O ljudima u maskirnim uniformama i sa kokardama koji su pokupili iz voza u stanici Strpce putnike Muslimane, a putnika Abdica je spasao pravoslavac sakrivsi ga iza sebe i o nacinu na koji su to izveli.

1207. Federacija ili konfederacija // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 6-7.

Objasnjavaju se pravna znacenja pojmova federacije i konfederacije i razlike izmedju tih tipova medjudrzavnog odnosa i u tom kontekstu se razmatra pitanje moguceg drzavnog uredjenja BiH.

1208. Jugoslovenska kriza na tri plana / il. Rasa Todosijevic i Zoran Pantelic. // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 3-4.

Razmatranje mogucnosti donosenja projekta o saradnji balkanskih zemalja kako bi ovaj evropski region postao zona mira i saradnje u Evropi.

1209. Postoji li Jugoslavija / il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 3-5.

Razmatrani su medjunarodno-pravni aspekt polozaja SRJ i pitanje kontinuiteta i konstatuje se da rezolucijom Saveta bezbednosti nije priznat drzavni kontinuitet SRJ, te je nuzan zahtev za prijem u OUN. Dotle SRJ mora da stvori povoljne uslove za obnovu svog clanstva.

1210. Trenutak istine // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 3-4.

Mora se suociti sa istinom da nijedno resenje za Bosnu ne moze u potpunosti da zadovolji sva tri naroda. »Borbu za teritorije treba podrediti interesu sto skorijeg mira« i zato treba razborito prihvatiti Vens-Ovenov plan, a tek potom raditi na detaljima. »Produzavanje konfrontacije sa svetom samo nam slabi pregovaracku poziciju i na nasu je stetu.«

1211. Ponocni ekspres // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 31.

Utisci sa puta do bugarske granice i iz Dimitrovgrada gde je osnovan inicijativni odbor Gradjanskog saveza Srbije.

1212. Dosije o trebinjskim izgnanicima 1992. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 21-23.

Autor je sacinio dosije o Muslimanima koji su mobilisani, pretuceni i hapseni, ciji su domovi, radnje i dzamije sruseni, koji su opljackani, pokrsteni, ubijeni. Naveo je imena izvrsioca zlocina i Srba koji pomazu Muslimanima. Uradio je to i za pocetak 1993. Naveo je pocetak izgona, naredbodavce i organizatore, oblike prisile, pretucene u toku januara. Naveo je i Srbe koji su se tome protivili, »specijalne jedinice«, nastavak iseljavanja, docek u Crnoj Gori i Srbiji i predlog za resavanje pitanja Muslimana iz Trebinja.

1213. Cekajuci izbore // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 6.

Govori se o promasajima i dubokoj krizi drustva do koje je svojom politikom doveo vladajuci SPS i koja zbog toga ne uziva poverenje biraca. Opozicione stranke, medjutim, svojom neslogom i nedovoljno obrazlozenim i utemeljenim programom izlaska iz te krize takodje ne ulivaju poverenje biracima.

1214. Kadijevicevo vidjenje raspada : pranje ruku umesto priznavanja odgovornosti // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 8-9.

1215. Nezavisno, profesionalno ili slobodno novinarstvo // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 22-23.

1216. Zapad svima kriv / prevela Slavica Vuckovic. // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 4.

Ugled zapadnih zemalja veoma je opao u balkanskim zemljama, a pogotovu medju narodima bivse Jugoslavije. To ne iznenadjuje, jer NATO i EZ vode nedoslednu politiku i tako doprinose ukupnoj steti. U stvari, Zapad se ponasa tako smuseno i bespomocno da i ne moze da se uspostavi neka koherentna politika. Zapadne vlade su zelele da mir prezivi, uprkos nesposobnosti da ucestvuju u takvom ishodu.

1217. Oteto prokleto / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 13.

Iz: Ivo Andric, Nemirne godine, »Svjetlost«, Sarajevo 1976.

1218. Fijuk metka najpre se cuje u mislima // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 22-23.

1219. Postoji li drzava (2) // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 29.

Urednistvo Republike u nadnaslovu teksta istice da vec cetvrti mesec predsednici (Milosevic, Karadzic, Bulatovic i Krajisnik) obecavaju da ce »zemlju prevrnuti« u potrazi za otetim gradjanima, ali i dalje je sudbina otetih gradjana jedino stvar njihovih rodjaka i prijatelja. Republika ce i dalje pratiti »slucaj nestalih gradjana«. Potezi drzave na otkrivanju ovih misterioznih otmica, medjutim, sem »cvrstih« obecanja nisu doneli rodjacima i javnosti nikakve nove vesti o otetim ljudima.

1220. Postoji li drzava (3) // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 10.

I posle devet meseci obijanja raznih pragova – pa i najvisih institucija – nista se ne zna – ili ne sme da se kaze – o otmici putnika u stanici Strpce, na liniji Beograd–Bar, voz 671.

1221. Atinska povelja // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 7.

Urbanitet ustanovljen Atinskom poveljom »pokazao je izuzetnu kompatibilnost sa komunistickim totalitarnim ideologijama i rezimom« kroz glorifikaciju kolektiviteta, destrukciju ideja i realnosti gradskog urbanog tkiva, izazivanje krize identiteta, neostvarivost iskonskih potreba coveka i drugog.

1222. Urbanisticki »raj« destruktivnosti / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 1.

Autorka smatra da je slobodan, »rajski«, suncani urbanizam ustanovljen Atinskom poveljom jos 1934. delimicno zasluzan za rat u Jugoslaviji, jer je u komunizmu, odnosno pod totalitarnim ideologijama, iskljucena svaka sloboda izbora i zivi se zadati zivot.

1223. Pismo Dobrici Cosicu // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 31.

1224. Sandzacki dani / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 27.

O delovanju paravojnih i ekstremistickih »oslobodilackih« jedinica koje su odgovorne za otmice, »misteriozne« nestanke, ubistva i druge nezakonite postupke koji se sprovode nad Muslimanima u Sandzaku. »Oni ostaju na savjesti demokratske javnosti Srbije i Crne Gore, kao i svih onih koji mogu da zaustave ovu tragediju.«

1225. Svi smo pomalo bivsi // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 8-9 : il.

Zanete mase izlozene smisljenoj hipnotickoj obradi slepo su verovale tim i takvim predvodnicima, njihovim kabinetskim i salonskim naklapanjima koja se nisu mogla sprovesti u delo bez stravicnog prolivanja krvi. Sva pocetna zavaravanja u brzi uspeh »blic kriga« i stvaranja nekakvih novih, velikih, monstruoznih drzava konacno su se rasprsila.

1226. Krece se ladja francuska... // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 5.

O nesposobnosti i nespremnosti zvanicne politike (pre svega Srba) da vide da kampanja francuske politike nije od juce. Ona je pocela kao upozorenje da se prestane sa opsadom i rusenjem gradova, a kulminirala je agresivno-militantnom kampanjom francuskih intelektualaca i njihovim simbolicnim poklonom Izetbegovicu – nozicem.

1227. Pandurska vremena // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 7 : il.

Prema iskazima brojnih svedoka, tridesetak specijalaca sa repetiranim oruzjem upalo je u prostorije SPO-a, bez naloga za hapsenje, da bi odmah pocelo fizicko maltretiranje osumnjicenih.

1228. Izvori rata // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 31.

Iz: Janja Bec: ZASTO? Ratovi u Jugoslaviji. »Prometej« / »Borba«, Novi Sad, Beograd. Drzava kriminalaca je ona drzava koja za postizanje svojih ciljeva koristi nelegitimna sredstva, koja se odaje kriminalu da bi postigla te ciljeve.

1229. »KULT« (kultura, umetnost, licnosti, tradicija) // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 23-24.

O emisiji »Kult-skandal« koja se prikazivala 1990–1991.

1230. Na »Krugu«, 12. juna ’93. / zabelezila B. P. // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 31.

Izvestaj sa sesije Beogradskog kruga koja je bila posvecena daljim aktivnostima za oslobadjanje Danice i Vuka Draskovic.

1231. Saopstenje za javnost // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 31.

1232. Saopstenje Beogradskog odbora Ex Ju PEN-a // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 24.

Beogradski odbor Ex Ju PEN-a protestuje zbog sve cescih pojava antisemitizma, rasizma i ksenofobije u Srbiji. Svi promasaji srpske politike se u medijima, posebno na televiziji, objasnjavaju svetskom zaverom protiv Srba.

1233. Beda malih naroda Istocne Evrope // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 29-31.

Iz: Rukoveti, br. 5/1989, Subotica.

1234. Politicka histerija / prevela Drinka Gojkovic. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 29-30.

Iz: Istvan Bibo, Die Deutsche Hysterie, »Insel Verlag« Frankfurt, Leipzig 1991, str. 21-31.

1235. Sta znaci fasizam / prevela Drinka Gojkovic. // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 25-26.

Iz: Istvan Bibo, Die Deutsche Hysterie, »Insel Verlag« Frankfurt, Leipzig 1991.

1236. Zar ces se dati, generacijo? // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 23.

Autor, u prvom licu, razmatra opstu drustvenu situaciju i mesto svoje generacije u njoj. Ne zeli da bude ubica ali ni ubijeni. Buni se protiv ovog bezumlja. »Generacijo, priblizava mi se trideseti rodjendan i hocu da ga proslavim, a ne da ga prezalim.«

1237. Uzori // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 25.

Iz: Korneliu Kodreanu u 6 slika i 1 ikoni, str. 31.

1238. Zenski dodir (ni)je sapun da se potrosi / i Jasna Terzic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 29 : foto.

Iz: Zena, 7. 08. 1993.

1239. Nova Aleksandrija ili stari Vavilon // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 20-21.

Umesto grada »plemenitog sinkretizma« u kojem bi se kulture, vere pa i jezici susretali i prozimali na svakom koraku i pri svakom susretu, na svakom trgu i u svakoj ulici, potura nam se grad izdeljen na kvartove – kazamate kakvi su u starom Vavilonu delili ljudske fele prema jezicima, kultovima i boji koze.

1240. Dogovorni rucak // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 4.

Dogovaranje za ruckom kao metod rada vrhova vlasti (Dobrica Cosic i Sloba Milosevic).

1241. Humanitarni konvoji za Sarajevo : aktivnosti beogradske ADRE // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 4.

O aktivnosti beogradskog ogranka vasingtonske humanitarne organizacije ADRA koja je do sada otpremila u Sarajevo najvise humanitarne pomoci i licnih paketa Beogradjana.

1242. Bunt u zoni sumraka / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 5.

Ekonomska kriza se produbljuje, siromastvo raste, ali autor zakljucuje da i nije sve tako crno, jer nam je mnogo bolje nego sto ce nam biti.

1243. Novi vitezovi // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 24.

Iz: Dragoslav Bokan, Elementi obnovljene tradicije.

1244. U odbranu i slavu jedne boje // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 28.

Iz: Zadnja korica casopisa.

1245. Ko to tamo peva // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 22.

Stvarnost apsurdnija od umetnosti, cak i kad se radi o Sijanovom filmu »Ko to tamo peva«, koji je tako dobro pogodio mentalitet i sustinu ovog naroda.

1246. Skupstina kao pucka zabava // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 23-24.

Parlamentarni zivot u Srbiji zapravo ne postoji. To sto se moze videti na televiziji pri prenosu skupstinskih sednica samo je izraz dominirajuceg palanackog mentaliteta sa svim propratnim manifestacijama – lokalni seret Seselj koji svojim nastupima uveseljava ceo auditorijum, grohotan smeh narodnih poslanika i sveprisutna moc glavnog gazde iza scene.

1247. Harmonizacija tri politike // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 2.

Ekonomska politika koju ce sprovoditi Savezna vlada nema nikakvih izgleda na uspeh jer ce se i dalje oslanjati na ekspanzivnu monetarnu politiku – stampace se novac za podsticaj proizvodnje!

1248. Hrvatska cena rata / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 9-10.

Analiza ekonomske i socijalne situacije u Hrvatskoj; konstatuje se da je rat naneo ogromne stete hrvatskoj privredi, a stanovnistvo je izlozeno socijalnim potresima zbog nezaposlenosti, malih zarada, visokih cena; pri tom je krajnje neizvesno uklapanje hrvatske ekonomije u medjunarodne ekonomske i finansijske tokove.

1249. Krugovi socijalnog propadanja // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 19-20.

Svi podaci govore o strmoglavom propadanju privrede i drustva, kao i o vrtoglavom siromasenju stanovnistva, premda citav proces jos nije zavrsen. Uslov da se pravac kojim je Jugoslavija krenula promeni jeste da se odrekne planova o velikoj nacionalnoj drzavi, da se vrati reformama kao neminovnom uvodu u tranziciju i da tada ocekuje ukidanje sankcija.

1250. Slavljeniku, in memoriam / il. Srdjan Apostolovic. // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 5-6.

Jugoslavija bi slavila pedest godina ove godine da se vec nije rasturila. Od malog »velikog cuda« polovinom sezdesetih pocinje da propada: nijedna ekonomska reforma nije uspela od tada. »Markoviceva epizoda... samo je samrtni ropac teskog bolesnika osudjenog na smrt.« Bio je to uvod u rat.

1251. Siva ekonomija u Jugoslaviji / il. Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 11.

Siva ekonomija cveta u skoro svim oblastima ekonomske aktivnosti, a drustveni proizvod belezi drastican pad ’92. i ’93. usled kidanja ekonomskih veza sa republikama bivse Jugoslavije i svetom. Menja se drustvena struktura, velike su preraspodele stanovnistva, a srednja klasa prosto nestaje u bedi. Siva ekonomija vise dovodi do preraspodele nego do stvaranja nove ekonomske vrednosti.

1252. Najveci zlocin drzave // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 4-5.

Samo u ovakvom rezimu sistemi poput Dafimenta i Jugoskandika nose naziv banke. Time se placa socijalni mir i zato nema pobune velikih razmera. Vasiljevic ispravno rezonuje da je »najveci zlocin drzave to sto je za nepune dve godine platu prosecnog Srbina sunovratila sa hiljadu na pedeset maraka«. Ali precutkuje da ni tih 50 DM nisu realno zaradjene pare vec samo drzavni dzeparac (potkupljivanje) za nerad. »Nadnica da se cuti i da se drzava glasno ne pita zasto smo mi pod blokadom.« »Pesimisticki katastroficari« smatraju da ce vec do kraja godine vlast potrositi i proslost i buducnost.

1253. Plansko siromasenje gradjana // God. 5, br. 76(!75)(16-30.9), str. 8-9 : il.

Drzava je pripremila pakleni plan koji je obelodanio jedan od njenih »ekonomista« kako da od sopstvenih gradjana, na ekonomski elegantan nacin, oduzmu dve milijarde ustedjenih maraka.

1254. Precutani pisac – Domanovic // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 6.

1255. Milos Crnjanski pise Stevanu Tonticu / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 20.

1256. Predizborni istup u Zenevi // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 2.

Mirovni pregovori u Zenevi izmedju predstavnika Evropske unije i zaracenih strana, odnosno njihovih zastupnika iz bivse Jugoslavije jos uvek ne pruzaju nadu da bi se moglo doci do zakljucenja mira.

1257. Saucesnici umesto sudije // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 11.

Pobeda SPS-a i SRS-a na izborima svedoci o opstoj drustvenoj i politickoj krizi duha u Srbiji. Samo drustvo koje je bez autenticnog gradjanskog staleza, radnistva, bez znacajnih sindikata, sa pogubnom medijskom propagandom RTS-a moglo je tako bespogovorno da se potcini vladavini autokratskog i represivnog rezima.

1258. Da li se u vasem jezeru krije som? : TV kao politicki semafor / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 13-14.

1259. Pojedinac i rat // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 13-14 : il.

Iz: Glasnik (UNESCO), februar 1993. Analiza agresivnosti sa psiholoskog i psihoanalitickog stanovista, gde se pokazuje kako se ubijanje neprijatelja opravdava i pretvara u najpozeljniju duznost.

1260. Postovani gospodine Maricu : (pismo) // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 30.

1261. Rasizam u jedanaest slika // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 9-10.

U delu srpskog javnog mnenja, izjavama politicara, novinara, naucnih radnika, koje imaju rasisticku konotaciju razvija se jezik mrznje i neprikrivenog zla.

1262. Bune // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 24 : il.

Iz: »Revolucionarni pokreti u Bosanskoj Krajini u XIX veku«, Glasnik jugoslovenskog profesorskog drustva XIV, Beograd 1934.

1263. Izvestaj o silovanju i nasilju protiv zena / il. Vera Stevanovic. // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 15-16.

Autorka analizira polozaj silovanih zena u ratu i vidi zloupotrebu toga u medijske i politicke svrhe. Kod silovanja je vazan odnos muskarac–zena a ne nacionalnost. Zato predlaze da se na nivou Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope to resi osudom silovanja kao ratnog zlocina protiv covecnosti, ali i da se u svim institucijama koje dolaze u neposredan dodir sa silovanim zenama (bolnice, odredjeni centri, SOS telefoni i sl.) angazuju obrazovani strucnjaci za njihov prihvat i iznad svega, da se silovanim zenama veruje.

1264. Komisija Evropskog parlamenta za prava zena o silovanju zena u bivsoj Jugoslaviji / il. Vera Stevanovic. // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 17-18.

1265. Zene ne treba da budu inkubatori po zelji crkve, drzave i nacije // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 14.

Prilozen je spisak parola za demonstracije: »Ne dozvolimo da nam zabrane abortus«.

1266. Novi krugovi u Srbiji / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 31.

Clanovi Beogradskog kruga gostovali su u Vranju i Nisu i predstavili su knjigu Intelektualci i rat. Istovremeno su ostvarili niz kontakata sa mladim intelektualcima iz tih gradova i dogovorili se za osnivanje »Kruga« kod njih.

1267. Paralelni svetovi kao pokreti otpora // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 21-22 : il.

Sve je vidljivija, u kulturnoj politici, tendencija stvaranja anonimne, nacionalisticke i primitivne elitne kulture u kojoj na scenu stupaju potpuno marginalne licnosti koje svojim neznanjem i drskoscu ruse sva dosadasnja pravila.

1268. Sta ce biti sa »Politikom« / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 12-13.

I Politici kao i mnogim medijima »od opsteg interesa« preti opasnost da predje u ruke drzave. Tri varijante su u opticaju: da postane javno preduzece, da postane mesovito preduzece i ona mondovska, da se deli na tri »casti«: drzavnu, zaposlenih u Politici i privatni kapital. Ova najverovatnija varijanta je opasna ukoliko drzava tajnim putevima izmanipulise privatni kapital i tako Politika postane drzavni list.

1269. Tacka uporista // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 10.

Clanak obelodanjuje laz, korupciju i bezobzirnost vlasti, nemoc opozicije i narastajucu bedu u koju tone stanovnistvo.

1270. Fasizam ante portas // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 19-20.

U Srbiji su vidljivi znaci fasizacije politickog zivota u delovanju Srpske radikalne stranke i dela SPS-a. Nacionalizam, mrznja prema drugima, atmosfera straha i agresije, stvaranje sloja lumpenproletarijata i sitnih sopstvenika, progon neistomisljenika i promovisanje neprijatelja elementi su za razvoj fasizma u srpskom drustvu.

1271. Obracun sa bosanskim pobunjenicima // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 9.

Samar koji su bosanski Srbi opalili Milosevicu i drugovima na Palama nakon Atine, zvoni po citavoj planeti i zato ce verovatno Milosevic zeleti da se obracuna sa njima kao i sa Krajisnicima, samo sto Karadzic i Mladic nisu toliko slabi poput Babica, Hadzica i Paspalja. Zato ce verovatno igrati na kartu blokada i sankcija koje je vec poceo da sprovodi protiv bosanskih Srba, kao i na kampanju protiv njihovih lidera. Posledica svega mogu da budu cistke u nekim drzavnim institucijama (vojsci, policiji, medijima...).

1272. DA VAM se predstavim... / il. Pjer. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 16-17.

Iz: Kuku Todore, Pjerove karikature, Beograd 1926.

1273. Evropa i jugoslovenska simploké // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 7-8.

Autor razmatra jugoslovensko pitanje sa filozofskog stanovista i konstatuje da je Jugoslavija isto kao Evropa bila jedinstvo u mnogostrukosti, slozenosti i pomesanosti nacija i vera i da je zbog te slicnosti sa Evropom zasluzivala drugaciji pristup koji bi joj omogucio politicki opstanak. Evropska zajednica je, medjutim, posla od fiksne ideje da Jugoslaviju treba razoriti.

1274. TV-kultura // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 22.

Problemi u vodjenju emisija, uredjivanju, izboru gostiju.

1275. Car Lazar i spoljna politika / il. Vincent Gadomski. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 3.

Nema sumnje da je sa nestankom bipolarnog sveta, uloga Saveta bezbednosti u medjunarodnim zbivanjima postala odlucujuca. Jugoslovenska diplomatija, medjutim, ne shvata da je za popravljanje medjunarodnog polozaja sopstvene zemlje neophodno pridobiti neku od mocnih clanica Saveta bezbednosti.

1276. Kako su to sankcije nepravedne / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 5-6.

Sankcije koje su Jugoslaviji uvedene odlukom Saveta bezbednosti pogadjaju stanovnistvo, izuzev onih koji su na vlasti. Zato one nisu pravedne i kontraproduktivne su jer umanjuju mogucnost demokratske opcije, a jacaju rezim na vlasti.

1277. »Mbarete« u Srba : bezakonje oko nas i u nama // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 13.

»Zakon ili vazi ili ne vazi, a ne moze gradjanin odlucivati sta ce u njemu da postuje.« I pored tog znanog pravila nasi predstavnici u Skupstini Jugoslavije i Srbije – koji bi trebalo zakon da postuju pre svih – pokazuju svakodnevno sve bezvlasce, bezobzirnost i samovolju rezima.

1278. Cenjeni citaoci! // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 1 : il.

1279. Cenjeni citaoci : (pismo) // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 5.

Faksimil prve stranice strajkackog Dnevnika od 25. maja 1993. iz Novog Sada u kojem se objasnjava zasto strajkuju i sta im vlast radi. Posebno, po zlu, navode Ljubomira Ilica, pokrajinskog sekretara za informisanje.

1280. Osnovni cilj je postizanje mira // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 4.

Najvazniji je prestanak ratovanja, a potom se mogu usaglasavati mape.

1281. DOGADJAJ u stanici Strpci : svedocanstva // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 23.

Uniformisani ljudi nasilno su skinuli sa voza 21 putnika. Ni posle sto dana nema nikakvih informacija o otetim putnicima. I posle ponovljenih uveravanja Milosevica istraga je i dalje na mrtvoj tacki. Rodbina se obmanjuje praznim obecanjima. »Da li su razne paravojske mocnije od drzave ili je drzava i sama saucesnik u ovom bezakonju.«

1282. DRAGI prijatelji : (pismo) / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 11.

U pismu upucenom prijateljima u Beogradu govori se o teskim stradanjima i patnji Sarajeva, ali i o ne-mrznji Sarajlija.

1283. O ratniku–pocetniku // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 25-26.

Autorka postavlja sebi, kao pedagog, pitanje o sadrzaju i obimu obrazovanja koje mladi sticu u skoli i kada je i kako u tom obrazovanju stvoren prazan prostor u koji se ubacio nacionalizam i desnicarski neofasizam.

1284. Mit i pamcenje u posleratnoj Evropi (I deo) / prevela Sonja Biserko. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 28-30.

Autor analizira situaciju koja je nastala u Evropi posle Drugog svetskog rata i cenu koja je placena za namerno i iznenadno izbegavanje neposredne evropske proslosti i njenu zamenu »evro-pricom« u svim njenim oblicima. Razmatra velicinu kolaboracije, denacifikaciju i mit o sirini otpora.

1285. Mit i pamcenje u posleratnoj Evropi (II) : nastavak iz proslog broja / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 26-28.

U drugom delu eseja autor nastavlja da razmatra situaciju u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Ako je problem Zapadne Evrope bio u nedostatku pamcenja onda je u drugoj polovini Evrope problem bio obrnut. Sovjeti su suptilno umanjili revolucionarnu prirodu nacisticke okupacije. Socijalna revolucija se zavrsila pod Sovjetima 1947, ali je pocela pod Nemcima 1939. Revolucije iz 1989. »isforsirale su otvaranje istocnoevropske proslosti«. Tabui stvarani 40 godina doveli su dotle da su »mnoge neprijatne istine o ovom delu sveta zamenjene divnim neistinama«. Sada smo svedoci interregnuma izmedju mitova kada su stari vise neprimereni, a novi se jos nisu stvorili. Glavna uporisna tacka bice period odmah nakon 1989. Nova, mastrihtska Evropa, nikada nije htela da integrise nacije sa Istoka ili da prihvati clanice sa Mediterana. Zapad, ni levica, nikad nisu pomogli da se zemlje na Istoku oslobode. Zato san o Ekonomskoj uniji, pre svega za zemlje centralne Evrope, ne mora jos dugo da bude ostvariv.

1286. Ljudi i knjige iz egzila : skice za portret Mihajla Mihajlova / il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 14-15.

Clanak je posvecen delu M. Mihajlova i njegovoj borbi za slobodu i demokratiju. U vreme titoizma bio je osudjivan i zatvaran, a sada zivi u SAD i predsedava Savetom demokratske internacionale.

1287. Mihajlo Mihajlov // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 13 : foto.

1288. Geronti i profeti // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 8-9.

Dok mladi sve vise odlaze u pecalbu, ovde ostaju starci i proroci. Na retorsko pitanje mogu li nas iz krize izvesti oni koji su nas u nju uveli odgovor je jasan. »Neki novi klinci« ukoliko uspeju da se izbore za to. Strasno bi bilo kad bi se Bidzino ostvarilo: »Sa ovakvom opozicijom SPS ce bar jos 30 godina ostati na vlasti«.

1289. Novinari u »Zoni sumraka« // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 21.

Oduzimanje opreme, slanje na prinudne odmore brojnih novinara, narocito clanova sindikata, pretnje redakcijama i pretnje ubistvima novinara slika je represije i zastrasivanja u jednom vec duboko kriminalizovanom drustvu.

1290. Prilozi za nacionalni program // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 17 : il.

Delovi govora navedenih autora, objavljeni u stampi, iz kojih se vidi njihov stvarni interes.

1291. Novinari pod slemom // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 11.

Prikaz knjige Novinari pod sljemom hrvatskog novinara D. Hudelista u kojoj se govori o novinarstvu u Hrvatskoj u poslednjim godinama. Svoj najveci moralni pad to novinarstvo je dozivelo bas tih godina kada se u sluzbi Domovine srozalo na puke propagandiste, sluzeci se lazima, podmetanjima i huskanjem naroda, kao legitimnim sredstvima u ostvarivanju nacionalnih ciljeva.

1292. Medicinska pomoc Soros fonda YU // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 30.

Samo u toku ove godine Soros fond je poklonio lekove i opremu za bolnice u vrednosti od preko 8 miliona dolara.

1293. Poruke i slusaoci : u Moskvi je 9. februara odrzan Kongres gradjanskih i patriotskih snaga Rusije. Predsednik Drustva srpsko-ruskog prijateljstva je Veselin Djuretic. Izvodi iz njegovog pozdravnog govora objavljeni su u Politici, 15. februara 1992. / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 25.

Pozdravni govor koji apeluje na Ruse da ne daju da »vatikansko-hrvatska klerikalisticka politika« otrgnute srpske oblasti ubaci u opstu antisrpsku politiku.

1294. O proizvodnji mrznje / prevela Drinka Gojkovic ; il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 14.

Iz: Mostovi br. 93, Beograd 1993. U eseju se govori o odgovornosti intelektualaca, knjizevnika posebno, za podsticanje i govor mrznje.

1295. Proklamacija / i Balkanski intelektualci protiv rata. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 17.

Proklamacija o zelji da se zivi u miru na Balkanu, koju su potpisali ucesnici skupa »Balkanski intelektualci protiv rata« koji je u organizaciji Evropskog kulturnog centra odrzan u Delfima od 5. do 7. marta.

1296. Fond »Solidarnost« / Hari Stajner. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 32.

Krajem januara 1993. osnovan je fond »Solidarnost« sa ciljem da pomogne svim novinarima poslatim na prinudni odmor iz RTS-a i ostalih medija, da stiti sve ugrozenije pravo medija i novinarske profesije i pravo svih gradjana na objektivno informisanje.

1297. Pismo Balkanskom pres centru // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 18.

Fond novinarske solidarnosti obavestava Balkanski pres centar o svojim aktivnostima, nedavno osnovanom Medija centru u Beogradu i o svojoj zelji da ucestvuje u zajednickom radu Balkanskog pres centra kao clan Federacije balkanskih novinara.

1298. Saopstenje / Hari Stajner. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 19.

Povodom otmice kolege Dusana Reljica, od strane nepoznatih lica koja su se predstavila kao pripadnici KOS-a, Fond izrazava duboko ogorcenje, jer ovo predstavlja najgrublje krsenje ljudskih prava i u suprotnosti je sa svim postojecim pravnim normama ove zemlje.

1299. Terazije u sest slika / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 19.

Svakodnevica, gradjani u redovima, funkcioneri u automobilima, ratnici u uniformama.

1300. »Sveti ratnici« // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 26.

Iz: Duga, 31. 07–13. 08. 1993. Sef kabineta srpskog ministra vojnog Dobrila Gajic-Glisic govori o operacijama za zauzimanje Vukovara.

1301. Iskusenja demokratije u »trecoj Jugoslaviji« // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 23-24.

Pregled politickog razvoja SR Jugoslavije od njenog stvaranja, uz kraci pregled dogadjaja koji su doveli do raspada prethodne Jugoslavije i do gradjanskog rata, pa do predstojecih parlamentarnih izbora sada. Konstatuje se da SR Jugoslavija ima manje sansi da ostane zemlja bivseg socijalizma, da konsoliduje demokratiju i izbegne autoritarne izazove, narocito zbog potpunog kolapsa privrede pod uticajem ekonomskih sankcija.

1302. »Erasmus danas« // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 29 : il.

U Hrvatskoj se kroz razne politicke istupe u javnosti i kroz poteze lokalnih organa vlasti, ucestalo uvlaci ozivljavanje pojedinih ustaskih ideja i simbola, kao i rehabilitacija pojedinih licnosti i drzave.

1303. Partizani i ustase // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 27-28.

Iz: Slavko Goldstein, »Pomirenje«, Erazmus casopis za kulturu demokracije br. 2, Zagreb 1993, str. 16-18.

1304. Kuca susretanja // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 30.

U organizaciji svajcarske mirovne organizacije Friedensburg, protestantske misije iz Mohaca i madjarske vlade odrzan je okrugli sto mirovnih organizacija iz Republike Hrvatske i SR Jugoslavije. Cilj ovog skupa je formiranje Kuce susretanja, kroz koju bi uspostavljala kontakt sva raseljena lica sa podrucja bivse Jugoslavije.

1305. TV-pluralizam // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 20.

Slika sa dubrovackog ratista kao ilustracija uticaja televizije na formiranje javnog mnenja.

1306. Zaba, puz i poskok // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 20.

Humoristicke crtice.

1307. Autoritarnost: prilagodjavanje ili postojanost // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 21-22.

Grupa istrazivaca – antropologa i psihologa – u saradnji sa Institutom za filozofiju i drustvenu teoriju trazila je odgovor na pitanja o vezi izmedju autoritarnog ponasanja, nacionalizma i tradicionalizma i da li je ova veza trajnog karaktera ili situacione prirode pod uticajem grupnog ponasanja. Naziv istrazivanja je »Karakter i drustveni sistem«.

1308. Da li je univerzitet vec izgubio bitku za svoju autonomiju // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 6.

O borbi predstavnika Univerziteta u Beogradu za prava univerziteta koja su sve vise ugrozena rezimskim mesanjem u donosenje odluka. U Savetu univerziteta je vec polovina »spoljnih« clanova, a vodi se borba i oko izmene Statuta univerziteta.

1309. Nasilje nad univerzitetom / il. Sasa Markovic. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 15-18.

Vlast je vec sasvim jasno obznanila nameru da drzava postane jedini i glavni arbitar i poslodavac u kulturi, zdravstvu, na univerzitetu, masovnim medijima i potrebna je velika priprema, ne samo neposredno zainteresovanih, vec i sire javnosti, za ostru konfrontaciju na duge staze, jer je iluzija da su ovo samo poslednji trzaji umiruceg rezima. Naci cemo se ponovo u situaciji da drzava proguta drustvo i bice nam potrebne godine da se vratimo u vreme kad je drustvo pocelo da se oslobadja tutorstva partijske drzave.

1310. GOVORIMO sada! / prevela Svetlana Slapsak. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 19.

Iz: ANTI-Atina, 19. 02. 1993. Peticija koju su potpisivali gradjani Grcke u vezi sa priznavanjem bivse jugoslovenske republike Makedonije. Zahtevaju preusmeravanje grcke spoljne politike i prevazilazenje medjunarodne izolacije i bolesne klime nacionalistickog trabunjanja i destabilizovanja Balkana. »Grcka bi mogla predvoditi balkansku politiku prijateljstva i saradnje.«

1311. Dogovor na Palama moze imati presudan uticaj na ishod zenevskih pregovora // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 2.

GSS apeluje na politicke cinioce u Republici Srpskoj da krajnje odgovorno pristupe realizaciji Zenevskog dogovora, jer ce u suprotnom izgubiti kredibilitet medjunarodne zajednice.

1312. Ekonomsko-socijalna situacija i izlazak iz krize : Srbija ekonomski i civilizacijski propada! To je cinjenica koja se vidi golim okom / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 10-12.

1313. Program Gradjanskog Saveza Srbije // God. 5, br. 79(1-15.11), str. I-IV.

1314. Saopstenje // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 12.

Povodom strajka gladju Adema Demacija, GSS upozorava da je u Srbiji ugrozena sustinska pretpostavka demokratije – sloboda javne reci.

1315. Saopstenje za javnost / Vesna Pesic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 19.

Osuda napada Hrvatske na Kninsku Krajinu koja je pod zastitom Ujedinjenih nacija. Samo je mir resenje i za Hrvatsku i za Srbiju.

1316. Saopstenje za javnost // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 1 : il.

1317. Vrtlog nasilja // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 10.

GSS protestuje protiv slanja dela zaposlenih u RTS-u na prinudne odmore zbog njihovog opiranja neprofesionalnom i ratnohuskackom informisanju na televiziji, a zalaze se za profesionalno i drustveno odgovorno informisanje.

1318. Nacionalizam i reprodukcija dominacije // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 27-28.

Zariste nacionalnih konflikata u slozenim multietnickim postkomunistickim zajednicama je politicka borba oko kontrole nad sredistem prethodnog sistema, nad »federalnom« drzavom kao upravljacem proizvodnim, odnosno ponajvise monetarnim resursima i – sto je jos vaznije – kao kljucnim pokretacem instrumentarija nasilja, pre svega vojne sile.

1319. Medijska scena Kosova // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 22.

Razmatra se polozaj albanskih i srpskih medija na Kosovu i konstatuje da je jedini albanski list koji izlazi na albanskom jeziku na Kosovu Bujku i on je po misljenju vlasti dovoljan za potrebe oko 2 miliona kosovskih Albanaca. Srpski mediji su statusno, uredjivacki i materijalno inkorporirani u okvir rezimskih medija.

1320. Pokusaj obnove // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 13.

»Ima li medju Srbima te snage i licnosti koja ce i po cenu narcisoidne ekskomunikacije, ali u ime mira i demokratskog razresenja eksplozivnog kosovskog pitanja, naciji predloziti da se sedne za sto sa Albancima i razumno saslusaju njihovi zahtevi? Ima li medju Albancima licnosti od autoriteta koja ce svom narodu objasniti cinjenicu da se kosovski cvor ne moze dresiti izuzimanjem Srbije?«

1321. Porazni bilans jedne politike // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 19-20 : il.

Visegodisnje neresavanje kosovskog problema politickim sredstvima, vec primenom sile i represije, rezultirace u buducnosti neslucenom krizom sa takvim potencijalnim nabojem od kojeg se moze zatresti ceo region i Evropa.

1322. »Nelogicnosti« spoljne politike Rusije // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 3-4.

Spoljna politika Rusije prema prostorima doskorasnje Jugoslavije rezultanta je delovanja velikog broja cinilaca, pre svega: a) zalaganja za priznavanje medjurepublickih granica kao drzavnih i njihovu nepovredivost i nepromenljivost; i b) opredeljenja da se sa Zapadom neguje partnerstvo sa strateskim ciljem negovanja modernizacije Rusije.

1323. O prijatelji nemojte te tonove! // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 24.

Iz: Sabrana dela 9, Beograd 1983.

1324. HUMOR u glavi // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 32.

Analiza delova stampe koji ukazuju na snaznu pojavu nove desnice na srpskim teritorijama.

1325. HUMOR u glavi // God. 5, br. 66(16-30.4), str. (32).

1326. I Cigani nebeskog roda / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 21-22.

Romi su kao etnicka grupa ostali bez prave pomoci drustva, na njegovim marginama i getoizirani sa brojnim a neresavanim problemima socijalne, kulturne i egzistencijalne prirode.

1327. Kraj »proleterskog« partikulariteta / il. Zdravko Joksimovic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 23.

Politicki ideal nove levice bio bi danas zalaganje za vladu koja ce stimulisati razvoj u kapitalistickom znacenju, ali i socijalne pravde kao pretpostavke takvog razvoja.

1328. Kriminal na patriotski nacin // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 7.

Mada je carovanje mafije i kriminala dostiglo najvise vrhove u nasoj istoriji, ipak se ne moze tvrditi da su nam dicni preci bili olicenje »obraza« i postenja. Od Kralja Ujedinitelja koji se bavio »sticungom«, pa nadalje. Odavno se zna da je politika glavna privredna grana i da »ce u politiku uci i oni sa kojima bi svakog postenog covjeka i gradjanina mozda bilo sramota da se zdravi na ulici«. Autor se boji da to nije samo odlika grupe na vlasti – pokrivanje lopovluka i ubistava nacionalnim interesom – vec da ce se to desavati i kad danas-sutra opozicija dodje na vlast.

1329. Odlazak Dobrice Cosica / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. (32).

1330. Svi cemo mi biti Srbi / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 7-8.

Povodom izjave Ejupa Ganica da su Muslimani poreklom Srbi, autor analizira politicku konotaciju ovog stava i u vezi sa tim medjuetnicke odnose u Bosni i Hercegovini i poguban uticaj nacionalistickih ideologija na izbijanje rata.

1331. ISTRAJACEMO / Gazeta Viborca ; Zbignjev Bujak... (et al.). // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 9.

Konvoj EquiLibre sa humanitarnom pomoci iz Poljske – koju je organizovala Gazeta Viborca – probija se do blokiranog Sarajeva. Ocekuje da prodje blokadu.

1332. Groznica raskola // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 12.

»Neuroticna situacija u vrhu drzave opterecena je novim politickim dramama. Cosic je u svadji sa Milosevicem, a Bulatovic i sa jednim i drugim. Veci izgledi da prezivi ova iskusenja opet se daju Milosevicu, a ne Cosicu za koga je sve jasnije da je prokockao i svoju sansu i svoj autoritet.«

1333. Izbor sunovrata / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 11-12.

Svet ne moze da shvati da su sa ovako odredjenom politikom izolacionizma svi potezi samo stvar politike realizacije toga sunovrata: i Srebrenica, odnosno Morijonov pokusaj da doturi humanitarnu pomoc i Vens-Ovenov plan i poseta Bulatovica Rimu, Parizu i Londonu da izmoli ukidanje embarga na aluminijum da bi se kupili lekovi i hrana. Nista se ne sme dozvoliti jer bi to bilo naprslina u monolitu politike. Tu su se ujedinili i svetovni i duhovni zvanicnici.

1334. Kriminalci, ludaci i ocajnici // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 10 : il.

U nasem javnom zivotu se sve izrazitije ocrtavaju tri sloja – kriminalci, koji su raznim politickim zloupotrebama stekli i politicku moc, euforicni pojedinci i njihovi sledbenici u granicama mentalne uravnotezenosti, koji se naturaju kao narodni tribuni i ogromne mase ocajnog naroda koji vise nema snage, a mnogi od njih ni spremnosti, da sami ucine nesto za sebe.

1335. Kusanje vlasti // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 7.

Clanak se bavi pitanjima mogucih politickih dogovora i sporazuma izmedju vladajuce partije Milosevica i Demokratske stranke Micunovica.

1336. Let iznad srpskog gnezda / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 1.

Svakodnevica je sumorna, ispunilo se prorocanstvo Nostradamusa iz poslednjeg Predsednistva SFRJ, vec jedemo korenje. Najgore je sto nam je i ceo svet kao kuznima okrenuo ledja. Cak se i deca pitaju hoce li svratiti rode kad nema dimnjaka. »Ima li uopste nekog novog pocetka, posle ovako tuznog kraja.«

1337. Lov na novinare : otmica Reljica i klevetnicki napad na Matica pokazuju jos jednom da se pripadnicima najrizicnije profesije danas u Srbiji moze svasta reci i nekaznjeno svasta uraditi. Hoce li novinari biti u stanju da se organizovano odupru ovom drzavnom nasilju // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 19-20.

Sve ucestaliji i beskrupulozniji napadi na novinare pokazuju nameru vlasti da se novinari i mediji stave pod punu kontrolu rezima.

1338. Odluka iz praznog stomaka / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 9.

Mada je u istoriji bilo i gorih vladalaca od Milosevica i gorih situacija u kojima su zemlje bile, retko je gde bilo toliko licne konfuzije gradjana i licnog beznadja. »Rat koji ne dobijamo, svet koji nam okrece ledja, siromastvo, inflacija, korupcija i spekulacija, represija i gazenje zakona, neprestani udari na gradjanska i nacionalna prava, opsta nesigurnost i opasnost od gradjanskog rata – zatrli su i ono malo potencijala gradjanskog drustva, ukoliko je ono uopste i postojalo. Perspektive i nade se slamaju, vedrinu je zamenilo mracno raspolozenje. Sva licna i kolektivna invencija i energija svele su se na instinkt pukog prezivljavanja«, jer se ne naziru snage koje nude pozitivan rasplet.

1339. Opozicija u zoni sumraka // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 9.

»Ako je tacno da svaki narod ima vladu kakvu zasluzuje, onda bi za ovu vlast moglo da se kaze da je dobila opoziciju kakvu ne zasluzuje.« Otkako postoji, opozicija je uglavnom beznadezno zapletena u sopstvena programska kolebanja. Ona je htela da bude alternativa vlasti, a u stvari nikad nije uspela da se iskobelja iz »retrogradnog nacionalizma na kojem pociva i sam rezim«.

1340. Pale su novi pocetak / il. Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 7.

Milosevic se brzo od ratnog vodje prometnuo u mirotvornog predvodnika, ali je tu izgubio. Podrska Vens-Ovenovom planu je dobro primljena u svetu i zemlji, ali to njega i njegov rezim dovodi u nova iskusenja, jer ce se od sada traziti i konkretni dokazi odanosti novom kursu. Politicki scenario za svekoliko srpstvo nece praviti sam vec sa medjunarodnim forumima. Na Palama su se nasli idejni tvorci (Cosic i Milosevic) i izvodjaci ra(dov)ta (Karadzic i Mladic), zajedno nemocni »da se ponesu sa posledicama za koje su zajedno i odgovorni«. Uspeh medjunarodne zajednice je bar u potkopavanju tog ratnog monolita.

1341. Podsticanje gradjanskog rata // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 5-6.

Nacin na koji je smenjen predsednik SRJ Dobrica Cosic duboko je ozlojedio i uznemirio javnost. Tako se jos jednom potvrdilo da nasa Skupstina nije garant ustavnosti vec samo jedna karika u zaverenickom lancu rezima samovoljnog autokrate Slobodana Milosevica.

1342. Postizborne spekulacije // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 7.

Analiziraju se postizborne prilike u Srbiji i moguce koalicije. Veliki broj poslanickih mesta koja su osvojili Seseljevi radikali ukazuje na smer kretanja politickog zivota ka fasizaciji.

1343. Srbija u bosanskom loncu // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 8-9.

Etnicka podela BiH koju predlazu Srbija i Hrvatska bila bi los primer ostalim zemljama Istocne Evrope u kojima postoje medjunacionalne napetosti. Mogucnost prisajedinjenja Republike Srpske Srbiji imala bi veoma lose posledice na politicki zivot u Srbiji, jer bi sa tim spajanjem ruralna politika i njeni nosioci iz Republike Srpske prevladali nad urbanim elementom u Srbiji.

1344. Usavrsavanje haosa // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 15.

Prikaz politickih zbivanja obuhvata manifestacije hiperinflacije i nesposobnost vlasti da na adekvatan nacin pocne resavanje tog urgentnog problema, pitanje finansiranja vojske i preteca zarista moguceg sukoba na Kosovu.

1345. Zamajac vanrednog stanja : predizborna Srbija // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 3.

Nizom nezakonitih i perfidnih poteza vlast je najteze pogodila i ruinirala ekonomsku sigurnost gradjana. Protivustavni nacin postupanja postao je stil drzavnih organa, a samovolju i bezobzirnost vlast najcesce potvrdjuje u politickom obracunu gde u predizbornoj kampanji proizvodi sve veci broj »neprijatelja naroda«. Takva vlast daleko je od fer izbornih uslova, a blizu vanrednog stanja, ukoliko se njihova izborna ocekivanja ne ispune.

1346. Zivot u bezakonju : Srbija / il. Vera Stevanovic. // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 5-6.

Gradjanin se bukvalno svakog jutra suocava sa drzavnim bezakonjem. Pocinje od nemanja para za zaradjenu platu u bankama, pa ide do poslovanja sa dilerima (za one dinare kojih nema u banci). Racunice pokazuju da gradjani ostaju kratkih rukava a da se oni koji mafijaskim mesetarenjem sticu devize basnoslovno i munjevito bogate. Niko ne stiti ni gradjanska prava ne samo ljudi koji nisu Srbi, vec i Srba iz Krajine koje po Srbiji hapse i odvode neznano kud, naocigled srpske policije.

1347. »Brisanje memorije« / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 24-25.

Autorka govori kako je normalno zivela i u Beogradu i u Zagrebu i kako su odrzavali potpuno prirodno medjusobne kontakte, jer to i jeste kultura.

1348. Novi-stari hladni rat : scenario za 21. stolece (skica) / foto Milimir Draskovic. // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 29.

Padom komunizma i krajem hladnog rata porazena je samo jedna od zaracenih strana, dualizam, medjutim, ostaje i groznicavo radi na svojoj rekonstrukciji. Kakav ce se novi medjunarodni poredak stvoriti to se jos jasno ne vidi. Verovatno ce treci svet preuzeti ulogu »babaroge«, koja je nekada bila namenjena komunizmu.

1349. Raskorenjivanje // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 26.

Iz: Jugoslavischer Salat, »Verlag Doshl«, Graz, 1993.

Odlomak iz knjige Rade Ivekovic cija tema je raspad Jugoslavije. U njoj se govori o licnom iskustvu kroz koje se prelamaju istorijski i politicki dogadjaji.

1350. IZ TRADICIJE / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 28-29.

Iz: Crna Gora i Boka Kotorska, 1922, Beograd, Vuk Stefanovic Karadzic.

1351. Srbija na osami // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 8.

Posle izbora privreda se nalazi u jos goroj situaciji, a sva predvidjanja govore da ce se negativan tok ubrzati narocito poostravanjem rezima sankcija koje je uvela medjunarodna zajednica. »Cela srpska privreda izgleda upravo kao i Zastavini automobili: fali joj parce sveta.«

1352. Srpski Boni i Klajd // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 12.

Jezda i Dafina ostace upamceni kao najupecatljiviji prototip nadiruce nove klase i njenih tesnih veza sa drzavom i podzemljem. Pripadnici »nove klase« bilo da se regrutuju iz redova vlasti ili iz redova podzemlja imaju jednu zajednicku crtu: legitimisu se nametljivoscu, neumerenoscu, kicem i jeftinim glamurom. Oni se u ovo vreme haosa, nasilja i prostastva sasvim dobro uklapaju.

1353. Zasto Vlada mora da ode // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 11-12 : il.

Povodom hapsenja i premlacivanja Vuka i Danice Draskovic i mnogih drugih gradjana, poslanik Aleksandra Jankovic obratila se poslanicima trazeci odgovornost Vlade.

1354. Muke s pravima // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 21.

U Ohridu je odrzan sastanak medijskih koordinatora Soros fondacije i skup novinara nezavisnih medija Balkana. Razmatrano je pitanje postojeceg haoticnog stanja, zakonske regulative u oblasti medija u zemljama u tranziciji, a jedan od zakljucaka je da u zemljama ima razlicitih glasova, ali da Vlada sve cini da sama kontrolise »najveci megafon«.

1355. Ovo je jedina mladost koju imam // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 30-31.

U svom skolskom sastavu ucenik Pavle Jankovic govori o svom dozivljaju rata, politickog okruzenja, prava mladih na sopstveni izbor.

1356. Mir, brate, mir : rok sastavi iz Sarajeva, Zagreba i Beograda zajednicki nastupili u Pragu i Berlinu / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 76(!75) (16-30.9), str. 27.

1357. (JEDANAEST) 11=8! // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 7.

Valgren protestuje Tudjmanu i Hadzicu zbog artiljerijskih napada na civilne objekte. Srbi su pucali 11, a Hrvati 8 puta, konstatuje Valgren, a Vecernje novosti konstatuju ono sto pise u naslovu.

1358. JEDNA kutlaca na tri osobe : pismo iz Mostara / il. Milivoje Babovic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 10.

U pismu su iskazani jad i ocajanje ljudi koji su oterani iz svojih domova i uz veliku muku obezbedjuju sebi vodu, hranu i grejanje.

1359. JEDNA poveca pahuljica pala je iza moje zgrade : (pismo) / L. A. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. (32).

Svedocanstvo iz Bihaca o teskim uslovima zivota u zaracenim podrucjima.

1360. Sta je Dalmatinska akcija // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 30.

Govor Ante Jelaske na Osnivackoj skupstini Regionalnog odbora Dalmatinske Akcije, 16. 12. 1990.

1361. Apel protiv sebe : sindikati i sankcije / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 17.

Drzavni sindikat Srbije protestuje zbog blokade i trazi od kolega u svetu da kazu ne svojim vladama za sprovodjenje blokade. Tek jednom recenicom spominje se domace radnistvo. Sankcije jesu negativno uticale na nasu vec nacetu privredu, ali tesko da ce ova optuzujuca pisma uticati na one koji odlucuju o sankcijama.

1362. Cekajuci zimu // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 6.

Siromastvo se sve teze i mukotrpnije prezivljava u borbi sa hiperinflacijom, broj samoubistava, narocito medju penzionerima i izbeglicama raste, a sveukupna beda hara drustvom.

1363. Led, pa tackice i bonovi // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 14.

Radnistvo ce uskoro mozda traziti bonove i tackice da obezbedi ono sto ne moze plata.

1364. Ledi kaze: stop! / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 10.

Februarom dominira strajk vozaca GSB, ali i celicna ledi gradonacelnica Gruden koja ne zeli da im ispuni zahteve.

1365. Ne talasaj : potrosacka korpa postala je privilegija bankara, drzavnih sluzbenika i ratnih profitera, ali penzionerima i radnicima ne pada na pamet da strajkuju / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 11-12.

1366. Strpljenje na ledu : radnici su svoj glas dali socijalistima i radikalima. Hoce li im podariti i svoj gnev kada Topcider prestane da liferuje novcanice bez pokrica? / il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 12.

1367. Strajk bi bio bolji : Srbija bi mozda i stala tokom prvog posleratnog zvanicnog generalnog strajka da je – imao ko da rad i prekine / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 8.

1368. Vozaci su vozaci // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 12.

Strajk vozaca GSB-a gradjani su izuzetno negativno ocenili. Objasnjenje je u medijskoj kampanji protiv radnika GSB-a i u izmorenosti ljudi zivotom na rubu egzistencije.

1369. Petru Preradovicu o prenosenju mosti mu iz Beca u Zagreb // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 31.

Iz: Politicke pesme, Jovan Jovanovic Zmaj, Novi Sad 1945.

1370. Mala basna / preveo Branimir Zivojinovic ; il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 25.

1371. Prolaznici koji trce / prevod Branimir Zivojinovic. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 26.

1372. Nakaze i »zlatni ljudi« // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 27-28.

Iz: »Narod je vojska«, Duga, 14-27. 08. 1993.

1373. Srpski ratnici kao avangarde XXI veka / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 24-25.

Iz: Srbi su uzor ruskom narodu.

1374. Hrabrost karikature // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 19.

Ovogodisnju nagradu »Dusan Bogavac«, za iskazanu novinarsku hrabrost, dobio je Predrag Koraksic za karikature objavljene u Borbi, Vremenu i Ekonomskoj politici.

1375. Hrvatska bogom dana // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 5-6.

O politickim prilikama u Hrvatskoj i Herceg-Bosni gde su Hrvati u vecini. Primerima autor potvrdjuje tezu o velikoj nacionalnoj netrpeljivosti Hrvata i prema Muslimanima i prema Srbima.

1376. Inzenjeri srpske duse / il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 25-26.

U clanku se navode srpski istoricari, knjizevnici, istorijske licnosti kao dokumentarni materijal iz kojeg citaoci treba da izvuku zakljucke o nacionalnom i politickom karakteru Srba i o srpskom nacionalizmu.

1377. Kad crveno poplavi od stida // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 20.

Feral Tribune, satiricni dodatak splitske Slobodne Dalmacije, prestao je sa radom. Ni posle niza intervencija, svetske medijske kuce nisu uspele da ubede predsednika Tudjmana da je »sloboda medija jedan od temelja demokratije«. Promene u izgledu lista bile su prefarbavanje crvenog zaglavlja u plavo i brisanje impresuma da je »Prvi broj Slobodne Dalmacije, antifasistickog glasila naroda Dalmacije tiskan 17. lipnja 1943. u pojati na Mosoru«.

1378. Od Dimitrija do Slobodana / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 23.

Prikaz diskusije raznih autora, narocito clanova SANU i CANU, o knjizi Veselina Djuretica Saveznici i jugoslovenska kriza i dogadjanjima u vezi sa njenim pojavljivanjem i sudbinom autora. Diskusiju je organizovala Republicka zajednica nauke, a povodom dodele nagrade Politike za najbolje delo iz esejistike, publicistike i nauke u prethodnoj godini. Tada se nagrada »Dimitrije Tucovic« preformulisala u priznanje »Slobodan Jovanovic«.

1379. Od trijumvirata ostalo samo »M« : saveznici za jednokratnu upotrebu // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 13.

O tri aktera politicke scene u Srbiji Milosevic Slobodanu, Draskovic Vuku i Seselj Vojislavu, o optuzbama Helsinki voca za koje se okrivljuju Milosevic i Seselj, a njima je pridodat i Arkan koji se uoci izbora pojavio sa svojom politickom partijom.

1380. Svi predsednikovi ljudi // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 8.

Vladavina Milosevica u Srbiji ima sva obelezja bonapartizma kao specificnog oblika diktature koja se oslanja na drzavni aparat, vojsku i policiju, kao i na ambiciozne i poslusne ljude.

1381. Zveckanje dostojanstvom // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 12.

1382. Inflacija i masa // God. 5, br. 76(!75) (16-30.9), str. 25-26.

Iz: Mase i moc, Elijas Kaneti, Graficki zavod Hrvatske, Zagreb 1984. Priredila Jelena Santic.

1383. Divlji balkanski muskarac / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 14.

Iz: Politika, 31. 01. 1993.

1384. Koraks pred isterivanjem iz »Novosti« // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 12.

Koraksu, jednom od najvrsnijih karikaturista, preti opasnost da zbog karikature bez reci bude osudjen za verbalni delikt. Ali, on se ne boji. Usao je u bukvar, jer nije hteo da bude sluzavka.

1385. Andricevo pismo iz 1992. // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 25-26.

U zaostavstini Ive Andrica istoricar knjizevnosti Miroslav Karaulac pronasao je za pripovetku »Pismo iz 1920« koja je objavljena odmah po prvom svetskom ratu, tri moguca naslova: »Na uskom koloseku«, »Mrznja« i svakako zapanjujuci »Pismo iz 1992«.

1386. Hronika proslosti bez kraja // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 7.

Tekst je objavljen u Le Mondu od 10. oktobra 1993. Bosna je centralna tema u delu Ive Andrica, pa se i predvidjanja o njenoj nesrecnoj sudbini, koja je knjizevnik napisao, sada obistinjuju.

1387. Sta se dogodilo u RTV 11. januara 1993. // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 19-23.

Autor je priredio dosije u kojem dokumentuje »racionalizaciju poslovanja« u RTV Srbije, odnosno do sada najvecu cistku u medijima Srbije, kada je preko hiljadu novinara i tehnicara bilo poslato na »placene odmore«. Seselj je objasnio da je to »cistka nedisciplinovanih i stranacki obojenih novinara«. Izbacivanjem iz RTB »jezgra politicki, sindikalno i nacionalno nepodobnih profesionalaca, pogazena su njihova osnovna ljudska, radna i profesionalna prava«. Letimican uvid u spiskove otpustenih pokazuje da su se na udaru nasli: clanovi nepodobnih delova programa; IO Nezavisnog sindikata; novinari sa Seseljeve liste za »odstrel«; clanovi Strajkackog odbora; pojedinci koji su kriticki istupili u javnosti; pojedinci koji su se opirali sefovoj samovolji. Ovim progonom zavedena je apsolutna kontrola nad kljucnim politicko-informativnim programima RTV i oni su zamenjeni »najvulgarnijom propagandistikom vladajuce stranke«. Tako se SPS pripremio za visegodisnju vladavinu nad drustvom preuzimajuci osnovnu polugu svoje vlasti.

1388. Crna Gora i Srbija // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 25.

Iz: Srbija, V. Karic, 1887.

1389. KAZIVANJE generala Momcila Perisica, kandidata za nacelnika Vojske Jugoslavije // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 27.

Iz: Duga, 31. 07–13. 08. 1993.

1390. Inflacija // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 11.

Iz: Dzon Mejnard Kejnz, Ekonomski eseji, M. S., Novi Sad 1987.

1391. KEZ smrtonosne sile / J. B. // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 9-10 : il.

O teskom fizickom maltretiranju bracnog para Draskovic prilikom hapsenja, o brojnim pocinjenim a neresenim slucajevima ubistava, o sve vecoj samovolji osione policije i u celini o nepostojanju pravne drzave.

1392. KONFERENCIJA socijaldemokratskih i demokratskih socijalistickih partija i snaga jugoistocne Evrope ; Izjava za javnost / Predsjednistvo konferencije. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 16-17.

U Tuheljskim Toplicama odrzana je 28. i 29. avgusta 1993. Konferencija socijaldemokratskih i demokratskih socijalistickih partija i snaga jugoistocne Evrope na kojoj je potvrdjeno opredeljenje ovih partija za mirno resavanje svih nastalih problema ovog regiona, medjusobnu saradnju, a osudili su rat, etnicka ciscenja, nacionalizam i sovinizam.

1393. Solidarnost pokolebanih / il. Rasa Todosijevic. // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 6-7.

Za zbornik Neue Landkarten: Probleme und Perspektiven. Izd. kuca Fiber. Neprijateljstva za koje nijedna strana nije spremna da preuzme odgovornost ne doprinose sklapanju pomirenja ili novom pocetku. »Dok se budemo medjusobno optuzivali za apsolutnu krivicu, oplakivali patnju samo svog naroda, do suzivota nece moci da dodje. Ni do demokratije.« Mora se videti vlastito sudelovanje u zlu. Etos danasnjice je solidarnost, a ideologizacija patnje u Patnju jeste osnov fasizma i rasizma.

1394. Povratak politickog komesara // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 13-14.

Zbog nezavisnog i objektivnog vodjenja informativnog programa i uredjivacke politike koja je imala sluha za stavove gradjana iznosene u kontakt emisijama, smenjena je urednica Radio Panceva, sto je izazvalo strajk zaposlenih.

1395. Mir nije bez sansi // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 5.

Sve upucuje, smatra autor, da ce narednih nekoliko nedelja biti pocetak bosanskog raspleta. Vidi to u politici i jos vise u socijalno-ekonomskoj sferi. »Zato je realno verovati da je Milosevic za zavrsetak rata i potpisivanje Vens-Ovenovog plana.«

1396. Krvava noc 11. juna 1903. / prevela M. K. // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 8.

Iz: Psychopatia Sexualis, Richard von Krafft-Ebing, Paris, 1969.

1397. Politika nacionalizma i udruzivanja naroda : kao sto vladavina kapitala sve komercijalizira, a politizacija sve politizira, tako politika nacionalizma sve politicki »nacionalizira« // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 12.

Odlomak iz priloga naucnom skupu o teorijskim pretpostavkama za proucavanje raspada Jugoslavije koji je krajem juna organizovao IFDT UB. Analizira se znacenje pojmova rodoljublje, nacionalizam i sovinizam i zakljucuje da u vremenima kada nacionalizam zadobije dominantnu poziciju i uticaj na zbivanja, osnovne i univerzalne ljudske vrednosti, kakva je, primera radi, udruzivanje ljudi, umesto da bude dominantna, kao univerzalno ljudska, biva zanemarena i potisnuta.

1398. Socijalizam i druga Jugoslavija : teze za diskusiju / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 15-17.

Nadnaslov teksta je objasnjenje urednistva Republike zasto se sada objavljuje tekst star preko dve decenije. Kriticka analiza perioda drustvenog razvoja nakon Drugog svetskog rata i razmatranje teorijskih pitanja cije resenje je preduslov stvaranja trece Jugoslavije.

1399. KROJENJE velike Srbije / A. B. ; il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 24.

Stavovi istoricara Veselina Djuretica na tribini Tanjuga, koji, uz mnoge slicne, doprinose ekspanzionistickoj politici i ratu na teritoriji bivse Jugoslavije putem »naucnog resavanja srpskog pitanja«.

1400. Borba neprestana / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 13.

Crtice iz svakodnevnog zivota.

1401. Nase demokratske (ne)mogucnosti / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 10-11.

Nase stanovnistvo, po autoru, nije doraslo modernom politickom zivotu, jer »Srbija nikada nije bila demokratska zemlja... i nije to ni mogla da bude«, posto se demokrate nastanjuju u gradovima i uspostavljaju je relativno osvesceni partikularni interesi, a ove pretpostavke ovde nisu ispunjene.

1402. Seseljeva prometanja // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 9-11.

Politicko delovanje tzv. opozicionog lidera SRS-a Vojislava Seselja prikazano je kroz njegove izjave, politicke poteze i delovanje njegovih paravojnih jedinica.

1403. LICNE vesti // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 9.

Iz: Politika, 13. 07. 1993. Novinski oglasi takodje svedoce o velikoj bedi u koju je zapalo stanovnistvo.

1404. Biracki spiskovi i maticni broj / i Kovacevic Biljana. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 14.

1405. Osvrt na jugoslovensku diplomatiju // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 4.

1406. Poslovnik (ipak) nije Ustav // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 6.

1407. Dar sa Zapada / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 2.

Sve vece siromasenje stanovnistva, nestajanje srednjeg – obrazovanog – sloja koji je potpora opoziciji, teske posledice koje sankcije ostavljaju na zdravlje ljudi, pokazuju da su one politicki kontraproduktivne i da zapravo ucvrscuju postojecu vlast u zemlji koja, da stvar bude jos gora, biva od strane zapadnih zemalja prihvatana kao legitimni subjekt u pregovorima o sudbini Bosne i Hercegovine.

1408. Dva vikenda // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 2.

Incident do kojeg je doslo na granicama Republike Srpske Krajine, a ciji akteri su bili Zeljko Raznatovic Arkan i belgijski vojnici UNPROFOR-a govori da SR Jugoslavija ne razmatra mogucnost diplomatskog resavanja problema u odnosima Republike Srpske Krajine i Hrvatske.

1409. Fijasko politike »Izolovane nezavisnosti« // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 2.

Drzavna nezavisnost je shvacena u bukvalnom i totalnom znacenju, kao »potpuno zatvaranje i podizanje zidova prema svetu«. Sve sto se cinilo da svet u tom pravcu prvi povuce poteze, mozda nisu razumeli svi poslanici u Skupstini, ali »uopste nije verovatno da isto nije znao i predsednik Srbije«. Tako se mnogo lakse manipulise domacim javnim mnenjem. Uverenje da se politikom zatvaranja mogu obaviti mnogi korisni poslovi unutra i bez mesanja sa strane pokazalo se pogubnim i za bosanske Srbe a i za Kosovo.

1410. Lekcija iz novog poretka // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 2-3.

Nestanak bipolarnog sveta uslovio je stvaranje novog svetskog poretka (Bus), a SAD promovisao u jedinu svetsku supersilu. Takvu oruzanu silu moraju postovati i cinioci na domacoj sceni.

1411. Mala Bosna // God. 5, br. 76(!75) (16-30.9), str. 2.

Zavrsetak Zenevske konferencije nije doneo ni konacno resenje o drzavnom uredjenju ni prekid ratnih dejstava u toj republici, ali postaje sve ociglednije da ce strani faktor imati odlucujucu ulogu pri donosenju konacne odluke, kao i u pogledu vojnog prisustva.

1412. NATO u susedstvu / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 2-3.

O politici NATO-a koji je sve blizi nasim granicama i o novom konceptu odbrane Evrope i njenom prestrukturiranju i naporu bivsih jugoslovenskih republika da postanu njegove clanice.

1413. »Slovenska dusa« na ideoloskoj bazi // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 2.

Zvanicna Srbija i dalje manipulise gradjanima govoreci im o velikoj pomoci bratske Rusije i nekih drugih mocnih zemalja. Medjutim, nijedna zemlja – osim mozda Srbije – ne zeli tako da radi da izadje iz Ujedinjenih nacija, pa makar i po cenu bratske zemlje ili Srbije.

1414. Zaboravni covek iz Londona // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 2-3.

Velika je odgovornost Dobrice Cosica za poraz Milana Panica koji je uspeo da okupi opoziciono javno mnenje. Sve manje je bilo spremnosti da se Panicu pomogne i u Komitetu UN za skidanje sankcija kada je svet shvatio da se Cosic sve vise udaljava od njega, iako je Cosic brzo zaboravio da nijedne konferencije ne bi bilo bez Panica. »Ko bi se danas kladio da se u Srbiji ista promenilo.«

1415. (Ne)sloboda okupljanja // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 27.

U clanku se govori o zakonskim odredbama koje regulisu pravo gradjana na javno okupljanje. Ustav SRJ ovo pravo regulise u skladu sa ljudskim pravima, ali je ono nizim zakonskim propisima derogirano.

1416. LJUDSKA prava i njihova zastita // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 28.

Iz: Worldnet, Beograd, Vasington, 17. 11. 1993.

1417. Bratac Hitler / preveo Branimir Zivojinovic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 28-29.

Kako Hitler iz nacionalnog formata raste u evropski i kako u sirem okviru uci da se sluzi istim onim fikcijama, histericnim lazima i paralizujucim dusevnim zahvatima koji su mu pomogli da dodje do interne velicine... i kako se ta zalosna nekadasnja nistarija, zato sto je iz ljubavi prema otadzbini izucila politiku, sada sprema da pokori Evropu a mozda i svet; nikako nije moguce prema toj pojavi ne pokazati izvesno zgadjeno divljenje.

1418. Nekoliko reci o bezlicju / il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 28 : il.

Politicke prilike u nasoj zemlji karakterise ludizam i iracionalizam. Jedini spas od ovog unistavajuceg toka stvari nalazi se na putu povratka sopstvenog identiteta, poverenja u sebe i u druge i u izmirenju sa svetom.

1419. Razrastanje muskog totalitarizma // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 30-31.

Pod maskom profesionalizacije i menadzerskih odnosa podjarmljuje se i instrumentalizuje ne samo telo nego i celokupno bice zene-sportistkinje. Treneri zenskih ekipa vaspitani u tradicionalnoj patrijarhalnoj kulturi ispoljavaju opsesivnu teznju da zapovedaju i druge uteruju u red, sto se smatra sasvim prirodnim kada je rec o odnosu prema zenama.

1420. Uigravanje zivota u agresiji / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 26-27.

Vrhunski zenski kosarkaski sport – kao i svi drugi – postao je poligon gde se uvezbava varijanta balkanskog patrijarhalnog profesionalizma. »Hleba i igara« sada nadomescuje ratne avanture samo da bi se sto vise udaljila sustinska pitanja i problemi opstanka i razvoja.

1421. Politika ljubavi, politika smrti // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 14-15.

Autorka u ovom ogledu analizira ideologizovano shvatanje patriotizma i zakljucuje da se ljubav prema domovini mora osloboditi prisilne zelje da se objekat ljubavi u potpunosti razume. Treba stalno tragati, promisljati; gradjani treba da su slobodni od zavisnosti od drzave da bi mogli da osecaju i misle kao ljudi. »Pravi patriotizam bi se odatle mogao opisati kao zelja da domovina postane mesto za samoostvarenje... bez monologizirajucih dogmi i bespotrebnih drustvenih stega.«

1422. Kako se pravi TV dnevnik / il. Rasa Todosijevic. // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 15-19.

1423. Novi pocetak socijalne demokratije / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 23-24.

Na politickoj sceni u nas ne postoji partija koja zastupa stavove autenticno leve, demokratske, odnosno socijaldemokratske opcije. Zbog toga bi bilo neophodno pristupiti osnivanju ovakve jedne partije, narocito zbog vladavine sadasnje nedemokratske i nacionalisticke socijalisticke partije Srbije.

1424. Dnevnik // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 14.

Iz: Duga, 30. 01–12. 02. 1993, Beograd, str. 8-9.

1425. Kolika je moc savezne drzave / il. Rasa Todosijevic. // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 10-11.

U situaciji u kojoj se zemlja nalazi, Socijalisticka partija i njena posestrima Radikalna partija, kao njena udarna igla, jos uvek se bave sporednim stvarima. Njih interesuje jedino koliko nesto ucvrscuje interese socijal-radikalista.

1426. Ne pomaze a mnogo kosta : drzava kao sveta vodica : ima li smisla drzava koja nastoji da se odrzi kao svetsko cudo – bez gradjana koje je, zarad sopstvenog opstanka, zrtvovala i otpisala // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 3.

Drzava se ponasa kao moderan razbojnik – uzima gde stigne, cak kod onih koji nemaju nista, prostire se svuda gde moze nesto oteti. Zato umesto da utire put zakonitim ponasanjima prednjaci u nelegalnim i nezakonitim poslovima.

1427. Posmatrac genocida : intervju / i David Varsavski ; prevela Ljubica Rosic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 9.

Mazovjecki govori o ratu u Bosni, o etnickom ciscenju, logorima i zlocinima za koje su odgovorne sve tri zaracene strane.

1428. Stanje ljudskih prava na teritoriji bivse Jugoslavije / prevela Mirka Jankovic ; il. Dejan Andjelkovic, Jelica Radovanovic, Milan Ramai. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 11-14 : il.

1429. Ne predvidjam dug vek Milosevicu : (intervju) / i Olivija Rusovac ; il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 16-19.

Analiza politickog stanja u Jugoslaviji posle izbora i predvidjanja za nastupajuci period. Nacionalizam je odrednica i rezima Milosevica i opozicionog DEPOS-a. Jedino bi Gradjanski savez mogao odigrati pozitivnu ulogu. Rezim moze pasti jedino u gradjanskom ratu ili stranom intervencijom. Analizira i socijalno-ekonomsku situaciju u Rusiji koja uslovljava rast neostaljinistickih i desnicarskih pokreta.

1430. Antikomunizam s ljudskim licem : predizborna razmisljanja i vizija buducih zbivanja / prevela Ljubica Rosic. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 17-18.

Postkomunisticki period u Poljskoj karakterisu snazne konfrontacije postkomunistickih i antikomunistickih stranaka, ali demokratski tok u politickom zivotu, po misljenju autora, moze osigurati stranka stabilne demokratske orijentacije kakva je demokratska unija.

1431. Neugodna godisnjica / prevela Biserka Rajcic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 15-19.

Iz: Gazeta Viborca, 27-28. 02. 1993. Secanja Mihnjika na njegove godine intelektualnog sazrevanja, na ’68. na Zapadu i na Istoku, na intervenciju u Cehoslovackoj, na razlike izmedju poljskog Marta i Praskog proleca, na specificnosti komunizma u Evropi i promene sveta koji je nekada ucestvovao u tim zbivanjima. »Spor oko ’68. jeste spor oko proslosti i buducnosti, oko prava na ponos zbog tog fragmenta vlastite biografije i hladne analize sopstvenih gresaka. To je i spor oko nacina gradjenja buducnosti, odnosno da li ce to biti buducnost slobodnih, tolerantnih, otvorenih drustava ili svet diktatura, novih ortodoksija koje ce se temeljiti na lazi.« »Danas vise nema komunizma, ali se ta dva duha i danas bore: s jedne strane duh slobode i tolerancije, a s druge – duh politicke odmazde i etnicko-religijske ksenofobije.«

1432. Bankar, mocni covek // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 13.

Na bankarskom trzistu u vreme hiperinflacije najvise profitiraju banke, ljudi koji u njima rade i oni koji su sa tim bankama u vezi, a svi ostali gradjani su do kraja ponizeni i njihova primanja su potpuno obezvredjena.

1433. Gorko, gorce, najgorce / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 22.

1434. Neka druga Rusija // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 31.

1435. »Nedelja cetvrtkom« // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 25.

1436. Flaster na usta // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 12.

Istorijat Pancevca koji je »najstariji zivi list« u ovom kraju Srbije. O nizu birokratsko-administrativnih ujudrmi da bi se list i Radio Pancevo unistili do kraja i da bi im javnost okrenula ledja.

1437. Umiranje u prisustvu vlasti // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 13.

Obracuni – politicko-birokratski – sa svim ljudima i koncepcijama koji nisu po ukusu vlasti.

1438. Zbir grehova : slucaj Pancevac i Radio Pancevo // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 11.

Detaljan prikaz uspesnog rada lista Pancevac i Radio Pancevo, a potom pritisaka i nezakonitih radnji rezima kako bi se na svaki nacin onemogucio rad ovih slobodnih medija.

1439. Smisao pojma »samouprava« u ideoloskom poretku / il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 26.

Termin »samouprava« prisutan je u politickom govoru druge Jugoslavije tokom celog njenog postojanja, samo cesto kontradiktorne sadrzine. Nastanak samoupravljanja, prvobitno radnickog upravljanja, imao je za cilj, s jedne strane, da obelezi jugoslovenski politicki sistem kao drugaciji od sovjetskog, a sa druge da suzbije »republikanizam« kao centrifugalni proces u odnosu na potrebu odrzanja jedinstva federacije.

1440. Ideje i pokreti levice / il. Vincent Gadomski. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 27-28.

Istorijski pregled nastanka i razvoja gradjanske levice u Srbiji od polovine 19. veka do pocetka II svetskog rata. Neophodno je odvojiti gradjansku levicu u Jugoslaviji, izmedju dva svetska rata od komunista i hrvatskih, slovenackih i crnogorskih nacionalista i separatista i njihovog odnosa prema ondasnjoj drzavi.

1441. Obmane : ako je u Titovoj Jugoslaviji bilo bolje nego danas u SRJ, to ne znaci da je za gradjane zaista bilo dobro // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 22.

1442. Beogradski krug : intelektualci i rat // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 30-31

Govori o zborniku Intelektualci i rat koji je izasao nakon zbornika Druga Srbija. Beogradski krug je tu sabrao pedesetak tekstova koji su citani u Domu omladine, podrobno je razmatrana tema o odgovornosti nacionalnih intelektualaca koji su smisljeno huskali na rat, sludjivali narod, dozvolili da se razmahnu sile zla i podrzavali ucvrscivanje autoritarne i bezobzirne vlasti.

1443. Rat i propast srednje klase // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 19-20 : foto.

Gradjanski rat je doveo do naglog cepanja drustvene strukture i praznjenja njenih sredisnjih segmenata. Srednja klasa je prepustena sve brzem pogorsanju svog socijalnog polozaja, ali uprkos tome podrzava vladajuci rezim koji je gura u sve dublju propast. Ona sopstvene interese zrtvuje u ime visih nacionalnih i drzavotvornih ciljeva u kojima nastoji da pronadje svoj kolektivni identitet.

1444. Dugo putovanju ka efikasnom trzistu // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 22-23 : il.

Analizira se nekoliko modela, americki, evropski, japanski koji su danas dominantni u svetskoj ekonomiji. Svaki od ovih modela ima svoje specificnosti – snazna potrosacka orijentacija, konkurentnost i minimalna uloga drzave, karakterisu americki model. Evropa vise voli kvalitet zivota i jacu socijalnu ulogu drzave, dok je u japanskom modelu naglasena socijalna uloga preduzeca i razvojna drzava. Problem koji se javlja u postkomunistickim privrednim sistemima vezan je za sukob egalitarnih vrednosti i zahteva efikasnosti.

1445. I lord se divi : intervju // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 27.

Iz: Srpska rec, 16-30. 08.

1446. Ni dna ni povratka : privredni ambis / il. Vera Stevanovic. // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 3-4.

Inflacija je dobila takav zamah da ce narednog meseca biti preko milion i po odsto i time se definitivno »ispisujemo iz savremenog sveta i jos po jednom bitnom kriterijumu postajemo kandidati za fasisticku diktaturu«. Rezim jos uvek moze da manipulise narodom tvrdeci da je moguce domacim snagama resavati sve tehnoloske probleme. Ekonomske prilike nikada nisu bile gore, ali se ekonomisti pitaju zasto nisu jos gore i odgovor na to vide u hrani, energiji i svercu.

1447. Obzorja dna // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 13-14 : il.

Preko 30% malverzacija i kriminala u sferi novca i finansija diktira i koristi drzava zbog svojih potreba. Na taj novac lepe se birokratski i politicki paraziti uzimajuci svoj deo plena. Bez promene sistema ne moze se obuzdati kriminal.

1448. Zatvoren kavez : samo u vesto zatvorenoj zemlji za normalne robne i finansijske tokove moguce je na strogo kontrolisanoj nelegalnoj razmeni pljackati narod u nedogled / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 7.

1449. Zavrsni racun : kriminalizacija ekonomije // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 3-4.

U katastrofalno losoj privredi zelenasenje, pljacka i kriminal postaju osnovni vidovi privredjivanja, jer ukoliko je odnos plata–stojadin 29 DM–10 000 DM, onda je evidentno da industrija ne moze da radi ne samo sto nema materijala vec zato sto nema ni platezno sposobnih kupaca. Vlast ne moze da preduzme nista protiv nelegalnog poslovanja posto dozvoljava da se 90% bankarskog poslovanja odvija u koliziji sa zakonom. Rezim je ubedio stotine hiljada industrijskih radnika da se moze ziveti bez rada putem Dafiment rentijerstva i sitnog sverca. A zemljom vec hodaju »biznismeni« koji procenjuju sta ce moci da kupe po bagatelnoj ceni kad se skinu sankcije. Pustos je napravljena medju sposobnim privrednicima, inzenjerima, studentima. Kad sve prodje svakako nas ceka posten ekonomski bilans, jer nema normalnog razvoja i stabilnosti dok se on ne postigne. Platice se i Vukovar i Dubrovnik i Mostar i sopstveni i tudji mrtvi i ranjeni i sva ludila ove vlasti ukljuciv i cinjenicu da Daca Markovic vodi prosvetu.

1450. Zivi espeesak // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 12.

Predsednik Savezne vlade naisao je na zestok otpor kada je prikazao plan »Nove ekonomske politike«. Privrednici su se pobunili protiv prihvatanja vlade ratne ekonomije, kao jedinim izlaskom iz haosa. Trazeno je nedvosmisleno da Vlada izadje sa planom mirovnih akcija koje nas jedino mogu osloboditi sankcija. Doslo je dotle da – pretezno na Istok – beze timovi strucnjaka sa najvrednijom dokumentacijom.

1451. Jedan pogled na ratne zlocine... (intervju) // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 6-7.

Iz: Duga, 17-30. 07. 1993.

1452. Nevruza // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 28.

Clanak govori o teskom socijalnom polozaju zena Romkinja.

1453. Cudo kod muzeja // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 10.

Dugacke kolone osiromasenih starih i mladih cekaju za besplatnu hranu, ma ko da deli.

1454. Drz’te lopova! // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 10.

Poslanici vladajuce stranke Dobrivoje Budimirovic Bidza, Radovan Radovic Raka i »nezavisni poslanik« Zeljko Raznatovic Arkan na sednici povodom diskusije o kriminalu nasli su korene kriminala u opoziciji, u vodjstvu Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara i u demonstracijama od 9. marta.

1455. Ekspert-izam // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 28.

O kakofoniji koja nastaje u ime »ciste strucnosti« koja se gnusa politike. Pojedinci koji ucestvuju u politickom zivotu cesto umesto svojih stavova koriste legitimitet, nacionalni ili grupni.

1456. Gde je Dositej // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 11.

Dositej Obradovic je istorijska licnost o kojoj se malo govori, ali je to i srecna okolnost, jer se nece naci na inflacijskim novcanicama.

1457. Godo trazi Vladimira // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 7.

Nevolje su sve vece a narod cuti, a kad se i desi noc 1/2. juna – uzas – potom opet zavlada muk. Dokle?

1458. I domaca zavera, najzad // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 17.

O intervjuu S. Milosevica od 3. 11. 1993. sa predstavnicima medija.

1459. I rasni konji odlaze // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 12.

Beleska o rasnim konjima sa nasih trkalista.

1460. Ima li oslobodjenja // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 20.

1461. Izbavitelji // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 17.

O potkazivacima i njihovoj ulozi.

1462. Izborna rugalica // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 8.

Plakati SRS sazeto kazuju o prirodi rezima i deluju kao rugalica svemocnog i cinicnog rezima nemocnim podanicima.

1463. Kadrovanje // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 10.

O radu kadrovskih kuhinja, odnosno o uticaju Cosica – iz vremena kada je bio samo knjizevnik – na odluke u Bosni.

1464. Kapa // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 9.

O raznim funkcijama kapa, u uzrecicama, izrazima, dosetkama, modi.

1465. Kaznjivi rad // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 22.

O novinaru Vladi Maresu koji je »upucen na prinudni godisnji odmor« a potom pozvan na disciplinsku odgovornost jer je radio na drugom mediju.

1466. Lazni izbor // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 4.

Predlog M. Tacer za zavrsetak rata na tlu bivse Jugoslavije je da se bombarduju vojni objekti na tlu SR Jugoslavije, sto je izazvalo osudu dela srpskih intelektualaca, ali je pravo pitanje – kako zaustaviti rat – ostalo bez odgovora.

1467. Ljubitelji krajnosti // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 8.

Potvrda stava da se nas nacionalni mentalitet krece izmedju krajnosti je i poslednja cistka novinara u RTS-u. Tradicionalno klatno krajnosti kao kobna crta tradicionalnog mentaliteta.

1468. Malo se tamo // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 14.

O trazenju izlaska na more politicara iz Republike Srpske na delu teritorije Crne Gore.

1469. Masa kao lava // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 16.

Beleska o nacinu na koji Bokasa jos uvek privlaci masu.

1470. Meckoljublje // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 12.

O jeziku netrpeljivosti i grubih kvalifikacija u listu Nova revija ’92.

1471. Mrak grdi sumrak // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 5.

Manipulacija nasim mentalitetom da niko ne razume nasu istinu.

1472. Nasi berzijanci // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 6.

Spekulantski mentalitet pojavio se u punom sjaju u redovima kod Dafine, Jezde i Karica.

1473. Nepravda // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 4.

Srbi se stalno zale na nepravdu prema sebi, ali sankcije su prema tome sta ko cini, a ne samo sta zahteva.

1474. Novo »istorijsko ne« // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 20.

1475. Opake zene // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 31.

Primabalerina Jelena Santic i glumica Ljiljana Lasic privedene su od strane policije zbog »narusavanja javnog reda i mira i ugrozavanja spokojstva gradjana«.

1476. Ozvanicena Vizantija // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 4.

M. Vitezovic je, kao poslanik SPS-a, ustvrdio da je Jugoslavija legitimni naslednik Vizantije i obrazlagao je u Skupstini predlog novog grba Jugoslavije.

1477. Paket-ic // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 8.

Usred bede i siromastva rezim nudi gradjanima pakete kao pomoc da prezive.

1478. Poetika podlosti // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 9.

Anonimna pisma prepuna su teskih, pretecih, uvredljivih reci koje govore o sadrzanom velikom potencijalu mrznje.

1479. Ponavljaci–osvetnici // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 5.

Niko nas ne moze spasti ako sami izmedju sebe ne pronadjemo nacin da se vratimo u savremenu istoriju. Ideolozi vaskolikog srpstva vec poduze nas uveravaju kako je moguce polagati popravni ispit ne »iz istorije« u skoli vec u samom istorijskom zbivanju.

1480. Pravoslavna revolucija // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 5.

O stavu pravoslavnog duhovnika i ulozi pravoslavlja u borbi protiv novog svetskog poretka.

1481. Smrdi li lova // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 16.

O uredjivackoj politici NTV Studija B koja ustupa termine, samo novca radi i bez drugih kriterijuma, odnosno bez uplitanja u to ko moze to sebi da priusti, ima li stvarno trzista pa da se postuju trzisni kriterijumi i gde je taj novac najpre stecen.

1482. Segacenje s radom // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 13.

Od nacistickih, pa preko komunistickih segacenja s radom, nov institut je »prinudni odmor«.

1483. ’Umor u glavi // God. 5, br. 79(1-15.11), str. (32).

Sadrzi: Razarac monotonije: sef poslanicke grupe SRS / Tomislav Nikolic. Svitanje na kraju svetova: reportaza o susretu pravoslavne omladine Balkana u »rumunskoj Svetoj Gori«. Vozd i knjaz zajedno: dr Radovan Karadzic, predsednik Republike Srpske, pesnik i psihijatar, o sebi i Srbima. Nagrade / Leposava Milanin povodom odluke svog supruga da vrati nagradu.

1484. Upotreba premijera // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 8.

O zloupotrebi licnosti i funkcije premijera Vlade.

1485. Uvalise i Dositeja // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 5.

Na novoj novcanici u jeku inflacije nasao se i Dositej Obradovic.

1486. Valcer »Politike« // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 26.

Jednog dana Politika je objavila intervju sa Zagom Golubovic, sledeceg sa Mirom Markovic i tako ovaj list – po sopstvenom misljenju – zadovoljava kriterijum objektivnog novinarstva.

1487. Vera i podvig // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 24.

Izjava M. Vucelica o veri naroda u izvestavanje RTS-a.

1488. Verski rat bezvernika // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 4.

O verskoj tenziji medju pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori.

1489. Za »bu« – u »buvaru« // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 5.

Primabalerina Jelena Santic, aktivista mirovnog pokreta, vracajuci se iz burne noci 1/2. juna, rekla je »Bu« odlazecoj patroli i oni su je smestili u buvaru. Kako li je te noci prosla tek Danica Draskovic? Prisecajuci se da je Draga Masin mnogo gore masakrirana od Aleksandra, autor se pita sta je to u nasem mentalitetu »cizmasa« da smo jos gori prema zenama.

1490. Zaba naduvana // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 16.

Izrugivanje mladih Seselju, kao naduvanoj zabi.

1491. Zakon o univerzitetu Republike Srbije // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 22.

Ocigledno je da donosenjem Zakona o univerzitetu namera zakonodavca nije bila da trajno i stabilno uredi odnose na univerzitetu, vec da za potrebe dnevne politike prisilno pacifikuje jos jedan segment drustva u kojem raste nezadovoljstvo postojecim stanjem u Srbiji.

1492. MONOPOLI // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 20.

Dok je ranije dominirao monopol partije sada vlada monopol nacije.

1493. Zene i manjine pred pritiscima // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 9.

Izlaganje na Beogradskom krugu, 26. 12. 1992. Vreme posle izbora donece jos vise pritisaka na zene koje su i dosad bile izlozene represiji. Sledeci izbori ce biti takodje porazni ako se ne razviju gradjanske vrednosti, navike, svest individue, ako opet pobedi kolektivisticka folk kultura i uprosceni nacionalni identitet. Daje predloge za bolji polozaj zena.

1494. Hleba i televizije / il. Sasa Markovic. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 23.

O dodatnoj odvratnosti, uobicajeno loseg, novogodisnjeg programa gde je Slobodan Milosevic – pojednostavljeno – izjednacen u filmu sa kraljem Arturom, a borba Srbije sa neprijateljem, sa borbom Engleske kralja Artura.

1495. NACIONALIZAM: kriza nezavisnog novinarstva : (»okrugla rasprava«) / Medjunarodni savez novinara (IFJ) i Medjunarodni savez novinskih izdavaca (IFNP)... (et al.). // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 22-27.

1496. NACRT Rezolucije o bivsoj Jugoslaviji / Socijalisticka internacionala. Savet ; prevod Gabriela Pajevic. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 19-20.

Sa Zasedanja Saveta socijalisticke internacionale 9-10. februara 1993. u Atini.

1497. NADLEZNI odlazu u nedogled // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 28 : il.

Koviljka Buzov i Milka Zulicic pozvane su u SDB dan uoci najavljenog strajka gladju. Zamoljene su da se odlozi strajk i poseta Milosevicu za par dana. Stalno se nesto odlaze u nedogled, a otetih ljudi i dalje nema.

1498. Cenzura u Tanjugu // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 12.

O cenzuri u Tanjugu, prekrajanju i skracivanju novinarskih priloga, netacnim i neproverenim informacijama.

1499. Cekajuci podelu Bosne // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 5.

Pitanje je da li pregovori tri zaracene strane u Zenevi mogu doneti mir u Bosnu, ukoliko srpska i hrvatska strana dodele Muslimanima krajnje nepovoljno resenje.

1500. Drzave za podanike : tragom slovackog izazova : nacija i demokratija // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 2-3.

»U svetu koji od 175 drzava ima samo 10% etnicki homogenih drzavnih zajednica, bezuslovna podrska pravu na nacionalno samoopredeljenje mogla bi da izazove ‘veliki svetski nered'.«

1501. Klizi li Klinton na Balkan // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 3.

Bez radikalnog raskida sa radikalno-nacionalistickom opcijom u Srbiji, bez obzira da li je rec o vlasti ili opoziciji, nece biti smirivanja u Bosni i bivsoj Jugoslaviji pa, samim tim, ni bezbednosti za narode i drzave u jugoistocnoj Evropi.

1502. Koga dave sankcije: krive ili neduzne // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 2-3.

Iz izlaganja na skupu »grupe intelektualaca« iz svih jugo-republika koji su, na poziv generalnog direktora Uneska, raspravljali u Parizu o »buducoj koegzistenciji« u bivsoj Jugoslaviji. Iako autor pokazuje da razume one koji su uveli sankcije, ipak se zalaze da ne bude kaznjen narod vec samo rezim. Navodi primere dvojice sjajnih studenata matematike, koji ce verovatno otici iz zemlje i za koje prof. Lucic uz setu kaze da su sjajni i »da zemlja koja misli o svojoj buducnosti ne sme dopustiti da gubi krem podmlatka cije su glave kao ‘fabrike softvera’«. A otislo ih je verovatno 200 000. Zato se autor pita mogu li Ujedinjene nacije, Unesko pomoci bar nauci, kulturi, sportu i informatici Srbije i Crne Gore.

1503. Prednost i senka Jeljcinovog Kremlja / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 5-6.

Analiza politickih zbivanja u Rusiji vezanih za neuspeo pokusaj opozicione boljsevicko-nacionalisticke grupacije da ugroze pozicije predsednika Jeljcina.

1504. Ruska kriza – srpska sansa? // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 2-3.

U Rusiji borba za vlast preti da izazove haos, te Amerika treba da je opreznija i pruzi vecu pomoc Jeljcinu u borbi protiv prokomunisticke opozicije. Tu autor vidi sansu Srbije, ukoliko je spremna na politicki kompromis.

1505. Zrtva opake zamke // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 19-20.

Na decembarskim izborima (’92) neocekivano ubedljivo i lako je pobedila opcija koja nas je opet udaljila od Evrope i svetskog razvoja i gurnula u rat, ekonomsku i socijalnu katastrofu koja ce uticati i na buduce generacije. U takvom drustvu buducnost nezavisnog novinarstva zavisi sve vise od blagovremenog i odlucnijeg suprotstavljanja prividima normalnosti i slobode. Tu se monopol jedne partije zamenio monopolom jedne nacije. »Svrstano oko nacionalne dogme to (anti)novinarstvo bilo je (i ostaje) udarna pesnica politike usmerene na suspendovanje tek zacete demokratije i sirenje autoritarnog samovlasca, pa i fasistickog nasilja.«

1506. NEZAVISNI sa zadrskom / V. M. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 29.

Nezavisni mediji cesto imaju nezahvalnu poziciju, jer su ponekad veoma kontradiktorna ocekivanja auditorijuma. Zato moraju strpljivo da istrajavaju na borbi za demokratiju koje nema bez kriticke javnosti koja ce moci da prihvati objektivnu sliku o sebi.

1507. Poziv za ispitivanje stanja u Radio-televiziji Srbije : Skupstini Republike Srbije ; Vladi Republike Srbije / Lazar Lalic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 22-24.

Nezavisni sindikat RTV Srbije uputio je dopis skupstini i vladi Srbije zahtevajuci pomoc za resavanje stanja u drzavnim medijima pa tako i naroda u celini. Govore o licnim dohocima zaposlenih, kadrovima pretplate, o stetnom poslovanju u zemlji i sa inostranstvom, o odlivu strucnjaka, o kriterijumima rukovodstva RTS i o predlozima za poboljsanje stanja u ovoj instituciji.

1508. Sukobi i raspleti na TV Novi Sad // God. 5, br. 68(16-3.5), str. 19-29.

1509. Prozor u svet(larnik) // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 14.

1510. Tuga i ponos // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 13.

Pod vidom prinudnih odmora na RTS-u je napravljena cistka kojom su uklonjeni sposobni i ugledni novinari.

1511. Desetogodisnjica mature u Torontu // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 25- 26.

Sve je alarmantnija situacija kada je u pitanju odlazak u inostranstvo najobrazovanijih i najvrednijih mladih ljudi sa fakultetskim diplomama.

1512. Festivalomanija ili Tradicija u Srba / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 24.

Festivali su postali tako mnogobrojni, a kriterijumi za njihovo osnivanje i dalje odrzavanje su se tako snizili da samo odrzavanje ovih festivala gubi smisao.

1513. Sarajevo ocima Engleza / il. Rastislav Skulec. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 7-8.

Britanac Bil Trajb koji je 26 godina ziveo u Sarajevu i radio kao lektor za engleski jezik na Sarajevskom univerzitetu snimio je dokumentarni film o stradanjima i patnjama Sarajlija pod naslovom »Sarajevski dnevnik« i podnaslovom »Urbicid«.

1514. Nakitise s ljudima drvo kao kasapi kasapnice s ovcama / il. Vera Stevanovic. // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 28.

Iz: Memoari berberina kneza Milosa, Nicifor Ninkovic, Matica srpska, 1972. Opis Miloseva zuluma prema rebelijantima.

1515. Cuvari osmeha // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 12.

Cilj projekta »Cuvari osmeha« je da se deci razlicitog uzrasta, izbegloj iz ratom zahvacenih podrucja, pruzi strucna pomoc psihologa i podstakne njihov razvoj i napredovanje u psiholoski i socijalno izmenjenim uslovima.

1516. NOVI prilozi za ucvrscivanje »pravne drzave« / J. B. ; il. Rasa Todosijevic. // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 11.

»Pravna drzava« se ovde ucvrscuje tako sto se na najvise pravne polozaje stavljaju najlojalniji pravnici, a ne oni koji bi po propisima trebali tu da budu, pa su tako u Ustavnom sudu – koji treba da resava najslozenije slucajeve – politicari.

1517. Novi srpski forum : (intervju) // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 18.

Novi srpski forum predstavlja pokret za ljudska prava koji trazi alternative za unutrasnji razvoj Srbije koji treba da bude demokratski, stremi vladavini prava – posebno prava etnickih manjina – slobodi misljenja i veroispovesti. Zasniva se na sustinskoj obnovi srpske politike i odlucnom suprotstavljanju fasistoidnim elementima u srpskom drustvu. Podrzava sve srodne organizacije, a clanovi mogu da budu svi »koji nisu srpske nacionalnosti ukoliko se razumeju kao prijatelji srpskog naroda i ukoliko zele da se zalazu za njegovu demokratsku buducnost«.

1518. »Postbipolarni svet« – gde smo mi sada? // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 2.

Rusenje Berlinskog zida oznacilo je kraj jedne i pocetak nove etape u istoriji, kraj socijalizma i totalitarizma i pocetak drustva demokratije »zapadnog modela«.

1519. Rusija i »srpsko pitanje« // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 8.

Jeljcin danas na razvalinama SSSR-a pokusava da obnovi Rusiju i za to mu treba pomoc Zapada, jer su glavni problemi unutarnje a ne imperijalne prirode. Zato Rusija nema snage da deluje kao odlucujuci faktor na Balkanu i to ocekivati od nje suprotno je njenim interesima. Ma ko da dodje na celo Rusije politika ce ostati ista – mogu se promeniti samo nijanse.

1520. Sankcije // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 2-3.

Nestanak bipolarnog sveta omogucio je da Savet bezbednosti realizuje svoja ogromna ovlascenja kada proceni da su mir i bezbednost u svetu ugrozeni. Tako je doneta, svakako pristrasna i neobjektivna odluka da se Jugoslaviji kao jedinom ciniocu koji ugrozava mir u BiH uvedu sankcije.

1521. Dokumenti / Gradjanski savez Srbije (et al.). // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 15-19.

Republika ustupa znatan deo svog prostora izvornim i celovitim dokumentima smatrajuci elementarnom obavezom prema javnosti da omoguci svakom ko hoce da sudi o nekom dogadjaju, da se o njemu najpre valjano obavesti. Odbor demokratske javnosti za oslobadjanje Vuka Draskovica (Gradjanski savez Srbije, Srpska liberalna stranka, Narodna seljacka stranka, Beogradski krug, Centar za antiratnu akciju, Civilni pokret otpora) uputio je ucesnicima Prve svetske konferencije o pravima coveka u Becu izvestaj u kojem ukazuje na brojna krsenja ljudskih prava u Jugoslaviji vezana za dogadjaje od 1. i 2. juna prilikom hapsenja Vuka i Danice Draskovic, drugih clanova SPO-a, gradjana i novinara. U saopstenjima za javnost navedene su sve preduzete mere za oslobadjanje iz zatvora Vuka i Danice Draskovic, kao i odbrana prava na slobodu politickog delovanja SPO-a i utvrdjivanje pune istine o smrti milicionara Milorada Nikolica. Takodje se ukazuje na sva krsenja ljudskih prava koja su pocinili nadlezni organi, a posebno se apostrofira odgovornost predsednika Srbije Slobodana Milosevica. Sadrzi: Ucesnicima Prve svetske konferencije o pravima coveka u Becu / za Odbor Vladan Vasilijevic. Akt o osnivanju Odbora demokratske javnosti za oslobadjanje Vuka Draskovica i odbranu politickih sloboda / Gradjanski savez Srbije, Srpska liberalna stranka, Narodna seljacka stranka, Beogradski krug, Centar za antiratnu akciju, Civilni pokret otpora. Saopstenje za javnost 1-7 / za Odbor Vladan Vasilijevic. Zaustavimo diktaturu / za OO SPO u Kragujevcu Gvozden Rosic, za GSS Dragoljub Stojanovic. Zahtev za obustavu krivicnog postupka: istraznom sudiji Okruznog suda u Beogradu / Odbor; Vladan Vasilijevic. Peticija za oslobadjanje Vuka Draskovica.

1522. Saopstenja br. 9, 11-15 / Vladan Vasilijevic. // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 15-17.

Odbor je tokom celog juna (sve od noci prvog na drugi jun, kada su uhapseni Danica i Vuk Draskovic, kao i desetine drugih gradjana, iz dana u dan organizovao niz aktivnosti – okupljanje gradjana, mirne proteste, pohod na centralni zatvor i drugo – koje su imale za cilj da javno manifestuju protest gradjana zbog hapsenja, premlacivanja, nepruzanja adekvatne lekarske nege uhapsenima. Tim povodom izdato je i vise saopstenja odbora u kojima je zatrazena smena ministara u pojedinim resorima zbog neobjektivnog, neodgovornog i neetickog ponasanja u celom ovom slucaju.

1523. Saopstenja 18, 19, 21-23 / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 25-26.

Odbor je sproveo niz aktivnosti u kojima su pored gradjana ucestvovale i vodece licnosti demokratske opozicije koje su uticuci na domace i strano javno mnenje dovele do pustanja iz zatvora Danice i Vuka Draskovica.

1524. Saopstenje / Safet Bandzovic. // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 31.

O otmici gradjana Muslimanske narodnosti u selu Sjeverin, pocetkom aprila.

1525. Vandali! : povodom divljanja u Bosni i Hercegovini // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 16.

1526. ON THE Buses, ili o ratu / J. B. // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 18 : il.

O nama kad smo grozni i pretimo »etnickim ciscenjem penzionera«. Da li smo takvi zbog rata ili rat ne prestaje zato sto smo takvi?

1527. Prizori sa ratista // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 25.

1528. Izborna prica o kadiji // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 6.

1529. Simbioza vlasti i kriminala / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 14.

Ovde se neguje kult kriminala koji se pretocio u stratesku komponentu vlasti, pogotovu kad su se u politicki establisment infiltrirali delinkventi – novokomponovani bogatasi zeljni dela mocnog kolaca. Pljacke, ucene, ratno profiterstvo je u drugom planu: dominira politicko-privredni kriminal i otmice ljudi poput onih u Sjeverinu i u Strpcima. Nista sto je u vozu na pruzi Beograd–Bar bilo pripadnika MUP-a koji su to »mirno posmatrali«, bilo je to »na teritoriji koja ne pripada SRJ«. Moze li se zamisliti zemlja koja pere ruke od otmice svojih gradjana u avionu dok su nadletali tudju teritoriju?

1530. OSTVARUJE se L. A. model : tako govore privrednici // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 4.

Izjave uspesnih privrednika kojima je posao da u datim uslovima maksimiziraju profit. Izabrane izjave ipak pokazuju kako atipicno razmisljaju nasi privrednici.

1531. OTKAZ zbog prezimena / U. R. // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 14.

Novinarka Radio Jugoslavije Donka Gligorova (cerka predsednika Makedonije) koja je do tada bila uspesna novinarka, dobija hitno poziv za povratak i potom otkaz, bez znanja kolegijuma, na mestu lektora u Pekingu »zbog potreba kuce«.

1532. Dve palme na ostrvu (ne)srece // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 31.

Literarna obrada teme o Jugoslovenima u inostranstvu, odnosno u bespucu.

1533. Kursalon / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. (32).

Satiricni osvrt na izbore.

1534. Lozinka zamrzivac / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. (32).

Umetnicki projekt Led art zamisljen je kao siroko otvoren za sve vidove umetnickog delovanja i podrazumeva komunikaciju medju umetnicima i urbano tkivo kao mesto desavanja.

1535. Moze i bez Paje Patka // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 32.

Svakodnevica koju sve vise odredjuju autoritarne licnosti.

1536. (Ne)kultura // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 11.

Novi oblici nekulture poput Orvelovog novogovora prodrli su u sve segmente javnog zivota koji kontrolise rezim.

1537. Novosadski letnji festival : igre iza igara / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 16.

O promasenosti novosadskog letnjeg festivala koji je odrzan pod nazivom Obredi svetlosti, od kojeg vlast pokusava da stvori kulturnu manifestaciju, instrument masovne mobilizacije za sopstvene ciljeve.

1538. Popara bez hleba // God. 5, br. 67(1-15.5), str. (32).

Osvrt na svakidasnjicu iz satiricnog ugla.

1539. Ratna reparacija / il. Vera Stevanovic. // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 30.

O teskoci izbeglistva mnogih koji »nisu hteli da se podsmehnu nacionalnom, ali nisu hteli ni da podrze nacionalisticko«. O Jugoslovenima u svetu koji nisu hteli da budu nesto drugo i koji ce, ukoliko bude moguce, naplatiti svoja dugovanja odavde. »Rezim je napravio ogromnu gresku kada je odahnuo sto ih vise nema, a nada da se nece nikad vratiti prilicno je jalova.«

1540. Trajna radna zajednica // God. 5, br. 69(1-15.6), str. (32) : il.

O svadbenim obicajima koji su se u nase vreme u gradovima izmenili tako sto su svadbe karakteristicne za ruralne sredine poprimile neka gradska obelezja, ali vecinom postali obicaji u novokomponovanom stilu.

1541. »Nacionalizam, patrijarhat i rat« // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 26-28.

Autorka analizira socijalno-politicko-psiholoske promene koje su nastale raspadom druge Jugoslavije i koje su doprinele stvaranju nacionalizama, jacanju patrijarhalne svesti i konacno ratu. U takvoj situaciji najveca zrtva je samo gradjansko drustvo, a kad je ono u opasnosti najugrozenija su ljudska prava od kojih su zenska prava uvek prva »za odstrel«. U takvoj situaciji dominacije svetog Nacionalnog Cilja zena je samo funkcija. Rat je muska stvar, ali su njegove najbrojnije zrtve zene, deca i starci. U ratu su za neke muskarce najinteresantnije stvari bile »pucanje i tucanje«. Raste broj silovanja posle Dnevnika koji »naivno« i »objektivno« vodi ka agresivnim osecanjima prema Drugoj naciji – zena je jedina Druga u sobi. Broj rodjene dece silovanih zena rapidno raste...

1542. PARADOKSALNOST sudstva / B. P. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 20.

Svojim pravnim shvatanjem, po kojem se za krivicna dela u kojima je pribavljena imovinska korist vrsi revalorizacija vrednosti u momentu presudjivanja a ne u momentu izvrsenja krivicnog dela, Vrhovni sud Srbije je direktno prekrsio clan 4 Krivicnog zakona Jugoslavije, a indirektno i vazeci Ustav SRJ.

1543. Antipolitika i »Novi drustveni pokreti« u Srbiji // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 15.

1544. Gradjanska neodgovornost // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 27.

1545. I to su nasi biraci // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 29.

1546. Izbjeglice u vlasnistvu drzave // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 5-6.

1547. Mirovnjastvo bez korena / il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 13-14.

1548. Ne-drzava / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 13.

1549. Nepokretni pokreti / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 24.

1550. Sve nase referendumijade // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 28 : il.

1551. Glup ko k... : dogadjanje poslovica // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 10.

Agresivnost, logoreicnost, nacionalni kic odlike su jednog politickog mentaliteta nastalog poslednjih godina u nas, a predstavnici tog mentaliteta su i lideri pojedinih politickih stranaka.

1552. »Jutarnja bomba smeha« : povodom lirike predsednika Radovana Karadzica / il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 23.

Kriticki intoniran clanak povodom objavljivanja zbirke pesama Crna bajka Radovana Karadzica.

1553. Dole kompjuteri! // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 28 : il.

Humoreska.

1554. Johanesburg i crno-beli snovi / il. Rasa Todosijevic. // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 28-29.

Iskustvo i dozivljaj izbeglistva i pecalbe.

1555. Ceska – privremeno utociste ili zauvek? : najveca pomoc koja bi mogla da se pruzi ovim ljudima je povratak ljudskog dostojanstva. Normalan obican zivot u kojem covek radi, zaradjuje ne cekajuci niciju milostinju ili pomoc. Tim pre sto ce mnogi reci da je njihov san da se vrate ali nemaju kuda. Ni kada rat zavrsi. Kuce bi ponovo izgradili na zgaristu ali sta sa mrznjom // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 26.

Ceska je zemlja u kojoj je naslo privremeno utociste 1800 ljudi izbeglih uglavnom iz Bosne i Hercegovine, a oko 5000 ljudi proslo je kroz izbeglicke centre. Medju izbeglicama se prvo razvilo medjusobno saosecanje, ali su docnije manifestovali sve tipove preteceg ponasanja koji su karakteristicni za Jugoslaviju koja se raspala.

1556. Drustvena sustina rata / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 3-4.

Povodom spisa Nebojse Popova »Srpski populizam«. O istoriji ideja narodnjastva u ruskoj drustvenoj misli, njenim uticajima u misaonim i politickim tokovima u Srbiji u 19. veku, i jake struje tih uticaja koje su se odrzale u politickim shvatanjima kod nas i danas.

1557. Ponavljanje istorije // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 5-6.

Iz: Razgovori za Jugoslaviju, predgovor, Aleksa Djilas.

U ovom odlomku iz predgovora za knjigu Alekse Djilasa autorka analizira stav pisca prema komunizmu i nacionalizmu, pojavama koje su temeljno obelezile 20. vek i srpskog i ruskog naroda. Srz sukoba jugoslovenskih naroda jeste koncepcija drzave i zato smatra da je Jugoslavija »najvece dostignuce jugoslovenskih naroda«, jer su u njoj optimalno zadovoljene dugogodisnje teznje naroda bez ugrozavanja drugih. Prednost jugoslovenstva je »sto i same Srbe ujedinjuje bolje nego velikosrpstvo«. »Postavljanje fikcija za ciljeve jeste teznja ka nemogucem, u kojoj ce narodi biti upotrebljavani kao materijal, a poimanje drzave svedeno na geografski prostor.« Kriza Jugoslavije se vidi kao deo sire evropske krize koja potresa Evropu jos od 19. veka kao »istocno pitanje«.

1558. Za bolje razumevanje savremene Rusije / il. Sasa Markovic. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 3-4.

Autorka se zalaze za bolje upoznavanje drustvenih, kulturnih i politickih kretanja sadasnje Rusije, jer savremena Rusija je na istorijskom raskrscu i ulaze ogromne napore da celokupne svoje potencijale, posle dugog zastoja, usmeri ka brzem ukljucenju u demokratsku i prosperitetnu civilizaciju.

1559. Popularnost politicara u stampi : kako i koliko pisu nedeljni listovi o najpoznatijim politickim licnostima u Srbiji (I) / il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 21.

Analizom listova NIN, Duga, Vreme i Srpska rec doslo se do liste najpominjanijih licnosti u pozitivnom i u negativnom smislu u nasoj stampi.

1560. Popularnost politicara u stampi (II) / il. Mirjana Kojic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 22.

1561. Popularnost politicara u stampi (3) // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 12-13.

1562. Popularnost politicara u stampi (IV) // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 10.

1563. Makedonija danas : pozivanje na istorijska prava najcesce sluzi negiranju postojecih gradjanskih prava // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 12-13.

1564. PETROVIC Gajo (1927–1993) : in memoriam / N. P. // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 31.

1565. Novi model oporezivanja // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 12.

1566. »Nasi« rasisti / il. Vincent Gadomski. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 13-14.

Clanak se bavi nastankom rasnih teorija u Evropi i uticajem koji su imale na deo srpske intelektualne sredine izmedju dva rata.

1567. PISMO iz Sarajeva / R. K. ; il. Veso Sovilj. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 8.

U pismu se govori o velikoj patnji i stradanju stanovnika Sarajeva i o njihovoj svakodnevnoj borbi za zivot.

1568. Zasto vise ne volim Slobu : intervju // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 26.

Iz: Zena br. 968, Beograd, 7. 08. 1993.

1569. Agonija populizma / il. Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 1.

Pregovarati ili ratovati – osnovno je pitanje populizma koji nas je doveo dotle da Srbi Srbima namecu sankcije cime se prosiruje krug kaznjenih, ali niposto ne smanjuju omce oko vrata. »Razlog sankcijama bice uklonjen tek kada se istinski i dosledno odustane od ratovanja i prihvati pregovaranje o spornim stvarima oko kojih je izbio rat.« Zato se mora ukloniti huskanje na rat, povladjivanje ratnoj politici ali i raditi na obnavljanju demokratskih procesa u Srbiji. »A tako nesto je realno moguce tek sa krahom populizma.«

1570. Balkan trazi ravnotezu // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 15-16.

Izlaganje sa skupa »Intelektualci Balkana protiv rata«, koji je organizovao Evropski kulturni centar iz Delfa i kojem su prisustvovali intelektualci iz Albanije, Srbije, Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Grcke, Turske, Bugarske, Rumunije i Poljske. »Varvarizacija dela Balkana nije samo problem tog dela sveta nego i problem celine, jer duze trajanje rata i njegovo pretece sirenje razara nepostojanu ravnotezu demokratije i civilizacije.« »Balkan nema snage da stvori multikulturnu strategiju ali ima najprecu zivotnu potrebu za sudelovanjem u njenom stvaranju. Interes je zajednicki: jednih da se izbave iz uzasa rata, a drugih da se odbrane od stihije straha, mrznje i nasilja koja je svojevremeno rusila i mnogo razvijenija drustva od balkanskih.«

1571. Bosonogi humanisti // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 15-18.

Autor govori o nekoliko skupova u Nemackoj, posebno onom u Minsteru, potom u Zagrebu i drugima. Svi sudionici skupova nastupali su, poput drevnih bosonogih lekara i u svoje ime kao gradjani koji su zeleli da u neposrednom susretu ublaze nesporazume i nerazumevanja i otvore prostor za razgovore, a protiv mrznje i rata. »Svi sa kojima razgovaramo rade na nekom konkretnom projektu protiv rata – prikupljaju i salju lekove, hranu i odecu; brinu o izbeglicama; izdaju biltene, novine i casopise; organizuju razgovore i medjunarodne skupove.« Potom je u rubrici »Imamo li izbora« analizirana moc rezima i nemoc opozicije u Srbiji.

1572. Diktat±ura // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 1 : il.

Kad politicki rezim mobilise glavninu stvaralackih snaga pojedinca i drustva radi nasilnog uspostavljanja suverenosti nacije–drzave, tada on razara ne samo postojeci nego i buduci integritet licnosti i zajednice, pa i same nacije.

1573. Dobrotvor–zlotvor // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 14.

O Dzordzu Sorosu, »sumnjivom licu« i njegovoj fondaciji »Otvoreno drustvo« koji su meta rezima kad god je potrebno imati »spoljnjeg neprijatelja«. »Nista se u tom delu medija ne kaze o milionima dolara koje ova fondacija ulaze u lekove za bolnice, u Srbiju za izbeglice, u Srbiju za nezavisne medije, i u Srbiju.«

1574. Gradjanin nepokorni / il. Vincent Gadomski. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 1.

Lekar Miroslav Todorovic odbio je gradjanima da izdaje potvrde za nabavku mleka i time zasluzio titulu »junaka nedelje« u emisiji Studija B, potvrdivsi tako svoju profesionalnu etiku i gradjanski moral.

1575. Ima li drzave // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 7.

U iole ozbiljnoj drzavi nezamislivo je da njeni gradjani naprosto nestanu a da nadlezni organi i javnost ne prate svakodnevno sta se preduzima da se oni pronadju, a pocinioci otkriju i kazne.

1576. Ima li sila obala / il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 15-18.

U clanku se iznose pogubne posledice autokratske vladavine S. Milosevica kao sto su potpuni izostanak istinskog parlamentarnog odlucivanja, nepostojanje pravne drzave, sirenje nacionalne mrznje i enormno snazenje policijsko-vojnog aparata. U svakom segmentu politickog zivota prepoznatljiva je sila kao dominantan cinilac politickih zbivanja. Struktura drustva je vec izmenjena pod uticajem krize i rata (nestaje srednja klasa).

1577. Izbori kao antipolitika / il. Sasa Markovic. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 5-6.

Analiza postizbornih rezultata pokazuje da su stranke koje su se u svojoj predizbornoj kampanji oslonile na argumente sile (SPS i SRS) dobile poverenje najveceg broja glasaca. Moze se reci da dok instinkti i strasti dominiraju nad interesima i uverenjima nije moguce govoriti o civilnom i demokratskom drustvu. Alternativa povecanoj ulozi sile i fasizacije mogao bi biti rastuci uticaj gradjanskih stranaka.

1578. Karadjoz / il. Dennis Opennheim. // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 1.

1579. Ko to kaze, ko to laze? / il. Vera Stevanovic. // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 2.

1580. Lov na vestice // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 10.

Zagrebacki »Globus« je organizovao pravi »lov na vestice« objavivsi kolektivnu poternicu za pet intelektualki, pripisujuci im, sa stanovista vladajuce ideologije, najvece gnusobe: feminizam, marksizam, jugoslovenstvo, pa i seksualnu osujecenost. Pandan ovome je brutalno istupanje Seselja u Srbiji.

1581. Ne bi trebalo // God. 5, br. 77(1-15.10), str. (32).

Utisci s puta u Crnu Goru.

1582. Odgonetanje vlasti / il. Dragoslav Krnajski i Milan Babovic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 15-18.

Analizira se politicka situacija u Srbiji, posledice pogubne i samovoljne vladavine i politickog delovanja predsednika Srbije koji sem ponavljanih politickih fraza o zalaganju za mir, privredni razvoj i borbu protiv kriminala i dalje nije spreman da uvazava parlament i javno mnenje. Svoj deo odgovornosti za ovakvo politicko stanje snosi i opozicija i narod koji odrzava harizmu vodje.

1583. Ozren – »vertikala srpstva« // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 7.

Komentar na pisanje Dragosa Kalajica o srpskim borcima sa Ozrena.

1584. Prekid igre / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 15-18.

Povodom odluke predsednika Republike Srbije S. Milosevica da raspusti Skupstinu analizira se priroda rezima u Srbiji, ucinak politickog delovanja opozicije i samovoljno i neparlamentarno ponasanje predsednika Srbije. Moc Milosevicevog rezima pociva ne samo na sili masinerije vlasti pod njegovom punom kontrolom nego i na nespremnosti preteznog dela opozicije da odbaci ciljeve njegove politike i nemoci manjeg dela opozicije da odlucnije utice na tok zbivanja.

1585. (Ra)stvaranje drustva / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 16-17.

Sumaran pregled shvatanja i ucenja o klasnom drustvu iz vremena socijalizma gde se pojmom »radnog naroda« pokusavalo da se prekriju realne pojave u drustvu koje u to vreme kriticki ispituje sociologija neideoloskog usmerenja. Socioloska istrazivanja masovnog sporta i njegovih navijaca pokazala su da masa ostaje haoticna sem kad joj se nametne jako vodjstvo sa zavodljivom ideologijom i propagandom.

1586. Rudi Supek : in memoriam // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. (32).

Pismo sa izrazima saucesca povodom smrti Rudija Supeka (1913–1993).

1587. Ruska hipnoza // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 1.

Kad god su »nasi« ratovali uvek su hipnoticki verovali da ce im pravoslavna, slovenska, ruska braca pomoci. Pre ovih ratova zvalo se to »ruska hipnoza«. »Nije poznato kako ce dalje teci sadasnja nacionalna revolucija. Da li ce ona doneti pobedu i ratni plen bas svim Srbima? Cak iako bi Rusija zaratila ‘na nasoj strani’, lisavajuci sebe demokratskog preobrazaja i razvoja, tesko je poverovati da bi u tom ratu iko bio pobednik.«

1588. Sakri pa udri // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 6.

Drzavna televizija omogucila je Dragosu Kalajicu da napadne Beogradski krug, ali nije omogucila intelektualcima iz Beogradskog kruga da na ovaj napad odgovore argumentima.

1589. Sarajevo – ogledalo moci i nemoci // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 9-11.

Inicijativa mirovnih i antiratnih pokreta da se pomogne gradjanima Sarajeva u obnovi koliko-toliko svakodnevnog zivota, model je ponasanja i razmisljanja kojim je moguce izboriti se za postovanje nacela koje iskljucuje silu i nasilje.

1590. Smisao zrtve // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 15.

Brutalno premlacivanje i hapsenje Vuka i Danice Draskovic, kao i desetine drugih gradjana stavilo je na probu nasu gradjansku svest i moralno prosudjivanje s osnovnim pitanjem: da li smo samosvesni clanovi ovog drustva ili anonimni pripadnici »masovnog drustva« bez identiteta.

1591. Spirala gradjanskog rata / il. Vincent Gadomski. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 15-18.

Clanak opisuje politicku scenu u Srbiji, odnos izmedju vladajuceg SPS-a i radikala V. Seselja. Istice se i brutalno istupanje radikalskih poslanika u Skupstini i podrska srpskog vladajuceg establismenta antijeljcinovskoj struji u ruskom parlamentu.

1592. Stid // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 1 : il.

Policija je pretukla Vuka i Danicu Draskovic i na taj nacin je rezim strahovlade i samovlasca uputio otvorenu pretnju svima koji ovakvom rezimu pruzaju otpor i koji ne pristaju da postanu upaniceni gradjani.

1593. Strast i interes // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 9.

Otkako su 1958. izbili prvi strajkovi, vlade su uvek ispunjavale neposredne zahteve strajkaca, koji su se uglavnom odnosili na davanje zaradjenog. Drzavni sindikat je bio i ostao »skola lojalnosti rezimu« a tek odnedavno, osnivanjem UGS »Nezavisnost«, primetnija je autonomija sindikalnog delovanja. Nacifikacija kulture i politike uvukla nas je u rat, a primat »nacionalnog pitanja« stavio je u drugi plan socijalne i ekonomske probleme. Ma kako sporo, raste svest o organizovanom otporu rezimu i oslobadjanju od nametnutog straha.

1594. Sta ce nam taj Varadi // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 9.

Profesoru Pravnog fakulteta u Novom Sadu Tiboru Varadiju ni dekan ni kolege ni nastavno-naucno vece nisu odobrili odsustvo ni po jednom osnovu, iako su imali takvu mogucnost i tako je profesor Varadi morao da zatrazi raskid radnog odnosa. »Umesto da nam bude cast kada naseg profesora pozivaju svetski univerziteti sledi kazna.«

1595. Sta kaze pekar / il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 1.

Nestasica hleba je svakodnevna, a cene brasna su razlicite – za privatne pekare 40 pfeninga, a za pekare iz drustvenog sektora 4 pfeninga.

1596. Treba li Srbiji levica / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 15-16.

Tek kad se pronadje valjan odgovor na pitanje ima li radnicke klase, kakve su joj aspiracije i delatne sposobnosti, moze se ozbiljno govoriti o obnovi socijalne demokratije i uopste demokratske levice.

1597. Ukazna zanimacija / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 1.

Komentar na iznenadno raspisane izbore decembra 1993. godine. »Otkud nam se moglo desiti da nas zaskoci u casu kad bas On treba da polozi racun nama, umesto da nas salje na popravni ispit.«

1598. Vikend van pakla // God. 5, br. 70(16-30.6), str. (32).

Zapis sa puta na zasedanje Verona foruma u Becu. Gradjanske inicijative su manje uspesne, ali »komunikacija medju ljudima iz razorene Jugoslavije je vrednost po sebi«. Raspravljalo se o svim gorucim problemima proisteklim iz gradjanskog rata u Jugoslaviji. Opstala su prijateljstva medju ljudima »iako su nastala neprijateljstva medju drzavama«.

1599. Ziveti / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 1.

Osnovno pitanje na koje ce predstojeci izbori dati odgovor jeste da li ce glasaci promeniti dosadasnju ratnu politiku ili cemo ostati taoci te politike.

1600. Ziveti u Sarajevu // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 1 : il.

Puno ljudi pokusava da zaustavi teskoce zivota u Sarajevu. »Izvesno je da ce tek podrska zivim i delatnim Sarajlijama, i u svetu i u samom Sarajevu, oznaciti realan preokret od rata ka miru.« Kad predstavnici medjunarodnih organizacija dodju u Sarajevo, po pravilu, razgovaraju sa onima koji su rat zapoceli i dalje ga vode, a ne sa dobrim komsijama koje omogucavaju da se prezivi.

1601. Ziveti u Sarajevu (2) // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 29.

Pripadnici mirovnih trupa i strucnjaci svih profila koji su spremni i voljni da pomognu obnovu zivota u Sarajevu moci ce da kao organizovana grupa otputuju u Sarajevo i otpocnu sa realizacijom ovog projekta.

1602. »Ciganjski fasizam« : intervju // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 18.

Iz: Vecernje novosti, 31. 10. 1993.

1603. Predgovor // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 22.

Iz: Rodoljupci.

1604. Borbene estetike // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 25.

Iz: Putevi i smernice nove srpske kulture, Nebesna Popovic. Nova srpska kultura treba da pociva na vizantijskoj estetici koja moze da kontrolise i estetske i eticke elemente.

1605. Kakva ili kolika drzava // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 13.

I dalje stoji istorijska alternativa: srpsko pitanje kao kulturno i civilizacijsko ili primarno kao drzavno-pravno pitanje. Od toga je zavisilo shvatanje polozaja Srbije i srpskog naroda u jugoslovenskom pa i na balkanskom prostoru. »Predstoji vreme u kojem ce srpski narod uz pomoc svoje buduce elite morati sebi da objasni uzroke svoje ovako tragicne sudbine na izmaku XX veka. Dublja analiza nacionalnog projekta, koji gotovo ni sa jedne strane nije osporen, mora biti prvi korak u nacionalnom samopreispitivanju.«

1606. Povratak na pocetak // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 18.

Stanovnistvo Srbije se veoma brzo priblizava africkom zivotnom standardu, a u dogledno vreme se ne moze ocekivati socijalni bunt i to zato sto je skoro polovina stanovnistva vezana za zemlju sto joj pruza mogucnost prezivljavanja; 10% su ljudi rezima ili njemu bliski i u tom rezimu profitiraju; ostali su radnici, gradjanski sloj i penzioneri, a oni su ekonomski i politicki marginalizovani.

1607. Smotrena samoizolacija // God. 5, br. 75(!76)(16-30.9), str. 4-5.

Produbljivanjem izolovanog statusa sopstvenim merama, vlasti pokazuju da je prekid sa medjunarodnom zajednicom mozda i dobrodosao kao preduslov nesmetane vladavine, a same sankcije su dobar alibi za sve nevolje i opsti kolaps privrednog poretka u Jugoslaviji.

1608. Uslov za skidanje sankcija // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 2-3 : il.

Jugoslavija bi morala da prekine snabdevanje vojske Republike Srpske oruzjem, municijom i gorivom sto bi bio osnovni uslov za skidanje sankcija medjunarodne zajednice. Takodje je neophodno prihvatiti medjunarodne posmatrace na granici BiH i Jugoslavije koji bi kontrolisali ispunjavanje ovog uslova.

1609. PRIMATIZACIJA medija // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 18 : il.

Iz: Feral Tribune, br. 415 (stravanj 1993), Zagreb. Primatizacija je jedno od temeljnih zadaca nove hrvatske vlasti. Njen cilj je da se hrvatsko novinarstvo spusti na najnize grane »jer ce tada biti najblize rodnoj grudi«.

1610. Arhitekti, rat i obnova Sarajeva // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 20-21.

Specifican oblik multikulturalnosti urbane civilizacije, pored stalno prisutnog urbano-ruralnog konflikta, u nasim gradovima ima i tradiciju lokalne tolerancije. Bila je mudrost razvijati se, negovati svoje obicaje, koegzistirati sa drugima, uz izbegavanje konflikata sa dominirajucom civilizacijom dalekih centara.

1611. Raz-grad // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 12.

Sarajevo je grad, koji je pored Vukovara, Dubrovnika i drugih gradova, postao simbol patnje i stradanja u gradjanskom ratu na tlu Jugoslavije.

1612. »Zene u crnom« // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 28.

U Novom Sadu odrzana je druga medjunarodna konferencija Zena u crnom na temu »Mir sada«, na kojoj se govorilo o patnjama koje je ovaj rat doneo zenama. »U radionicama smo pokusale da prenesemo licna iskustva... o onom za sada najvaznijem: KAKO ZAJEDNICKI DOCI DO MIRA, ocuvati civilno drustvo i nastaviti projekt njegovog otvaranja za zenu kao ravnopravnog gradjanina.«

1613. Bauk etnicke drzave // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 13-14.

U sadasnjoj situaciji na Kosovu dve ostro konfrontirane strane, srpska i albanska, ne pokazuju spremnost za medjusobni dijalog. Albanska strana ne odustaje od koncepta nezavisnog Kosova, a srpska drzava nudi autonomiju, ali znatno skromniju od one iz 1974. godine. Ukoliko dodje do promena u Srbiji a time i novih pregovaraca mogu se, uz mnogo strpljenja i vremena, ocekivati poceci novih pregovora.

1614. Bosanska kanosa Cosica i Milosevica / il. Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 5.

Dogadjaji vezani za cuveno zasedanje Srba na Palama, kada su odbili mirovno resenje koje su im nudili cak i Cosic, Milosevic i Micotakis dosavsi kod njih, ukazuje na nedostatak osecanja za realnost, ljudi koji sebe smatraju poslanicima bosanskog parlamenta. To je zato sto su tako temeljito ispranih mozgova, a i zato sto je toliko zlocina uradjeno »u ime srpskog nacionalnog interesa da bi oni koji su ih cinili smeli da dopuste da stanu pred lice pravde. Zbog toga ostaje, kao jedina opcija rat do kraja, rat do poslednjeg Srbina u Bosni kako bi se ljudi koji su ih vodili u propast izvukli od odgovornosti za pocinjeno« i ono sto su mogli a nisu ucinili za zivot u miru.

1615. Nema viza za demokratiju / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 1 : il.

U Novom Pazaru je odrzan okrugli sto Letnje skole interkonfesionalnog dijaloga i razumevanja na kojem je razmatrano i pitanje krivice za raspad bivse Jugoslavije. »Sve je cesce podsecanje na stare dobre dane kad se zivelo zajedno i kada su jedni druge cenili po moralu, a ne po veri ili naciji.«

1616. Pozitivna utopija Borisa Vukobrata : region – demokratski odgovor na etnicke podele // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 8.

Dat je prikaz projekta regionalizacije bivse Jugoslavije kao moguce resenje njene buducnosti u kojoj bi interesi razlicitih etnickih zajednica na jugoslovenskom prostoru bili ukomponovani za dobrobit svih.

1617. Svi predsednikovi klovnovi / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 7-8.

Na politickoj sceni Srbije, uoci izbora, pored nacionalisticki usmerenog SPS-a i krajnje desnicarski opredeljene Srpske radikalne stranke, pojavila se Stranka srpskog jedinstva Zeljka Raznatovica Arkana sa ekstremno nacionalistickim programom. U poredjenju sa ovim dvema strankama SPS Slobodana Milosevica ostavlja utisak umerene i racionalne partije, pa je to i njen glavni izborni adut, nacionalizam, ali sa merom.

1618. Zagrli me ako mozes // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 11 : il.

Dva nacionalna lidera, najodgovornija za izbijanje gradjanskog rata u Jugoslaviji pojavljuju se kao pregovaraci u Zenevi koji treba da osiguraju mirno resenje sukoba u BiH – paradoks na delu. Od emocija pucaju kicme.

1619. Globalno resenje ili globalno zavaravanje / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 3-4.

Razmatra se kompleksna politicka situacija u BiH, moguci rezultati mirovnih pregovora i uloga politickih aktera u njima.

1620. Uzaludno nagovaranje // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 2-3 : il.

Gradjanski rat u BiH traje i dalje. Vens-Ovenov plan je odbacen, a tri zaracene strane su usredsredjene na povecanje i zaokruzivanje, dok traganje za mirom ostaje u drugom planu.

1621. Zablude u senci potpisa : pri kraju Zenevskog mirovnog procesa // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 6.

U senci atinskog potpisa su zablude da mir i stabilnost u bivsoj Jugoslaviji mogu postici isti oni ljudi koji su ih ugrozili i porusili; da su glavni protagonisti rata sposobni i spremni da sada promene svoje shvatanje sveta; i da trupe UN mogu da stabilizuju mir u Bosni.

1622. Bosna i Hercegovina – ogledalo medjunarodne zajednice // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 11-12 : il.

BiH koja je po mnogo cemu kljuc jugoslovenske drzavne krize, neprijatno je ogledalo medjunarodne zajednice u kojem ona traga za svojim novim identitetom, jer kljucevi rata u BiH nalaze se u rukama medjunarodne zajednice. Novim ustavnim uredjenjem BiH pojavljuje se mogucnost da pored tri konstitucionalna naroda i medjunarodna zajednica postane cetvrti konstitucionalni clan BiH.

1623. Manjine – kljuc mira ili uzrok rata? // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 28-29.

Odgovornost evropske i svetske zajednice je ogromna zato sto je bez prethodnog cvrstog stajalista da je za medjunarodno priznanje republika bivse Jugoslavije bilo potrebno osigurati saglasnost izmedju vecine i manjine, odnosno unutrasnji konstitucijski konsenzus, priznala republike bivse Jugoslavije i na taj nacin realno otvorila prostor za resavanje manjinskog pitanja ratnim putem. »Manjine su bile kljuc za resavanje drzavne krize na prostoru bivse Jugoslavije.«

1624. Virus raja i sumraka // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 21-22 : il.

Balkan opasno preti da se virus balkanizacije prosiri i izvan njegovih prostora i da dominantni principi evropske politike postanu princip secesije, princip nekooperativnosti, princip sile. Balkan je u ovom vremenu mozda opasni eksperimentalni poligon svetske politike za novi svetski poredak.

1625. Idemo dalje : Gradjanski Savez Srbije // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 30.

GSS na ovim izborima nije dobro prosao, ali to je i ocekivao posto je drzavna propaganda beskrupulozno insinuirala »izdajnicku i nepatriotsku ulogu« GSS-a ili ga je potpuno marginalizovala. Na decembarskim izborima su bile 4 stranke udruzene u GSS, a sada su tu ostale samo Reformska stranka i Republikanski klub, dok su Narodna seljacka stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine nastavile rad samostalno. I pored nevelikih izbornih rezultata interesovanje za GSS raste sto se vidi po porastu broja clanova.

1626. Ima li kraja uzasu // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 26.

Clanak govori o ratnickoj svakodnevici i situaciji kada su vojnici samo u ravni svakodnevice, kao da nije postojalo vreme kada su lepo ziveli sa svojim komsijama i da ne dolazi vreme kada ce opet ziveti uz njih.

1627. Osporavanje ratnohuskacke politike // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 30.

Politiku GSS-a drzavni mediji potpuno marginalizuju pa se ne cuju njihovi apeli, protesti i proglasi. Posebno su ogorceni sto se sve vise dogadjaju otmice i etnicka ciscenja, a nisu se povodom toga javili ni SANU, ni patrijarh, ni Udruzenje pisaca...

1628. Spirala propasti se ubrzava : danas se sasvim izvesno moze govoriti o privredi kojoj ni ukidanje sankcija nece doneti bolje dane // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 7-8.

Nakaznim politickim intervencionizmom – ludovanja tzv. dokapitalizovanja velikih privrednih sistema – vitalni tokovi u ekonomiji su zaledjeni i kolaps je vrtoglavo poceo. »U ovih 5-6 godina upropasceno je sve sto se upropastiti moglo. Jos neprekinuta ratna politika treba da prikrije stravicne posledice propasti nacionalne ekonomije, i gle spasa za upropastitelje, stize blokada i medjunarodna izolacija.« Uzeli su Panica da popravi privredu, imidz Srbije i obezbedi ukidanje sankcija, a oni da mogu i dalje da vode prljave ratove i beskrupulozno se mafijaski bogate.

1629. Sta bi rekao Hipokrat // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 29.

VMA je primila na lecenje decaka Mehmetaliju iz Istocne Bosne koji je u ratnim operacijama zadobio teske opekotine, a RTS i TV Novi Sad su o tom dogadjaju izvestavali na neprimeren, ogoljeno propagandni nacin.

1630. Top lista ratnog nadrealizma // God. 5, br. 81(1-15.12), str. (32).

O izlozbi srpskog slikara koji je u Vukovaru uprilicio izlozbu; o pozarima u sarajevskim oblakoderima i ljudima koji beze niz konop; o slici teske patnje zena u BiH i o snimcima drugih tragedija u Bosni.

1631. Kadmovi zubi // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 19-20.

Novonastali jezik »mase i za mase« blizi je Orvelovom novogovoru ili patko govoru (iz grla a ne iz mozga) nego razboritom sricanju istorijskog subjekta o svojoj sudbini.

1632. Kriticka javnost i kako je steci // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 21.

Prilog za projekat »Strategija oslobadjanja i tehnologija potcinjavanja medija« pri Soros fondaciji. O problemu masovnih medija i njihovoj ulozi u datim uslovima. Smatra da kao sto nemamo delotvornu opoziciju sa projekcijom izlaska iz krize, tako nemamo ni medije koji se mogu smatrati nezavisnim sve dok istom merom ne seku i levo i desno, odnosno da su beskompromisni i kriticki orijentisani i prema poziciji i opoziciji.

1633. Pomocnici i »izdajnici« // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 21.

Sve zemlje u kojima je sloboda stampe visoko rangirana drustvena vrednost gledaju da na raznovrsne nacine potpomognu komunikacioni policentrizam, da odrze u zivotu sto veci broj medija, jer se time stvara preduslov za iskazivanje pluralizma politickih opredeljenja i misljenja. Zbog katastrofalnog ekonomskog stanja u zemlji pojedini domaci mediji prihvatili su pomoc iz inostranstva.

1634. Da li je rezim pobedio narod? // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 9.

Razmatra se pitanje odnosa snaga vlasti i opozicije i zakljucuje da je bahata i bezobzirna vlast sa clanstvom koje bespogovorno izvrsava zadatke, RTS-om kao svojim snaznim propagandnim sredstvom i vestim operativcima u policijskom aparatu, bedem koji opozicija moze srusiti samo dobro organizovanim i upornim radom na terenu, a nikako jurisima i kampanjama ad hoc.

1635. Gvozdena metla / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 11.

Odmah po zavrsenim izborima radikalsko-socijalisticka koalicija uzela je gvozdenu metlu u ruke da sredi nepokorene medije, Beogradski univerzitet, srednje skole po Srbiji, pa Univerzitetski klinicki centar, ustanove kulture poput Narodnog pozorista i Muzeja savremene umetnosti, sa logicnom verovatnocom nastavka ciscenja u privredi. Paralelno su delovali i u Skupstini iz koje su iscistili opoziciju, a u to zdanje smestili su se covek sa poternice Interpola, poznati »patriota« i borac za »srpsku stvar« Arkan i Ceko, major Seseljeve vojske kome se sudi zbog terorizma. Zato je opozicija prinudjena da deluje vanparlamentarno.

1636. Povodom »slucaja« »Srpske reci« // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 31.

Objavljivanje sporne fotografije predsednika Srbije bio je povod za privodjenje na informativne razgovore clanova redakcije lista i clanova rukovodstva najjace opozicione stranke u Srbiji – Srpskog pokreta obnove.

1637. Skica za jedan »iznudjeni« ogled : »dilema« pravoslavlja: in ili out // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 22-23.

Sva drustva u tranziciji, pa tako i nase, suoceno je sa povratkom religije i crkve u tokove drustvenog zivota, a kakve sve vidove u svakodnevnom zivotu ova obnova religioznosti moze dobiti – predmet je analize autora.

1638. Buntovnik s razlogom // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 15-19 : foto.

Biografija Adama Mihnjika, Jevrejina, agnostika, neukrotivog intelektualca, vecnog opozicionara i dobrog coveka.

1639. Crkva i kriza // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 15-16.

Govori se o ulozi sve tri dominantne verske zajednice u jugoslovenskoj krizi, njihovoj teznji da sto vise prosire podrucje svog delovanja, uz sto manje kontrole od strane drzave. U vreme kad u politicke vrhove izbijaju najekstremnije snage koje zele da crkvu maksimalno iskoriste za ratno razresenje sukoba, crkva nacionalno orijentisana tezi da sve svoje vernike ucini pripadnicima jedne nacije kroz unutrasnju homogenizaciju. »U tom smislu je i crkva jedan od glavnih ideoloskih krivaca za jugoslovenski rat.«

1640. Drug i gospodin // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 25.

Sada su »gospodin« i »gospodja« stekli visok status. Nekad su autora u opstinskoj sluzbi maltretirali kao »druga«, a sada kao »gospodina«. Posebno mu je drago kad to cine brat Srbin ili sestra Srpkinja.

1641. Godisnjica sankcija // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 1 : il.

Nezavisni mediji, antiratni pokret i gradjanska opozicija bili su u pravu kad su jos na pocetku rata govorili gde ce dovesti i raspad Jugoslavije i rat i reakcije sveta na taj rat, medjutim, to je slaba uteha za sve stradalnike u njemu.

1642. Haos / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 1.

Beda nece stanovnistvo dovesti do pobune, ona ce samo stvoriti jos veci haos u kojem ce profitirati oni koji imaju oruzje i vlast.

1643. I na mostu i na cupriji // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 13.

Drzava je donela propis koliko gradjani mogu najvise da podignu sa svog ziro-racuna. Za gradjane je to potpuno besmislen propis jer niti u banci ima para niti je iznos stalan, zbog inflacije. Ali nije besmislen za pripadnike rezima koji zele od gradjana da iscede i poslednju devizu.

1644. Kakvo drustvo, takva vojska // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 6.

1645. Levica u Srbiji / foto Karel Miler. // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 23-24.

1646. Metadon politika // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 4.

U predizbornoj kampanji opozicione partije odabrale su strategiju nadmetanja u nacionalizmu sa vladajucim SPS-om koji je nacionalizam i promovisao kao stozer svog politickog programa i u tom nadmetanju opozicione partije su svakako gubitnici.

1647. Nacionalna kultura: mit i upotreba // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 9-10.

Pojam »nacionalna kultura« rezultat je romanticarskog perioda s pocetka proslog veka kada su se oblikovale nacije i nacionalne drzave u politici i liberalizam u privredi. Taj se pojam, medjutim, brzo pokazao kao naucno neupotrebljiv. Od srednjeg veka u Evropi i Mediteranu uopste ne postoje cisti nacionalni elementi u kulturi. »Ne postoji srpska srednjovekovna knjizevnost, vec evropska i mediteranska srednjovekovna knjizevnost koja na srpskom jeziku u njegovom ondasnjem vidu ima i neke lokalne odlike.« »Celina evropske i mediteranske kulture je jedinstvo viseg reda od jedinstva nacionalne kulture«, i u tome je njena najveca vrednost, a to je najvidljivije bas ovde na Balkanu. Poznoromanticarsko shvatanje nacionalne kulture – vidjeno na celoj teritoriji bivse Jugoslavije – samo je rezultat zakasnelog procesa stvaranja nacija, odnosno nasilne preraspodele ekonomske i politicke moci. Novoj vladajucoj klasi – po pravilu neobrazovanoj – nije potrebna kultura vec kulturna roba sa visokom traznjom i brzim obrtom ulozenih sredstava. Grubo ce je komercijalizovati, uz stvaranje jake nacionalne homogenizacije i spoljnjeg neprijatelja. Svega toga ce se lako otarasiti kad joj vise ne bude trebalo, tj. kada bude zavrsena preraspodela vlasti.

1648. Nadanja i ostvarenja // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 22.

Na osnovu cega su intelektualci bivsih jugoslovenskih republika mogli da pretpostave da ce se na ovom tlu moci formirati nove nacionalne i verske drzave?

1649. Opticka varka / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 1.

Televizija i njena opticka varka nije jedini krivac sto se nas narod sve vise vrti ukrug grizuci sopstveni rep.

1650. Poslednja prilika / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 1.

Jedini spas u ovoj situaciji socijalnog sunovrata autor vidi u »sto sirem i masovnijem interesnom organizovanju, pre svega preko sindikata«.

1651. Pricati ili delati // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 19.

Autor ukazuje na radjanje fasizma, na jurisne odrede koji su najpre branili »nase« u Hrvatskoj i Bosni, koji su potom zavodili red kod »losih Srba« i manjina i koji su sada konacno u parlamentu. Vise nema vremena za okrugle stolove i teorijske rasprave o njima ukoliko ne zelimo da nam udju i u spavace sobe. »Mozda je vec prekasno, mozda smo vec presli 1933.«

1652. Probitacni haos // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 22.

Jugoslavija je drzava sa mnostvom propisa i velikim pravnim haosom gde su ustavi i zakoni medjusobno protivurecni, gde vaze propisi koji nigde nisu objavljeni a ne vaze oni objavljeni, gde se donose zakoni koji ne mogu da se sprovedu, a doneti se ne sprovode ni kad mogu.

1653. Proslo je sest sati : sahrana Vens-Ovenovog plana // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 2-3.

Vens-Ovenov plan umire u prisustvu tronacionalne vlasti. »Po starom obicaju ne zna se ko je s kim u savezu, a ko kome radi o glavi, vlasti i imovini, ali svi zdusno i zajednicki rade na tome da narod ostane bez glave.« Rat nije zapocet zbog zelja naroda vec zbog onoga sto narod ima u slamaricama, bankama i dzepovima.

1654. Prvi maj / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 16.

Autor prikazuje istoriju Prvog maja od prvog kongresa II internacionale, preko fasisticke Nemacke i Velikog SSSR-a, do danasnjih dana. Zakljucak je da smo opet na pocetku, sto se vidi i iz pisma UGS »Nezavisnost«, objavljenom u istom broju: borba za osmocasovno radno vreme, za goli zivot...

1655. Ratni zlocini // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 25.

Iz: »Doba razuma«, skracena verzija rukopisa.

1656. Reci ipak vrede // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 12.

Republika smatra da o nasoj situaciji nije jos sve receno i to je smisao i svrha njenog izlazenja. Diktatura jos nije pala, ali ce jednog dana upornim politickim delovanjem pobediti demokratija.

1657. Sila i otpor / il. Sasa Markovic. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 1.

Vladajuca partija je podstakla drzavno nasilje i bezakonje koje je postojalo u drustvu zapreteno kao zar pod pepelom i uvelo ih kao jedini oblik vladavine, razarajuci tanki civilizacijski sloj na kojem smo pocivali. Nasilje nas toliko gusi da mu se moramo suprotstaviti »svim nenasilnim sredstvima parlamentarne i vanparlamentarne borbe«. To ne moze uraditi niko do mi sami.

1658. Sni / il. Srdjan Apostolovic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 1.

Snovi o buducnosti su proterani iz dnevnog zivota i dnevne politike i ostavljeni za neka bolja i srecnija vremena.

1659. Studentski razgovori // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 27.

O siromastvu studenata i preprodaji mesta u studentskim domovima.

1660. Vreme cudjenja // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 29.

Politicka svakodnevica pokazuje neke osobine domacih mentaliteta kao sto su revansizam, zluradost, osvetoljubivost. Politika od 25. aprila 1993. donosi: pola 27. stranice i celu 28. str. pomen Kneletu, stradalom u nerasvetljenom (?) mafijaskom obracunu. Na vrhu 27. str. mnogo manji oglas pomen Milanu Dj. Nedicu, Dimitriju V. Ljoticu, Kosti Musickom, Milosu Masalovicu... oglas daju okupljeni oko Nove iskre. U malim oglasima na 29. str. godisnji pomen poginulim u ovom ratu daju borci 4. cete zdruzenog odreda i gradjani opstine Mali Idjos. Poginuli: Istvan Sakac, Vasko Kaludjerovic, Lajos Berec, Nenad Jaksic, Mihajlo Repcek, Jozef Vajs, Nenad Zezelj, Slavko Afic, Nadj Sandor, Djura Dzadzar, Velimir Vuksanovic, Aleksandar Firtula, Milos Petkovic, Momir Plavsic, Zvonko Hardi. »Lica mlada, premlada. Komentar nepotreban.«

1661. Golak // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 25 : il.

Iz: Nova Srbija, etnografsko-istorijska studija, Otadzbina 1880. Iz pera etnografa i znalca istorije velika pohvala Arnautima kao cestitim, pravednim i postenim ljudima koji cuvaju tradiciju i znaju bolje istoriju nego Srbi.

1662. Arhitektonska bastina // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 24 : il.

Iz: Studije o islamskoj arhitektonskoj bastini, »Veselin Maslesa«, 1983. U islamskoj bastini Jugoslavije najvecu vrednost ima arhitektura. Ta vrednost nije samo istorijska i umetnicka – ne radi se samo o vrednim spomenicima kulture – to su gradjevine koje otkrivaju nove mogucnosti kreiranja arhitektonskog prostora.

1663. Bibliografija : Republika (god. IV, 1992) : registar clanaka objavljenih u Republici 1992. godine. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 15-18.

1664. Dogadjaj u stanici Strpce // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 23.

Rodbina otetih putnika obracala se vise puta najvisim drzavnim organima sa zahtevom da se utvrdi istina o njihovim najblizima, ali do sada im nista nije saopsteno. Drzavni organi su pokazali nesposobnost da zastite svoje gradjane od nasilja. Krah pravne drzave je potpun, a preuzeta obaveza da se ukinu paravojne grupe nije ispunjena. Sama drzava je jedan od skrivenih saucesnika, jer ne otkrivajuci prave pocinioce i sama biva odgovorna za etnicko ciscenje.

1665. »Erasmus« – rec za demokratiju // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 29 : il.

Urednistvo saopstava da ce stranice Republike ustupiti tekstovima posvecenim razvoju demokratije koji su nastali na prostorima bivse Jugoslavije.

1666. Kosmos protiv »Republike«! // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 4.

Povodom osude koju je izrekao O. Sibincic o pogresnom pristupu etnickom problemu u selu Hrtkovcima, Republike, Studija B i Borbe, Urednistvo Republike ostaje pri svom stavu da je najbolji lek za sva krizna zarista obavestavanje javnosti.

1667. Mart ’94. / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 1.

Republika ce istinoljubivo pratiti i podrzavati sva nastojanja gradjana da se samoorganizovanjem izbave iz vaskolikog zla.

1668. Ne slavimo godisjicu // God. 5, br. 63(1-15.3), str. (32).

Urednistvo ne slavi godisnjicu izlazenja lista jer ono osnovno – zivot u miru – nije postignuto, ali su ipak uspeli da se odrze, prate zbivanja u svetu narocito ona koja se ticu teznji za okoncanjem rata, antiratnih akcija i demokratskih inicijativa. Zahvaljuju se bivsim urednicima, ljudima koji su radili na opremi lista, stamparima, dobrotvorima i mnogim dobrim ljudima bez cije pomoci Republika ne bi ovoliko trajala.

1669. Njihove ideje // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 24.

Urednistvo saopstava da ce sistematski objavljivati gradju i analize nove estetike koja slavi rat i ratnike trudeci se da je umesto puke i opake osude – razume.

1670. Pravo na zivot – res publica // God. 5, br. 75(1-15.9), str. (32).

Urednistvo Republike u svom proglasu »Pravo na zivot – res publika« apeluje na javno mnenje nase zemlje da se opredeli i bori za osnovne ljudske vrednosti, pre svega pravo na zivot kao javnu stvar, a potom slobodu javne reci, sindikalno delovanje, samoorganizovanje gradjana, obnovu medjunarodne saradnje.

1671. Urednistvo ocekuje i poziva sve one kojima je stalo do slobode medija da svojim prilozima pomognu dostizanje te slobode a oni ce otvoriti jos siri prostor za ispitivanje strategije oslobadjanja medija kao i za analizu tehnologije njihovog potcinjavanja.

1672. RESANTIMAN / L. L. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 4.

O nasem mentalitetu.

1673. Dosada kao sloboda / il. Rasa Todosijevic. // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 30.

Zivot ljudi sa »juzne pruge«.

1674. Jezik mi iscupali nisu : novinarsko pismo iz zatvora / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 24.

U noci izmedju 1. i 2. juna pohapseno je i pretuceno tridesetak novinara. Policija je postupala brutalno, a kasnije je sikaniranje novinara nastavljeno privodjenjem na »informativne razgovore«. »Uspevaju silom da vas preobrate da pocnete kao i oni da mrzite. Zasto to zele? Ko ih na to tera? Ko nas sukobljava?«

1675. Ljudi iz provincijskog »Hong-Konga« / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9) str. (32).

Opis politicke svakodnevice u Vladicinom Hanu.

1676. Upotreba zrtve / il. Vincent Gadomski. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 23-24.

Medijska propaganda koja je usavrsena na drzavnoj televiziji u vreme rata na prostorima bivse SFRJ ima dimenziju trivijalnosti masovne kulture i odvlacenja ljudi od vaznijih briga radi svakodnevnog politickog profita.

1677. Beogradski krug // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 20.

Beogradski novinari su cekali da drustvo postane demokratsko da bi tek onda mogli da pisu slobodno, tako da oni bitku za slobodno novinarstvo nisu ni vodili, novinarstvo se predalo bez »ijednog ispaljenog metka«.

1678. Izgubljene iluzije : (pismo) // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 31.

1679. Moralna degeneracija stanovnistva – uzrok danasnjeg zla / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 29.

1680. Nacionalizam i patriotizam u skolskim udzbenicima // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 25-26.

Izlaganje na Beogradskom krugu 23. 10. 1993.

1681. Bosna – Vrsac – Svet // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 10.

O svakodnevnom teskom i mukotrpnom zivotu izbeglica.

1682. Dinastija // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 6.

Svakodnevica – kraljica peci.

1683. Gradjanski rat iskljucen daljinskim upravljacem : citav Milosevicev pohod kroz sadasnju i bivsu Jugoslaviju svedoci o tome kako je sistematski unistavao institucije // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 11.

Zasedanja Skupstine Srbije daju priliku svima da vide kako je politicki govor narodnih poslanika pun agresivnosti, neprimerenih reci i primitivizma.

1684. Hoce li sazreti? // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 6.

Iz: »Doba razuma«, 10. 06. 1993. Povodom hapsenja Vuka i Danice Draskovic burno reaguje i domaca i inostrana javnost, a da li ce to biti povod da se demokratska opozicija ujedini, jer je u ovom trenutku i sama demokratija u opasnosti, ostaje da se vidi.

1685. Lik bez dela / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(15-31.12), str. 9.

Svi predizborni slogani i politicke parole razlicitih partija medju sobom su slicne i mogu se svesti na jednu, »Za Srbiju«, koja izrazava svu politicku neodgovornost, precutkivanje i opravdavanje rata i potpuno zanemarivanje gradjana.

1686. Moje prvo priznanje // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 9.

Iz: »Doba razuma«; Fondacija za mir i resavanje kriza. Teska ratna prica izbeglica iz mesovitih porodica sa decom.

1687. (Ne)postojeci strajk // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 16.

Vlast je zadovoljna, jer je pokazala da u sopstvenoj reziji moze da organizuje ili unistava sindikalne strajkove, da kontrolise sindikate, cinicno se poigravajuci sa njima u uverenju da ih moze unistiti, ali kao sto je izgubila do sada sve zapocete ratove izgubice i ovaj protiv sindikata.

1688. Nova emisija na talasima Radija B-92 // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 6.

Fondacija za mir i resavanje kriza ciji je osnivac Boris Vukobrat sa sedistem u Parizu moze da, preko emisija »Glas razuma« Radija B-92 i Radio indeksa, upozna javnost sa svojim aktivnostima i stavovima najpoznatijih Beogradjana.

1689. Novinari u mracnim vremenima : izlozba o novinarima // God. 5, br. 75(!76) (16-3. 9), str. 21-22.

Izlozbom »Novinari u mracnim vremenima« i predstavljanjem tek osnovanog Medija centra poceli su razgovori o novinarstvu, novinarima, o ratu u medijima i medijima kao proizvodjacima rata.

1690. Patrijarh za novu drzavu // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 9.

Svakodnevica.

1691. Rec je zenskog roda // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 27-28.

1692. Stojim dakle postojim / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 18.

Opozicija u Srbiji uvek kasni sa pravovremenim opredeljenjima – gradjansko i mirotvorno umesto nacionalnog – i tako omogucava i Milosevicu u Srbiji i Tudjmanu u Hrvatskoj da nesmetano vladaju.

1693. Stranke nisu dosle // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 20.

Na Fakultetu politickih nauka odrzana je rasprava o knjizi grupe autora pod nazivom Ka demokratskoj radio-difuziji. Ocekivalo se da ce predstavnici parlamentarnih stranaka ucestvovati u ovoj diskusiji, ali oni nisu dosli. Jedan od zakljucaka je da vlast do sada nije saopstila sa koliko frekvencija raspolazemo.

1694. Susret zena novinara u Bariju // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 27.

U Italiji, u Bariju, odrzan je susret novinarki pod nazivom »Zene i informacije – uloga, etika, profesionalnost«. Skupu novinarki iz cele Italije prisustvovale su i novinarke nezavisnih medija iz Srbije, Rumunije i Albanije.

1695. Beogradski krug u Londonu / i Mirko Gaspari ; il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 29-30.

Nekoliko clanova Beogradskog kruga imalo je priliku da, tokom svog boravka u Velikoj Britaniji upozna tamosnju kulturnu i intelektualnu javnost sa svojim politickim stavovima koji razresenje jugoslovenske krize vide u drugacijem kljucu od onoga koji je nametnuo vladajuci rezim u Srbiji. Beogradski krug je za toleranciju, demokratiju, mir i dijalog.

1696. »Licni stav« (1990–1993) / il. Rasa Todosijevic. // God. 5, br. 66(16-30.4), str. 24-27.

O manipulaciji novinarima i njihovim emisijama, ukoliko nisu po volji rezima. Posebno su se umanjivala finansijska sredstva za kulturu, nauku i obrazovanje.

1697. O manipulaciji // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 24.

Povodom knjige Djure Susnjica Ribari ljudskih dusa govori se o mocnim manipulatorima, psihologiji autoritarnosti, oblikovanju javnog mnenja i homogenizaciji kao drustvenom ponasanju u vreme kriza.

1698. Zurba »mirotvoraca« // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 2.

Primena Oven-Stoltenbergovog plana o podeli BiH zavisice od toga koliko su Amerikanci i njihovi saveznici uspeli da bosansku stranu uvere u svoju spremnost da zaista ucestvuju u obezbedjivanju tog plana.

1699. O tri straha / priredio M. D. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 6.

O tri vrste straha. Iz: Pisma prijatelju (Epistulae morales ad Lucilium), Matica srpska, Novi Sad 1978, knj. druga.

1700. Olako izricanje teskih sudova : (intervju) // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 22.

Iz: Radio Beograd, Prvi program, Vreme radoznalosti, tema »Politika i informacije«, 16. 07. 1993.

1701. Posteno: Ima li sanse i nade za Srbiju // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 4.

Dve minule izborne trke vladajuci rezim uspevao je da pretvori u nadmetanje u patriotizmu i nacionalizmu i da na tom polju potuce sve jace opozicione stranke. I treci put vlast nema biracima nista vise da ponudi osim patriotizma.

1702. Udvaranje vodji // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 7-8.

Razmatraju se moguce kombinacije, ukoliko bi bili raspisani vanredni izbori za formiranje vlade u koju bi usle stranke demokratske opozicije i vladajuceg SPS-a.

1703. Na Balkanu nista novo // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 14.

1704. Udvojeno ludilo // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 27.

Iz: Danasnji srpskohrvatski nacionalizam, Jovan Skerlic, izd. G. Trbojevic, Rijeka 1913.

1705. Promene proslosti u drustvu koje se menja // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 16-18.

Iz: »Intelektualci Balkana protiv rata«, skup koji je od 5. do 7. marta organizovao Evropski kulturni centar iz Delfa.

1706. Embargo na ljude : (tribina) / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 26-27.

Tekst procitan na tribini De Bali u Amsterdamu tokom razgovora pod naslovom »Taoci gluposti – o kulturnom embargu«.

1707. Skola proizvoljnosti – informacijski cinizam / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 29-30.

Iz: Kritika cinicnog uma, Peter Sloterdijk, »Globus«, Zagreb, 1992. Zurnalizam je crkva naseg vremena koje je hiperinformisano, pa se tako moramo sluziti prirodnim pravom da ne saznamo za milione stvari, jer se kapacitet sudelovanja, zgrazanja ili pracenja veoma smanjio u odnosu na ono sto se kroz medije nudi ili na sto oni apeluju. Mediji ne dopustaju uspostavljanje veza izmedju stvari, zbog toga leti onaj ko ove veze uspostavlja, dopusteni su samo izolovani izvestaji, pa je ta izolacija delotvornija od svake cenzure. Ko povezuje taj misli, a ko misli mora u otpadnike, jer empirizam medija to ne podnosi.

1708. Izgnanstvo kao ples : posveceno Srdjanu / prevela Tatjana Vranic. // God. 5, br. 75(1-15.9).

Tekst je procitan na prvoj godisnjici MI ZA MIR (13. 10. 1992). U eseju o izgnanstvu autor kaze da izgnanik zivi na raskrscu politike, zakona i literature. Dok su politika i zakon prostori neslobode, literatura predstavlja carstvo slobode. Izgnanici su opozicionari u odnosu na svoje vlade, beskorisne zrtve gledano ocima ljudi zemlje u koju su dosli, a u svakom slucaju samo obicni ljudi koji pokusavaju da stvore sebi bolji zivot. Zahtevanje sopstvenog identiteta i prava da sami sebe odredite nije amoralni, apoliticni ni solipstisticni cin. To je nesto... sto se desava u carstvu maste, a ima posledice u carstvima politike i zakona.

1709. SRPSKO-srpski duel // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 14.

Iz: Duga, 30. 01–12. 02. 1993. Dijalog Seselja i Arkana.

1710. »Lecenje« mladih narastaja // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 30-31.

Iz: Kriticka razgranicenja kao deo katarzi u Jugoslaviji i Srbiji, jun 1992. Jugoslovensko drustvo mora da prodje kroz katarzu i odbaci mrznju, iskljucivost, sektastvo i netrpeljivost. Bice neophodno da novi, savremeno obrazovani i mladi ljudi preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke bez obzira sto ce raspleti proci kroz porodjajne muke.

1711. »STANARI koji su sve gledali...« // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 8.

Opis brutalnog napada na Danicu i Vuka Draskovica.

Iz: Duga, 18. 06. 1993.

1712. Krivica nevinih / il. Ira Gavrilov. // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 9.

U svom istorijskom trajanju Srbi su retko shvatali i prihvatali univerzalna merila noseci u sebi neki nerazumni prkos i inat koji su skupo placali, zbog cega su vecito ostajali civilizacijska periferija koja se dicila svojim provincijalizmom kao nacionalnom odlikom.

1713. Ima – nema // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 10.

U jeku rata cveta crna berza pa ratni profiteri stvaraju bazu, dok se drugi tuku i ginu za nadgradnju.

1714. Zloupotreba humanitarne pomoci // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 11.

Clanak se bavi pitanjem smestaja i ishrane izbeglica kojih je u Jugoslaviji preko milion, kao i problemom zloupotreba prilikom distribucije humanitarne pomoci.

1715. Haos kao strategija : predizborni spokoj / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 5.

Promena vlasti u Srbiji zaustavila bi dalje sunovracivanje privrede i celog drustva u kolektivnu propast i dala nadu da cemo se, kroz koju godinu, vratiti na nivo pre pocetka poslednjeg rata.

1716. Jaca i od pendreka // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 8.

Vlasti pokusavaju represivnim postupcima da suzbiju crnu berzu, ali im to ne polazi za rukom, jer u sadasnjem trenutku kad je jedini moguci izbor crno ili nikakvo trziste, svakako da se prednost daje crnom trzistu.

1717. Konsenzus o trzistu i privatizaciji : ekonomska deklaracija demokratske opozicije // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 14.

1718. Od gubitasa do SARTID-a // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 8.

Propagandne i medijske manipulacije SARTID-om.

1719. Plagijat plagijatovog plagijata // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 5.

Svi ekonomski pokazatelji govore da se zemlja nalazi u teskoj ekonomskoj krizi i da se ne vidi put – ukoliko na tek raspisanim izborima ponovo pobede socijalisti – izlaska iz sve dublje krize.

1720. Rezerve za sunovrat // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 8.

Totalni slom jedne privrede, po mnogima, nije moguc. Drustveni proizvod se moze topiti, »ali dan D, kada sve prestaje nije moguce zamisliti«, iako je 90% stanovnistva ispod praga socijalne izdrzljivosti. Ukoliko je DP po stanovniku 1320 $, onda je to istovremeno i znak izuzetnog siromastva i znak da ova privreda ima jos rezervi za sunovrat, iako je zemlja pretrpela 25-40 milijardi $ stete.

1721. Tackice za gradjanina pokornog : Bukurest u Beogradu / il. Zona Andjelkovic. // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 4.

Da li je haos na trzistu posledica nestrucnosti ljudi koji su kreirali ekonomsku politiku ili je odustajanje od trzista, iznudjen potez ili pak pokusaj uvodjenja komandne privrede uz bonove za snabdevanje, pokazace vreme koje dolazi.

1722. Supokratija i ostrakizam // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 20.

Jugoslovenskom disidentu M. Mihajlovu, koji je od 1965. do 1977. sudjen cetiri puta i proveo u zatvoru sedam godina, sve zbog »neprijateljske propagande«, resenjem SUP-a, bez prava zalbe, oduzeto je jugoslovensko drzavljanstvo.

1723. Od drzavne do javne sluzbe // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 19-20.

Na simpozijumu EUROMEDIA 93 koji je odrzan u Becu od 22. do 24. septembra razmatran je polozaj medija, njihov odnos prema vladama sopstvenih zemalja, nezavisnost, izvori finansiranja. Zakljuceno je da je bitan preduslov za nezavisnost medija kao »javne sluzbe« njihova ekonomska nezavisnost od drzave i vlasti kao i da demokratski sistem i zakoni jos uvek ne garantuju nezavisnost ukoliko ne postoji demokratsko ponasanje vlasti.

1724. Peti evropski televizijski i filmski forum // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 27-28.

1725. Razanj u balkanskoj krcmi // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. (32).

Kulturna i socijalna dezintegracija u kojoj Jugosloveni postaju Srbi, Hrvati, Muslimani, a deoba nadalje tece ka regionima i pokrajinama. Gradjanski ratovi u ovakvim miljeima velike jezicke, kulturne i etnicke slicnosti dobijaju veoma surova obelezja.

1726. Novinari u mracnim vremenima : zapis o izlozbi u Domu omladine // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 23.

Izlozba »Novinari u mracnim vremenima« koju je organizovao Medija centar pokazala je znacaj novinarstva u mracnom i tragicnom vremenu kakvo je nase u kojem se novinari bore protiv zabrana, represija i pogubnog uticaja medija na stvaranje atmosfere mrznje i nacionalne euforije.

1727. SUD / L. L. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 12.

Nas covek smatra da o svemu treba da dâ svoj sud i »zato od njega ne cujemo nijedan licni zakljucak, nikakav sled dokaza, niti ista o ideji predmeta, nego samo tast i ljutit stav, izrecen tvrdoglavo i kavgadzijski«.

1728. Cestitka Slobodanu Milosevicu / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 7.

Satirican prikaz autoritarne i samovoljne vlasti S. Milosevica.

1729. SVASTALICE // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 2.

1730. SVASTALICE // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 2.

1731. SVASTALICE // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 2.

1732. SVASTALICE // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 2.

1733. SVASTALICE // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 2.

1734. SVASTALICE // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 2.

1735. SVASTALICE // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 2.

1736. SVASTALICE // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 2.

1737. SVASTALICE // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 2.

1738. SVASTALICE // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 2.

1739. SVASTALICE // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 2.

1740. SVASTALICE // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 2.

1741. SVASTALICE // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 2.

1742. SVASTALICE // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 2.

1743. SVASTALICE // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 2.

1744. SVASTALICE // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 2.

1745. SVASTALICE // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 2.

1746. SVASTALICE // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 2.

1747. SVASTALICE // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 2.

1748. SVASTALICE // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 2.

1749. SVASTALICE // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 2.

1750. SVE u znaku Radovana Karadzica : ’Umor u glavi // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 31-(32).

Iz: Bijelopoljske novine, 1. 10. 1993. Tekst prikazuje velicanstven docek tada harizmatske licnosti Radovana Karadzica, predsednika Republike Srpske, na dodeli nagrade »Risto Ratkovic« u Bijelom Polju.

1751. Sloboda bez garancija : osnovna prava i slobode coveka u Zakonu o unutrasnjim poslovima // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 28.

U Zakonu o unutrasnjim poslovima na izvestan nacin je ogranicena sloboda kretanja gradjana sto je u suprotnosti sa Ustavom i Medjunarodnim paktom o gradjanskim i politickim pravima.

1752. Humanitarno pravo / il. Dejan Andjelkovic, Jelica Radovanovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 3-4.

Iz: »Medjunarodno humanitarno pravo u ‘Jugoslovenskom ratu’«, Medjunarodni simpozijum (1992 ; San Remo), Centar za antiratnu akciju, Beograd.

1753. Kazne za pocinjena zlodela : osnivanje Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 5-7.

Prilog za Medjunarodni okrugli sto koji je Centar za antiratne akcije Beograda organizovao u Friburgu (Svajcarska) sa Institutom za federalizam, 1–3. 07. 1993.

1754. Odgovornost Srbije / il. Vincent Gadomski. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 5-6.

1755. Amsterdam, Holandija // God. 5, br. 78(16-31.10), str. (32).

Clanak o mirovnim grupama i pokretima u Holandiji i pripadnicima mirovnih grupa iz Jugoslavije koji su tokom svog boravka u Holandiji upoznali svoje domacine sa situacijom u Jugoslaviji.

1756. Barbarogenije – nas supermen // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 19.

Rec na Beogradskom krugu u Domu omladine, 6. 02. 1993. godine. »Ideolozima nase drustvene stvarnosti i njenim egzekutorima rat je posluzio da teror nad civilizacijom legalno pocne.« Evropa kao zajednicka sudbina ne brine balkanskog supermena vec jedino folklorni identitet. Preko mrznje i rata nasilno menjaju etnicku i kulturnu strukturu nase zemlje i naseg grada, a odlaskom najboljih siri se prostor za polupismene i kic stvaraoce, jer su oni nazalost vitalniji i organizovaniji.

1757. »Da li andjeli cuju« // God. 5, br. 78(16-31.10), str. (32).

Govor Jelene Santic u logoru Vestenbrok, u kojem su tokom II svetskog rata stradali holandski Jevreji.

1758. O vrelu // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 10.

Poziv Beogradjanima da se u znak podrske Sarajevu okupe ispred »Sebelj-cesme« koju je 1984. Sarajevo darovalo Beogradu.

1759. Iz siromastva u bedu // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 5-6.

Socijalne teskoce i socijalni nazadak traju dugo, mnogo pre sankcija, kao rezultat tadasnjih prilika u zemlji i politickog, ekonomskog i socijalnog sistema. Takva privreda je na sankcije bila ranjiva pa su one ubrzale sve negativne trendove ciji je najbolji agregatni pokazatelj stopa inflacije.

1760. Preraspodela siromastva : inflacija je na istorijski nevidjenom nivou. Na nivou egzistencije ili ispod njega zivi oko 30% stanovnistva. U takvim okolnostima o socijalnoj politici ne moze biti ni reci. Opste siromastvo ce se i dalje preraspodeljivati i ziveti od danas do sutra // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 10.

Socijalni problemi se ne mogu resiti bez resenja tri problema: mira, korenite promene drustveno-ekonomskog sistema i velike inostrane pomoci.

1761. SEST Evropskih predrasuda // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 10-11.

Iz: DU. Zeitschrift der Kultur. »Balkan. Ein Europaisches Desaster«, No. 5/1993.

1762. STA kaze Krajincanic / M. P. // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 18.

O komentaru novinara prvog programa Radio Beograda Koste Krajincica povodom rada Balkanske konfederacije novinara u Solunu.

1763. Pomoc – na recima // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 19.

U Savetu Evrope u Strazburu odrzan je sastanak kojem su prisustvovali pored predstavnika Saveta Evrope i predstavnici nezavisnih medija iz bivse Jugoslavije. Tema o kojoj se razgovaralo je kako pored verbalne uputiti i materijalnu pomoc medijima u bivsoj Jugoslaviji.

1764. Bolnica za dusu : ovaj tekst je posvecen Mariju Bevandi, Vesni Bugarski i gospodji Hanifi Ovcina, zrtvama sarajevske studi i krvi, svim Jevrejima, Hrvatima, Muslimanima, Srbima, svim dobrim i napacenim dusama nase Bosne // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 29.

Izgovoreno na Beogradskom krugu. Lirska ispovest o divnim ljudima druge nacionalnosti besmisleno stradalim u ratu.

1765. O krvi, mrznji, nasilju, o demokratiji i toleranciji... // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 30-31.

Autor opisuje susrete i secanja na dobre ljude u Zagrebu i u Beogradu – one koji cuvaju decu iz Bosne u Zavodu za cerebralnu paralizu; promene koje su se dogodile i koje uticu da se zloupotrebljavaju ili potpuno brisu imena znacajnih ljudi proslosti, poput Adzije i Misica; na Mihnjika i Supeka koji su uvek birali istoriju da u njoj budu najsvetliji primeri. Zbog njih – ma kada doslo – buduce vreme mora pripasti demokratiji i toleranciji.

1766. Duh na zgaristu / il. Srdjan Apostolovic. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 9.

Biblioteke gore da bi se sprecilo da ideje o smehu zaraze postojeci dogmatski red, ali one su bezgranicne i periodicne. U njima se nas humani svet odrazava i pomocu njega sebe odredjuje.

1767. TAKTIKA (mira) – strategija (rata) // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 2.

1768. Balkanska konferencija : Gradjanski Savez Srbije // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 31.

GSS predlaze da se u martu odrzi konferencija socijaldemokratskih partija i nezavisnih sindikata Srbije uz ucesce srodnih stranaka Balkana i Zapadne Evrope.

1769. Telegrafska agencija poslednje Jugoslavije : dosije Tanjug / A. V. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 20-21.

Istorijat TANJUGA i njegovo redukovanje na informativni servis vlade Jugoslavije.

1770. Bliski susret sa istinom / il. Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 3-4.

Sve nase zablude dovele su do strasnih posledica najtezim i najskupljim putem. Nijedno nacionalno pitanje nije resivo ukoliko se svede na teritorijalno. Mora se postaviti kao demokratsko da se ne bi izgubilo Kosovo po etnickom i Vojvodina po istorijskom nacelu. Srbija se mora zalagati za sto brzi povratak svih gradjana stare Jugoslavije u svoja mesta stanovanja da ona ne bi bila opterecena tolikim brojem izbeglica i da njihove etnicke prostore ne bi naselili drugi. »Definitivno i iskreno treba priznati kraj velikodrzavnih i velikonacionalnih programa i nasilnih metoda kao njihovog neizbeznog instrumenta. Ti programi moraju biti napusteni ne zato sto su se pokazali kao neizvodljivi, nego stoga sto su od pocetka bili pogresni i anahroni.«

1771. Bosna na rasklapanje // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 3-4.

Polovina evropskih drzava bi se destabilizovala kada bi prihvatila etnocentrizam kao drzavno nacelo, a bas takvo nacelo se nudi u projektu podele BiH na tri etnicke drzave, dakle nama se kao lek nudi ono od cega smo se razboleli. Autor se pita: da li ce prostor bivse Jugoslavije biti jedino podrucje u civilizovanoj Evropi gde se sporovi izmedju etnickih i verskih skupina resavaju preseljavanjem, proterivanjem i pokrstavanjem i vredi li nacionalna drzava ukoliko se izgubi gradjanska sloboda. Ne zagarantuje li se bezbednost nacionalnih, verskih i uopste ljudskih prava »nijedno resenje se nece odrzati a Evropa i OUN mogu da pocepaju svoje povelje... i spreme se, zajedno sa nama, na nove tragicne zrtve i poraze«. Nije li kraj covecnosti kad ljudi mogu da zive sa svojim nasilnicima, rusiteljima i profiterima a ne mogu sa cestitim ljudima »tudje« vere.

1772. Izbori bez izbora / il. Veso Sovilj. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 3-4.

I na ovim izborima, kao i na prvim visestranackim pre tri godine, stojimo na raskrsnici izmedju radikalne reforme koja trazi mir i nacionalnog velikodrzavlja koje namece rat. Razlika je samo u tome sto je mogucnost izbora sve uza a svako resenje sve teze.

1773. Patriotski zanos antikomunizma / il. Milos Svircevic. // God. 5, br. 75(1-15.9), str. 3-4.

U poznatoj dihotomiji komunizam–antikomunizam autor razmatra politicka kretanja poslednjih godina u Jugoslaviji, nastajanje politickog fenomena nacional-socijalizma i pledira za otvaranje puteva demokratije, tolerancije i socijalne pravde kao odrednica modernog i civilizovanog drustva.

1774. Prizemljenje nebeske Srbije // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 5-6.

Priblizava se kraju ovaj besmisleni rat izmedju naroda, drzava i vera. Vreme je za jasne odgovore kakvu drzavu i drustvo hocemo, kakvu Srbiju koja je najmnogonacionalnija na Balkanu zelimo, kakve standarde etnickih, nacionalnih, ljudskih, manjinskih prava mozemo i treba da obezbedimo. Kako tu da se suprotstavimo najrazlicitijem svekolikom zlu, kako da obezbedimo »povratak ratnika«, kako da vratimo desetine hiljada mladih, sta sa stotinama hiljada izbeglica i konacno sta sa masama napacenog naroda koji vise ne veruje ispraznim obecanjima i ratu za svete nacionalne ciljeve i veru. »Kako iskoreniti bezumnu naviku na mrznju, nerad i rusenje« i »kako svesti politizovanu predimenzioniranu vojsku na razmere i funkcije koje odgovaraju miroljubivoj civilnoj drzavi«. Zato faza koja sledi neveselo ali dragoceno evropsko iskustvo predstavlja sudbonosnu politicku fazu koja ce odrediti da li cemo biti demokratska ili despotska drzava, a »dobro ukljucena u civilizaciju i kulturu sveta nijedna zemlja nije mala«.

1775. Sila i vladavina prava / il. Darja Kacic. // God. 5, br. 62(15-28.2), str. 7-8.

Civilizacija je relativizovala golo nasilje te sve organizovanija medjunarodna zajednica umnozava odgovore na izazove agresije i nasilja. Zato se opsteprihvacene norme ponasanja danas, posebno u Evropi, smeju retko nekaznjeno narusavati. A sprega nasilja i sovinisticke megalomanije otvorila je vrata fasizmu »ciji dah vec osecamo za vratom«. Gradjanska sigurnost je degradirana do anarhije i bezakonja. »Nikad vise kriminala i policije istovremeno.« Preduslov za izlazak iz ove krize je prestanak rata koji i nije smeo biti vodjen. Doslo se do pregovora, samo su sada mnogo slozeniji i tezi.

1776. Parlamentarci i sankcije / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 29.

Predstavnici bugarskog parlamenta posetili su Jugoslaviju i obecali da ce u Sofiji organizovati miting zbog ekonomskih sankcija uvedenih Jugoslaviji.

1777. Seca i iverje // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 7-9.

Odlukom generalnog direktora M. Vucelica 1103 radnika RTS-a poslato je na prinudni odmor. Pri tom je primenjen kriterijum politicke nepodobnosti podveden pod racionalizaciju poslovanja. Cistku nije sproveo sam generalni direktor vec neposredni rukovodioci svih procesa rada.

1778. Mastar // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 25.

1779. Moju majku, ... / il. Nenad Bracic. // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 1.

Stihovi...

1780. Privatno – javno // God. 5, br. 81(1-15.12), str. (32).

U okviru kulturne inicijative pod nazivom »Privatno – javno« teku aktivnosti za osnivanje Muzeja moderne umetnosti sa medjunarodnom zbirkom u Beogradu.

1781. Savetu Oktobarskog salona // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 23.

1782. Za muzej moderne umetnosti sa medjunarodnom zbirkom u Beogradu : pismo / il. Nikola Pavlovic. // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 30.

Apel javnosti da se u Beogradu osnuje muzej moderne umetnosti sa medjunarodnom zbirkom kako bi se nas kulturni prostor cvrsce povezao sa evropskom maticom.

1783. Motika i politika / il. Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 8.

Ko bi naselio Srbiju do Beca (o kojoj su sanjali nasi drzavnici) kad se u Srbiji sada svake godine rodi 1000 beba manje, a Srbija je sve zapustenija i neobradjenija?

1784. Sarajevski rukopis : stihovi // God. 5, br. 78(16-30.10), str. 31.

Poezija o Sarajevu u gradjanskom ratu.

1785. Posrtanje porazenog projekta // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 13-14.

U politickom nadmetanju sa strankama vladajuceg rezima velike opozicione stranke u Srbiji istaknuto mesto daju svojim nacionalnim programima i tako postaju samo slabiji konkurenti rezimu, umesto da glavni akcenat bude demokratizacija i gradjanska opcija. Povodom hapsenja Draskovicevih, vodece opozicione stranke reagovale su mlako i neubedljivo.

1786. Sta to priprema vlast // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 9.

Previse je indicija u poslednje vreme koje pothranjuju strahovanja da se vlast sprema da preuzme punu kontrolu nad drustvom. Ministarska afera samo sluzi kao izgovor za Milosevicevsko »disciplinovanje drustva«. Opasna sprega politike i mafije samo ce jos vise da pritegne medije, narocito nezavisne, koji se satanizuju kao izdajnici svog naroda i opoziciju koja govori mlako o gradjanskom otporu »ali niko i ne zna sta je to i kako ga izvesti«.

1787. Sto je mocnima milo... / il. Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 13-14.

Vekovima je istoriografija bila drzavna hagiografija, paralelna istoriografija nastala zbog nacionalnih, drzavnih ili politickih interesa. Istoricari su bili drzavni sluzbenici koji pisu u propagandisticke svrhe. Tokom 1914. od 69 univerzitetskih profesora istorije njih 43 je »aktivno ucestvovalo u ratnoj propagandi«.

1788. TROJKE / R. ; il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 1.

U savremenim zbivanjima stalno se neke trojke pominju: fasisticke, nacionalisticke... Hoce li narod koji se »dogodio« sve to mirno posmatrati ili ce krenuti – u slobodne izbore.

1789. Genetika i rasizam : do pocetka ovog prljavog rata koji se jos uvek vodi na prostorima bivse Jugoslavije nasim geneticarima je bilo relativno lako da govore o genetici i rasizmu. Rasisti su bili drugi // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 11-12.

O rasnim teorijama, sociobiologiji, o istinitosti teorija o genetskom nasledju i konstatuje se da je u delu srpskog javnog mnenja svoje mesto zauzela i rasisticka teorija.

1790. Kraj drustva : povodom smrti Rudija Supeka, Nece Jovanova i Ruze Petrovic. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 24.

1791. Prijateljska putovanja : pismo // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 30-31 : foto.

U pismu L. Udovickog izneti su utisci sa putovanja i boravka, kao i susreta i razgovora u Sloveniji, Makedoniji, Francuskoj, Boliviji..

1792. Vladi Republike Srbije : pismo : vanredna skupstina (1. ; 1993 ; Beograd) // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 18-19.

Sindikat ne zeli vise da se bavi drzavnim poslovima, odbijaju da krive sankcije za sve nedace u kojima se zemlja nalazi. Navode sva normativna akta koja drzava krsi, pocevsi od Ustava i zahtevaju korenite izmene.

1793. Anti-politicari // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 30.

Gradjanski rat i mir, Migel de Unamuno, »Vreme«, Beograd 1993.

Prvo sto jedan gradjanin mora imati jeste gradjanska svest, i ne moze biti otadzbine – istinske otadzbine – tamo gde se gradjani ne zanimaju za politicke probleme. Sve nas se mora ticati sve; ekonomske borbe su takodje politicke borbe koje se ticu svih.

1794. Saopstenje / Clanovi Saveta Univerziteta. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 17.

U saopstenju clanova Saveta Univerziteta istice se da je nacin izbora rektorskog kolegijuma nelegitiman, da predsednik Saveta radi mimo zakonskih propisa, da clanovi Saveta koje je imenovala vlada ne vode racuna o interesu Univerziteta pa je zbog svega iznetog odluceno da se vise ne ucestvuje u radu Saveta.

1795. Saopstenje sa sastanka clanova Saveta Univerziteta koji je za 8. 01. 1993. g. bio dogovoren sa predsednikom Saveta Univerziteta / Clanovi Saveta Univerziteta. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 16.

Clanovi Saveta Univerziteta protestuju sto je predsednik Saveta zakazao sednicu Saveta u nevreme kada je vecina fakulteta zatvorena zbog grejanja i zimskog raspusta pa veliki broj clanova Saveta nece moci da prisustvuje sednici.

1796. Nestali gradjani // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 7.

Dosadasnja nastojanja da se rasvetli slucaj otmice devetnaest putnika iz voza na liniji Beograd–Bar, 27. 02. 1992. godine u stanici Strpce i utvrdi kakva je njihova dalja sudbina, nisu dali nikakve rezultate. Istrazni organi nisu napravili nikakav pomak u istrazi, a ostali pozvani prebacuju odgovornost jedni na druge.

1797. Pisci i nacionalizam // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 25.

Iz: Pisci i nacionalizam, januar 1993, Bec.

1798. Anatomija jedne cenzure // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 17.

U SKC-u nije odrzana promocija aforizama A. Cotrica, jer direktor SKC-a S. Veselinovic nije hteo da prihvati ucesce prof. Nikole Milosevica.

1799. Bolest // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 29.

Zapis o smrti 6 prevremeno rodjenih beba u vranjskom porodilistu.

1800. Da li razbiti ogledalo // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 11-12.

1801. Obraz naroda ovoga / il. Ana Krnajski. // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 28.

Informativni program RTS-a postao je snazno oruzje propagande vladajuceg rezima, a nezavisni mediji su u toj propagandi oznaceni kao strani placenici koji svojim izvestavanjem rade protiv interesa sopstvenog naroda.

1802. Pravila su za druge / il. Veso Sovilj. // God. 5, br. 80(16-30.11), str. 19-20.

O velikoj ulozi medija u predizbornoj kampanji i o tome da se demokratske tekovine razvijenog sveta, kada su nasi mediji u pitanju, sporo do nas probijaju, a dokaz je i nedovoljno regulisana radio-difuzija sto pred izbore dobija drasticne razmere.

1803. Prica nije dovoljna // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 18.

Kao gost Beogradskog kruga Adem Demaci u svom izlaganju poziva Srbe i Albance na saradnju i ljudsko razumevanje za dobrobit i istorijsko pomirenje oba naroda.

1804. Slast kontrole // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 20.

O neophodnom uvodjenju istinske demokratske kontrole kao preduslovu objektivnog informisanja gde mediji ne bi bili sredstvo manipulacije javnim mnenjem tako sto ne bi bili u rukama jedne partije ili rezima.

1805. Tigar kao casna sestra // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 18.

U intervjuu TV Politici Zeljko Raznatovic Arkan, narodni poslanik, govori o zaveri protiv srpstva, o svojim Tigrovima i nepatriotskim pricama o njemu.

1806. Trka jedinog trkaca // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 20.

U predizbornoj kampanji svi mediji su u sluzbi vladajuceg SPS-a i njegovog predsednika, tako da se ne moze govoriti o postenoj i objektivnoj utakmici ravnopravnih ucesnika.

1807. TV-opijum besplatno // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 20.

Sve zemlje koje su demokratski i ekonomski uznapredovale (V. Britanija, Svajcarska, Nemacka, Belgija, Francuska...) zadrzavaju klasicne oblike pretplate kao osnovni oblik finansiranja drzavne televizije kao javne sluzbe.

1808. Civilni put ka miru na Balkanu / prevela Gabriela Pajevic. // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 18.

Od 10. do 13. juna u Becu je odrzana civilna mirovna konferencija »Verona forum« za mir i pomirenje u bivsoj Jugoslaviji na kojoj su donete deklaracije o Bosni, rizicima sukoba, o medijima i humanitarnoj pomoci.

1809. Kratak pregled aktivnosti Verona foruma za mir i pomirenje u bivsoj Jugoslaviji / prevod Gabriela Pajevic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 30-31.

1810. »Ovde TV Bagdad!« // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 10.

Odlukom koja nije nigde javno saopstena i obrazlozena vise od hiljadu novinara, tehnicara, kamermana, producenata i sluzbenika poslato je na prinudni odmor i to je nesto nezapamceno u srpskom novinarstvu. Ovi »medijski lobotomicari« odstranili su gotov ceo Nezavisni sindikat (oko 900 ljudi).

1811. Dirigovani model sve blizi // God. 5, br. 66(15-30.4), str. 9.

Rezim je naredio – ukoliko nisu uskladjeni savezni i republicki propisi – da se oni uskladjuju prema republickim. Tako oni zatvaraju sve vise narod da bi lakse mogli da manipulisu njim i da ga pljackaju.

1812. Drz’te lopova : kriminalizacija drzave // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 12-13.

Najavljena borba protiv kriminala samo je jos jedno obecanje bez pokrica vladajuceg rezima koji je i sam duboko ogrezao u kriminal.

1813. Kad vlast vice »drz’te lopova« // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 7.

Privatizacija se veoma sporo odvija, jer rezim je na recima za pretvaranje drzavne svojine u privatnu, ali taj proces stalno odlaze, jer bi gubitkom raspolaganja drzavnom privredom »izgubio politicki i ekonomski monopol nad privredom«, pa time i mogucnost ogromnog bogacenja i kontrole drzave i drustva.

1814. A nas nigde biti nece : batinom po duhu / il. Sasa Markovic. // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 20-21.

Nas fasizam je pre godinu i po dana jos bio po kafanama i na ulicama, neorganizovan, ali sa ambicioznim vodjama zeljnim vlasti i sa precutnom podrskom nacionalnih vodja, ali sada je on usao u parlament a jurisni odredi su zapoceli teror, ne samo u unutrasnjosti, vec i u Beogradu.

1815. Aprili-li-li // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 10.

Clanak je pun izjava predsednika Milosevica koje se benevolentno mogu shvatiti samo kao prvoaprilske sale.

1816. Duh u bosci / il. Dejan Andjelkovic. // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 25.

Duh kosmopolitizma ovde zadugo nece imati sansu pred duhom primitivizma. »Zivot pao na boscu, na zbeg, na strah, ponizenje. U knjizarama vise nema ni traga izdanjima cak ni kapitalnih dela, koja su stampali nakladni zavodi, tiskarne ili zalozbe.« Duh nacionalizma oterao je duh gradjanskog.

1817. Fantom u Operi // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 25.

Smena direktora Beogradske opere Klaudija del Monaka, za koju je on saznao iz novina, pokazuje do koje je mere nacin postupanja ljudi zaduzenih za kulturu postao samovoljan i osion.

1818. I cetke i metle // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 9.

Ministarka Margit Savovic posetila je Hrtkovce, odnosno Srbislavce i rekla da u selu uopste nema pustosi od etnickog ciscenja.

1819. Let u mestu / i Vesna Pavlovic. // God. 5, br. 68(16-31.5), str. 15 : il.

Vise ne postoje Jugoslovenske letnje igre, vec samo Sterijino pozorje.

1820. Leve breskve ili desne tresnje // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 21.

Povodom izlaska iz stampe prvog broja casopisa Nase ideje autor clanka se bavi pojavama desno usmerenih kretanja u nasim kulturnim zbivanjima.

1821. Paleta za svaku boju / il. Led art. // God. 5, br. 79(1-15.11), str. 25.

Povodom dodele Oktobarske nagrade za slikarstvo Dragosu Kalajicu u clanku se govori o njegovim politickim stavovima koji su na krajnjoj desnici i fasisticke provenijencije.

1822. Prosto pravilo trojno / il. g. Talent. // God. 5, br. 64(15-31.3), str. 7-8.

O ulozi nove desnice u nasoj kulturi koja planira da »zauzme mesto drzavne kulture«, po merilu bogocoveka, a sredstvom – cenzurom. Njeno jezgro cine nova moralnost i duhovne vrednosti tako da mnogi danas svojatani ljudi kulture ne bi tu nasli mesto. Ipak, tesko da ce se ovde ukoreniti duboko pravoslavlje i sveslovenstvo jer niti su svi Sloveni pravoslavci niti su svi pravoslavci Sloveni.

1823. Radio za »uznemiravanje« javnosti // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 19-20.

Radio B-92 osnovan je 15. maja 1989. kao nekomercijalna stanica i najmladja redakcija u Beogradu. Jedan od programskih principa je reagovati svakodnevno kako bi se stvorio publicitet, jer nije dovoljan jedan miting godisnje na kojem se rusi vlast, potrebno je stalno odrzavati kontakt sa urbanitetom Beograda. Geslo radija je: »Razmisljaj svojom glavom, budi slobodan pa slusaj i na sve sto cujes stavi znak pitanja«.

1824. Rainman ide u raj : kultura pred autizmom // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 11-12.

Drustvena kriza pokazala se i u kulturi. Narodno – nacionalno – pozoriste je dobilo Berceka, Opera i Balet srpskog zeta Del Monaka. »Prava mala seoska priredba pomocu koje opet kultura treba da ‘markira’ politicke brljotine.« Slicna je situacija svuda: u filmu, izdavastvu, Bitefu, glumistu, pevacima druge vere, stranim kulturnim centrima, a u unutrasnjosti pobuna zbog »beogradizacije« kulture.

1825. Rampa scenu cuva / il. Svetlana Milic. // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 21.

O odnosu pozorista i rata. Ma kako cudno, pozoriste je kod nas instrumentalizovalo rat, a ne obrnuto. »Moci rata pozoriste se suprotstavilo samopostovanjem.« Ljudi koji beze od strahota rata dolaze u pozoriste, njegovu urbanost, harmoniju, sirinu, poruku.

1826. Rdeci Kavaca : kad glumac »prodaje« novine / il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 29.

List Republika (Udine – Slovenija) reklamira poznati glumac Boris Kavaca. U Sloveniji je dobio atribut »levi«, a listovi gradjanskog samooslobadjanja ne uzivaju popularnost ni u Sloveniji.

1827. Rodoljupci, opet // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 6.

Ratna dogadjanja donela su rasprostranjenu zloupotrebu pojma patriotizam.

1828. Stop za »Borbu« // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 21.

Izvrsno vece Baranje otkazuje pretplatu na Borbu posto je ocenjeno da list vredja Srbe, »prosto se stavljajuci na stranu Tudjmanovog rezima«.

1829. Tako treba // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 6.

O kandidovanju Z. Raznatovica Arkana na Kosovu.

1830. Tirazi sa unutrasnjim sagorevanjem // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 23 : il.

Pregled stanja trzista koje treba da odredi sudbinu novina: NIN-a, Borbe i Novosti.

1831. Vakcinisano jato grabi : predizborna estrada // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 8.

U predizbornoj kampanji i promociji Stranke srpskog jedinstva ucestvuju mnogi estradni umetnici.

1832. Zloduh kao sudbina // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 26.

Clanak se bavi odnosom pozorisnih ljudi, glumaca i dramskih pisaca prema aktuelnom politickom trenutku, poslednjem Bitefu i kulturnom politikom vezanom za beogradska pozorista.

1833. Rat, grad i gradjanski sloj // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 19-21.

Analiza pojave namernog i krajnje bezobzirnog rusenja gradova, narocito Sarajeva, Vukovara i Mostara koji su bili centri multietnicnosti i multikulturalnosti. Takodje je dat pregled negativnih kvalifikacija gradova i gradskog zivlja koje su izrekli nasi naucnici i mislioci, kao i osnovnih stavova o razvoju evropskih gradova, stranih autora.

1834. To drzava ne pozlacuje // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 14.

Podaci koji svedoce da drzava u vreme visoke inflacije zakida vojnim invalidima na njihovim invalidninama i kako su one od 143 dolara spale na 13.

1835. Predizborni flert u Podgorici : zbog cega DPS podrzava SPS i Milosevica? // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 12.

Politicki odnosi Srbije i Crne Gore prelamaju se kroz odnose dve vladajuce partije i njihove vodje. Problem ravnopravnosti dve federalne jedinice, postovanje ustavnih nacela kad je rec o saveznom premijeru, dominacije i subordinacije ocigledno je trajne prirode i veoma tesko ce biti resen sa S. Milosevicem na celu Srbije i SPS-a.

1836. Samari veceg brata : trgovinski rat // God. 5, br. 77(1-15.10), str. 6.

Srbijanska vlast povela je trgovinski rat prema Crnoj Gori i jasno je da izmedju dve federalne jedinice nema poverenja, a da Srbija to nepoverenje iskazuje demonstracijom sile.

1837. Alhemija BiH-mira : kupovina vremena // God. 5, br. 65(1-15.4), str. 6-7.

»Svjetski centri moci zele isposlovati privremeni mir kako bi ‘kupili vreme’ za dogovor oko istinski valjanog resenja za miran zivot i BiH. Privremeno resenje – Vens-Ovenov plan – predmet je velikih politickih igara: potpisuje se u nadi da ga onaj treci nece potpisati, pa da nece ni vaziti. Zato bi medjunarodna zajednica morala da se potrudi da nadje dobro resenje, sebe radi. Dopustila je da se unisti BiH koja je bila odlican model za suzivot na ovoj umornoj planeti. Drugi umesto suzivota mogu kopirati unistenje.«

1838. Profesionalno novinarstvo // God. 5, br. 63(1-15.3), str. 20-21.

Autor je boravio u Ljubljani na »okrugloj raspravi« o temi: »Nacionalizam: kriza nezavisnog novinarstva«. Ne postoji nezavisno novinarstvo vec samo profesionalno. »Pisati po diktatu politickih lobija koji ‘ne vrse vlast’ nije nezavisno. Krsenje kodeksa profesije – makar bilo i u sluzbi rusenja dokazano pogubnog rezima – ne dozvoljava prekrsiocima da se promovisu u nezavisne novinare.« »Na ljubljanskom skupu su pod kisobran nezavisnog novinarstva stali i novinari kojima bi u svakoj drzavi sa razvijenim profesionalnim novinarstvom oduzeli licencu... novinare iz Crne Gore, Srbije, a pogotovu sa Kosova, apriori su promovisali u nezavisne samo sto su protiv Miloseviceve vlasti... Taman posla!« Insistira na ukidanju odrednice »nezavisni«, a na testu profesionalizma, jer ukoliko toga nema dobijamo takodje propagandu, samo druge vrste.

1839. Rat je bio brzi / il. Mrdjen Bajic. // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 23-24.

Analizira se politicka situacija u BiH u kojoj dominiraju nacionalne stranke i daje se pregled neuspelih pokusaja da se obrazuje jedna stranka gradjansko-demokratske orijentacije koja bi bila pandan nacionalnim partijama i zastupala interese autohtonog stanovnistva BiH.

1840. Strah i rat // God. 5, br. 78(16-31.10), str. 30.

Ubijanje Sarajeva, Kron B-92, Soros, Cetinje, Beograd 1993. Svaki mir kojem ne prethodi temeljno odstranjivanje uzroka rata znaci primirje i uvod u kraci ili duzi uvod u novo ratno stanje, jer uzroke bosanske kataklizme, bar za sada, nema ko da odstrani.

1841. ZAJEDNICKO saopstenje za javnost // God. 5, br. 81(1-15.12), str. 17.

Iz: Vjesnik, 23. 11. 1993.

Na skupu (trodnevni okrugli sto na temu: »Srbi i Hrvati«) vodjena je otvorena rasprava o ekonomiji, kulturi i politickim strategijama, gde je i pored razlika u misljenjima ostvaren visok stepen tolerancije i preovladalo je misljenje o neophodnosti susedskih odnosa u privredi, kulturi i drugim vitalnim oblastima drustvenog zivota.

1842. Covek koji je izgradio Sarajevo // God. 5, br. 61(1-15.2), str. 30-31.

Sarajevo duguje svoj uspon Turcima, a zlatno doba graditeljstva dozivelo je u vreme Gazi Husrev-bega (1521–1541).

1843. Kako nastaje Beograd // God. 5, br. 62(15-28.2), str. (32).

Nakon Ugovora o miru u Pozarevcu (1718) izmedju Austrije i Turske u Beograd su nahrlili stanovnici sa Zapada. Varos se delila na dva dela Dunavski ili Nemacki Beograd i Savski ili Srpski Beograd. U gradu su zivele razne nacionalnosti, ali su se uglavnom organizovali u skladu sa verom.

1844. Pitanja na koja nema odgovora // God. 5, br. 70(16-30), str. 26.

Pitanja, koja je posredstvom Republike javnosti uputila Milka Zulicic, majka otetog putnika, na koja nema odgovora, u vezi sa nestankom otetih putnika i nacinom sprovodjenja istrage.

1845. Same smo vodile istragu : obracale smo se mnogim organima i pojedincima iz vlasti ali sve je ostalo bez rezultata / i Koviljka Buzov. // God. 5, br. 70(16-30.6), str. 26-27.

Milka Zulicic, mati otetog putnika Zvezdana Zulicica, i Koviljka Buzov, ciji je suprug otet posto je na vrisku zena i plac dece u vozu, prilikom otmice, rekao »Stanite ljudi, sta radite, ima li u ovoj zemlji zakona?«, govore o susretima i razgovorima sa najvisim predstavnicima vlasti da dodju do istine o svojim najblizima koji su oteti.

1846. Jedina pouzdana i tacna vest // God. 5, br. 69(1-15.6), str. 25-27 : il.

Zapis o svakidasnjem gradskom zivotu, o beogradskim ulicama, godinama pod sankcijama, pohodu inflacije...

1847. Krug do Cacka i natrag // God. 5, br. 73-74(1-31.8), str. 30-31.

Clanovi Beogradskog kruga posetili su Cacak i u saradnji sa Udruzenom opozicijom tog grada organizovali veoma posecenu tribinu.

1848. Na Dan republike u Republici Makedoniji // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 18.

1849. O praznicima unatrag – I // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 4.

1850. O praznicima unatrag – II // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 11.

1851. O praznicima unatrag – III // God. 5, br. 67(1-15.5), str. 16.

1852. U Novome Sadu // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 30.

Clanovi Beogradskog kruga su na svom gostovanju u Novom Sadu govorili da navali populistickog nacionalizma mora da se suprotstavi na politickoj i drustvenoj sceni gradjanska i demokratska, tolerantna »Druga Srbija«.

1853. Valjevsko-Beogradski krug // God. 5, br. 82(16-31.12), str. 21.

Clanovi Beogradskog kruga posetili su Valjevo i tom prilikom obisli istrazivacku stanicu Petnica. Sa domacinima su razgovarali o osnivanju podruznice Kruga u Valjevu. U Petnici je sa decom iz istrazivacke stanice vodjen zanimljiv razgovor o religiji.

1854. Feministkinje Beograda govore // God. 5, br. 59-60(1-31.1), str. 9.

Apel Zena u crnom i feministkinja da se prestane sa instrumentalizacijom i zloupotrebom u politicke svrhe zena koje su silovane i zlostavljane u ratu, kao i da se medjunarodna javna kampanja o silovanim zenama u Bosni od argumenta za agresiju preusmeri ka argumentima za zenska prava.

1855. »Contra bellum« : glasilo pokreta za mir – Pancevo // God. 5, br. 75(!76) (16-30.9), str. 27.

U Pancevu je odrzana promocija lista Contra bellum – glasila Pokreta za mir iz ovog grada.

1856. Nagrada za mir // God. 5, br. 71-72(1-31.7), str. 31.

U Kopenhagenu je boravio Miladin Zivotic kome je urucena nagrada za mir koju je danska fondacija za mir dodelila Beogradskom krugu i Radiju B-92.