnih organizacija novinara i izdavaca, Saveta Evrope, Evropske unije, UNESCO-a, ucestvovalo je i oko stotinu predstavnika nezavisnih medija novinarskih i sindikalnih udruzenja iz svih republika bivse Jugoslavije. Sustina razgovora bila je prezivljavanje u uslovima krize, drzavne represije, poremecenih moralnih, etickih i profesionalnih kriterijuma.

2460. Opecena ruka, na istu vatru // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 21-22.

Republicki Zakon o javnom informisanju kao i Zakon o Radio-televiziji Srbije pokazuju da nije samo praksa koja se odnosi na kontrolu medija nedemokratska i neliberalna, vec su takvi i zakoni.

2461. Organizovano i aktivno do cilja / il. Slobodan Vilcek Vili. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 13.

Vlada Srbije je, kao sto se i ocekivalo, odbila predlog Gradjanskog saveza, odnosno DEPOS-a, za izmene Zakona o javnom informisanju i Zakona o Radio-televiziji. Obrazlozenja Vlade mogu samo biti podsticaj da se na ovom poslu istraje.

2462. Otkidanje od sveta // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 14-15.

Jugoslavija je nekada prednjacila u zahtevima za stvaranje medjunarodnog informativnog poretka, a danas, nacela u cijem je koncipiranju ucestvovala odbacuje kao neprijateljska.

2463. Pampers patriotizam // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 22-23.

Oni ciji patriotizam traje decenijama i u kojem je uvek bilo mesta za celu nekadasnju otadzbinu i sve njene ljude sada su najvise na meti novih patriota ciji patriotizam traje tek dve-tri godine. Ovaj »pampers« patriotizam nije zreo da shvati da ako se svom narodu zeli dobro, onda mu se mora zeleti i dobro okruzenje.

2464. Posledice nenaucenih lekcija // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 14 : il.

Uticaj medija na biracko telo Srbije.

2465. Prezivljavanje kao nepatriotski cin / il. Slobodan Vilcek Vili. // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 14.

Od 11. januara 1993. 1100 zaposlenih proterano je sa RTS-a. Sudska odluka koja je ovu meru proglasila nezakonitom nije donela nikakavu promenu. Po osnovu te odluke ljudi nisu vraceni na posao.

2466. Privilegija zavisnosti / il. Pjer Krizanic. // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 9-10.

Obrazac koji vazi u nasim medijima je jasan: ko hoce slobodu da kritikuje valst, tome ce biti izmaknuti svi izvori prihoda, a ukoliko se usudi da od nekog primi pomoc, bice nazvan izdajnikom i stranim placenikom. Drzava garantuje sigurnost zaposlenima u RTS-u, ali za uzvrat trazi potpunu lojalnost vladajucoj stranci.

2467. Racionalizovana Jugo-nostalgija : skopska razglednica / il. Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. // God. 6, br. 85(1-15.2), str. 12.

Danas je Skoplje Jugoslovenima ono sto su im nekada bili Trst, Solun i Istanbul zajedno, ali i neka vrsta »domaceg« inostranstva.

2468. Restauracija monolitizma / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 13.

Strategija rezima je zauzdavanje svih iole uticajnih medija. Zadatak demokratske javnosti je da se trgne iz letargicnog sna i da spase sto se jos moze spasti, pre svega slobodne, nezavisne medije.

2469. Sve lazi organske istine : politicki zurnalizam – »mit dvadesetog veka« // God. 6, br. 95-96(1-31.7), str. 24.

Jos od 19. veka bilo je medju novinarima onih koji su svoju kreativnost ulagali u ideje zla koje su kulminirale fasizmom i nacizmom. Stravicne posledice nacionalisticke ideologije, potkrepljene poslusnickom zurnalistickom propagandom, poznate su i iz proslosti i iz sadasnjosti.

2470. U stegama zakona : pravni status medija // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 7-8.

SRJ prakticno nema relevantnu zakonsku regulativu u oblasti medija. Dok se ne donesu novi zakoni koji bi bili mnogo temeljnije pripremljeni, u demokratskoj atmosferi i uz uvazavanje savremenih dostignuca drugih zemalja, i pokrenute inicijative za njihovu promenu mogu da doprinesu demokratizaciji medija.

2471. Zasto novo udruzenje // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 13.

O inicijativi novinara Srbije da se stvori novo udruzenje, jer dosadasnje Udruzenje novinara Srbije ne samo sto nije ispunilo svoju funkciju u pogledu zastite svoje profesije i novinara, koji su izbaceni iz svojih redakcija, nego se cak solidarisalo sa onima koji doprinose srozavanju profesije i proganjanju novinara.

2472. Krimski trougao : rusko-ukrajinski odnosi // God. 6, br. 93(1-15.6), str. 4-5.

Krim, koji se od 1954. nalazi u sastavu Ukrajine, danas sve vise privlaci paznju kao politicki problem. Jedan od uzroka su politicke ambicije i teznja da se Krim iskoristi za promociju imperijalnih politickih programa, ciji su ciljevi van granica Krima, a drugi je slozena situacija nastala raspadom SSSR-a.

2473. Neizbezni rizik demokratizacije / il. Darja Kacic. // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 7-8.

Visepartijski izbori u Rusiji uslov za demokratiju. Politika Rusije prema bivsoj Jugoslaviji.

2474. Velika nedoumica : Arkan izneverio Miloseviceva iscekivanja // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 12.

Stav opozicije prema teritorijalnoj podeli BiH i srpskom pitanju u Hrvatskoj.

2475. Razlozi za raspad : intervju : profesor dr Hokan Viberg / Goran Svilanovic ; il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 7-8.

Intervju koji je Goran Svilanovic vodio sa prof. dr Hokanom Vibergom, direktorom Centra za istrazivanje mira i konflikata u Kopenhagenu, koji je objavio vise knjiga i clanaka o raspadu bivse Jugoslavije. Teme razgovora su bile: raspad Jugoslavije, ratni sukobi i odnos medjunarodne zajednice prema njima, embargo na naoruzanje, sud u Hagu.

2476. Kako socijalisti kazu : hoce li biti vanrednog zasedanja Savezne skupstine // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 13.

Ukoliko zeli vanredno zasedanje opozicija treba da skupi trecinu poslanika skupstinskih veca. Nema dogovora oko zahteva za smenjivanje Radomana Bozovica. Vlada ce zatraziti vanredno zasedanje samo ukoliko Avramovicev program bude doveden u pitanje.

2477. Nacionalizam u Sloveniji // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 20-21.

Svi oni koji tvrde da u Sloveniji nema nacionalizma ili su slepi ili se prave nevesti. Nacionalizam se uvukao u sve pore slovenackog drustva, na politicku scenu i u drzavne institucije. Za sada, na srecu, jos uvek nije militantan.

2478. Andjeo versus Mona Liza : srpski jedinstveni kulturni prostor, ili – pusto tursko // God. 6, br. 87-88(1-31.3), str. 26.

2479. Boga nema // God. 6, br. 86(15-28.2), str. 28.

O Aleksandru Berceku i njegovom »plivanju« na mestu upravnika Narodnog pozorista u Beogradu.

2480. Cudna asimetrija : kako steci jezik? // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 22-23.

Akademik Pavle Ivic se na Drugom kongresu srpskih intelektualaca (Beograd, 1994) pozabavio objedinjenjenjem srpskog standardnog jezika.

2481. Dzezeri se bude na vreme : nova godina – stara pesma // God. 6, br. 83-84(1-31.1), str. 19-20.

Pogled na kulturni zivot Beograda u 1993. godini.

2482. Gvelfi i Gibelini // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 29.

O apelu Sinoda Srpske pravoslavne crkve upucenom svim hriscanskim crkvama i medjunarodnoj zajednici da se »ublaze patnje naroda Iraka«.

2483. Jubilej narodnog teatra : laudamus veteres, sed nostris utimur annis / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 105(1-15.12), str. 27.

Povodom 125. godina Narodnog pozorista u Beogradu u SANU je odrzan cetvorodnevni naucni skup od kojeg ce nauka videti malo koristi, a pozoriste jos manje.

2484. Maraton sa preponama : Drugi kongres srpskih intelektualaca, u vise nacela // God. 6, br. 91(1-15.5), str. 21.

2485. Napujdati bestiju – Napujdati Julijanu : kic na talonu, sund na tapetu // God. 6, br. 102(16-31.10), str. 13-14.

Na znak Ministarstva kulture pocela je kampanja protiv sunda i kica. Prazno mesto ce zauzeti drzavno odobrena kultura, a ko ne poslusa – placa porez.

2486. Sevastopoljski vals : kada sveci marsiraju, braca carstvo dele // God. 6, br. 92(16-31.5), str. 28-29.

Zaneseni principom »zajedno smo jaci«, sada, kada sve manje imaju s kim da se udruzuju, do juce zakleti ateisti suruju sa djavolom i bogom. Sa tim prtljagom srpsko-crnogorska delegacija putuje na Kongres duhovno srodnih (istocnohriscanskih) naroda u Sevastopolju.

2487. Srodni, pa – probrani : nova izmisljotina u zemlji pod blokadom : festival hriscana // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 19.

Sve zatvorenija YU kultura dobila je Beogradski letnji festival, sto je jos jedan nacin da se stvarni politicki ciljevi prikriju.

2488. Drzavni udar Mire Markovic : ko vlada Srbima // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 6-7.

Treba verovati Miri Markovic kada negira da preko svog supruga indirektno utice na politicke dogadjaje. Ona, naime, preko njega direktno stvara politicke dogadjaje, sto ce reci vlada.

2489. Promovisana »Pocetnica za ljudska prava« // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 31.

Prikaz knjige dr Konstantina Obradovica Pocetnica za ljudska prava u izdanju Centra za antiratnu akciju.

2490. Zaboravili ste pedeset devetu! / il. iz Fliegende Blatter. // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 30.

Podstaknut tekstom Dusana Mojsina »Sezdesetosmasi«, autor podseca na zaboravljeno »gibanje« na Beogradskom univerzitetu 1959. Podseca nas na imena pojedinih ucesnika i gde su sada.

Povodom izjave guvernera Narodne banke Jugoslavije da povecanja cena ne sme biti. Medjutim, problem nestasica i tzv. nepozeljnih cena ne moze se u nedogled resavati plasiranjem robe iz drzavnih rezervi i interventnog uvoza.

2492. Nema rasta proizvodnje bez rasta cena // God. 6, br. 104(16-30.11), str. 7 : graf. prikazi.

Kad je stepen koncentracije (centralizacije) proizvodnje u zatvorenoj privredi visok, mora se dozvoliti takvo povecanje cena koje ce omoguciti ozivljavanje proizvodnje.

2493. Statisticki retus : cene na malo i troskovi zivota // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 14.

Otkako je Program rekonstrukcije monetarnog sistema poceo da se primenjuje najcesce korisceni pokazatelji inflacije – cene na malo i troskovi zivota, prema zvanicnim statistickim podacima miruju. Da li je sve bas tako?

2494. Postovani // God. 6, br. 89(1-15.4), str. 31.

Pismo.

2495. ZASTO je izbio rat? Sta nam se desava? Gde je izlaz? Kako uljudno ziveti? : na ova i sledeca pitanja odgovore mozete potraziti u knjigama: Nebojsa Popov, Republikanac; Miodrag Stanisavljevic, Golicanje oklopnika; Svastalice; Mirko Tepavac, Demokratija ili despotija // God. 6, br. 101(1-15.10), str. 14 : il.

Reklama i porudzbenica za knjige u izdanju Gradjanske citaonice iz Zrenjanina.

2496. Senke proslosti / sa francuskog preveo Mirko Djordjevic. // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 27.

»Najmocnija sila koja deluje u ovom ratu svih protiv svih je sila zlog pamcenja i zelje za osvetom.«

2497. »Dosta se je zla cinilo...« / il. Ivanka Mesner. // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 4.

Poziv na versku toleranciju koji iz daleke proslosti upucuje bosanski pesnik Muhamed Hevaija Uskufija (17 v.). Njegova najpoznatija pesma »Poziv na vjeru« predstavlja poziv srpskim ustanicima na zajednicki zivot. Najpoznatije delo ovog pesnika je, medjutim, »Bosanski recnik« protumacen stihovima na turskom jeziku.

2498. Neobavestenost ili nesto drugo? : o previdu istorijskih cinjenica // God. 6, br. 100(16-30.9), str. 31.

Za Sinan-pasinu dzamiju se vezivalo ime Kodza Sinan-pase poznatog po spaljivanju mostiju sv. Save. Dzamiju je podigao Sofi Sinan-pasa, Albanac koji je zauzimao visok polozaj u osmanskoj drzavi.

2499. Izmedju mazohizma i emigracije : sudbina manjinskih (madjarskih) medija u Vojvodini / il. Dragan Zivancevic. // God. 6, br. 97-98(1-31.8), str. 27-28.

U poslednje tri godine vojvodjanske medije na madjarskom jeziku napustilo je pedesetak novinara. Razlozi su i politicki i ekonomski.

2500. Tanjug : od traca do istine // God. 6, br. 94(16-30.6), str. 31.

Pismo glavnog i odgovornog urednika Tanjuga glavnom uredniku Republike Ljubisi Rajicu i odgovornom uredniku Nebojsi Popovu. Povodom napisa u Republici o Tanjugu Dusan Zupan, glavni i odgovorni urednik Tanjuga, daje demanti.

Zahtev »Zenskog parlamenta« predsedniku Republike da ne potpise od parlamenta usvojeni Zakon o abortusu.

2502. Odgovori sa neba : sta je pokazalo snimanje filma »Tito po drugi put medju Srbima« // God. 6, br. 90(16-30.4), str. 8.

Da li druzenje sa mrtvim Brozom po beogradskim ulicama pokazuje da je rad na sludjivanju naroda toliko efikasno izveden da se opasno priblizavamo kolektivnom osecanju gubljenja realnosti?

2503. Postoji li »antiradnicki sindrom« u Hrvatskoj? // God. 6, br. 103(1-15.11), str. 19-21.

Iz: Gospodarstvo, br. 63 (1994). Sasvim je nerealno pretpostaviti da bi bilo koja drustvena elita ili politicka stranka mogla ponovo da prizove fantoma »povjesnog interesa« radnicke klase. Ta ideologija je diskreditovana i definitivno pokopana i u Hrvatskoj se legitimnost moze steci samo na slobodnim izborima, a »povjesna radnicka klasa« ne glasa.