183. AFERAS u ulozi tuzioca // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 12 : foto.

184. Deca moraju biti nasa najveca briga ili pomozimo radu odbora za zastitu prava deteta Srbije // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 11.

Prvi pokusaji osamostaljivanja – Slovenija – nisu bas najbolje prosli. Svet i dalje podrzava jedino jedinstvenu Jugoslaviju, mada je pitanje dokle ce.

186. Strah i mrznja kao endemska bolest // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 13.

Iz: Pismo iz 1920. godine.

187. Cena covecnosti // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 1.

Izvod iz Andricevih tekstova.

188. Zene, homoseksualci i lezbijke : protest ARKADIJE i Beogradskog zenskog lobija / ARKADIJA ; Dejan Nebrigic ; Beogradski zenski lobi ; Nadezda Cetkovic. // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 11.

Protest protiv diskriminacije i ugrozavanja gradjanskih prava zena, homoseksualaca i lezbijki.

189. Pokusacu da budem... // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 14.

Diskusija Zorana Asanina, delegata SAP Vojvodine, na sednici Skupstine AP Vojvodine odrzanoj 9. maja 1991. godine.

190. Naoruzavanje naroda // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 13 : il.

Dok su se dve-tri godine ranije nabavljali racunari, danas se nabavlja oruzje.

191. Stav srpskih radikala o srpsko-hrvatskim odnosima // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 13.

O stetnosti sovinizma i mrznje Srba i Hrvata. Iz: Odjek, 23. 11. 1884.

192. Drzava, to sam ja // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 14.

Posledica Miloseviceve »homogenizacije« naroda je spremnost Jugoslovena da se medjusobno ubijaju »braneci« se jedni od drugih. Gradjanin kao pojedinac nikada ne bi bio spreman na to, pa je Milosevicu vazno da se oni uteraju u nacionalne odore uz unutrasnje i spoljne neprijatelje i totalnu izolaciju Srbije iz Evrope. Nijedna drzava nema potpuni suverenitet nad gradjanima »a uskoro nece ni nad prirodnim bogatstvima i teritorijom zbog opste povezanosti i medjuzavisnosti« svih ljudi na planeti. Kada se igra prebaci sa terena nacionalne homogenizacije na teren demokratije, tj. teren individualnih gradjanskih prava, privatne svojine i decentralizacije vlasti, licni rezim izgubice sve oslonce.

193. Opozicija pred krahom : politicki kurs Osme sednice pred ciljem // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 7.

U ovoj su zemlji gradjani prepusteni razarajucem delovanju rezimske masinerije da se stvori treca Jugoslavija koja bi bila izolovana vojno-policijska tvorevina sa permanentnim etnickim sukobima i raznim teroristickim akcijama. Izuzetno je opasno sto opozicija ne koristi ni postojeci, makar kako mali prostoru delovanja, da bi razotkrila Miloseviceve manipulacije za stvaranje drzave jedino od onih koji zele da on bude predsednik.

194. Evropski Vijetnam / il. J. C. Frankolon. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 3.

Analizom podataka OECD-a i »Balkan Economic History; 1550–1950« (Lampe, J. R. i Jackson, M. R.) autorka pokazuje da Jugoslavija vec cetiri veka spada – po svim kriterijumima – u poluperiferije i periferije svetske razvijenosti, odnosno u siromasne zemlje, kao i Vijetnam ili Albanija i Rumunija, odnosno Poljska i Portugal gde nerazvijenost i diktatura idu ruku pod ruku.

195. Zenski lobi protiv gradjanskog rata u Jugoslaviji // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 9.

196. Zenski protest protiv patrijarhalnog vrednosnog sistema, cije ishodiste je uvek rat, u udzbenicima osnovnih i srednjih skola u Srbiji / Jelka Imsirovic, Jelena Cetkovic. // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 6.

197. Mirovna gibanja u Novom Sadu / il. Francisko Goja. // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 5.

198. Preko Zapada na Istok // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 5.

Socijalno-ekonomska analiza jugoslovenske situacije i privrede smestena u kontekst svetske i evropske privredne politike. Svako ratovanje ce doneti hiperinflaciju i ekonomske ruine. A potom ce se poceti gotovo od nule.

199. Kad komunisti demokratiju dele kasicicom // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 5.

U crnogorskom parlamentu dve trecine su komunisti a tek trecina opozicija tako da su skoro sve odluke poznate unapred.

200. Hod mira : za mir u Jugoslaviji! : za pregovore umesto rata // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 10.

Apel Beogradjanima da u isto vreme kad i gradjani drugih gradova Jugoslavije ucestvuju u Hodu mira – Beogradjani oko Skupstine SFRJ.

201. Proglas // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 11.

Objasnjava osnovni cilj Centra, organizacije udruzene u Centar i akcije za ostvarenje zadatih ciljeva. Centar koji zastupa »one ciji to rat nije« na svom osnivackom skupu (15. 07. 1991) izabrao je za predsednika Stojana Cerovica.

202. Javnosti // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 5.

Apel mirovnjaka za obustavu osvajackog rata i raskid sa vlascu koja je do njega dovela.

203. Protiv manipulacija majkama / Lina Vuskovic. // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 6 : il.

»Vrhunac cinizma je optuziti majke, jedine koje su javno i masovno izrazile svoj protest protiv upotrebe njihovih sinova u gradjanskom ratu.« Njihovim sinovima niko nije objasnio zasto moraju ubijati svoje dojucerasnje drugove, rusiti mostove i crkve... A niko nije objasnio vojnicima ni da ubijanje civilnog stanovnistva i rusenje civilnih objekata predstavlja ratni zlocin. U Beogradu 6. 09. 1991.

204. Poruke Armiji za pedeseti rodjendan // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 11.

Danas nista nije kao pre pedeset godina. Vrhovi Armije ucestvuju u rusenju Jugoslavije, koje su zapoceli nacionalisticki rezimi. Stala je na stranu srpskog nacionalizma. Time se kompromituje antifasisticka tradicija narodne vojske. Boreci se za svoj polozaj restauracijom starog rezima, ona nema vise legitimitet.

205. Upozorenje svima onima koji su se prihvatili oruzja // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 10.

Centar upozorava gradjane da su duzni da se pridrzavaju pravila humanitarnog prava oruzanih sukoba. Ta pravila su u najkracim crtama ovde izneta. Predstavljaju minimum medjunarodnih standarda i njih je ratifikovala Jugoslavija.

206. Upitnik o navodnim prekrsajima humanitarnog prava // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 10-11.

Lista pitanja koja blize odredjuju navodne (jer jos nisu sudski dokazani) prekrsaje humanitarnog prava oruzanih sukoba, odnosno ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti.

207. Kako do identiteta // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 4.

Sindikalno delovanje je povezano sa najkrupnijim pitanjima ljudskih prava i mora se zalagati za uspostavljanje pravnog poretka koji ne sme ici ispod minimuma predvidjenog dokumentima UN, KEBS-a i drugih medjunarodnih organizacija.

208. Odbrana ugrozenih prava : aktivnost samostalnog sindikata RTB // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 10 : il.

Clanovi samostalnog sindikata RTB koji je nastao januara 1990. bili su u pocetku samo novinari, ali mu se u martu 1991. pridruzilo i tehnicko osoblje. Ima oko 1000 clanova, novinari cine petinu i izuzetno su obespravljeni u RTB. Sindikalne slobode su preduslov za sve gradjanske slobode.

209. Svi vladini ljudi // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 12 : il.

U Radio Beogradu vlada je na mesta direktora i glavnih urednika postavila svoje ljude da »dovedu u red liberalno razulareni Radio Beograd«. Uredjivacka politika nove vlasti zasnovana je na smusenoj odbrani srpskih interesa. »U prvi plan su odjednom izbile dugogodisnje vodonose spremne da vristeci u mikrofon bojne poklice, dobiju ono sto im prema njihovim kvalitetima nikako ne pripada.« Kao i svi totalitarizmi ni ovaj sebi ne postavlja pitanje odakle toliko antisrba i neprijatelja i kako su oni po pravilu vrsni strucnjaci a »doktori srpstva... dozivotne vodonose«.

210. Kapetan Dragan : ili o dizajnu savremenog ratnog heroja // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 13-14 : foto.

Leta 1991. pojavio se na TV ekranima Kapetan Dragan koji je nosio drugaciji imidz u odnosu na srpske dosadasnje heroje cetnickog tipa. On je kapetan sanjalica i vojni visoki profesionalac – rat je njegova profesija. Lik ratnika koji otelotvoruje »najsira, nacionalna publika prihvatila je oberucke i kao s nekim velikim olaksanjem« jer publici ispred televizora prikazuje ubijanje neprijatelja kao nezeljenu i iznudjenu radnju: »Meni nije cilj... da ubijem nekoga vec da neutralisem neprijatelja i uradicu to na bilo koji nacin«. On je na srpskoj strani jer se bore za pravdu »a Srbi su sto odsto u pravu i zato sam sa njima«.

211. Propaganda rata // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 5-6.

Izlaganje na tribini »Kako zamisljate kraj rata u Jugoslaviji«, 27. 11. 1991.

Autor je ukratko izlozio zapazanja o retorickim strategemama ratne propagande u Srbiji, jer je ona njen cilj i njena zrtva. O ratnom folklorizmu kao instrumentu nacionalne selekcije i stvaranju iluzije da su ratni interesi narodni i nacionalni; o mitologizmu koji pokazuje da su junaci i njihovi protivnici isti, jer su u pitanju univerzalne vrednosti, pa se nasi bore za coveka a »njihovi« su zveri, sto olaksava ubijanje neprijatelja; o redukcionizmu koji predstavlja rat kao zabavno-rekreativnu aktivnost ili kao tehnoloski proces. Olicenje toga je Kapetan Dragan.

212. Protest protiv izjave poslanika // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 6.

Narodni poslanik Nikolic je izjavio »da je nezgodno da mi drugovi ustolicimo jednu gospodju na tu funkciju«. Cinjenica da je nasa skupstina poslednja u Evropi po broju zena ne da joj pravo da protera zene sa svih funkcija u Republici. Zbog svega toga Beogradski zenski lobi protestuje.

213. SOS telefoni za zene i decu zrtve nasilja // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 11 : il.

O instituciji SOS telefon za zene i decu zrtve nasilja koja je zenska, volonterska, neprofesionalna organizacija i koja radi na feministickim principima.

214. Sluga Golub i njegovo pravo : nacionalizam iz tri ugla // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 12.

O Beogradjaninu, sluzbeniku slovenacke firme koji je – bez krivice – ostao bez posla i svega sto uz to ide, posle 24 godine staza; o maloj Ani rodjenoj na Zvezdari koja ne moze da postane Srpkinja iako joj roditelji ovde zive i Srbi su, jer su rodjeni u Hrvatskoj i Sloveniji, a drzavljanstvo se bira samo po tom osnovu; o B. V. koji ceo svoj zivot ovde zivi, voli Srbe kao sto ne mrzi Hrvate, ali ne moze vise da izdrzi mrki pogled sluzbenice kad vidi da pise da je po rodjenju mrski Hrvat.

215. DA LI su moguce reforme »realnog socijalizma«? / priredio Nebojsa Popov ; il. Vlada Velickovic. // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 7-10.

Povodom izlaska iz stampe knjige Duska Dodera i Luiz Brenson: Put bez povratka. Politicka biografija Mihaila Gorbacova (»Filip Visnjic«, 1991) Republika je organizovala razgovor u Debatnom klubu (18. aprila) na temu »Da li su reforme u zemljama ‘realnog socijalizma’ put bez povratka?« U razgovoru su ucestvovali L. Perovic, Z. Golubovic, M. Djilas, S. Stojanovic, J. Teokarevic, S. Cerovic, N. Popov, D. Doder i J. Djuretic. Svrha razgovora bila je kriticki osvrt na knjigu i razmatranje opstih tema koje ona pokrece.

216. Svi na buvljak! // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 2.

O situaciji u kojoj je roba iz inostranstva uglavnom ona na buvljacima.

217. DEBATNI klub // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 13.

Vec trecu godinu u pozoristu »Radovic« odvija se Debatni klub koji su osnovali UJDI i ovo pozoriste. Za mart su predvidjene 4 teme: Socijalni bunt, strajkovi i sindikati; Srpski nacionalni interes danas; Ima li izgleda za savezne izbore; Nezavisan intelektualac, danas i gde.

218. DEKLARACIJA reformske koalicije Vojvodine / Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Liga socijaldemokrata Jugoslavije/Vojvodine, Savez reformskih snaga Jugoslavije za Vojvodinu, UJDI, Savez Rusina i Ukrajinaca za Vojvodinu, Vojvodjanski forum. // God. 3, br. 14(januar), str. 13.

219. Kako smo zametali mir // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 10-11 : foto.

Predstavnici Evropskog pokreta za Jugoslaviju, UJDI-ja, Zenskog parlamenta, Zenske stranke, Helsinskog komiteta u Jugoslaviji, Helsinskog parlamenta gradjana i Foruma za etnicke odnose odlucili su da pokusaju da »stanu u kraj ratnom ludilu koje nas je zahvatilo«. Formirali su koordinaciono telo i tako je 15. 07. 1991. nastao Centar za antiratnu akciju. Ciljevi Centra su sirenje antiratne propagande i ublazavanje posledica, pruzanje pravne pomoci onima koji odbijaju da u ratu ucestvuju, odbrana »prigovora savesti«, antiratne demonstracije, pracenje i registrovanje izazivaca sukoba, otkrivanje i pokretanje pravnih radnji protiv onih koji krse humanitarne norme, prikupljanje dokumentacije o medijima koji dezinformisu gradjane ili cine krivicna dela raspirivanja verske i nacionalne mrznje i huskanja na rat.

220. Saopstenje za javnost br. 1 // God. 3, br. 14(januar), str. 11.

U Beogradu je 23. novembra izdato saopstenje kojim se zbog odbacivanja 5 amandmana na Zakon o izboru i krsenjem najelementarnijh uslova za regularnost izbora opozicija odrice ucesca u neregularnim izborima. S. Milosevic je postavio ultimatum gradjanima Srbije: »Ili ce slepo slediti postojeci rezim ili ce doci do rata i krvoprolica«. Saopstenjem se zahteva da predsednik Predsednistva Srbije, predsednik Skupstine Srbije kao i Republicka vlada podnesu ostavke i oslobode srpski narod svog samovlasca, zbog kojeg je Srbija uz Albaniju jedini bastion boljsevizma u Evropi. Gradjani se pozivaju na protestni miting opozicije 3. 12. 1990.

221. Saopstenje br. 2 // God. 3, br. 14(januar), str. 12.

Posto je Skupstina – ma kako krnje – prihvatila zahteve opozicije, oni su odlucili da izadju na izbore od 9. decembra. Navode niz prekrsaja rezima i nepostovanja ustava i zahteva opozicije, sto pokazuje trajnu nespremnost rezima da saradjuje sa opozicijom i krajnje neizvestan miran prelazak Srbije u demokratiju.

222. Predsedniku i predsednicima Skupstine republike Srbije / Narodni poslanici. // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 7.

Protest protiv otpustanja grupe uglednih novinara madjarske redakcije Televizije Novi Sad. Poslanici zahtevaju osnivanje Anketne grupe iz redova Odbora za kulturu i informisanje koja bi u roku od 5 dana proverila sve aspekte ovog slucaja i obavestila Skupstinu na sledecem zasedanju.

223. Gradjanska neposlusnost // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 5-6.

Autor objasnjava gradjansku neposlusnost i u cemu se zasniva njena legitimnost – na demokratiji ustrojenoj na pravednosti – iako je protivzakonita delatnost. Moze li ona biti strategija gradjanskog samooslobadjanja, odnosno moze li ova aktivnost koja je vezana za demokratiju opstojati i u Srbiji koja se nalazi u stanju akutne krize koja preti raspadom. Da se to ne bi dogodilo »rezim stalno izmislja ideoloske doskocice kojima popunjava mesto demokratskog konsenzusa«. Podanici su dovedeni do kvazikonsenzusa nacionalizmom/sovinizmom i zbog te ideologije smo u ratu, gde ubijamo druge ljude samo sto su po rodjenju druge narodnosti.

224. Postovani G. David... // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 14.

Pismo.

225. Staro kao novo, paranoja ista // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 6.

U periodu kada republicke oligarhije vide svoj interes u odvajanju, najvise im koristi nacionalizam. Svi narodi na ovom tlu opsednuti su svojom jedinstvenoscu u proslosti a ne brigom stvaranja novog poretka. Neuspeh Savezne vlade u resavanju privrednih pitanja – a resenja su bila izuzetno pohvalno primljena u inostranstvu – najverovatnije lezi u strahu nacionalnih oligarhija od ugrozavanja. Zanemarivanje privrednih tema vodi u osiromasenje koje direktno proizvodi socijalne potrese. U bedi je najlakse manipulisati nacionalizmom: mrzeti i kriviti spoljne neprijatelje i gajiti nostalgiju za staljinizmom.

226. Nista bez privatizacije : temeljni elementi programa ekonomske politike za period transformacije komandne u trzisnu ekonomiju // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 11.

227. Kovaci laznih vesti : novinari – saucesnici rata / i Svjetlana Djuric, Jela Jevremovic. // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 6.

»Iza svakog teksta, TV priloga, radio emisije stoji novinar sa imenom i prezimenom. To sto na celu novinskih, TV i radio kuca po pravilu stoje urednici puleni politickih i vojnih naredbodavaca, ne umanjuje odgovornost novinara koji pristaje da stavi svoje ime i potpis na neistinu, ratno-huskacku smisljenu vest i na sirenje mrznje preko javnih glasila.« »Granica izmedju novinarstva i bukvalnog oblacenja vojnih uniformi potpuno je izbrisana u ratu koji traje«, pa se cak vrse i zloupotrebe stranih izvestaca. »Buduci da pravni poredak na ovim prostorima ne funkcionise, a profesionalna udruzenja su u sluzbi rata trazimo da se sastavi ‘bela knjiga’ novinara ratnih zlocinaca, koja bi se predala sudu za ljudska prava u Strazburu. Takodje predlazemo da se pokrene inicijativa za rekodifikaciju zakona o informisanju na nasim prostorima da se pre svega pravo na informisanje definise kao osnovno ljudsko pravo, a zatim novinarstvo i mas-mediji zakonski regulisu po najvisim svetskim standardima« (Beograd, 27. 11. 1991. (!1990)).

228. Postovane kolege... / Drustvo psihologa Srbije : Ksenija Kondic. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 11.

Pismo povodom odgadjanja kongresa psihologa u Zagrebu.

229. Hrvatska opozicija // God. 3, 19(1-15.5), str. 11.

Interesantan je pomak u ulogama: HDZ je postala vladajuca jer je imala najjaci nacionalisticki program. Danas je ocito da programa nije ni bilo. Nacionalizam nema bas mnogo veze s resavanjem realnih problema, a HDZ je otkrila da se ne moze bas sve resavati sirovim odnosom snaga izmedju republika. (Uzgred, autor se pita treba li uopste jedinstvenoj grupaciji zvanoj nacija toliko mnostvo stranaka.) A nenacionalisticka opozicija u Hrvatskoj je marginalna.

230. Sad ima nade // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 11 : il.

Nadu u autoru bude martovski dogadjaji koji podsecaju na austrijsku 1848. kad je zbacen Meterlinhov policijski rezim i Televizija Beograd koja je otvorila ekrane za sve dogadjaje i tako stvorila sanse za promene. Mladi osluskuju »glasove planete a ne dosaptavanje nacionalnih budzaka... stoga molim svoju generaciju: predajmo omladini domovinu, jer cemo ostati bez nje«.

231. Solidarnost u odbrani integriteta : tribina Doma omladine »Sloboda javne reci u Srbiji« // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 9-10.

Istorija stampe ne pamti da su ulicnim demonstracijama i peticijama trazena smenjivanja urednistva. Pronela se vest da se za Mitevica i Minovica spremaju nova mesta, ali nema osnova radovanju, jer se ne vidi da ce se ista promeniti istim kadrovskim merilima. »Dezinformacije, poluistine, harange, sejanje mrznje medju narodima, to su obelezja jugoslovenskog novinarstva... Ako iko srusi danasnje nacionalne vladare nece to biti opozicija, nego primitivno podanistvo koje je gore od svake opstrukcije.«

232. Gradinari »Proklete avlije« : da li su nasi zatvori za ljude ? // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 6 : il.

Kad vlast uzdize mrznju do nacionalnog ponosa i na tome gradi svoj pogled na coveka i svet, autor izucava zatvore i kaznione u nas. U Jugoslaviji ima 24 robijasnice, u Srbiji najvise. Djilas mu je govorio da su tamnice trebale biti »prirucno sredstvo ideoloskog prevaspitavanja«. Stare »kraljevske« kaznione bile su oskudnije ali i spokojnije nego »socijalisticke« tamnice. Sava B. Andjelkovic: »Danas u vreme bar nagovestavanih demokratskih promena, na sva mesta, a posebno gde je u pitanju sudbina ljudi, neophodno je da dodju casni i humani ljudi koji su strucni i savesni. Jedino se tako moze stvarati pravna drzava i pravna sigurnost gradjana«.

233. Ekonomske mere za neumerene // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 13 : foto.

O novim ekonomskim merama koje jos vise izoluju kupce iz Srbije, jer je »luksuzno uopste ziveti«.

234. Rad Skupstine Jugoslavije ili kako Republika kaze // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 4 : foto.

Vremena kad su zasedala veca Skupstine Jugoslavije i donosila zakone makar i kao privremene mere, sad se vec smatraju boljim vremenima. U skoro svakom vecu satima se donosi dnevni red, odluke se odlazu za sledecu sednicu, uz patetican nacin izrazavanja i tonu papirologije. Izuzetak je vanredna zajednicka sednica veca za unutrasnju politiku i narodnu odbranu kada su razmatrali neovlasceno formiranje oruzanih sastava u SFRJ i nelegalan uvoz oruzja.

235. Rezolucija o situaciji u Jugoslaviji // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 15.

236. Programska deklaracija // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 15.

EPJ ce se zalagati za sve civilizacijske vrednosti na kojima je utemeljen Savet Evrope, a drugi njegov zadatak ce biti da afirmise sve politicke, kulturne i ekonomske aspekte zivota Jugoslavije u Evropi. Polazeci od promenjenih uslova zivota u posthladnoratovskoj Evropi EPJ ce se truditi da svojim zalaganjem i radom priblizi evropskoj javnosti probleme sa kojima se suocava Jugoslavija. (Kljucni problem je nacionalna iskljucivost.) Svi clanovi EPJ ce se zalagati, izmedju ostalog, za Sjedinjene drzave Evrope, za ostvarenje koncepta »Evropa regija«, za demokratiju zasnovanu na suverenitetu gradjana...

237. Programska deklaracija // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 15.

Zadatak EPJ da animira i obrazuje jugoslovensku javnost za integraciju u Evropu.

238. Postovani Predsednice / i Beogradski zenski lobi i Zenska stranka ZEST. // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 6: il.

Pismo Anti Markovicu o tome da je nasa zemlja potpisala niz medjunarodnih konvencija, ali nije obavestavala nasu javnost o pravima koja se time sticu.

239. Sporne cetiri tacke : gde su stali dogovori za postizanje minimalnih uslova za funkcionisanje federacije // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 3 : foto.

Problem usaglasavanja su »finansijske« stavke, odnosno obaveze prema saveznom budzetu i njegov obim, sredstva za razvoj nerazvijenih, socijalni programi i sanacija banaka.

240. Seselj i cast // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 8.

Sud casti je razmatrao predlog Izvrsnog odbora FDS da se iz spiska clanova FDS brise ime Vojislava Seselja, sto je Sud i ucinio. Drustvo je u svojim redovima imalo pobornike najraznorodnijih ideja, ali bi »izneverilo osnovna nacela... ako bi u svojim redovima tolerisalo... (prisustvo) onih koji zagovaraju nasilje, sire mrznju i pozivaju na ubijanje«.

241. Za Albance stop, a srpsko novinarstvo je podleglo anarhiji : stanje u kosovskom novinarstvu // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 9.

»Na Kosovu nikad nije bilo prostora za slobodu stampe i informisanje.« Autor prikazuje izuzetno tesku situaciju za novinare Albance. Represija je bila toliko jaka da je bilo dovoljno da se nekom samo nesto ucini (Ali Sukrija) pa da novinari odmah budu kaznjeni. Pravosudno-policijska procena je bila vaznija od cinjenice da se vest pojavila prethodno u drugim sredstvima informisanja, na primer, na srpskom jeziku. Autor navodi novinare koji su svoju odanost profesiji platili glavom ili zatvorskom kaznom. Represija se povecava od 1981, preko 1989, da bi bila izuzetno ostra 1990. prema svim medijima na albanskom jeziku.

242. Sta znaci informativni monopol // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 10.

Cvrsta veza vladajuce partije sa sredstvima informisanja omogucila je bar jednim delom i nesumnjivi izborni trijumf te partije. On se nastavlja i danas i ako mu se ne stane na put veoma ce ugroziti demokratski parlamentarni zivot. Tretman opozicije u masovnim medijima je prolazio kroz tri faze: informativnu eliminaciju (do pocetka izborne kampanje), ograniceno prihvatanje (tokom izborne kampanje) i informativnu humorizaciju (porazene opozicije). »Demontaza mehanizama informativne diktature mora biti na srcu svakom koji tezi demokratiji.«

243. Dijagnoza i ishodiste rata // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 5.

U prethodnom periodu nije transformisan »realni socijalizam« ka demokratiji (demonopolizacija vlasti, stvaranje demokratskih institucija i emancipacija individue kao gradjanina). Tako je bilo najlakse uploviti u iracionalne vode i naci pogodan objekt za ispoljavanje mrznje. Izlaz iz tog opsteg ludila vodi kroz stvaranje uslova za vladavinu zakona i zastite gradjana i njihovih prava i sloboda.

244. Dve strane istine : zapis sa Kosova: ko koga progoni // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 8-9 : il.

Za ljudsku i naucnu radoznalost nijedna vrata ne bi smela biti zatvorena. Blindirana vrata sto ih je sagradila aktualna politika dugogodisnjim nerazumevanjem ljudskih tragedija mogu se otvoriti jedino u ljudskom susretu koji nece biti obojen politikom. U ovom tekstu autorka govori o razlicitom vidjenju situacije na Kosovu. Albansko stanoviste (Kosovska Mitrovica, Zur) govori o rudarima, lekarima, nastavnicima i drugima, izbacenim s posla zbog upotrebe maternjeg jezika, o policijskoj i kulturnoj represiji, o politici kao nacinu zivota koji politizovanjem utice cak i na najmladju decu. Ali na toj strani jos uvek ima ljudske nade u mogucnost zajednickog zivota. Sa druge, srpske strane, govorilo se o istoriji, o iskustvu Drugog svetskog rata, o tome da su Albanci uvek bili uz neprijateljsku stranu, o krivici samih Albanaca za situaciju u kojoj se nalaze; o silovanju srpskih devojcica, o rusenju grobalja, o trovanju Albanaca sopstvene dece, o insistiranju da se oni zovu Siptarima.

245. Jedna »pravna drzava« – dva arsina // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 11.

Autorka navodi dva slucaja koji se potpuno razlicito vrednuju u istoj pravnoj drzavi. Veton Suroi je za mirne demonstracije u Pristini dobio 60 dana zatvora, a Seselj je dobio dosta medijskog publiciteta za demonstracije u kojima je pozivao Srbe na oruzje, pozivajuci za veliku Srbiju i na nacionalnu mrznju – sto je sve kaznjivo – a Seselj je za to bio cak i nagradjen – »mestom u srpskom parlamentu«.

246. Kuda ide srpska politika? : vlast govori jezikom represije ; svojim poslednjim odlukama srpska vlada baca drzak izazov u lice svim gradjanima Republike // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 5 : il.

247. Vreme majki, kceri i sestara : politicka manjina na margini drustva ; vladajuci sloj u najboljoj tradiciji socrealisticke prakse ponovo aktivira zene kao politicki militantne patriotkinje // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 15.

248. Peta dimenzija : prilog hronici »vremena zlocina« // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 13.

249. Gde su nade? : nijednoj republici nije u interesu da kida medjusobne ekonomske i finansijske veze // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 5.

Trziste, ekonomija i finansije su glavni stubovi nade da ce Jugoslavija ostati u celosti, jer nikome nije, odnosno ne bi trebalo da bude u interesu, pogotovu zarad nacionalistickih pretenzija, da kida takve veze. Autor navodi racionalne razloge za takav stav.

250. Ko koci reforme? // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 4 : il.

Mere Savezne vlade u vezi sa reformom drzavne ekonomije su jedini put opstanka Jugoslavije do konacne odluke o sudbini zemlje. Pored niza finansijskih mera tu su planirane i devalvacija, kao i opasnost od inflacije i niz mera da se to predupredi. Naravno, »pretpostavka svih pretpostavki« jeste povoljna politicka situacija, za koju sve manje ima izgleda.

251. Diplomati ili generali // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 12 : il.

Nasa privreda – izrazito zavisna od razvijenih zemalja Evrope – bila je u kolapsu i pre rata i uvodjenja blokade. Zato Informacija Vlade o tome cemu ce blokada koristiti, a ne jasno ukazivanje na posledice, nije primerena, jer se tesko zivelo, a zivece se jos teze. Da bismo to stanje prevazisli treba svetu da pokazemo da jesmo za mir, uvereni da je on bolji od rata, sto nasi gradjani sve vise javno izrazavaju. Zato nasa sudbina nije u rukama generala nego diplomata.

252. Manje slobode – vise sumnjicenja : povodom novog Zakona o unutrasnjim poslovima // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 8-9.

253. Zapazanja o dosadasnjem radu Narodne Skupstine // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 11 : il.

Narodni poslanik iznosi niz zapazanja o losem radu Skupstine, njenoj neefikasnosti, neblagovremenosti i nepostovanju ustavnih i proceduralnih pitanja.

254. Predsedniku i predsednicima Skupstine Republike Srbije // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 7.

Protest protiv otpustanja grupe uglednih novinara madjarske redakcije Televizije Novi Sad. Poslanici zahtevaju osnivanje Anketne grupe iz redova Odbora za kulturu i informisanje, koja bi u roku od 5 dana proverila sve aspekte ovog slucaja i obavestila Skupstinu o tome na sledecem zasedanju.

255. HLEB i/ili Sloboda / priredio Rade Radovanovic. // God. 3, 17(1-15.4), str. 8-9.

Republika pokrece rubriku »U poseti...« Ovoga puta u poseti su radnicima – sindikalistima. Razgovor se vodio u »Pupinu«, Zemun. Ucestvovali su N. Popov, B. Canak, S. Jaukovic, M. Nikolic, S. Milosevic, N. Bogdanovic, S. Tatalovic i T. Boskovic.

Povod za diskusiju je utisak Popova da radnici u strajkovima traze hleba a studenti i inteligencija slobodu. Lazna je teza da jednima treba samo slobode a drugima samo hleba (Canak). Snezana Milosevic: »Mislim da je sindikat nekada imao vise slobode nego sada«. S. Tatalovic, smatra da je za diskusiju odabrana lepa teza, jer ako bismo ih odvojili pitanje je onda da li se govori o coveku ili o necem drugom. »Ako iko ima razloga da o njoj razgovara onda to imaju clanovi sindikata, jer prakticno nema funkcije sindikata ako ove dve stvari nisu spojene i dovedene na jedan nivo ljudskih potreba.« U »Grmecu« su radnici rekli da ce biti zadovoljni »kad bankari dodju na nasu kapiju da strajkuju zato sto nisu primili plate, a ne da mi idemo i da se klanjamo salterskom sluzbeniku da bi dobili nalog... za LD«. Ne moze sindikat bez politike ako hoce da zadovolji svoje zahteve, ali ne tako politican da se privoli jednoj politickoj organizaciji. »Cinjenica je – danas sindikat nije to sto bi morao biti. Direktori su dobili vlast kao vlasnici kapitala, mozda cak i vecu. Partije su zacrtale svoju ideju – borbu za vlast – a radnik je ostavljen... direktor moze da se naljuti na radnika i da ga izbaci na ulicu. Nas sindikat danas nema snage da radnika zastiti. Ni prvu funkciju nismo u stanju da ispunimo, a kamoli da pricamo o borbi dalje.« Kolektivni ugovori su najveca podvala radnickoj klasi. U njemu nema odgovornosti za one koji nose posao, a sindikat nema dovoljno instrumenata kojima bi to promenio. N. Bogdanovic smatra da sindikat danas nema partnera za borbu. Bori se sa vladom, sa vlasnicima drustvene svojine koji ne postoje; tu nema pobednika. Vlada Zelenovica su ljudi »van prostora i vremena«. Direktori koje je postavio socijalizam »stanu na vasu stranu pa idu zajedno sa vama da se bore sa vlascu i prave farsu od svega toga«. Sustina je po njemu da sindikata nece ni biti sve dok postoji drustvena svojina. S. Jaukovic smatra da niti imamo hleba niti imamo slobode, jer je sindikat u poslednjih 50 godina postojao jedino toliko koliko mu je to dozvoljavala drzava, a bojao se i to da izgubi. Osamdeset odsto clanova sindikata pripada vladajucoj partiji. T. Boskovic smatra da se njegovo preduzece (»Pupin«) nalazi u preobrazaju izmedju drustvenog u privatno preduzece. Vecina zaposlenih su mladi i nikoga ne interesuje postojeci sindikat. »Njih ne interesuje nicija ideologija vec zivot i rad.« Ipak smatra da je veoma teska situacija, jer se ne zna protiv koga se treba boriti posto ne postoji pravi vlasnik firme. Niko, ni ove stranke ne prihvataju radnike, ne saradjuju sa njima. Ostavili su ih na cedilu.

256. Fasizam kao opste iskustvo bolesti // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 6.

Fasizam tezi da stvori zamenu za istinsku solidarnost i bliskost ljudi, za stvarnu suverenost naroda koja se jedino moze temeljiti na slobodi i jednakosti. Ta zamena, surogat buducnosti, »u stvari je vreme anomije, demagogije i gregarizma«. To je vreme u kojem se gubi individualnost gradjanina i on se pretvara u nemocnog, atomiziranog podanika, pogodnog za manipulaciju. Autor nas upoznaje sa iskustvom Iberijskog poluostrva, odnosno fasizmom Portugalije i Spanije. »Etnocentrizam je uvek izvor legitimacije antidemokratskog poretka. Egzaltacija drzave na racun drustva i pojedinca uvek je bila siguran znak liberticida ili smrti slobode.«

257. Narod izmedju batina i demokratije // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 3.

Kada je bilo organizovano »dogadjanje naroda« tada se s pravom isticalo da »demokratija nije samo... parlament... vec zivo gibanje zadovoljnih i nezadovoljnih ljudi, onakvih kakvi stvarno jesu u datom segmentu povesnog iskustva«. Vozdovska Serbija je htela da od gradjana masovnom lobotomijom napravi »vedre robote«, ali nepristajanje na to izvelo je srpsku opoziciju na ulice i trgove Beograda. Odbila je da bude hajdparkovski getoizirana na Uscu. Rezim se zestoko obracunao sa takvim narodom izvevsi svu silu policije i vojske na ulice (pendreci, suzavac, oklopna kola, vodeni topovi, konjica, tenkovi...) da bi odgovorio na zahtev sopstvenog naroda za demokratijom i slobodom. Ovde je arogancija sile zamenila snagu argumenata, nelegalnim metodama zemlja je uvedena u vanredno stanje, a »prepoznaje se i ambicija kompromitovanja JNA i vojnog vrha, prizivanja pucistickih snaga na politicku scenu i guranje zemlje u gradjanski rat«. »Gradjani Srbije su siti politike kao orudja represije i dominacije, kao tehnike vlasti.« »Demokratija je ono sutrasnje u nasoj jucerasnjici«, onaj bauk koji kruzi Srbijom pobegavsi iz TV kutije.

258. ISTINA, demokratija i javna kontrola vlasti // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 8-9 : foto.

U rubrici »U poseti...« Republika je posetila Forum terazijskog parlamenta. U razgovoru su ucestvovali N. Popov, M. Stefanovic, O. Kavran, Lj. Topalovic, R. Radovanovic i A. Lojpur. U tekstu su prilozeni Proglas Foruma terazijskog parlamenta, koji je potpisalo vise od sto hiljada gradjana i Otvoreno pismo Narodnoj skupstini i predsedniku Republike Srbije. Popov je u ime Republike pitao kako je nastao Forum, o njegovom odnosu prema mitinzima na Trgu Republike i Uscu i o zamisli ostvarenja njihovih ciljeva. Shvatanje studenata da u Srbiji nema slobodnog politickog misljenja, individualnih sloboda i slobode informisanja bili su presudni za osnivanje Foruma i njihovo zalaganje za gradjansku demokratiju, iako je neposredan povod bio revolt studenata zbog represije 9. marta i medijske manipulacije u vezi sa tim. Tada je aktiviran »gen pravde« protiv nasilja institucija koje su duzne da stite narod, a ne da ga guse represijom. Mada mnogi pokusavaju da izmanipulisu ove dogadjaje ipak se vesti o njima sire posto je veoma tesko izmanipulisati ideju nenasilja, ukljucivanja u evropske tokove i gradjansku opciju. Mnogi studenti su do dogadjanja »kod cesme« mislili da ce po zavrsetku studija otici u Evropu a sada misle da ce Evropa doci kod njih. Nedefinisan stav u vezi sa nacionalnim interesom (poput njihovog) predstavlja najbolju podlogu za bujanje populistickih ideja, ali mladi zele da pokazu kako su oni Srbi koji teze modernom evropskom diskursu, otvorenoj komunikaciji sa svetom i zauzimanju se za sva savremena dostignuca civilizacije, a na prvom mestu za moderan sistem politicke demokratije. Predstavnici Foruma smatraju da je neophodno objasniti ljudima da uzroci njihovog siromastva leze u totalitarnom sistemu, koji je zbog potreba odrzavanja vlasti osiromasio i zemlju i njene ljude.

259. Fantomska federacija : jugoslovensko odmeravanje se nastavlja : trenutni odnos snaga izmedju Savezne vlade i republika je takav da jos nema odgovora na pitanja – ko ce koga i u kom roku? // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 3 : il.

260. Istrosena vlast // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 5.

Narodni bunt je zahvatio skoro sve slojeve drustva, a Milosevic ne nalazi prikladnije termine od: »sejanje razdora«, »mobilizacija neprijatelja«, »uticaj snaga izvan Srbije«... Ove stare floskule zvuce potpuno neuverljivo, pogotovu sto je Srbija do juce bila zavadjena sa svima u Jugoslaviji, a sada je i sama sa sobom.

261. Izmedju trijumfa i ocaja : ratni ciljevi Srbije // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 3.

Sta Srbija radi u ovom ratu? Koga zeli da pobedi? Ovog puta neprijatelji nisu narodi sa kojima smo tradicionalno ratovali vec oni sa kojima smo tradicionalno ziveli u zajednistvu i na koje nas istorija stalno upucuje. »Pucamo li mi to i u nasu sopstvenu sudbinu?«

262. Izrugivanje javnosti : stvarne ili lazne promene u glasilima // God. 3, 17(1-15.4), str. 11.

Nakon dramaticnih dogadjaja od 9. marta, kada su pali i zivoti zbog zelje da se izvojuju vece slobode medija, vlasti su samo naoko uvele, pod jakim pritiskom javnosti, odredjene promene. Izvrsili su izmenu na rukovodecim mestima glavnih medijskih kuca ali su to bile uglavnom promene licnosti, a ne promene politike.

263. Jugoslavija na potpis : ima li jos neke nade za nas // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 4.

Jugoslavija je pala najnize u svojoj istoriji: vredi koliko i potpisi Kucana, Tudjmana i Milosevica. »Svuda pobedjuju jastrebovi... sto svakako smanjuje izglede da ionako tvrdi lideri, bar malo omeksaju u mogucim pregovorima.« Ovde se sada ne vodi politika vec »igra ruski rulet na jugoslovenski nacin u kojem je glavni ulog nasa kolektivna i pojedinacna sudbina«.

264. Jugoslovenska aritmetika / foto Predrag Mitic. // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 2.

Razgovori u vrhu zemlje teku na tri koloseka: u bilateralnim susretima republickih celnika; u Predsednistvu SFRJ; i izmedju Savezne i republickih vlada o minimumu za prelazni period. Trenutno svi jedno govore a suprotno rade.

265. Kanadjanin // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 13 : il.

Protestovanje protiv agresivne politike po kojoj pripadnost jednima znaci automatski mrznju drugih.

266. Kriticna faza Tudjmana i Milosevica : novi uspon autoritaraca // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 4 : il.

267. Krocenje divljeg konja : Jugoslavija izmedju vojnog i politickog resenja // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 3 : il.

Autor se pita hoce li nase tvrdokorne pristalice centralistickih opcija shvatiti istorijsku prezivelost starih sistema i da li su ekstremni secesionisti razumeli koliku cenu njihovog avanturizma placa ovaj narod.

268. Ljudi rata, ne pomirenja : Milosevic i Tudjman na politickoj sceni // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 3 : il.

269. Milosevic na usijanom terenu : Srbija i dalje umnozava svoje sukobe // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 11.

Unutrasnji sukob Jugoslavije postao je i evropski. Odbivsi oba predloga lorda Karingtona zvanicna Srbija ima razloga da brine. Njen predsednik ne moze ni da odbije ni da prihvati haske sporazume. Odbije li ih, »izlozice Srbiju pogibeljnoj ekonomskoj blokadi«, prihvati li ih sukobice se sa JNA, sa Srbima u Hrvatskoj, pa i sa srpskom opozicijom, sa izuzetno neizvesnim krajem.

270. Novi upravitelj krize : ko ce da razmrsi nas nacionalni cvor // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 3.

Rat u Jugoslaviji se nastavlja iako je potpisan dokument EZ o primirju i ubrzava se tempo internacionalizacije jugoslovenske krize. Milosevic je prinudjen da »podvije rep i da sedne za pregovaracki sto«.

271. Novinari idu dalje : za sada male promene u sredstvima informisanja // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 14 : il.

Posle studentskog bunta i sveopsteg zahteva javnosti za objektivnim informisanjem i smenom u glasilima vise se ni vladajuca stranka ne moze tako lako poigrati javnim glasilima. U mnogim glasilima je preostalo polovicno resenje: niti vlast sme da ide do kraja niti je u njima uspelo novinarima da za rukovodeceg coveka dovedu svog vrhunskog profesionalca. To sarenilo je najocitije u »Politikinoj« kuci. Jedni se, makar sminkerski, prilagodjavaju demokratskim promenama, dok se drugi jos dublje i militantnije ukopavaju u svoja nacionalisticka i dogmatska opredeljenja. Samo ponegde, gde su novinari uspeli da stvari preokrenu u korist javnosti i svoju, idu i dalje. Bore se za prava koristeci svoja najubojitija oruzja: istinu, javnost i blagovremenost.

272. Novinari u sistemu represije // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 9.

Analiziran je Kolektivni ugovor »Politike« i zakljuceno je da toliki broj inkriminisanih dela (76) ne postoji ni u krivicnim zakonima osrednje drzave. Da li u tako razvijenom represivnom sistemu iko moze da ostane neduzan?

273. Opelo za zbunjenog gradjanina : da li se Srbija prestrojava udesno? // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 11.

Trijumfalni Seseljev pohod u Rakovici pokazuje raspolozenje u celoj Srbiji. Vlast je dozvolila desnici da joj bude partner, ali ce sutra biti i rival u borbi za vlast. Medjustranacki obracuni su najmanje vazni – glavni gubitnik je svakako Srbija ukoliko joj na vlast dodje »militantna autoritarna grupa profasistickog tipa«. Oni mozda i nece biti totalni pobednici ali je znacajno pitanje koliko ce nam zla naneti dok ne nastupi nacionalno otreznjenje. Vlast je dovela do gubljenja poverenja gradjana u Skupstinu, ali je tome doprinela i opozicija ne uspevajuci da formulise alternativu koja bi probudila nove nade u pobedu demokratske nad autoritarnom vlascu.

274. Porodicni obracuni : da li nam predstoje novi oruzani sukobi / il. Pablo Pikaso. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 6.

»Sve ukazuje na to da su nasi republicki vozdovi dosli dotle da se vise plase sutrasnjeg mira nego danasnjeg rata«, sto je sve posledica propalih – olako podsticanih – iluzija u svim republikama.

275. Predsednici nejasnih namera // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 4.

Sestorica predsednika nasih republika ni posle treceg kruga dogovaranja nisu makli od pocetka. Poziv Jugoslovenima da sami odluce da li ce savez suverenih republika ili suverenu Jugoslaviju ocito pokazuje njihov neuspeh. Ko bi po njima trebalo da odluci o ustrojstvu buduce Jugoslavije: gradjani ili narodi. Autor na primerima pokazuje kako to vodi tragicnom ishodu. »Kad na mestu drzavnika zasedaju nacionalne vodje, onda stradaju i nacije i drzave.«

276. Racunica grube sile : sta ce pokazati izbori u Rakovici // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 6-7.

U Rakovici, radnickom naselju, kandidovao se Seselj, vodja SRS, odnosno nove cetnicke ili fasistoidne partije. Karakteristicno je da SPS jedini nije kandidovao jakog coveka jer mu je vaznije da pripremi teren Seselju i time je evidentno da stranka na vlasti pomaze rusenje brane pred pretecim neofasizmom.

277. Sloboda javne reci i parlamentarizam : nezavisni novinarski sindikati i javnost // God. 3, br. 14(januar), str. 5-6.

Novinari nikada nisu bili vise degradirani; pojacana je represija i privodjenja. Zato su odlucili da osnuju nezavisni sindikat. »Novinari zele da i na ovaj nacin naglase svoju resenost da istraju u naporima za demokratskim promenama koje nailaze na toliko smisljenih prepreka bas u ovoj sredini.«

278. Spas ili samoobmana? : uzaludno traganje za nacionalnim jedinstvom // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 6 : foto.

Zajednicki problem nasih republika je sto nikako ne mogu da stabilizuju vlade. »Sto se ministri brze menjaju, javni se poslovi sve losije otaljavaju.« Ne shvata se da je »vlada nacionalnog spasa«, »patriotskog« ili »nacionalnog« jedinstva defektna ideja, jer »totalitarnoj i ideoloskoj vladavini odavno je odzvonilo«. Martovski dogadjaji ozbiljno su uzdrmali polozaj Milosevica, ali je on snazno obnovio prestiz na novom ratnom talasu. Zato protiv njega moze uspeti jedino ona politicka snaga koja ima jasan program da spreci dalju »socijalnu, ekonomsku i politicku degradaciju Srbije«. Opoziciji to, medjutim, nije jaca strana.

279. Sprema se velika batina : truljenje rezima u Srbiji // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 3.

Sto rezim vise tone u krizu, to se sve cesce vraca metodu »prvobitnog greha«: antibirokratskoj revoluciji i ulicama da bi ucutkao nezadovoljnike i svaku mogucnost demokratskih alternativa. Medjutim, pitanje je ko ce sada biti na ulicama posto autor predvidja ojadjene ratnike i dezertere, osiromasene radnike sa minimalcem, penzionere uskracenih primanja kao i sve one kojima je dozlogrdila lazna propaganda. Sve ih ujedinjuje osecanje da ovako vise ne moze.

280. Upadaju i u ambasade // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 13 : foto.

Upadanje u platni sistem nase zemlje bilo je nesto sto jeste strasno, ali na to smo se nekako navikli, ali sada hladnokrvno ulaze i u platne sisteme ambasada (Republika Koreja), gde su digli sve sa njihovog deviznog racuna. Ko je sledeci?

281. ZBOR u selu Aradac // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 15.

U organizaciji Narodne seljacke stranke, uz saradnju UJDI-ja i reformista, 13. maja 1991. odrzan je zbor biraca. Najvise se razgovaralo o problemima agrara.

282. HLADE se usijane glave / I. S. // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 14.

Tutin je postao 24. podruznica SRSJ sa 400 clanova i verovatno ce biti jedna od najjacih stranaka u Sandzaku.

283. Svim sredstvima pravne drzave! : kako se u razlicitoj upotrebi istih reci menja njihovo znacenje. Razlika izmedju vladavine prava i policijske drzave // God. 3, br. 19(1-15.5), str. (16) : il.

284. Kriza Jugoslavije kao evropski problem : nacela saradnje jugoslovenskih aktera sa predstavnicima zemalja KEBS-a i EZ // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 14.

285. Porazeni gradjanin // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 15.

Zivimo u pretpolitickom stanju gde je dominantan zov krvi, tla i etnosa, gde se sve vise sukobljavaju nacije i konfesije.

286. Pravo na informaciju : Odjeci Borbinog parlamenta : svaka zloupotreba informacija atak je na osnovne ljudske slobode // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 12.

287. Terazije iz Ljubljane // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 3 : il.

Knjizevnica, kao Beogradjanka, opisuje dozivljaj beogradskih martovskih zbivanja u Ljubljani, preko retkih, mlakih i bledih medijskih informacija i ponekog telefona. Za beogradske nostalgicare (a medju njima ima i Mariborcana i Ljubljancana i Dubrovcana...) »beogradska revolucija je bila cisti zanos; malo zebnje i puno radosti«!

288. Car je go // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 10.

Predsednik SSS smenjen je sa funkcije maja 1991. Znalci tvrde da je to bio pogreb sindikata koji je bio poslusnicki i poltronski, odnosno koji je predstavljao transmisiju partije. Medjutim, povukao je sa sobom i dva glavna zastupnika stava da je buducnost zaposlenih u klasicnoj interesnoj organizaciji zasnovanoj na jakim strukovnim sindikatima.

289. Cekajuci glad // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 7.

Socijalni rat ce biti prva posledica rata. Strajkuje se na sve strane. Dejvid Ros u Financial Timesu procenjuje da ce privreda na prostorima druge Jugoslavije doziveti paralizu. U nekoliko hiljada yu-preduzeca (sa oko 2 miliona zaposlenih) pokrenut je stecajni postupak. Autorka analizira situaciju po republikama i u svakoj je izuzetno teska situacija zbog medjuzavisnosti republickih proizvodjaca i zbog prebacivanja proizvodnje za mirnodopske uslove u ratnu proizvodnju. Ugovori sa inostranstvom propadaju zbog rata, a seljaci ne skupljaju letinu, jer nema ko da je kupi.

290. Mir sa ukusom prevrata // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 15 : il.

Sunovrat nacionalne ekonomije, ratne, sve je ocitiji dolaskom zime koja se, »logicno, savrseno slaze sa gladju«. »Nastampan novac ce vredniji biti kao nedostajuci ogrev«, a razne neslane sale (rat ce smanjiti rastucu nezaposlenost) sve su realnije posto »se rat vestacki produzava, jer vlasti koje ga vode nece imati sta u miru da traze, sta da pruze ‘podanicima’ koje bezobzirno salju na ratista«.

291. Nesrecna vam Nova godina! // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 11 : il.

Priblizavamo se »kazanskom socijalizmu«. Jugoslavija i Srbija odavno jedu supstancu, »odnosno preraspodeljuju opstu bedu izmedju stanovnistva i privrede«. Dosli smo dotle da je svejedno – sa stanovista nase ekonomske (ne)moci – hoce li biti mir ili rat.

292. Pred vratima Jugoslavije // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 5.

Generalni strajk u Srbiji 1991. ukazao je najjasnije da vise ne deluje nacionalpolitika. Sirom zemlje, u svim republikama, javljaju se strajkovi. Narod »vise voli hleb nego drzavu«. »Kad su im gladni radnici za petama nase vlasti preporucuju pretvaranje neefikasne drustvene svojine u jos goru drzavnu kao jedini lek.«

293. Stopama starije brace // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 5 : il.

Autorka pokazuje kako i srpski i hrvatski sindikati slabo uspevaju da se bave sindikalnim interesima »klase na vlasti« a sve vreme paze na politicke interese vladajuce elite. I hrvatski i srpski sindikat upleteni su u politiku Kninske krajine.

294. Vlada se klima / il. Van Gog. // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 3-4.

Posle niza odlaganja generalnog strajka, zahvaljujuci sindikalno-vladinoj »kuhinji« strajkaci su ipak uspeli da ga odrze. »Dvodnevnim generalnim strajkom, metalci, tekstilci, kozari i obucari Srbije pokazali su ‘svojoj’ vladi da ih hleb vise interesuje od igara.« Uspeli su bar da se izmeni poreski sistem, koji je jos vise osiromasio privredu.

295. Sto dana cekanja // God. 3, 17(1-15.4), str. 8.

Sirom Srbije javljaju se socijalne pobune i radnicki strajkovi, a Vlada i dalje neguje ekonomske mere pri kojima se radnici teraju da na dinar zarade dva daju drzavi. Radnici su ogorceni na Savez sindikata Srbije tvrdeci da je on ispostava SPS-a. Traze odlazak predsednistva VSSS i vec se pripremaju za osnivanje samostalnih sindikata. Dok postojeci sindikat koketira sa vlascu, radnici su velikim delom vec u siromastvu.

296. Siromah sam druze : Jugoslavija, prva, druga, posle : sest miliona Jugo-stanovnika zivi sa prihodima manjim od tekucih rashoda, a vlasti ih tese velikim investicionim ciklusima // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 6.

Analiza sve teze ekonomske situacije jugoslovenskih republika sa perspektivom kretanja nanize i neke ekonomske iracionalnosti koje to stanje prate.

297. Strujni udar // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 4.

O tome kako Savez sindikata Srbije, Elektrodistribucija Srbije i Vlada Srbije igraju istu prljavu igru: daju gradjanima (kojima je mesecna cena struje veca nego mesecna primanja) beneficije placanja jeftinije struje ukoliko idu u rat, odnosno ratne dobrovoljce.

298. Tudji bezumnici pucaju, zar ne? / il. Pablo Pikaso. // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 6.

Sindikalne organizacije Zagreba, Beograda i Novog Sada – razdeljene po republickom teritorijalnom principu – opominju sindikate druge strane da stanu u zastitu radnistva ustajuci protiv bezumnika u svojim redovima. Samo ne vide – ili zbog interesa nece da vide – da stiteci bezumnike vlastite nacije dovode do socijalnog rata usled bede u svojim sopstvenim redovima.

299. Uz vlast i protiv // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 11 : foto.

Metalci dizu glave jer iako stvaraju 50% jugoslovenskog izvoza imaju 2,5 milijardi maraka gubitaka; tekstilci ironicno porucuju vlasti da ih vise ne rasterecuje, »jer svaki novi paket dodatno je opterecenje isposcenoj privredi«.

300. Nasi politicari su vec u »izolaciji« // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 11.

Autor smatra da bi se do dogovora o novoj Jugoslaviji moglo doci povezivanjem demokratskih snaga iz svih republika i uz maksimalno razumevanje svojih ali i tudjih interesa. To »verovatno vise ne moze proci bez podrske medjunarodnih institucija«.

301. Sindikatu nisu potrebne partije // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 13.

Debatni klub UJDI-ja je raspravljao o strajkovima koje je vlast krila i brzo ispunjavala zahteve strajkaca. »Sistem se plasio strajkova pa se cinilo da se strajkovi brzo srede. Dugo su na ovakav odnos racunali i radnici i rukovodstva.« Preovladjivala je politizacija socijalnih zahteva strajkaca. Radnici nisu zadovoljni drzavnim sindikatom zbog tesnih veza vrha sindikata sa vladajucom partijom; oni su placeni funkcioneri-profesionalci. Sindikatu ne treba nijedna partija; radnicka organizacija treba da razgovara sa svima. »Pogresili smo sto smo dozvolili da nam drugi od socijalnog bunta prave reklamu sami sebi.« Protiv sindikata se vode ratovi svim, pre svega medijskim sredstvima. Ali, smatraju radnici, ukoliko to uskoro ne prestane necemo gledati Mitevicevsku vec rakovicku televiziju.

302. Svi smo mi separatisti // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 4 : foto.

Husein Hodzic, delegat iz Sandzaka, na poslednjoj sednici Saveznog veca iznenadio je izlaganjem i delegate i novinare. Kroz prizmu licnog stava opisao je jugoslovensku dramu. Posebno je znacajno vidjenje demografskih popisa i uticaj politike na njih.

303. KAKO RT Novi Sad stiti evropske standarde / Televizija Novi Sad ; Petar Ljubojev, Branko Balj, Ljubomir Lukic ; Nezavisno drustvo novinara. // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 9-10.

Dva navedena teksta pokazuju »dubinu pada jugoslovenskog novinarstva u kojem se odavno ne biraju sredstva da bi se manipulisalo ljudima i ugrozavala njihova egzistencija«. Prvi, Odluka o prekidu radnog odnosa sa TV Novi Sad, govori o otpustanju pet novinara madjarske nacionalnosti koji su o uvozu oruzja iz Madjarske mislili drugacije od rezima, a drugi, Krivicna prijava Nezavisnog drustva novinara – Novi Sad, protiv tri urednika koji su pustili laznu vest o ubistvima Srba u Pakracu i time doprineli sirenju straha i revolta gradjana.

304. Uspravnim beogradskim studentima : kritickim intelektualcima : osvescenoj javnosti / Katedra, akademski casopis ; Mars – mariborski radio student ; Socijaldemokratska unija Slovenije. // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 15.

305. Bledi rodjak Zil i licitarsko srce // God. 3, br. 14(januar), str. 10.

Iz: Cas anatomije, Danilo Kis.

306. Kompromis kao kulturna inovacija : za produktivnu internacionalizaciju jugoslovenskih sukoba // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 5.

Autor se zalaze da pri resavanju jugoslovenske krize – koja i pored zelje nasih politicara postaje evropsko politicko pitanje – ucestvuju i medjunarodni strucnjaci za razresenje sukoba. »Nametnuto nam bezumlje i nasilje lakse cemo odagnati s podrskom razboritih i miroljubivih ljudi i strucnjaka iz inostranstva, pre svega, nasih evropskih sugradjana.«

307. Ratni i poratni poslovi // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 5.

Autor ima potrebu da odrzava veze sa prijateljima u inostranstvu i jos vise sa onima u bivsoj Jugoslaviji da bi mogli zajedno da rade za dan kada ce ljudi neuprljani ratom i mrznjom moci da sednu i pregovaraju o suzivotu, bez obzira na granice. Dotle treba raditi na resavanju ratnih zlocina, pitanja izbeglica, komunikacija, alternativnih izvora informacija, zastite kulturno-istorijskih spomenika i sanacije ratne stete. Medjunarodna zajednica bi trebalo da nadje najefikasnije nacine da nam u ovome pomogne.

308. KONGRES grupnih psihoterapeuta Jugoslavije sa medjunarodnim ucescem (1 ; 1-5.9. 1991; Zagreb) // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 11.

309. KO SU gospodari zivota i smrti? // God. 3, br. 17(1-15.4.), str. 1 : il.

U dogadjajima od 9. marta ubijena su dva coveka, mnogi su ranjeni, pretuceni... Sredstva javnog informisanja izuzetno sturo i konfuzno o tome obavestavaju, ali maksimalno zabasuruju osnovno pitanje: »Ko je naredio i ko je odobrio upotrebu policije i vojske u odbrani sadasnjeg rezima?«

310. Penzije i kalasnjikovi : vladina politika i republicke ambicije // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 2-3.

O ispravnoj ekonomskoj politici Savezne vlade (obaranje inflacije restriktivnom monetarnom politikom) koju republicke vlade, pre svega srpska, besomucno ruse; o politici Savezne vlade za ocuvanje Jugoslavije, po cenu losih ekonomskih mera. »Pomeranje rokova primene nuznih ekonomskih mera... povecava socijalnu cenu izlaska iz krize.«

311. Zbogom Ante // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 13.

Iz: Mladina, Ljubljana. Jugoslavija moze da udje u Evropu jedino ukoliko je parlamentarna demokratija, federativna i kapitalisticka drzava. Zapadni drzavnici misle da se Ante Markovic bori za takvu drzavu. Demokratija na Zapadu znaci trazenje najmanjeg zajednickog imenitelja za razlicite ljude. »Zato je pragmatizam jedan od temelja parlamentarizma.« Po Kovacu, Markovic nije evropski pragmatik vec balkanski oportunist. Morao se stalno prilagodjavati slovenackim, hrvatskim, makedonskim i bosanskim politickim elitama, a sa druge strane Zapadu koji se posle pada komunizma promenio i u odnosu na Jugoslaviju. Njegov Savez reformskih snaga, po autoru, vise podseca na postmodernisticko umetnicko delo nego na konzistentnu politicku stranku, jer je to – po zapadnim standardima (po vidjenju autora) – potpuno nemoguca smesa preduzimaca, pripadnika 1968. i penzionisanih udbasa, odnosno novolevicara, potencijalnih kapitalista i reformisanih komunista. Autor smatra da ce Markovic propasti zato sto je blefirao da ce u Jugoslaviji stvoriti uslove za kapitalizam a za to nije bio sposoban. Slovenija moze da uspe ne samo dokazom da je Markovic blefer nego i pokazivanjem na primeru svoje privrede kako oni to mogu da urade bolje. Nazalost, Slovenija sa Peterleom, po autoru, to niposto nece moci.

312. Sveti rat // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 4.

Jedini rat koji donosi pobedu je onaj koji isteruje zlo iz neprosvetljenog ljudskog uma. Sveti Gandijev rat »ljubavni rat protiv mrznje i straha u sebi i drugima« naselio se u nekim nepoznatim dusama. Umesto njega ovde su oni koji nude grabez teritorija, vlasti, pljacku, ubijanje i proterivanje i to racunaju u pobede. To je zasluga onih koji su nam presutkivali, krojili i filtrirali vesti. Ustaje protiv njih i trazi da cuje sta i drugi misle, potpuno. Trazi Dnevnik susedne republike »bez skara i komentara«.

313. Gradjanin u »Etno parku« // God. 3, br. 16(16-31), str. 5.

Bosni i Hercegovini se dodeljuju razlicite uloge, uglavnom, odozgo. »MEMORANDUM BiH« na kojem vec vise od pola godine rade predstavnici demokratskog saveza BiH unosi neke novine. Zamisljeno je da u tom dokumentu postoje globalne ustavnopravne ekonomske, kulturno-istorijske i socijalne analize bosanskohercegovackog stanja. Prvi deo memoranduma, koji je predstavljen javnosti, sadrzi Nacrt Ustava Republike BiH. Ostali ce, ocekuje se, sukcesivno izlaziti.

314. Referendum i/ili plebisciti za i protiv BiH / il. Pablo Pikaso. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 5.

Ovih dana odvija se puno referenduma i plebiscita i po tome bi se kazalo da smo izuzetno demokratska zemlja. Sve etnicke grupe – sem Roma i Jugoslovena – sprovele su ovakvo izrazavanje volje. Ali, ne moze se godinama nedemokratski vladati a onda traziti da se gradjani »demokratski« u jednom danu izjasne za ili protiv. »Demokratske oblike politickog odlucivanja mogu punopravno braniti i praktikovati samo oni koji se i sami ponasaju demokratski.« U datim uslovima to je zloupotreba i manipulacija demokratskim pravima gradjana.

315. DOF: dve akcije u junu // God. 3, br. 22(16-30.6), str. (16).

U prvoj polovini meseca koordinatori DOF-a organizovace sastanak clanova, koordinatora sekcija i novinara o aktuelnoj temi kontrole vlasti nad medijima. Za drugu polovinu meseca planirana je rasprava o fasizmu i neofasizmu. U svim jugoslovenskim republikama naziru se snazne totalitarne tendencije koje se kriju iza procesa demokratizacije.

316. Graditelji drzava – razaraci drustva : epohalni prelom ili slom // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 3.

Nacionalne drzave unutar gradjanskog drustva imale su za svrhu stabilno odvijanje akumulacije kapitala, a nacija je u tom smislu znacila gradjansku jednakost, teritorijalnu odredjenost, jezicko jedinstvo... Moderno drustvo i drzava su se paralelno izgradjivali medjusobno se potpomazuci. Medjutim, u »realnom socijalizmu« uloga drzave je potpuno drugacija, jer ona obavlja plansko-komandnu regulaciju celokupnog zivota. Njenim raspadom jacaju opet elementi gradjanskog drustva (akcije protiv politickih procesa, »civilno drustvo«, sloboda informisanja...). U Jugoslaviji je, medjutim, restauracija planskokomandnog sistema samo pogorsala vec i ovako postojece nacionalno antagonizirane republike. U ratnoj ekonomiji iscrpljuju se svi vidovi drustvenog napredovanja. Mase tonu u siromastvo i u toj situaciji se mogu pokrenuti na pobunu, ali ne i na »konstruktivnu« drustvenu akciju. Sve je uzi prostor za opoziciono delovanje. Kultura ne samo da materijalno sve vise slabi vec gubi i svoj univerzalisticki karakter. Najteze je, medjutim, u primarnim ljudskim grupama (porodica, prijatelji, brakovi...) koje ce najteze podneti ove promene. Socijalna patologija dostize vrhunac.

317. Sastanak demokratskog opozicionog foruma u Zagrebu // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 11.

U Zagrebu je 12. 05. 1991. odrzan drugi skup Demokratskog opozicionog foruma (DOF-a). Mucna svakodnevica iracionalnih sukoba onemogucila je planiranu raspravu.

318. Jugo-narusavanje Evrope // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 3 : il.

Raspad blokovskog sveta nije doneo samo Evropu regija kakvu su zamisljale clanice EZ vec i Evropu nacionalnih regija koja je »na najgori nacin najavljena na ovdasnjim prostorima«.

319. Jugoslovenizacija gora od balkanizacije // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 2.

Prvaci nemacke partije zelenih skovali su pojam »jugoslovenizacije« kojim se sve cesce – od SSSR-a preko Balkana do Afrike – naziva raspad »na jugoslovenski nacin«. Ovaj pojam je sada visi stepen poredjenja od »balkanizacije« i uvodi Evropu na nase tlo iako su se Srbi tome zestoko opirali. »Okretanje ledja Srbiji najpre u EZ a zatim i preko Atlantika pitanje je dana. Cak iako je krivac poznat mala je uteha za posledice koje ce zbog medjunarodno nepriznate politike, ispastati ceo srpski narod.«

320. Moze li i bez stranaca : internacionalizacija Yu-krize // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 2 : il.

Sa mnogo strana stizu inicijative da se pomogne resavanje jugoslovenske krize. Insistira se na ocuvanju »jedinstvene Jugoslavije«. Svi strepe od uticaja balkanskog sindroma na njihova podrucja. Pogotovu sto Evropa sem KEBS-a nema instrumentarij »koji bi procenjivao koliko jedna drzava svojim... pravnim sistemom povredjuje norme medjunarodnog prava«. Svojevrstan je fenomen da od sedam ustava svaki svakog iskljucuje. Svet insistira da se najpre odrze savezni izbori, »pa tek onda odlucuje o trecoj Jugoslaviji«. »Ukoliko za sve to vec nije kasno.«

321. Mucna scena sa sampanjcem // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 2 : il.

Stav svetskog javnog mnenja prema srpskoj vlasti sve je losiji zahvaljujuci njenom stavu prema inicijativama EZ, dodajuci time poene hrvatskoj strani. »Srbija je u avgustu potpisala ono sto je odbila da potpise u julu, i time, za svakog ko zna da gleda istini u oci, dobila samo jedan jedini novi rezultat – vise mrtvih na ratistima u Hrvatskoj i vise izbeglica Srba sa hrvatske teritorije.« Zato je bilo osnovano (retoricko) pitanje: »Radi li Milosevic za Tudjmana?«, jer kad god mu Milosevic ne pomaze, Tudjman vuce poteze na svoju stetu.

322. Njima je krenulo : Istok kopira Markovicevu formulu : oni koji su juce zavideli Jugoslaviji, danas imaju primat na evropskoj ekonomskoj sceni // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 12.

323. Slucaj ambasadora Zimmermana // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 2.

»Internacionalizacija« jugoslovenske krize odvija se dolaskom stranaca koji podrzavaju jedinstvenu Jugoslaviju i smirivanje krize. Pitaju se nisu li krize u Predsednistvu u interesu obe zavadjene strane, jer prizeljkuju raspad Jugoslavije. Opozicione stranke se bave nacionalnim temama, a samo evropski orijentisana opozicija moze da bude saveznik u ekonomskim i politickim reformama u evropskom stilu. Vladajuca stranka odmah je poistovetila narod i vladu, a niko iz opozicije nije se potrudio da razbije tu dogmu.

324. Snovi o dva ambasadora // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 2 : il.

Dok politicari, u liku republickih vodja, ne donesu konacnu odluku o buducem ustrojstvu drzave i dok traje njihovo neproduktivno i skupo pregovaranje i putovanje po svetu i zemlji (puko dobijanje na vremenu za ratovanje) pojavljuju se varijante da Jugoslavija bude tako labavo povezana da mozda i republike i Jugoslavija imaju po ambasadora u stranoj zemlji. To u inostranstvu veoma brzo rese trzisni tokovi pokazujuci nesuvislost takvih postupaka. »Nevolja je, medjutim, sto hirovi ove vrste nisu na ovim prostorima bas kratkotrajni.«

325. Ubijanje cinjenica i svedoka // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 2.

Kako liberalna Amerikanka profesionalno objektivno da obavi posao kada nema drugacijih izvora, pre svega stampe, a ovde je sve prekrila mrznja.

326. Uzajamna rasprodaja teritorija // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 4.

O nasim susedima se sve vise pise kao da imaju ambicije da na racun Jugoslavije stvaraju velike Bugarske, Austrije, Italije... Uvek je neko u inostranstvu tako pisao, ali tada je SSIP reagovao. Sada to ne radi vise niko, ali novinari i poneki zvanicnik zlurado prete republikama da ce im cim se odvoje ocerupati teritoriju: Slovencima Istru, Hrvatima Dalmaciju, Srbija ce ostati Beogradski pasaluk...

327. Zahvalnost Helmutu Kolu // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 2.

Zasto je medjunarodna zajednica toliko dugo cekala da se umesa u resavanje jugoslovenske krize? Zapad je s pravom najpre posao od Srbije gde je poceo veliki nacionalisticki obrt, ali je pogresno bilo sto je nacionalizme u drugim regijama posmatrao samo kao refleksiju srpskog nacionalizma. Na tom neshvatanju i »nepravdi« srpski nacionalizam je takodje bujao. Zapad je Srbiju video kao poslednji bastion komunizma u Evropi i tako je zanemario da prokomentarise cak i dogadjaje poput onih 9. marta 1991.

328. Namet rasterecenja // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 8.

Poreski nameti pod nazivom »rasterecenje privrede« veoma su je opteretili.

329. Ekonomske implikacije novih drzavnih pogodbi // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 12 : il.

Predlozena carinska unija – kao oblik zajednistva – za one koji bi da ostanu u Jugoslaviji izuzetno je nepovoljna jer bi se ona svela na apsurdan aranzman u kojem bi oni koji ostaju – manje razvijen deo zemlje – subvencionirali »nezdravu privrednu strukturu onih koji odlaze«.

330. Gospodinu dekanu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Bonu (1937) // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 13 : foto.

U rubrici »Ponovo procitati« Manovo pismo u kojem govori o situaciji u kojoj se Nemacka nalazi pod Hitlerom i ociglednom srljanju u rat.

331. Tako kaze Sandra // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 1 : il.

Sandra je dobila 1987. skolsku nagradu u Vukovaru, ali i nagradu Mihaila Gorbacova za pesmu »Cudnovato skloniste«, koja govori o decjoj igri na brdascu – atomskom sklonistu. Cetiri godine kasnije i ona se u njemu sklanjala, a potom je postala izbeglica u Zrenjaninu. Tamo je napisala skolski zadatak »Molim za rijec« u kojem govori o tezini izbeglistva i o potrebi za slobodom i mirom.

332. Pravo i legitimnost : pravno nelegitimni oblici politicke borbe mogu biti politicki i socijalno i te kako legitimni oblici // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 13.

333. »Samostalna Slovenija« ne, hvala / preveo Primoz Bebler. // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 4-5 : il.

Iz: Mladina, 20. 05. 1991.

Po autoru, »politika koja se zalaze za slovenacku nacionalnu drzavu, ne vodi u Evropu«, jer Evropa »odbija slovenacku drzavnost izvan Jugoslavije«. Izbor, nije Jugoslavija ili Evropa vec samostalnost drzave ili ukljucivanje u Evropu, jer ni autor nije za Jugoslaviju kao drzavu »u kojoj je klanje politika«.

334. Ratni dekreti : promene na radiju i televiziji : novo VD rukovodstvo je urucilo resenje novinarima uz kratku poruku: »a sada svako na svoj radni zadatak« // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 12 : il.

U RTB-u je naredba VD generalnog direktora uvela »rad u uslovima neposredne ratne opasnosti«. Time je okoncana podela na patriote i nepatriote, na Srbe i antisrbe, radnike i neradnike. Pa ipak, najkontrolisaniji i najposlusniji medij daje buntovnike, jer »odgovornost za ono sto se dogadja«, a u pitanju su ljudski zivoti, »prevelika je u poredjenju sa rizikom neispunjenja norme, istiskivanja iz profesije, sa posla, proglasavanjem za izdajicu srpskog naroda...« Ukoliko smo u ratu – a jesmo – tek tu nije sve dozvoljeno, tek se tu mora meriti svaka rec, suzbiti emocija, ne obuci uniforma nijedne zaracene strane...

335. Kad se svi naoruzaju, vlasti vise nema : razgovor na zgaristu // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 10.

Na primeru svog izvestaja i opisa Krste Bijelica istog dogadjaja autor prikazuje mogucnosti politicke manipulacije i podsticanja medjunacionalne mrznje.

336. Potegnu li jedni, potegnuce i drugi : zivot u prestonici Krajine // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 11 : il.

Vekovno sazrevanje u Srba dobilo je svoj »plod«: Rezoluciju o razdruzivanju sa Hrvatskom. »Svakom svoje.« »Skoro sam siguran da u mestima gde su brojcano uravnotezeni svaki gradjanin ima pratioca u gradjaninu druge nacionalnosti.« U danima NDH bilo je moguce videti ljude koji idu ka Jasenovcu iako ih niko nije terao. Objasnili su: »Tamo je sav moj narod«. Uz Politiku se dobrovoljno uci cirilica kojom ni najstariji nisu pisali i sa emocijama koje autor ne moze da shvati. Krajisnicima izgledaju smesne pretpostavke Beogradjana da oni razmisljaju o Babicu ili Raskovicu. »Po njima, srpski narod jeste jedno bice, ali je granicama, koje oni smatraju nametnutim – prerezan. Oni hoce da otklone ono sto nije njihovo.«

337. Diktatura je put u corsokak / prevela Biserka Rajcic ; il. Marcin Visa. // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 2.

Mihnjik je u Gazeti viborci 20. avgusta napisao clanak o situaciji u Rusiji i objasnio prelaz od diktature ka demokratiji. »Diktatura se poziva na ljudski strah od nesigurnog sutra, preti raspadom drzave, sve vecim kriminalom i, najzad – izvodi tenkove na ulicu. Takodje govori o redu i zakonu. A uvek i svuda uvodi haos i bezakonje, laz i porobljavanje.« Iako se ne moze tacno znati sta ce biti, »mnogo sta ukazuje na to da ce se ruska demokratija braniti. Od snage te odbrane zavisice sudbina sveta i nase zemlje. Zbog toga smo na strani ruske demokratije – srcem i razumom. Svaki ruski demokrata treba da zna da je uz njega delic nase svesti«. »Samo demokratska Rusija moze Poljskoj obezbediti sigurnost na njenim istocnim granicama«, jer je diktatura, izvesno, put u corsokak.

338. Tuga Beograda / prevela Biserka Rajcic. // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 2-3 : il.

Srbi, Hrvati, Slovenci i drugi grese sto se uzajamno mrze i optuzuju, jer su svi zrtve totalitarne diktature. U svakom od razgovora sa jugoslovenskim prijateljima pojavljuje se »drama naroda, koji se oseca gurnutim sa glavnih puteva velike evropske istorije«. Nacionalizam i sovinizam samo su konkretni nacini ispoljavanja izlaska iz komunizma. »Jugoslavija je i ilustracija i nagovestaj odredjenog veoma opasnog procesa, koji se moze dogoditi svakoj postkomunistickoj zemlji... put od slobode i humanizma preko nacionalizma do krvi i pozivotinjavanja.« Raspad Jugoslavije oznacice kraj mira, ne onog u Jalti nego sa Helsinske konferencije, koji se temeljio na nerusivosti postojecih granica. »U tom smislu jugoslovenska kriza je kriza... evropskog mira. To je i prva kriza epohe postkomunizma tih razmera.« Pozitivan rezultat moze se postici samo pregovorima i dijalogom, a svaki narod mora imati pravo odlucivanja o sopstvenoj sudbini. »Jugoslovenska drzava poslednjih decenija bila (je) garancija stabilnosti i mira ne samo na Balkanu nego i na celom kontinentu, zbog cega kontinent mir na Balkanu mora smatrati predmetom svoje brige.«

339. Cetnici (ni)jesu socijalisti : seseljizacija srpskog parlamenta : sve sto je zelela a nije sama sposobna da ostvari stranka na vlasti dobila je izborom Seselja za poslanika // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 8, foto.

Ulazak Seselja u srpski parlament kad su svi ostali iz opozicije petokolonasi A. Markovica i Tudjmana, Rugovini istomisljenici, Cimermanovi konobari, srpski pokreti obmane, majke – kurve sto seju defetizam i slicno, jasno pokazuje dokle je srpski parlament dosao. Cetnici i partizani krenuli su u susret jedni drugima. Opozicija je izasla iz Skupstine.

340. Izdaja : jedan bauk kruzi Jugoslavijom – bauk mira // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 4.

Najrazlicitija negativna vidjenja pripadnika mirovnog pokreta u nasoj zemlji. Oni su, pre svega, izdajnici svoga naroda, naravno shvacenog kao etnos a ne demos.

341. Samoorganizovanje mirotvoraca : o jednom akteru mira // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 15.

Navedene su akcije organizacija i udruzenja clanova Centra za antiratne akcije, kao i njihove aktivnosti zajedno sa mirotvornim organizacijama iz drugih krajeva zemlje i inostranstva.

342. Rat ili mir? // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 15.

O besmislu naivnog predloga uvazenog profesora da se raspise referendum o tome da li su glasaci za rat ili za mir.

343. Suton jedne neobicne vlasti // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 5 : il.

Posle tri godine Miloseviceve vladavine shvaceno je da na delu nije tradicionalna komunisticka diktatura. Ali, posle martovskih dogadjaja postignuta je »istorijska distanca« i Miloseviceva vlast tesko da ce se ucvrstiti na prethodnom nivou. Doba homogenizacije i mobilizacije je proslo. »Posle demonstracija opozicije, brutalne intervencije policije, nadmenog demonstriranja vojne sile ulicama Beograda, studentskog bunta, privremene parlamentarne ‘nagodbe’, te niza ocajnickih pokusaja vec oslabljenog ‘jakog coveka’ Srbije da se iznudi vojni udar, Srbiju otcepi i na mala vrata proturi vanredno stanje – mozemo vec retrospektivno suditi o prirodi Milosevicevog rezima.« »Milosevica se vise niko ne boji.« Taj tip vladavine autor je okarakterisao kao bonapartizam. Stubovi rezima (Akademija, Univerzitet, Narod, Crkva...) ne pokazuju vise odusevljenje za Oca naroda. Od njega se ocekuje – da bi ostao dosledan svom modelu – da podnese ostavku. Srbi su slicni Francuzima, ali da li je Milosevic sposoban da ucini isto sto i De Gol?

344. Vec vidjeno? // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 5.

Autor analizira kako zakletvu »Fasizam? Nikad vise!« treba posmatrati sa promenjenom interpunkcijom na kraju. »Fasizam! Nikad vise?« »Fasizam kao ‘poslednja faza kapitalizma u raspadanju’ lako bi mogao biti i ‘poslednja faza komunizma u raspadanju’.« Desnica i levica se cudno spajaju u odsustvu svesti o stvarnoj opasnosti i bezvoljnom prepustanju sudbini. Hitler je jednom objasnio da je glavni razlog sto je imao tako malo otpora bila bezopasnost, neostvarivost »pa otuda i bezazlenost« koju su njegovi protivnici pripisivali njegovoj akciji. U tom objasnjenju lezi uspon ovog zlocinca nad zlocincima, kao i upozorenje: »politicke ekstremiste treba uzimati krajnje ozbiljno!«

345. Protuprirodni blud : pozicija i opozicija u Hrvatskoj // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 6.

Za HDZ je glasalo 42%, sto znaci da bar 58% gradjana Hrvatske nije glasalo za njih iako se svi partijski predstavnici HDZ dice da su plebiscitarno dobili vlast. Stranka na vlasti je dosad opravdala poverenje svojih biraca i simpatizera, jer doista i sprovodi nacionalni program. Smisao drzave, po autorki, je pre svega u dobrobiti i sigurnosti njenih gradjana a vlast je samo servis da se to obavi. »Borba za vlast je legitimno nastojanje, a ne veleizdaja nacionalnog ili nekog drugog interesa.« Dok to »ne nauce i vlast i opozicija, samo nam bog moze pomoci«.

346. Za demokratsku proveru mandata / i Novak Jaukovic. // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 15.

Programska komisija i Izvrsni odbor UJDI-ja su na sastanku od 16. 02. razmatrali izlaz iz jugoslovenske krize i dali predloge u vezi sa tim.

347. Konstituisan novi savet »Republike« // God. 3, br. 28(16-30.9), str. (16).

348. Urbanitet // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 7 : il.

Crtice iz zivota velegrada.

349. Peresu de Kueljaru, Ujedinjene nacije / Narodni mirovni pokret Jugoslavije... (et al.). // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 6.

Pismo mirovnjaka generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija u ime miliona »gradjana koji se srame ovog besciljnog, suludog rata u Jugoslaviji«. »Stavljamo cvijece u puske vojnika, jer mnogi od njih u nama vide istinskog spasitelja.« Isli su na Mars mira od Dubice do Zagreba i Beograda i nosili Povelju mira da je potpisu politicari i nacionalne vodje. Na tom putu nisu dobili potpise ali su pridobili mnoge gradjane i probili medijsku blokadu, te svetu pokazali (preko medjunarodnih medija) da postoji i drugacija Jugoslavija koja je deo »civiliziranog svijeta«. Mole za njegovu licnu podrsku i – ako je moguce – podrsku Ujedinjenih nacija.

350. NAUCNO-strucni skup psihologa Srbije (39 ; 2-5.10.1991 ; Zlatibor) // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 11.

Poziv za obustavljanje gradjanskog rata i medjusobnog ubijanja.

351. Jugosenka iznad Kremlja // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 2.

Slicnosti i razlike izmedju raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije.

352. Jugoslavija opasnija i od Bliskog istoka // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 2.

Autor uporedjuje rezultate resavanja svetskih problema na Bliskom istoku (Arapi-Izrael) i na jugoslovenskom prostoru i zakljucuje da je nas tezi i neresiviji.

353. Jugoslovenske trke oko Amerike // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 2.

Preko svojih iseljenika republike obezbedjuju lobi za sebe previdjajuci da dok postoji Jugoslavija ti nasi ljudi u inostranstvu, bez obzira sto vole svoj kraj, treba da nastupaju kao Jugosloveni. Kako se u zemlji rezira njihova podeljenost oni sve vise nastupaju u ime sopstvenog naciona i tako zanemaruju da Amerikanci gledaju na Jugoslaviju kao na celinu. Tako gubi i ona i narodi u njoj. »Ako svi ljudi, ma koje nacionalnosti bili, nisu ravnopravni i slobodni, ni nacije to ne mogu biti.«

354. Kako izbeci katastrofu : Jugoslavija ocima povratnika // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 3.

Clanak Aleksandra Nenadovica objavljen 21. maja u Njujork tajmsu pod naslovom »Srbija, Hrvatska, haos«.

Razmisljanja o tome kako Jugoslavija moze od »socijalisticke Svajcarske« da postane zrtva nacionalistickih kretanja i liderskih ambicija svojih vodja.

355. Od cetvrtka do cetvrtka, ni koraka od pocetka : jugokriza iz medjunarodnog ugla // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 2.

Republicki lideri se vec peti put sastaju, sve naoko u korist republika i zajednicke im drzave, a evidentno je da rukovodstva – glavni protagonisti krize – »veruju da ce spasti svoju vlast i naciju« iako bi zbog toga trebalo da odgovaraju. Spoljnji svet je zaprepascen prizorima ekspanzije nasih nacionalizama i rusenja reforme saveznog premijera, »na kojoj bi mu mogli pozavideti mnogi drzavnici sirom sveta«. Moguce je da Savezna vlada, za koju svet cini puno, jos malo opstane jer republicki centri ne mogu da se usaglase »kako da joj dodju glave«. »Buducnost koju nam pripremaju sampioni apsolutistickih republickih suverenosti... mogla bi da se svede na najgoru varijantu... neizbezno iskljucivanje iz savremene medjunarodne komunikacije koja podrazumeva saradnju i zblizavanje.«

356. Sta (ne) mogu da ucine EZ i Ujedinjene nacije : svet i jugoslovenski sunovrat // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 2.

Medjunarodne organizacije ne mogu pomoci tamo gde nasa politicka vodjstva nisu spremna na politicki kompromis. Ovde pretpostavljena antikomunisticka demokraticnost postaje maska za nacionalisticku iskljucivost, a gradjanski rat moze prisiliti svet da jos jace steze oko Jugoslavije politicki, ekonomski i vojni obruc.

357. Sta ti kaze domovina : fasizam u komsiluku // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 6.

Jugoslaviju su veoma brzo ostavili na cedilu njeni zitelji, a potom je doslo do medjusobnog ubijanja.

358. Partija saha // God. 3, br. 15(1-15.3), str. (16) : il.

Iz: Sabrana dela, Branislav Nusic.

359. Medjunarodna zastita prava coveka reakcija na zlocince totalitarnih rezima // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 7.

Prelom u pravu nastao je 1945. godine kada se pravno nije moglo nista uraditi za zastitu Jevreja i pojedinaca od nasilja totalitarnih rezima. Bezobzirni rezimi u kojima vlada razbojnicki mentalitet predstavljaju opstu opasnost i medjunarodna zajednica se mora stititi efikasnim institucijama. Tako je nastala Povelja UN koja danas predstavlja opsti okvir i osnovu na kojima izrasta moderno medjunarodno pravo, najpre na zastiti opstih interesa, a tek potom na zastiti drzave-jedinke. Tako su ratni zlocini i zlocini protiv covecnosti postali medjunarodna krivicna dela koja ne zastarevaju. Uz Povelju pojavila se 1948. Univerzalna deklaracija i 1966. paktovi o pravima coveka i drugi ugovori i konvencije cime je definitivno medjunarodna zastita prava coveka postala medjunarodno pitanje.

360. Sta posle tzv. sankcija // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 13 : il.

Analiza medjunarodnih dokumenata i posledica koje iz njih proisticu za clanice jugoslovenske federacije koje se ne pridrzavaju propisanih ponasanja.

361. Stav o politickim reformama / Solidarnost i opozicija ; Bronislav Geremek ; Koalicija i vlada ; Janus Rejkovski ; prevela Magdalena Petrinjska. // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 9.

Obe strane u poljskim pregovorima 1989. su se slozile da principi politickog pluralizma, slobode reci, demokratskog postupka u stvaranju svih predstavnickih organa drzave, potom nezavisnosti sudskih organa i njihovog ustavnog prava kontrolisanja drzavnih organa, kao i snaznih – slobodno izabranih – organa teritorijalne samouprave treba da predstavljaju okvir i putokaz daljoj politickoj evoluciji. »U tim aktivnostima jucerasnji neprijatelji pretvarace se u ucesnike javnog zivota, organizovanog na novim principima saradnje i demokratskog rivalstva.« Obe strane smatraju da se drzavne reforme moraju sprovesti evolucionim putem, a one bi se mogle ugroziti ili suvise radikalnim akcijama ili poduhvatima konzervativnih protivnika reformi. Pocetak puta ka parlamentarnoj demokratiji predstavlja legalizovanje delovanja raznih politickih stranaka i udruzenja. »Poljska je zajednicki dom svih gradjana«, i zato treba svim manjinama garantovati puna prava ali i razvijati odnose sa svim ljudima poljskog porekla na Istoku i na Zapadu. Treba likvidirati sistem nomenklature kao univerzalni princip obavljanja vlasti u socijalistickim zemljama, a ideoloski kriterijum podrediti strucnoj kvalifikaciji. Ustavne promene su odredjene za Okruglim stolom.

362. OSNIVACKE skupstine SRSJ : Novi Beograd : reforma nije propala // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 14.

363. Put ka kompromisu o miru i buducnosti Jugoslavije / Nebojsa Popov. // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 8.

U sadasnjoj situaciji jedini organ koji bi mogao doneti resenje o mirnom razresenju oruzanih sukoba jeste mesoviti civilni forum Jugoslavije uz saradnju EZ i KEBS-a, a to bi mogao biti Okrugli sto vlasti i opozicije u Jugoslaviji.

364. Saopstenje prve sjednice Okruglog stola vlasti i opozicije u Jugoslaviji / Bozidar Gajo Sekulic. // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 5.

U Sarajevu je 28. jula odrzana prva sednica Okruglog stola vlasti i opozicije. Suoceni sa sirenjem oruzanih sukoba, blokadom delovanja civilnih vlasti, ogranicenim delovanjem opozicije, clanovi Okruglog stola su odlucni da u skladu sa svojim odgovornostima pridonesu demokratskom resavanju krize u Jugoslaviji, kako bi buducnost zemlje bila rezultat dijaloga i kompromisa a ne nasilja i rata. Clanovi Okruglog stola su predstavnici Skupstine, Predsjedistva i SIV-a SFRJ, sa jedne, i Predsednistva Pretparlamenta Jugoslavije (oko tridesetak stranaka i udruzenja), sa druge strane. Cilj Okruglog stola je da utvrdi uzroke, posledice i moguca kompromisna resenja oko buducnosti Jugoslavije.

365. Ugovor o miru / (4 ; 1991 ; Sarajevo) ; Bozidar Gajo Sekulic, Ratomir Tanic. // God. 3, br. 31(!30)(15-31.10) str. 16.

Ucesnici 4. sednice Okruglog stola smatraju da narodi i republike Jugoslavije jos nisu izgubili mogucnost da izadju iz nerazvijenosti i totalnog rata. Zato predlazu svim relevantnim politickim akterima u zemlji i inostranstvu sklapanje ugovora o miru. Polazne osnove Ugovora govore o situaciji u kojoj se zemlja nalazi, o opasnostima, akterima, realnim interesima i zivotnim potrebama naroda, kao i o ulozi koju Okrugli sto moze da odigra u pripremama i sklapanju ovog ugovora.

366. Ugovor o miru / Dejan Janca, Ratomir Tanic. // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 16.

Tekst Ugovor o miru na engleskom (Peace treaty...) na str. 15. Oslanjajuci se na svoje dosadasnje zakljucke i dokumente Mirovne konferencije o Jugoslaviji, peta sednica Okruglog stola vlasti i opozicije (Sarajevo, 26. 10. 1991) daje svim akterima na domacoj i medjunarodnoj sceni na uvid Ugovor o miru koji predstavlja diskontinuitet sa »starim rezimom« i rasplamsavanjem oruzanih sukoba a zasniva se na garantovanim ljudskim pravima, transformaciji svojinskih odnosa na nacelima moderne ekonomije, parlamentarnoj demokratiji kao i pravednim resenjima glavnih zarista sukoba.

367. Ugovor o miru / Dejan Janca, Ratomir Tanic. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. (16).

368. Peace Treaty / Round Table of Authority and Opposition ; Dejan Janca, Ratomir Tanic. // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 15.

Prevod Ugovora o miru Okruglog stola vlasti i opozicije (objavljen na str. 16 istog broja).

369. Uspravni hod // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 13.

Nije vazno koje je nacionalnosti onaj ko je izvrsio zlocin, svako je zlo ugrozavanje covecanstva pa se protiv njega mora boriti ne kao Srbin, Hrvat, Jevrejin, Albanac, vec kao pripadnik ljudskog roda u nadi da je solidarnost medju ljudima moguca! Pred naletom necivilizacijskih tekovina treba da se evidentiraju sve one dosad postignute koje ne zelimo da izgubimo i da se revalorizuje »utopija kao konkretna utopija i covjek kao bice uspravnog hoda« i borimo se za renesansu humanizma i zivota, a protiv smrti i mizantropije.

370. PACIFIZAM: na delu ili na opelu? : stop fasizmu – prolaz gradjanstvu: konferencije za stampu u 16 gradova na inicijativu UJDI-ja. // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 13-14 : il.

Navodom Albera Kamija: »Pred zastrasujucim perspektivama koje se ostvaruju pred covekom mi jos bolje opazamo da je mir jedina bitka za koju se valja boriti. To nije vise molba nego pravilo koje narode treba uzdici naspram vlada, pravilo koje treba konacno odabrati izmedju pakla i razuma«, kao i skupom na koji su pozvali proglasom: »Gradjanke i gradjani pozivamo vas na konferenciju za stampu (3. 06. 1991, u 12 h) koja ce se odrzati u Skoplju, Pristini, Titogradu, Sarajevu, Splitu, Rijeci, Ljubljani, Mariboru, Zagrebu, Karlovcu, Petrinji, Daruvaru, Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Valjevu, Kragujevcu« predstavnici UJDI-ja u ovim gradovima organizovali su pacifisticku akciju »Mir sada« za koju je ideju dao V. Pogacic, a UJDI inicirao istovremenu konferenciju za stampu u 16 jugoslovenskih gradova.

371. List za neistomisljenike : kriticki sud o Republici : Republika ima sanse da dâ svoj doprinos uspostavljanju demokratske stampe // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 15.

372. Sta nam se, zapravo, dogadja? // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 8-9 : il.

Zainteresovani za temeljna kriticka ispitivanja desavanja u nasoj zemlji urednici Vremena i Republike uprilicili su razgovor, bez cvrsto fiksirane teme i okvira, sa zajednickim zakljuckom da je neophodno najpre nastaviti dijalog o konkretnim temama a potom izlaganja u celosti predstaviti javnosti. Zato ovom prilikom prikazuju samo veoma sazet sadrzaj izlaganja. Ucesnici Debatnog kluba od 27. maja su: Stojan Cerovic, Milovan Djilas, Latinka Perovic, Nebojsa Popov, Srdja Popovic, Gojko Nikolis, Vesna Pesic.

373. »Republika« pred sudom studenata zurnalistike // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 12 : il.

U novinarskom klubu studenata FPN odrzan je u decembru seminar o Republici. Raspravljalo se o: karakteru lista, o sadrzini i o polozaju opozicione stampe i mestu Republike u njoj.

374. Upotreba oruzja u samoodbrani protiv koga? // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 12 : foto.

U rubrici »Fotokom« 3 fotografije milicije naoruzane do zuba protiv demonstranata.

375. Hrvatski referendum – manipulacija : referendumom po republikama Jugoslavija se fakticki ukida, a njeni drzavljani suspenduju kao politicki subjekti // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 4.

376. Nacionalni interes i nacionalni programi // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 7 : il.

Postoji uvek samo jedan nacionalni interes u istorijskom smislu, kod svih naroda. Cini ga duhovno i kulturno jedinstvo, posebnost po kojoj se on prepoznaje. Nacionalni programi su razliciti i uzi od nacionalnih interesa, i kao izraz razlicitih istorijskih okolnosti i drustvenih i politickih tendencija svi su legitimni. Oni, medjutim, ne sluze u istoj meri nacionalnom interesu. Srpski narod je od proslog veka imao dva nacionalna programa. Sustina prvog svodila se na pravo srpske srednjovekovne drzave da raste, da se poziva na svoja istorijska prava, da govori u ime Juznih Slovena; nastanak drugog programa, koji je stvorio krizu srpskog nacionalizma vezan je za pojavu liberalne i kriticke misli u Srbiji i sredisnja ideja je nedeljivost spoljnog oslobodjenja i unutrasnje slobode. Prvi program je forsirao ideju Velike Srbije ali se uvidelo da bi ona nastala osvajanjem i da bi morala »postati vojno-policijska drzava... o umnom i kulturnom razvitku ne bi bilo ni spomena«. Srbi ni u knezevini ni van nje ne bi imali koristi od takve drzave. Istorija je neprestano stavljala na probu ova dva nacionalna programa. Posledice i jednog i drugog po nacionalni interes srpskog naroda su merljive. Srbija, sa stanovista nacionalnog interesa, nikad nije losije stajala nego danas: propada vise od dve decenije. Jugoslavija jeste vitalni interes srpskog naroda, jer se prvi put u njoj on nasao u celini u jednoj zemlji. Ali tu geografski ima i drugih naroda i zato su za izlazak iz te situacije potrebni sporazumi, pragmaticnost i kompromisi.

377. Poceti od dijagnoze // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 13.

Autorka se pita sta je danas za srpskog intelektualca odgovoran cin i kako da ostane dosledan univerzalnim vrednostima. Umesto da branimo Jugoslaviju od ostalih naroda treba da vidimo kako da je zajedno sa njima ucinimo zajednickom drzavom. »U odbrani univerzalnih vrednosti sadrzana je i odbrana prava srpskog naroda. Za sebe se ne moze traziti pravo koje se negira drugima. Braneci uvek i svuda princip, intelektualac upozorava politicare da politika nije samo vestina moguceg vec i da je najvisa forma politike ona koja okrutnost cini nemogucom.«

378. Uspomene na Okrugli sto u Poljskoj // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 8-9, foto.

379. Dokle nelegalni sindikat // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 7.

Poslanik se interesuje kada ce dobiti odgovor na ranije postavljena pitanja i o sindikalnom organizovanju. »Od donosenja Ustava niko od sindikalnih organizacija nije registrovan sto znaci da nijedan Sindikat u Srbiji formalno-pravno ne moze da deluje. Kao posledicu takvog stanja imamo nelegalne kolektivne ugovore.«

380. Jovic vise voli ostavku nego dijalog // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 10.

Poslanik obrazlaze svoj stav prema ostavci predsednika Predsednistva SFRJ.

381. O slobodi javne reci, opet! // God. 3, br. 14(januar), str. 7.

Narodni poslanik Petar Petrovic (SRSJ/V i UJDI) postavio je pet pitanja/zahteva na sednici NS Srbije: javnost sednica i direktan prenos; prenos drugih dostupnih TV programa; stav Narodne skupstine prema YUTEL-u; izvestaj o ostvarivanju obaveza prema Skupstini, pre svega izvestaj o uredjivackoj i programskoj politici; zasto nisu sa SSRS preneta prava o osnivanju Politike na Skupstinu; i tumacenje clana 44. Ustava Srbije (sloboda politickog sindikalnog i dr. organizovanja) zbog osporavanja delovanja samostalnog sindikata u RTB.

382. Protiv blanko poverenja // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 6.

Rec u debati povodom izbora vlade.

383. Reformisti se napadaju a nemaju sanse da se brane // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 11.

384. Revolveras u Narodnoj skupstini // God. 3, 17(1-15.4), str. 10.

Na zvanicno pitanje poslanika Petrovica o doslednom zalaganju za sprovodjenje odluka Skupstine o slobodi javnih medija u Republici, o slobodnom protoku informacija i o odgovornosti svih koji su doprineli krsenju svega toga Radoman Bozovic, »glavni urednik Vojvodine«, na vise nacina je prekrsio skupstinska pravila i nasilno zabasurio zloupotrebe koje je sprovodio po Vojvodini.

385. U korak s vremenom i potrebama // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 15.

Nezavisni granski sindikati Srbije – »Nezavisnost« – nastali su iz potrebe za sadrzajnijom, jasnijom i efikasnijom organizacijom. Oni se moraju delimicno ugledati na sindikate u razvijenim zemljama gde su funkcije organa industrijske demokratije uglavnom socijalne i ekonomske.

386. Da li imamo mirovni pokret? // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 4 : il.

Autorka smatra da kod nas ne postoje autenticni mirovni pokreti zato sto balkanske narode karakterise patrijarhalna i po definiciji ratnicka i osvetnicka svest. Izostao je sukob vlasti i gradjana – demokratska revolucija – koja ukida temelje totalitarnog rezima. Nismo sami izborili visepartijske izbore i parlamentarnu demokratiju vec su nam je »doneli« kao poklon Gorbacov i istocnoevropske demokratije, ali ih nismo dobro iskoristili zbog rastuceg nacionalizma sto je i uslovilo danasnji rat. Mirovne inicijative su se iskazale kao interesne grupe, a trebalo bi da dominira »mirovna racunica«, tj. nepostovanje vlasti koja dovodi do rata, jer on nije u interesu gradjana i civilnog drustva.

387. Reforme u Istocnoj Evropi i polozaj zene // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 6 : il.

Prikaz Regionalnog seminara za Istocnu Evropu o uticaju ekonomskih i politickih promena na polozaj zene u tim zemljama, u organizaciji UN u Becu. Postoji zabrinutost da su novi procesi izazvali retrogradne procese »zaustavljajuci tempo razvoja formalne i stvarne jednakosti polova predvidjen najrobijskim preporukama«. Nacionalni izvestaji bivsih komunistickih zemalja pokazuju zapanjujucu slicnost u negativnim trendovima. Najupadljivija promena odvija se u sirenju patrijarhalnih vrednosti u novim politickim strankama sto ce uticati na radikalnu promenu drustvenog polozaja i uloge zene. Sta ce se u Jugoslaviji usvojiti ostaje da se vidi, jer se sve odvija »na misice«, tj. bez icije pomoci.

388. Treca, duhovna stranka : sifrovane poruke Dobrice Cosica // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 9.

Milosevic je pobedio pomocu komunisticke i nacionalisticke stranke gde su i Seseljevi fasisti ali i trecom, »nadstranackom« kojoj je vodja »duhovni otac nacije« D. Cosic. Njen program je Memorandum SANU, a u toj stranci je sam moralist do moralista i um do uma. »Oni Milosevicu obecavaju buducu i vecnu pobedu, ali pod uslovom da okruni po koju mrvicu od svoje vlasti i isprazni po koji stan ili kucicu. Ocu srpske nacije su najmrskiji Ujdijevci i reformisti jer bi nas opet mogli na neku Jugoslaviju navuci.« »Neprijatelji Srba su Srbe ucinili Srbima.« Ova zbrkana svest nove duhovnosti i osvetnickih pretnji ne moze, nazalost, da nudi drugim narodima ravnopravnost, pravnu drzavu i »modernu demokratsku federaciju«. »Srpski stratezi etnicke drzave, bas kao i oni hrvatski, demokratiju i buducnost morace da prepuste kad-tad svojim ‘izdajnicima’.«

389. Zasto nema kompromisa? // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 8.

Kompromisno resenje jugoslovenske krize nece ni vlasti u Srbiji ni u Hrvatskoj iako je evidentno da samo kompromisna resenja mogu da spasu Jugoslaviju. Gligorov i Izetbegovic koji jedini imaju kompromisnu varijantu nisu dovoljno snazan »zamajac« za resenje krize. Mogucnost kompromisa mnogi vezuju i za Zapad, da ce on podviknuti ali i ponuditi pomoc i svoj nacin zivota. Srbi moraju da priznaju da su Jugoslaviju shvatili kao ovaplocenje sopstvenog nacionalnog interesa, da su njihove zrtve pale u oba rata za njih, a ne da su se zrtvovali za druge i da je Jugoslavija zajednicka zemlja, a Hrvati bi morali da priznaju i da javno okaju i ubeleze genocid nad srpskim narodom u svoju kolektivnu svest.

390. Od institucija do nevazecih potpisa // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 7.

Institucije nasledjene iz komunizma odavno su tesne za ambicije jugoslovenskih lidera, posto podrazumevaju formu, pravila i proceduru koju republicke vodje nisu voljne da slede.

391. PODRZANO sudelovanje u Ujedinjenoj opoziciji Srbije // God. 3, br. 14(januar), str. 15.

Prosireni Izvrsni odbor UJDI-ja za celu Jugoslaviju razmatrao je rezultate prvog kruga glasanja i predstojece zadatke. Odluceno je dalje ucestvovanje u Ujedinjenoj opoziciji Srbije. UJDI je dobio 6 poslanickih mandata.

392. Razaranje svega ljudskog : o belicizmu, strahu i tiraniji // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 14.

Teorijski prikaz politicko-socijalnih teorija o uticaju rata na civilno drustvo, od antike do danas.

393. Bujica odlozenih prava : Kosovo – dijalog ili politika »sudnjeg dana« // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 9.

UJDI je doprineo razumevanju kosovskog problema organizovanjem tri okrugla stola u Beogradu, Mostaru i Pristini na tu temu. Jedna od prvih kampanja za postovanje ljudskih prava bila je za ukidanje »verbalnog delikta« zapoceta u Beogradu, potom sprovodjena u Sloveniji i sirom Jugoslavije. Problem »fiksacije za suverenitet nacionalne drzave... redukuje interes za postovanjem ljudskih prava na propagandu o krsenju ljudskih prava samo pripadnika svoje nacije i svu krivicu svaljuje na drugu naciju«.

394. Demokratija i Jugoslavija // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 1 : il.

Niko nije zadovoljan sadasnjom Jugoslavijom, mada postoji velika razlika izmedju onih koji nisu zadovoljni njenim ustrojstvom pa zele da je unaprede demokratski i onih koji mrze svaku Jugoslaviju pa smatraju »da je demokratija rezervisana za uskipele nacionalne drzave, cak i kad su usmerene na medjusobni rat! Ako nismo sposobni da demokratski uredimo zivot u Jugoslaviji kao slozenoj zajednici, sve price o zurbi u Evropu lice na samoobmanjivanje ili svesno podvaljivanje drugima«.

395. Demokratija na minskom polju : okrugli sto vlasti i opozicije // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 5.

Na prvoj sednici Okruglog stola culo se da prvi put nakon II sv. rata razgovaraju opozicija i vlast i da pregovori pocinju u trenutku rasplamsavanja oruzanih sukoba u kojima je civilna vlast nemocna a gradjanska opozicija nejaka da spreci izbijanje nacionalnog i socijalnog rata. Nacionalnu mrznju su izazvali ratoborni politicari i vojni krugovi. Medjutim, odgovornosti se ne moze osloboditi ni opozicija ni »civilisti« koji odbijaju pregovore na nivou Jugoslavije. Za buducnost gradjana daleko je najvaznija odgovornost za stvaranje mira i demokratije. Oni se ne mogu obezbediti bez spremnosti na otvorene sukobe sa »starim rezimom«. Tek metodicna konvergencija nastajucih institucija parlamentarizma (Pretparlamenta Jugoslavije, Novinarskog parlamenta...) mogla bi uroditi plodom.

396. Gde je Nenad Canak? // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 1 : foto.

Canak je javna licnost pa ga prati kakva-takva javna briga; ali sta je sa svim onim ostalim »pobunjenicima protiv rata« i mirovnjacima koji su jednostavno nestali. O ponekim od njih se cuje tek kad se vrate ili ih donesu sa ratista.

397. Gradiranje sansi // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 1 : il.

Sve su svedenije mogucnosti izbora nacina raspleta jugoslovenske krize. Nacionalni ratnohuskacki lideri imaju poslednju sansu u smirivanju ratnog pozara mirovnom konferencijom. Opozicija – parlamentarna i vanparlamentarna – ima pretposlednju sansu da realnim delovanjem potvrdi privrzenost miru i demokratiji. Gradjanska neposlusnost je neponovljiva sansa stanovnistva da krene ka sopstvenom gradjanskom samooslobadjanju.

398. Gradjanine, gde si? // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 1 : il.

Autor trazi gradjanina koji tesko moze da se odrzi na ovom tlu. »Koliko juce, za obicnu peticiju kojom gradjani od vlasti zahtevaju ukidanje ‘verbalnog delikta’ jedva se moglo – u citavoj Jugoslaviji – naci stotinak potpisnika. A kako je prica o demokratiji uzimala maha, rastao je i broj gradjana spremnih da se zaloze za prakticno uspostavljanje demokratije.« Ipak se zacinju gradjanske inicijative, a dijalog i tolerancija postaju deo svakidasnjice. Republika tome doprinosi, jer je ona »organ« gradjanskog samooslobadjanja.

399. Gradjanska ili nacionalna opozicija : sta se zbiva u opoziciji Srbije : »reorganizacija« kao tehnologija politickog voluntarizma. // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 12.

Politicki zivot Jugoslavije, a najburniji je u Srbiji narocito posle 9. marta, ogleda se, izmedju ostalog, u »reorganizaciji« strana u kojima se trenutno razlikuju blokovi nacional-demokrata, Demokratske stranke, »neocetnici«, rezimski nacionalisti u previranju, a Ujedinjena opozicija Srbije ostala je »na suvom«. Rezimski i opozicioni nacionalizam cine dva gravitaciona polja nacionalne homogenizacije i njima su zajednicke bar dve osobine: militantni odnos prema drugim nacijama u kojima se nalazi glavni krivac za sve vlastite nevolje i zapustenost vlastitog drustva. Put ka miru, demokratiji i uljudnom zivotu vodi preko stvaranja autonomnih licnosti, »civilnog« drustva i »normalne« drzave.

400. Gradjanska hrabrost i ratnicko junastvo / il. Stepanov. // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 11.

Govor odrzan na mitingu Ujedinjene opozicije Srbije 9. maja 1991. Antifasizam, demokratizam i humanizam osnovne su vrednosti na kojima pociva moderna Evropa i savremeni svet. Beograd i Srbija su kroz svoju istoriju pokazali bezbroj puta gradjansku hrabrost a ne samo ratnicko junastvo. Moc i ugled Srbije pocivao je na ravnotezi ove dve vrline. »Za mir i demokratiju potrebna je gradjanska hrabrost a ne ratnicko junastvo.« Samo oni koji su iscrpeli sve mogucnosti gradjanske hrabrosti (od parlamentarnih borbi do gradjanske neposlusnosti) mogu pravdati ratno junastvo kad je rat nametnut.

401. Izdajnici gradjanskog rata // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 1.

Autor pocinje sa cuvenim stavom vojnika JNA Bahrudina Kaletovica u Sloveniji koji je, kada je upitan kako se oseca, odgovorio: »Jebeno... Oni hoce kao da se otcepe, a mi im kao ne damo«. Zdrav zivotni stav potvrdjuje i autor smatrajuci da bismo mi, obicni gradjani, bili budale ukoliko bismo postovali zakone koje ni sami zakonodavci ne postuju. »Elementarni zivotni interes nalaze nam da istupimo iz svih oruzanih formacija koje srljaju u gradjanski rat.« Umesto pateticnog NE treba im uskratiti bar pravo na nas zivot.

402. Izlaza mora biti // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 1.

U haosu mrznje i nasilja pomaljaju se koreni, uzroci i akteri zbivanja. Otkrivaju se i »protivnici« koji su okrenuti buducnosti. Sukob se pokazuje kao sudar tradicionalnog i modernog drustva, kao odvijanje epohalnog preloma od diktatorskog poretka ka demokratiji. Zato je neophodno »uspostaviti demokratski autoritet civilnih organa vlasti nad svim vojnim formacijama«, spreciti rat oko iracionalnih simbola, obnoviti privredu i resavati socijalne i druge probleme u skladu sa evropskim integracionim procesima. »Jugoslavija je u tome trenutno najvece iskusenje« za Evropu. Iskustvo pokazuje da su institucije poput okruglog stola najvise pomogle dolasku do demokratskog resenja. Na inicijativu Pretparlamenta Jugoslavije i ovde je osnovan Okrugli sto vlasti i opozicije.

403. Izvesnost rata – neizvesnost kompromisa : uoci trece sednice Okruglog stola // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 8-10, foto.

»Hipokrizija nacionalnih lidera, moc ratnika i nemoc mirotvoraca.« Da li ce kompromis imati sanse za uspeh? Na to pitanje treba da odgovori Okrugli sto vlasti i opozicije (OS). Na drugoj, prosirenoj sednici OS utvrdjena je svrha struktura i zadatak OS koji su izlozeni u dokumentu »Put ka kompromisu o miru...« Upoznat je i sa izvestajima ekspertskih grupa i sa sadrzajem »Kompromisa umesto rata«. O radu OS redovno ce se obavestavati EZ i KEBS. I pored mirovnih inicijativa (Zenevska izjava) na tlu Hrvatske se nastavlja rat. Za sledeci OS se planira jos siri krug ucesnika–mirovnjaka kao i rasprave za »Okruglim stolicima« o obustavi oruzanih sukoba, o civilnoj kontroli oruzanih formacija, o postovanju medjunarodnih konvencija, o nacelima saradnje sa predstavnicima EZ i KEBS-a, o regulaciji statusa gradjana u polozaju etnickih manjina, o socijalnim problemima usled kolapsa privrede i o »medijskom ratu«.

404. Otimanje slobode // God. 3, br. 16(16-31.3), str. (16).

Novo racunanje vremena, tako karakteristicno za prelomne istorijske dogadjaje, pokazalo se i ovog puta kada je na casovniku na Terazijskoj cesmi otkucavan dan prvi, dan drugi... ili kada su okupljeni gradjani horski otkucavali »tika-taka« koje je bilo »recitije od mnogih verbalnih poruka« da je promena neizbezna i neophodna. Autor analizira dogadjaje koji se tih dana odvijaju u Narodnoj skupstini, odnosno izmedju opozicije i vlasti i na ulicama i trgovima koji su preplavljeni tih dana marta izlivom narodnog spontaniteta (ukoliko se zanemari izliv represije vlasti). »Plisana revolucija je uspela vise od svih prethodnih studentskih buna, jer je uspela da se oslobode uhapseni i da bar neko od odgovornih podnese ostavku.«

405. Neodoljivi ukus javne slobode // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 15.

Govor koji je autor odrzao na mitingu Udruzene opozicije Srbije. O martovskim dogadjajima govorio je svet sa neprijatnom iznenadjenoscu brutalnoscu i nesposobnoscu rezima, a prijatnom, upornoscu demokratske opozicije i slobodarstvom studenata i djaka. Ucesnici dogadjaja govore o ociglednosti zapadanja sistema licne vlasti u paniku pred ubrzanim odlaskom medju neprijatne uspomene proslosti. Autor je podsetio da u Beogradu i Srbiji nikada nije zavladao poslusnicki duh. Secanje na gradjansko uspravljanje i neugasli republikanski duh podstice nas na istrajnost u borbi za slobodu i demokratiju, jer ukus jednom iskusane javne slobode neodoljiv je.

406. Opozicija u predvorju demokratije : dogadjanje gradjanske slobode // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 3, foto.

Uklanjanje celnika RTB (TV Bastilje), koji je bio jedan od osnovnih uzroka martovskih nemira, kostao je nekoliko zivota; nakon toga, studenti su se pokrenuli, po treci put u istoriji posle Drugog svetskog rata, da bi konacno (posle 1954. i 1968) uspeli da se probiju do centra Beograda, na Terazije i da, zajedno sa djacima i ostalim slobodoljubivim gradjanima, »plisanom revolucijom« izvojuju ostavke celnika RTB, smenjivanje ministra policije, oslobadjanje zatvorenih demonstranata i odavanje poste poginulima. Time su pruzili priliku Narodnoj skupstini da zakoraci ka pravom parlamentarizmu i utvrdi stvarnu istinu o martovskim dogadjajima.

407. Poznati metodi zastrasivanja i sikaniranja // God. 3, br. 14(januar), str. 6.

Protest povodom privodjenja na »informativni razgovor« Radeta Radovanovica.

408. Republika protiv kraljevstva rata / Inicijativni odbor Republikanskog kluba ; Nebojsa Popov. // God. 3, br. 34(15-31.12), str. (20).

Kad se ukazala istorijska sansa za oslobadjanje od »realnog socijalizma« na izborima su pobedile licnosti, stranke i pokreti sa iskljucivim i borbenim nacionalistickim programima. Zaustavljanje rata neophodno je za novi pocetak uljudnog zivota i privrednog i kulturnog napretka. U tom cilju je osnovan Republikanski klub da radi, izmedju ostalog, na obustavi oruzanih sukoba, medijskog i ideoloskog rata. U miru, prvenstveni je cilj stvaranje demokratske javnosti gde ce osnovni problemi drustva i drzave biti res publica.

409. Sadasnjost kao traumaticna proslost // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 15.

Zivimo u dobu kad – istorijski gledano – jedna ideologija (antifasisticka, komunisticka, cetnicka...) dosta brzo smenjuje drugu i svaki put se brisu, odnosno zapostavljaju znacajne tekovine evropske kulture, humanizma i, konacno, istine.

410. Sta da radi UJDI u ratnim uslovima // God. 3, br. 29(1-15.10), str. (8).

Autor rekapitulira dostignuca UJDI-ja – prve autonomne asocijacije kritickih i opozicionih gradjana u Jugoslaviji (sa Republikom, prvim autonomnim opozicionim glasilom) – i pita se da li treba ili ne nastaviti sa radom. Puno rada je ulozeno a mrsavi su rezultati, zahvaljujuci pre svega zatvorenosti medija, ideoloskoj nacionalistickoj dominaciji, izuzetno losoj privredno--finansijskoj situaciji, a iznad svega ratu koji ima tendenciju da se siri. »Postujuci licna uverenja i procene buducih zbivanja svakog clana UJDI-ja, vanrednoj skupstini preostaje da zakljuci sta cemo dalje organizovano raditi ili prestati da radimo.«

411. UJDI u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Valjevu // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 15.

Pored Beograda, organizovane su tribine u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Valjevu na kojima ce se raspravljati o obnavljanju Pretparlamenta Jugoslavije, raspisivanju izbora i obustavljanju oruzanih sukoba.

412. Yu-opozicija pod naci-stegom // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 7 : il.

Opozicione stranke sastale su se po drugi put u Ljubljani na poziv Stranke demokraticne prenove Slovenije. Devetnaest stranaka iz cele Jugoslavije raspravljalo je o »Demokratiji i slobodi stampe« zalazuci se protiv sejanja mrznje preko medija i za potpunu slobodu informisanja. Na predlog UJDI-ja koji je hteo da se sve stranke zaloze za savezne izbore i time pokazu smer pozeljnog delovanja, dve stranke iz Slovenije su to odbile posto su vezane nacionalnim plebiscitom za »razdruzivanje«. »Mogu li uopste biti opozicione partije ukoliko su sputane nacionalnom disciplinom, i ko i gde ce se onda moci, na parlamentaran nacin, suprotstaviti svim akterima rata.«

413. Za autoritet civilne vlasti : sadasnje civilne vlasti u Jugoslaviji i republikama su pod razornim udarima razlicitih oblika vojne vlasti, regularnih i neregularnih. Legitimni autoritet civilnih vlasti moze se uspostaviti samo obustavom rata i pojacanim uticajem aktera »civilnog drustva« koji, trenutno, imaju marginalni znacaj // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 7.

U Sarajevu su odrzane druga i treca sednica Pretparlamenta Jugoslavije gde su okupljena udruzenja, gradjanske stranke i pokreti sa ciljem da sto bolje omoguce pristalicama mira i demokratije pravo da ucestvuju u odlucivanju o vlastitoj sudbini. Preporuke Pretparlamenta i Okruglog stola vlasti i opozicije kao i njihova mogucna kljucna uloga u saveznom izbornom procesu vide se kao jedini legitimni demokratski procesi za mirno donosenje odluke o buducnosti Jugoslavije.

414. Zanovetanje // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 11.

»Velika je nevolja sto jeka oruzja i buka propagande zaglusuje glasove mirovnjaka, ali je nevolja jos veca ukoliko te glasove ne zelimo da cujemo. A u pravu katastrofu nas vodi pretvaranje kulture u frontove... Ako rat zahvati sve sfere zivota, pa i kulturu, odakle ce poceti obnova zivota u miru?«

415. Tri meseca posle : vlast i opozicija u Crnoj Gori // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 5 : foto.

Sve do beogradskih martovskih demonstracija parlamentarni zivot u Crnoj Gori tekao je u monotoniji, partijskoj aroganciji, u super-etatizmu sa slabom opozicijom. Pod manje ili vise neposrednim uticajem beogradskog marta i u CG je pocelo nesto da se menja, pa je moguce i da se formira Udruzena opozicija u CG. A sve je pocelo 11. marta na zboru studenata i nastavnika Titogradskog univerziteta, koji je sazvao student Nebojsa Medojevic, uz opstrukcije zvanicnog Saveza studenata. Skup je imao vanstranacki karakter i bez ikakvog prethodnog dogovora nasli su se na istim stavovima predstavnici svih velikih opozicionih partija u osudi nasilja nad studentima BU i gradjanima.

416. POSLANICKA pitanja // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 5.

Republika donosi pitanja poslanika u Skupstini Srbije.

417. PRAVILA ponasanja stranaka u izbornom nadmetanju i parlamentarnom zivotu / Narodna radikalna stranka; Stranka socijalne pravde; Stranka samostalnih privrednika i seljaka; Srpski pokret obnove; Demokratska stranka; SRSJ u Srbiji; Radnicka partija Jugoslavije; Narodna seljacka stranka; Stranka seljackog saveza Srbije; Udruzenje za jugoslovensku demokratsku inicijativu; Savez svih Srba sveta. // God. 3, br. 14(januar), str. 12.

Spisak od 10 pravila kojima se doprinosi uspostavljanju parlamentarne demokratije.

418. Apel demokratskoj javnosti Evrope i sveta : 3. sednica 6. 07. 1991. u Sarajevu / Pretparlament Jugoslavije ; Gajo Sekulic. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 9.

Ucesnici trece sednice Pretparlamenta Jugoslavije obracaju se svetskoj javnosti da podrzi napore za mir i demokratiju u Jugoslaviji, u skladu sa nacelima KEBS-a, da ne dozvoli nedemokratsko resavanje i nedobronamerno mesanje. Takodje ocekuju podrsku zahtevima Pretparlamenta za raspisivanje izbora za Savezno vece SFRJ koje bi u novom sastavu oblikovalo prelazni ustavni akt koji obezbedjuje mir odmah da bi se obezbedili federalni izbori. Ocekuje se i podrska projektu Okruglog stola vlasti i opozicije »kao puta trazenja pravih uslova za mirno i demokratsko resavanje krize u Jugoslaviji«.

419. Javnosti / Bozidar Gajo Sekulic. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 8.

Apel javnosti da se u ovim najdramaticnijim momentima posleratne Jugoslavije spreci potpuna blokada i rusenje Saveznog veca i Savezne skupstine, kao i da se ne dopusti pocetak gradjanskog rata. U Sarajevu 1. 07. 1991.

420. Kompromis umesto rata : platforma Pretparlamenta Jugoslavije za pregovore na Okruglom stolu opozicije i vlasti // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 9.

Mogucnosti stvorene slomom »realnog socijalizma« za moderno demokratsko drustvo dovedene su u pitanje oruzanim sukobima i retrogradnim procesima. Mesoviti civilni forum Jugoslavije sa predstavnicima EZ i KEBS-a imao bi demokratsku legitimaciju za utvrdjivanje minimalnih funkcija jugoslovenske drzave. Okrugli sto je svoju paznju usmerio na pet neuralgicnih tacaka: JNA je van kontrole civilnih vlasti, a blokira delovanje saveznih organa; vladavina prava bi se najpre postigla postovanjem konvencija koje je Jugoslavija ratifikovala i onih koje treba u najhitnije vreme da potpise, sto je uslov ulaska u evropske integracione procese; nacionalna pitanja su zarisna danas, kako ona suvereniteta nacionalnih drzava tako i etnickih manjina; kolaps privrede; mas-mediji.

421. Osnivacki akt i poslovnik.

422. Predlog za donosenje zakona o izboru i opozivu poslanika u Saveznom vecu Skupstine Jugoslavije : nacela izbornog zakona / il. Stepanov. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 10.

Navedena su sledeca nacela i data je pravna osnova njihovog utemeljenja: I Ustavni osnov za donosenje zakona; II Ocena stanja u oblasti koja treba da se uredi zakonom; III osnovna nacela uredjenja odnosa u oblasti za koju se zakon donosi; IV posledice usvajanja zakona. Osnovni elementi sadrzine zakona bili bi: 1. biracko pravo; 2. predlaganje kandidata za poslanika; 3. glasanje; 4. utvrdjivanje rezultata izbora i raspodela mandata; 5. kontrola izbora.

423. Preporuka : Skupstini SFRJ : skupstinama republika i pokrajina : predsednicima i predsednistvima republika i pokrajina : javnosti / Bozidar Gajo Sekulic (et. al.). // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 8.

Odluka o buducem zivotu u nacionalistickom huskanju i ratnom vihoru ili u prihvatanju konkretnih predloga EZ i uspostavljanju demokratskog legitimiteta. Vise od 20 udruzenja i stranaka koje su vec udruzene u Pretparlament (a ocekuju jos 15 stranaka i pokreta) preporucuju vlastima republika i Jugoslavije da donesu dve odluke o: 1. konstitucionalnom aktu kojim se regulise nadleznost Jugoslavije kao zajednicke drzave u zastiti ljudskih prava i gradjanskih sloboda; obezbedjivanju jedinstvenog trzista; vodjenju spoljne politike; i nepovredivosti unutrasnjih i spoljasnjih granica. 2. Zakazivanju slobodnih visestranackih izbora za Savezno vece i donosenje odgovarajuceg izbornog zakona.

424. Preporuka br. 2 (3 ; Sarajevo ; 1991) : Skupstini SFRJ : Predsednistvu SFRJ / Bozidar Gajo Sekulic. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 9.

Gradjanske stranke pokreti i udruzenja okupljeni u Pretparlamentu Jugoslavije zahtevaju od nadleznih drzavnih organa zaustavljanje sirenja oruzanih sukoba, postovanje odluka civilnih vlasti i sporazuma postignutih sa predstavnicima EZ i KEBS-a. Traze formiranje Okruglog stola vlasti i opozicije koji bi cinili predstavnici SFRJ, republika, pokrajina i Pretparlamenta Jugoslavije. Ukoliko ne dodje do formiranja Okruglog stola, te opozicija i vlast ne preuzmu svoje odgovornosti za sadasnje stanje, »realno je ocekivati sirenje oruzanih sukoba«. Pretparlamentu preostaje jedino »pokretanje najsire neposlusnosti gradjana, kroz neprekidno manifestovanje za mir«. Zalazu se i za ukidanje »medijskog rata« i za slobodne medije.

425. PROTEST / UJDI, Forum za etnicke odnose, Helsinski komitet Jugoslavije, Kosovski ogranak helsinskog komiteta Jugoslavije, Helsinski parlament gradjana i gradjanki za Jugoslaviju, Odbor za ljudska prava i slobode u Pristini. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 12.

Protest zbog uzurpiranja obrazovnih prava albanskog stanovnistva na Kosovu i krsenja obaveza koje je Jugoslavija preuzela ratifikovanjem medjunarodnih ugovora. Navedeni su tezi slucajevi krsenja nadleznosti koje spadaju u iskljucivu obavezu organa i gradjana Kosova. Ovim je uvedena siroka diskriminacija u oblasti obrazovanja i prosvete i po nekim merilima ona sadrzi cak i elemente kolonijalne politike.

426. Strategija kompromisa // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 6.

Za svakog ucesnika u sporu kompromis je svojevrsno usaglaseno odustajanje od dela prvobitnih zahteva. Politicki kompromis je moguc samo pod sledecim uslovima: a) postojanje i suodnos dva ili vise jasno odredjena i medjusobno priznata delatnika; b) kontekst ili »polje« prihvacenih pravila; c) jasna svest delatnika o ciljevima i strategiji; d) uvid u nemogucnost potpune pobede jedne od strana.

427. Nepromisljena odluka : povodom promjene imena Trgu zrtava fasizma : ona predstavlja ponistavanje antifasisticke povijesti Zagreba i zato je treba ukinuti // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 11-12.

Kada je u aprilu 1990. doneta odluka da se ime Trga zrtava fasizma promeni u Trg hrvatskih vladara veliki broj ljudi bio je protiv, cak i potpisivanjem peticije. Autor navodi karakteristicne razloge za i protiv menjanja imena i kroz njih iznosi svoje humanisticke i demokratske stavove.

428. Proslava dana Evrope – Dan pobjede // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 10 : foto.

Odbor akcije za Trg zrtava fasizma organizovao je javni skup povodom obelezavanja devetog maja – Dana pobede i Dana Evrope koji se poklapaju. Ovaj skup je organizovan sa zeljom da se istakne antifasisticka proslost Hrvatske. Gradjani su pozvani da donesu cvece i svece. Skup je odrzan na Trgu zrtava fasizma (sada Trg hrvatskih velikana), govorilo se o opasnosti od novih zrtava i novih sovinistickih i neofasistickih ispada. Prisustvovalo je oko 3000 Zagrepcana.

429. Opasno zaboravljanje izbora // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 12.

Nemoc malobrojne opozicije u parlamentu jedan poslanik je ovako izrazio: »Nemocni smo koliko i duhoviti. A duhoviti smo veoma«. Neophodno je stalno raditi na jacanju opozicije u svim oblastima.

430. Osnovan sindikat novinara »Borbe« // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 10.

Novinari Borbe osnovali su samostalni strukovni sindikat ali su zadrzali samostalnost sto se vidi u izbacivanju prideva kao sto su »samostalni«, »nezavisni«...

431. Gurnuli su nas u ambis // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 13

»Ocaj u koji su nas gurnuli nece prestati ni sa kakvim ‘plavim slemovima’.« Petnaestogodisnjak je napisao »izabrali ste – gladujte«. Istina je, al’ odakle nam pravo da tako biramo i za njih? »Ako vec nase bezumne vodje tako lako sve zaboravljaju, mi ne bismo smeli. Zbog nas samih.«

432. »Kultura« – u ogledalu istine : tribina o stradanju spomenika kulture u Hrvatskoj : zasluzujemo li, zbilja, da budemo poverenici i naslednici svojih umnih i darovitih predaka? Da li je ovo rat u kojem bi, pre svega, trebalo da nestanu tragovi srpske i hrvatske kulturne istorije // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 13 : il.

Ratom su unisteni spomenici kulture i hrvatske i srpske nacionalnosti, ali su srpski osudjeni na anonimnu smrt, jer postoji jako malo svedocanstava o njihovom postojanju.

433. Platite nas barem kao tramvajdzije : strajk na Beogradskom univerzitetu : zahtevi fakulteta u strajku ticu se licnih dohodaka zaposlenih i materijalnih troskova fakulteta, dok se dalekosezni zahtevi odnose na izmene republickih zakona cime bi ovi problemi bili trajnije reseni, a Univerzitet dobio kvalitetniju nastavu i vise autonomije // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 12.

434. Augijeve stale // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 1 : il.

Pred vratima su praznici ali ih redakcija nikome ne cestita, jer ima deset hiljada mrtvih, jos vise ranjenih i preko pola miliona izbeglica... Ovaj put moramo sami iskovati srecu.

435. Bolje vrabac u ruci... : strajk na univerzitetu dan posle : ljudi na univerzitetu radije prihvataju i malu, ali relativno sigurnu platu nego neizvesni ishod sukoba s vlascu // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 13.

436. Brojanje mrtvih kao nastavak rata : u ime raznih ciljeva : na jedan ih nacin broje ljudi koji kosti svojih vade iz jama, na drugi nacin ih broji politika // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 10.

437. Dvadeset godina depolitizacije : omladina i spontanitet // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 7 : il., foto.

438. Glavobolja : mozda je rec o nama // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 5.

439. I posle izbora – izbori // God. 3, br. 14(januar), str. 1-2.

U celoj Jugoslaviji su zavrseni izbori i njima je okoncana jednopartijska epoha. Sukobi ce se sada voditi oko politike, odnosno izmedju vlade i parlamentarne opozicije na premisama koje odredi partija koja je pobedila.

440. Izbeglice u politickom pozoristu Srbije // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 12.

441. Izmedju (malo) nauke i (mnogo) politike // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 11 : il.

Univerzitet ima ulogu apsorbera nezaposlene omladine »sto je tesko pogodilo normalan nastavni rad«, a strah od pobune studenata nakon 1968. godine dislocirao je studente iz centara. Nauka se izdvaja u akademije nauka i institute te je univerzitetu ostala samo obrazovna funkcija. Inflacijom nastavnog osoblja srozao se nivo nastave, a poplava ideologizovanih opsteobrazovanih predmeta potisnula je strucne. »Uvodjenje moralno-politicke podobnosti proizvelo je poslusne cinovnike umesto samostalnih nastavnika i naucnika.«

442. JNA u pat poziciji // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 10.

Borba za vlast prikriva se raznim maglama koje jedni koriste da bi isterivali svoje interese (Srbija) a drugi da bi se sto pre odvojili od Jugoslavije (Slovenija). U sadasnjem haosu i nemoci »JNA se pokazala kao osnovna prepreka.«

443. Jugoslovenstvo kao antinacionalizam // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 12.

Jugosloveni u popisu predstavljaju natplemenski element i niko nije zeleo da istrazi zasto se dvadesetina stanovnistva ipak opredelila da to bude. U odnosu na spoljnu sredinu vecina gradjana jedne zemlje iskazuje se svojim drzavljanstvom, a ne etnickom pripadnoscu. Jugosloveni smatraju da ona nije nuzna ali je moguca i pozeljna.

444. Kako se ubijamo : rat je poceo // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 4.

Autor analizira stanje postojecih vojnih formacija (ima ih vise od 30 vecih i ko zna koliko manjih), posto je »doslo vreme ubijanja«. Nacionalne vojske ratuju za stvaranje nacionalnih drzava sa etnicki cistim teritorijama. Granica izmedju nacionalnih vojski, partijskih vojski i naoruzanih gradjana nije potpuno jasna, ali svi tvrde da se samo brane, iako se spremaju na ofanzivne akcije i povlacenje novih granica. Vojni rasplet je sve blizi. Jedini nacin da se to mirno razresi je oduzimanje i unistavanje oruzja, ali to bi morali da urade oni koji su narod naoruzali i nahuskali u rat, ali se to nece doziveti, a slaba je uteha da ce »istorija osuditi one koji su nas gurnuli u rat zarad svojih ciljeva«.

445. Karta i teren // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 2.

O razlici izmedju nas i protestantskog Zapada i nerazumevanju koje otuda proizlazi, naravno na stetu nas i nase dece.

446. Navikavanje na opoziciju // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 2.

Nemiri koji su protresli Beograd pokazali su da je vlast osiona ali da se mora navici na zivot sa opozicijom. Ovo je pocetak kraja jednog autoritarnog i totalitarnog rezima koji je, kao i njegovi parnjaci u Istocnoj Evropi, uspeo da na celom tom podrucju nanese stetu ideji socijalizma i socijalne pravde, kao i ideji gradjanske demokratije, slobode, jednakosti i bratstva, i zameni je idejom o sukobu, mrznji nepoverenju i sivilu.

447. Ne smemo ni zaboraviti ni oprostiti // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 14.

Srpski i hrvatski duhovni i telesni penzioneri su odlucili da doratuju svoj Prvi i Drugi svetski rat do poslednje kapi krvi srpske i hrvatske omladine. »A slovenacki rukovodioci, koji su dobrano svemu tome kumovali, prave se kao da su sa neke druge planete i dele dobre savete kako da se jos vise lazemo, mrzimo i ubijamo dok oni odlaze.« »Neka im nikada niko ni ne zaboravi ni oprosti ovaj rat, jer znaju sta rade.«

448. Nije sto voli, no sto cini // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 4.

Autor razmatra polozaj JNA u nasem sistemu. Nekada je bila jugoslovenska (mada je to shvatala partijski) i relativno narodna, ali je puno situacija koje joj to ogranicavaju. Nije vise ni narodna, ni jugoslovenska, a ni armija (nije profesionalna), ali je jos uvek osnovna prepreka »masovnom medjusobnom klanju«. Njen raspad bice uvod u masovno medjusobno klanje gradjanskog rata.

449. Opozicija i parlament // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 7.

Sve veci broj pitanja resava se podzakonskim aktima, u odredjenim centrima moci ili od strane samog vladara. Argument u Skupstini Srbije, koji sve primedbe ponistava jeste da je nesto od koristi za Srbe i Srbiju, iako trecina stanovnistva Srbije nisu Srbi. Opozicione partije zato i postoje sto se razlicito tumaci interes Srbije i njenih gradjana.

450. Pakao kao nacin zivota // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 13.

Zelje za stvaranjem nacionalnih drzava nisu rezultat zelje da se nasi narodi usrece, vec ambicije nacionalnih politicara da »od malih miseva u velikoj avliji Jugoslavije postanu veliki lavovi u bastici svoje nacionalne drzave«.

451. Pomoc // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 4.

Autor navodi pricu o zamasnoj humanitarnoj pomoci Kenijcima koju su oni upotrebili ne za poboljsanje kvaliteta zivota vec za povecanje statusnog polozaja. »Ostavljam da se pogadja u sta ce nasi politicari uloziti pomoc koju dobijaju od Evropske zajednice i drugih zemalja Zapada.«

452. Raspad jednog morala : disidenti dan posle // God. 3, br. 28(16-30.9), str. (16).

Analiziraju se tipovi opozicije u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata i kako se koji ponasa u odnosu na vlast i demokratiju.

453. Rat koji je morao doci : na godisnjicu izbora // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 3.

»Niko nije obecao rat u predizbornoj kampanji, ali rat je morao doci kao jedina logicna posledica razvoja tokom poslednjih godina. Sta smo izabrali to smo i dobili. A ipak nismo zasluzili.«

454. Ratni gubitak i dobitak : svodjenje racuna // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 3.

Procene proklamovanih, nameravanih i ostvarenih ciljeva pokazuju da ce Hrvati mozda dobiti drzavu u »povijesnim i etnickim granicama«. Srpska vlast je htela da svi Srbi budu u jednoj drzavi koja bi bila sto vise srpska a sto manje gradjanska i zato »niko u Srbiji sem Srba ne zeli da bude Srbin«. Armija »ce postici samo to da nestane«. Osnovni gubitnik je obican narod, ali ce najveci gubitnici u ovom ratu biti Srbi iz Hrvatske. Prosirenjem rata njima ce se pridruziti Srbi iz svih delova gde su u manjini, te ce Srbija biti malo prosiren i prenaseljen Beogradski pasaluk. Ostvarice se: svi Srbi u jednoj drzavi i Hrvatska bez Srba.

455. Sad znamo ciji smo // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 9.

Novim zakonima Srbija se definitivno prikazuje kao zemlja koja se vraca desetinama godina unazad i u kojoj je stub postojanja vojska i policija, a ne srecni i zadovoljni gradjani. »Uz sve zakone nikad vise bezakonja nije bilo.«

456. Sprema se ukidanje slobode // God. 3, 17(1-15.4), str. 10.

Analizira se Izvestaj anketnog odbora Narodne skupstine Srbije o dogadjajima od 9. marta i konstatuje da je to primer kako izvestaj ne treba da izgleda. Njim je data mogucnost da se cela debata sa kljucnih politickih pitanja skrene ka kriminalistickom aspektu dogadjaja. Analizira se i drugi clan Zakona o merama za slucaj vanrednog stanja. On je neodredjen i time je omoguceno proizvoljno tumacenje osnova za proglasenje zakona i onemoguceno je njegovo osporavanje pozivanjem na zakon. Autor se pita da li je uopste potreban ovakav zakon u drzavi koju su njeni gradjani spremni da brane ukoliko je smatraju ugrozenom i bez uvodjenja vanrednog stanja ili se ovim zakonom brani vlast kada je ugrozena?

457. Sta hoce vojska? // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 4.

»Izlazak vojske na ulice u cisto policijske svrhe skinuo joj je oreol zastitnika.« Vojska time gubi ugled, a gubitak ugleda razbija neprikosnovenost te omogucava kriticki uvid javnosti u njen rad, pa se pokazuju i postojece razmirice unutar nje. Autor se pita da li ce vojska pokusati da preuzme vlast, odnosno da izvrsi drzavni udar. Odgovara da sumnja, jer vojska ne moze da vlada drzavom kao garnizonom, a ne vidi joj nekorumpiranog partnera za to.

458. Zivot kao u ruskom vicu // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 5.

459. Narodna Skupstina Republike Srbije – (predsedniku) // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 7.

Poslanici SPO su trazili da se sastanu sa predsednikom Republike Srbije i razgovaraju sa njim o suspendovanju saveznih propisa od strane Slovenije i Hrvatske i nepreduzimanju odgovarajucih mera od strane Srbije, o ponasanju RTV i o najavljenim demonstracijama za 9. mart, posto se predsednik Skupstine Srbije smatra nenadleznim za resavanje ovih zahteva.

460. Kom osmrtnica kom odlikovanje : Vojvodina u neobjavljenom ratu // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 10 ; foto.

O besmislu neobjavljenog rata u kojem veoma stvarno ginu Vojvodjani koji postuju pravnu drzavu, o Novom Sadu – srpskoj Atini koja lici na Spartu, jer je prepuna uniformisanih lica, drustvenih kamiona sa nalepnicama JNA i o glasinama da su poginuli u hladnjacama da se ne bi uznemiravali gradjani.

461. Mali prst velike pesnice : Vojvodina, a u njoj Bozovic // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 14.

Prikaz razvoja politicke karijere Radomana Bozovica, predsednika Izvrsnog veca Vojvodine.

462. Opasna Vojvodina // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 15.

Uz pomoc medija Vojvodina se predstavlja sve ratobornijom i nesigurnijom i sto je moguce bolje drzi u izolaciji jer je poslednji bastion komunizma.

463. Pokret otpora ispod prozora : Vojvodina poslednji bastion komunizma // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 6.

Nezadovoljni drustveno-politickom i profesionalnom situacijom novinari su »otvorili« prozor u Zmaj Jovinoj s namerom da na njemu dobiju rec politicki i javni radnici kao i intelektualci kojima su zatvorena vrata rezimskih glasila. Skuplja se oko hiljadu ljudi svake veceri da slusaju vesti bez cenzure u vreme TV Dnevnika. Razgovaraju o miru i radu a ne o mrznji i ubijanju. Time su se Novosadjani pridruzili Beogradjanima koji su na Terazijama, kao i Suboticanima.

464. Vuk protiv svih : opozicija : da li raspad opozicije na nacionalnu i gradjansku ubrzava ili usporava toliko puta olako obecavani rasplet / il. Pablo Pikaso. // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 14.

Politicka situacija u vojvodjanskoj opoziciji koja se deli na gradjansku i nacionalnu, gde je osnovna funkcija nacionalnih stranaka da »sto je moguce duze ometaju stvaranje gradjanske demokratije«. Rasplet ove situacije zavisi, pre svega, od vlasti koja s nesmanjenom zestinom zeli »da rasturi Jugoslaviju i dovede Srbiju u ocaj i bedu«.

465. RASPALJENE strasti // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 14.

Na konferenciji za stampu SRSJ u Srbiji clanovi stranke Vesna Pesic i Brana Milosevic govorili su o funkciji tzv. zenskih mitinga i o novoj srpskoj vladi.

466. REPUBLICKO vece sindikata Srbije / Operativni stab ; Goran Milanovic (et al.). // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 5.

Predstavnici radnistva Srbije sastali su se u Svetozarevu i osnovali Operativni stab za hitno resavanje duboke krize u Sindikatu i doneli sledece zahteve: da se do 11. 04. odrzi vanredna sednica, otvorena za javnost, Veca saveza sindikata na kojoj bi se odlucilo o sledecim zahtevima: da se smeni Tomislav Milenkovic, zbog odgovornosti za kriticno stanje u sindikatu; da se pokrene postupak za utvrdjivanje iste odgovornosti Predsednistva sindikata; da se izabere inicijativni odbor koji bi predlozio hitne promene; da se na ovu sednicu pozovu svi koji su u ime svojih sindikata do sada izrazavali nepoverenje Milenkovicu; ukoliko se ovo ne ostvari radnici ce vec sledeceg dana doci i organizovati ispunjenje svojih zahteva legalnim metodama sindikalne borbe.

467. Adam Mihnjik gost »Republike« // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 3.

Mihnjik – urednik Gazete viborce – govorio je o temi »Nezavisna javnost: novinari, stranke i sindikati«, u Malom pozoristu »Dusko Radovic«, a potom je dao intervju »uzivo« kod Terazijske cesme.

468. Bolje pakt nego rat! // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 1 : il.

Pre 50 godina zbog drugih je zapocinjao rat na ovim prostorima. Zato je »Bolje rat nego pakt« bio patriotski i demokratski poklic. Sada Evropom ne plamti rat, mi nasilno resavamo medjusobne odnose i zato je zdraviji poklic »Bolje pakt nego rat«.

469. Molba autorima tekstova // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 10 : il.

Molba urednistva casopisa da pisci za Republiku postuju odredjene norme zbog lakseg rada i da ukoliko je potrebno pojasne nedovoljno poznate pojmove, jer »demokratije nema dok ljudi ne razumeju ono sto im se govori«.

470. Zahvalnost // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 15.

Urednistvo se zahvaljuje profesoru dr Tiboru Varadiju, narodnom poslaniku, sto je ustupio sredstva koja su mu odobrena na ime troskova izborne kampanje, za pokrivanje dela troskova stampanja Republike.

471. Fenomenologija mrznje : o jednoj mocnoj pojavi u nasem zivotu : otkad se nacije dozivljavaju kao velike grupe, u savremenom svijetu najizrazenija je mrznja prema pojedinim narodima // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 12-13.

Teorijsko razmatranje sentimenta mrznje kroz stavove mislilaca od antike (Aristotel) do danas (From).

472. Gde je lazna, a gde prava vlast? // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 5.

U mnostvu stranackih smicalica coveku nije uvek lako da se snadje u onome sto se na povrsini politickog zivota odvija. U Skupstini Srbije ostace zapamceno da je Milosevic hteo da izvrda ostavku Bogdanovica, ali kada su studenti u noci izmedju 9. i 10. aprila postavili plisanog pandu i napisali: »Mi vas posmatramo«, »Bogdanovic je podneo ostavku, jer Milosevic nije mogao vise da manevrise«.

473. Hepening u Radio Beogradu : zbog pojacanih mera bezbednosti clanovi Nezavisnog sindikata morali su da odloze sastanak. Sta se desava sa pojedinim novinarima // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 12.

474. Junak svoga doba // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 13.

Politicka biografija Milana Paroskog, srpskog nacionaliste i coveka koji izgovara »nepodnosljive kolicine dezinformacija iz istorije«.

475. Kalemari suve drenovine : rec na debati povodom izbora Vlade Srbije: protiv blanko poverenja // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 5.

476. Lazni cuvari – stvarni rusitelji // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 3.

»Svet ne zeli silu, a jos manje onu sa svezim komunistickim predznakom.« Zato se radje opredelio da pomaze osamostaljivanje Slovenije i Hrvatske.

477. Maniri plisanih ljubavnika : srpska opozicija izmedju obzirnosti i egzibicionizma // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 6.

Srpska opozicija je koketovala sa nacionalizmom i odrzavala poziciju borca za demokratiju, a Milosevic je imao inicijativu »sto pored ovakve plisane i obzirne opozicije i nije tesko«.

478. Marionetska vlada mora podneti ostavku : drzavne poslove Srbije ne moze voditi vlada u kojoj sede trojica ljudi sa dokazanom spremnoscu da kradu (Zebic), da lazu (Zelenovic) i da ubijaju (Bogdanovic) // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 2.

479. Mrznja javno – ljubav tajno // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 3.

Srpski parlament neslobodu prikriva haosom. Opozicija odobrava Miloseviceve nastupe u Hagu, bez ijednog glasa protiv, kao da izmedju njih nema razlike. Takvim odlukama pomaze Milosevicu da Srbiju vuce na dno.

480. Naherene delije : i ovako se ratuje // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 4 : il.

Obecanja poput »niko ne sme da bije narod«, »mala Svajcarska«, o »kvalitetu zivota«, »ako ne umemo da radimo umemo da se bijemo«, »dobitnik u ratu gubitnik u miru« ne mogu vise da predstavljaju branu za stvarnost olicenu u umrlim, ranjenim i mentalno obolelim. »Ko posle mirovnih inicijativa, marseva i ocaja roditelja pred celokupnom javnoscu vise moze da poveruje u takvu laz?«

481. Ni Unkovic nije dovoljno dobar // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 11.

Autorka se pita, na primeru Slobodana Unkovica, smenjenog predsednika Skupstine Srbije, sta je za vladajucu stranku na vecoj ceni: ubijanje ili tolerancija, posto se seca uz kakve je hvalospeve ispracen ministar policije Radmilo Bogdanovic za cijeg su sluzbovanja nepotrebno stradala dva coveka u Beogradu i sijaset Albanaca na Kosovu.

482. Odbrana Vojvodine ili : seks, lazi i video trake // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 5.

O prodaji srpske teritorije za 130 milijardi starih dinara postojecim i nepostojecim firmama u Italiji »uz miraz od pet fruskogorskih vila da bi se ugovor potpisao. Vile su prodate po cenama iz 1989. sa tridesetogodisnjim rokom otplate i pocetkom kroz 5 godina sa 2% kamate«.

483. Parlament ili zeleznicka stanica : poslednji dani Skupstine Jugoslavije // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 10 : foto.

Prvu Jugoslaviju su stvarali idealisti, drugu idealisti i mangupi, trecu – po memorandumskom uzoru – mangupi iz kancelarija i frontova i potkupljeni i na vlast oblaporni akademski i crkveni velikodostojnici. Skupstina Jugoslavije »nije institucija iz koje moze da nikne neka nova demokratska zajednica nego zeleznicka stanica na koju se dolazi sa koferima spakovanim za bekstvo«. Sve vise predstavnika republika ne pojavljuje se vise u parlamentu koji Milosevic sprema za izbacivanje Ante Markovica.

484. Parlamentarizam – danas ili tek sutra? // God. 3, br. 14(januar), str. 3-4.

»Poslanici SPS ucenom patriotizmom i ‘interesima Srbije’ ‘onemogucavaju sve one koji zele da iznesu druge razloge, namecuci jednu interpretaciju kao konacnu’. Od pravne drzave ostaje samo predizborna floskula i fasada iza koje je moguce da Skupstina donese zakon i uredbe o upadu u monetarni sistem, a da pokretanje toga pitanja u Skupstini bude okvalifikovano kao antipatriotski cin.« Ovakvi i slicni postupci veoma su doprineli raspadu Jugoslavije. To se videlo i u Saveznoj skupstini gde su zakoni donoseni kao privremene mere. Devalvacija dinara, krajem prethodne godine, neuspeo je pokusaj da jugoslovenski gradjani predju iz komunistickog u civilno drustvo. Odabrali su »postkomunizam«.

485. »Politika« je partijski list // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 9.

486. Pomracenje uma : novinari u raljama »nestranackih« udruzenja i ideologa genocida // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 4 : il.

Beogradski novinari koji su izgnanici iz svojih redakcija skupljaju se svakodnevno kod Terazijske cesme da zajedno sa drugim gradjanima ostvare svoja prava, a nepostojece Udruzenje novinara Srbije evidentira izbegle novinare iz Srbije i Hrvatske »da bi im se pomoglo«. Beogradskim novinarima se ta pomoc ne nudi iako su i jedni i drugi isterani iz svojih redakcija iz slicnih razloga.

487. Porodjajne ili samrtnicke muke // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 12.

»Mnogo bolje od pretnji razdruzivanjem, spremanje za napustanje Jugoslavije potvrdjuje podatak da su republicki budzeti porasli 80% a savezni samo 30% i da republike u stranim bankama drze milijardu dolara, dok u zemlji gradjani ne mogu da dodju do svojih deviza.«

488. Poslednji dani Savezne vlade // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 6.

Dva dogadjaja mogu da uticu na promenu stava savezne vlade (koja je ulozila nesumnjiv trud da pronadje resenje za civilizovan zivot i stvaranje mirnih uslova za dogovore o buducem izgledu zemlje). Prvi je nepronalazenje resenja za normalno funkcionisanje federacije u prelaznom periodu, a drugi da ukoliko Savezna skupstina ne usvoji program vlade 19. aprila oni odmah podnesu ostavke (iako je to protivustavno).

489. Ratoborni nacionalizam umesto drzavne politike : skupstina Srbije o dogadjajima u Hrvatskoj // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 12.

O resavanju hrvatsko-srpskog sukoba Vlada Srbije nema jasnu predstavu, a vladajuca partija i opozicija slicno misle o naoruzavanju i stvaranju srpske vojske. Zato nije ni cudo sto se ostali narodi plase srpske ratobornosti, sto smatraju da su vojnici prosrpski orijentisani i sto im se ne veruje. To, naravno, treba najvise da brine Srbe, pogotovu sto su postali taoci 150 000 Srba iz Krajine. Umesto da Skupstina sukobe resava mudro i politickim sredstvima i tako stiti Srbe iz Krajine, ona se oslanja na stalno tutorisanje.

490. Skupstina poslanicima ne veruje // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 7.

Sada se, na predlog poslanika SPS-a, pre glasanja odlucuje da li ce glasanje biti tajno ili javno. »Rezultat takvog glasanja unapred se zna.«

491. Skupstinski udar na ustav : ono sto u svetu obicno cine vojske kod nas to rade jednostavnije i bez krvi – ustav se ponistava u parlamentu // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 9 : foto.

Kao u komunisticka vremena, u Skupstini je izvrsen udar na ustav, jer su uvedeni zakoni koji ruse prava vec data ustavom. To se odnosi na zakone o radnim odnosima, o strajku, o radio-televiziji, o univerzitetu, o sluzbenoj upotrebi jezika, o tuzilastvu.

492. Strah od letenja // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 11.

Poslanici SPS-a su shvatili koliko katastrofalan ucinak ima po njih prenos skupstinskih zasedanja i pokusavaju svim sredstvima da ga ukinu. Kroz te prenose postaje jasno koliko su poslanici SPS-a neobrazovani i nesposobni da se uzdignu do opsteg interesa.

493. Svesrpski referendumi // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 5.

Zemlja se – po nalogu Srbije – vaninstitucionalno preuredjivala mitinzima, a kada su se oni pokazali nedovoljni za »spoljnu upotrebu« (Slovenci su pokazali zube), nastala je poplava referenduma.

494. Sta sadrzi zakon // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 11.

Prilikom usvajanja Zakona o javnom informisanju najvise se polemisalo o predlogu Mihajla Kovaca da se u zakonski tekst ugradi deo o novinarima. Kovac se zalagao za »pravo novinara da odbije saradnju na informacijama koje su u suprotnosti sa kodeksom novinara«. Skupstina je samo prihvatila amandman po kojem ukoliko urednik znatno izmeni tekst mora se traziti saglasnost novinara da tekst izadje pod njegovim imenom. Ni predlog Ferenca Kermendija, da se Zakonom obezbede uslovi za informisanje na jezicima naroda i narodnosti, nije prihvacen.

495. Totalitarizam i siromastvo : Dragan Veselinov o programu Vlade Srbije na tribini reformista // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 4.

496. Vecni zivot // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 10.

Kako se zivot vrtoglavo sunovracuje: radnica »Beka« kaze da zive kao mrtvac u grobu.

497. Zablude i samozavaravanja // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 3 : il.

Parlamentarna opozicija se ne razlikuje od vladajuce stranke jer ima isti stav o polozaju Srba u Hrvatskoj i daljem ustrojstvu Jugoslavije. »Nigde gradjanina – samo nacionalne drzavice.« Nema alternativni ekonomski program i »viziju privatizacije bez koje nema civilnog drustva«, a pasivna je pred ekonomskim totalitarizmom SPS-a. Godinu dana nakon visestranackih izbora »u Srbiji se o demokratiji zna manje nego pri kraju vladavine SKJ«. Izuzetak jedino UJDI.

498. Zatvorena drzava // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 7.

Stojcevac, izletiste pretvoreno u vojnu bazu u kojoj pregovaraju rukovodioci sest republika u »prisnoj atmosferi«. U njihovoj zatvorenoj drzavi zivi se od trgovine oruzjem i granicama, a metak je skuplji od covekovog zivota. Posto se ljudi hrane korenjem, autorka predlaze da prvi predsednik bude Branko Kostic.

499. A zasto ne Franjo Tudjman? // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 13 : il.

Pravno-politicka analiza Predsednistva Jugoslavije. Osnovna teza autora je da predsednistvo nema predsednika ali ima predsedavajuceg a to je Franjo Tudjman.

500. SADRZAJ »Republike« u 1991. godini / priredila N. (Nastasja) Radovic. // God. 3, br. 34(15-31.12), str. (16-19).

501. Deklaracija o ekoloskoj drzavi Crnoj Gori // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 3.

502. Ekologija regionalne patnje : zeleni na Kosovu // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 8.

Poseta »Zelene stranke iz Beograda, zajedno sa nekoliko intelektualaca iz Srbije i Beograda, Kosovu, ‘toj nevidljivoj evropskoj regiji’«. I pored sistematskih smetnji Karavanu, koje su znacila onemogucavanje direktnog susreta sa narodom, ipak se vidi da je razgovor dobronamernih ljudi sa albanske i srpske strane moguc.

503. Ratnicko tetoviranje // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 15.

504. SARADNJA opozicije // God. 3, br. 14(januar), str. 11.

Prvi put se objavljuju dokumenti o saradnji opozicionih stranaka pre, u toku i posle izbora. Sve stranke koje imaju svoje predstavnike u Skupstini zapocele su pripreme za osnivanje Kluba parlamentarne opozicije. Republika ce sistematski pratiti akcije opozicije i time ce posredovati izmedju poslanika i njihovih biraca razvijajuci interes gradjana za javne poslove i siriti komunikaciju izmedju poslanika i javnosti.

505. Radio Beograd na udaru specijalista za specijalni rat // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 12.

Apel SNSNB protiv kadrovskih promena na RTB gde se na najodgovornija mesta postavljaju profesionalno nekompetentne, ali moralno-politicki podobne licnosti. Strah za »probijanje informativne blokade« Srbije, za gusenje profesije novinara i za najgoru cistku nakon Drugog svetskog rata motiv je apela protiv Vojislava Micovica direktora Radio Beograda.

506. Novi program reformi // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 6-8.

507. Predlog programa SRSJ u Srbiji // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 16-19.

508. Vecina i manjine // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 14.

509. Rat, siromastvo i socijalni bunt : socijalni polozaj i sigurnost gradjana u uslovima oruzanih sukoba i preteceg kolapsa privrede // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 11.

510. SECA odlozena // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 10.

Sukob u Vecu saveza sindikata Srbije buknuo je povodom situacije u RTB, ali mu je uzrok koncepcijsko razlikovanje: za autonomne jake strukovne sindikate ili za vladajucu teritorijalnu semu.

511. Postovane dame i postovana gospodo // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 8.

Pismo jugoslovenskoj javnosti o neophodnosti ocuvanja Jugoslavije zasnovane na demokratskim principima. O drugom Pretparlamentu koji ce »postojati sve dotle dok se ne stvore osnovni uslovi za uspostavljanje parlamentarne demokratije«. Raspisivanje izbora za Savezno vijece Skupstine Jugoslavije uz valjan izborni zakon bilo bi put za resenje krize. Pretparlament mora postojati do stvaranja Saveznog parlamenta, kao forma demokratskog opozicionog pritiska dok se ne donesu »ustavne i zakonske odluke kako da ostanemo zajedno ili da se mirno razidjemo«.

512. Sta je pobedilo na izborima u BiH? : sto dana posle izbora : nacionalni kljuc preti temeljnom blokadom demokratskih procesa // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 4.

Prvi posleratni izbori u BiH su centralni politicki dogadjaj koji je rezultirao trijumfom nacionalnih stranaka i porazom preobrazenih komunista i svih novih liberalnih demokratskih stranaka. »Stara vlast je srusena a nova se mukotrpno konsoliduje na pretpostavkama starog poretka.« »U Jugoslaviji danas glavnu rijec vode sefovi – gospodari republika kao ocevi nacija koji su sasvim dovoljni za dogovor o buducnosti Jugoslavije i svojih drzava.« Tako je napravljen lazni spor izmedju muslimanske i srpske nacije, a u stvari izmedju njihovih partija (ko je zainteresovan za BiH a ko za Jugoslaviju).

513. »Stara slava« i moderno doba // God. 3, br. 14(januar), str. 8-9.

Iz: Skerlic, Jovan: Feljtoni, skice, govori, »Prosveta«, Beograd 1964.

514. Bekstvo iz Ljubljane // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 15.

Dnevnik autorke o danima ratnog haosa u Sloveniji u 1991.

515. Bekstvo iz Ljubljane : (nastavak) // God. 3, br. 27(1-15.9), str. (16) : il.

Dnevnicko vidjenje ratne situacije u relativno mirnoj Ljubljani i prolazak kroz Jugoslaviju do Grcke.

516. Bekstvo u Liban // God. 3, br. 22(16-30), str. (16).

»Pacifizam, suprotstavljen fasizmu, prelazi u pokret otpora.« Formula mora da uspe uvek, samo se ne zna da li kroz dve ili tri decenije. To bi mozda i moglo da se izbegne da komunisticka vlast nije stvarala gradjane–idiote u antickom smislu. U evropskom smislu to su oni koji ne raspravljaju o odlukama svoje vlade, koji misle kako im je nalozeno i koji emocije usmeravaju tamo gde i svi drugi. »Intenzivnim treningom straha od razlika doveden je do potpunog gubitka kriterijuma; nista lakse nego da gradjanin–idiot zrtvuje svoj zivot ili zivot drugih gradjana.« »Pouka Libana je da gradjanski rat koji niko nece, koji svi sprecavaju, kojeg svi mrze i od kojeg masovno beze, moze da potraje petnaestak godina.« Posto nismo bas uvereni u libansko iskustvo od njega jos ne odustajemo.

517. Sta sada? // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 11-12.

Odnosi se pre svega na brojne intelektualce, kulturne radnike i ostale koji vec cetiri godine plove punim jedrima po prljavoj vodi neometani od drugacijih. Stvari su pocele nesto ranije kada je »dijalog« izmedju Srba i Slovenaca zapoceo i kada je javni diskurs pao na dotad nevidjeno niske grane. Zato se posluzila pamcenjem da izvrsi bar mogucu skicu tipologije diskursa.

518. Zasto sam dala ostavku : govor na Terazijskoj cesmi // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 11: il.

Autorka ne zeli da ucestvuje u ovoj »rukovodecoj strukturi« i bude kriva za ratna zlodela, jer nama u Srbiji vec tri godine »vracaju dostojanstvo« a zavadise nas sa celim svetom.

519. Predsednistvu Socioloskog drustva Hrvatske : (pismo) / Sociologija ; Mladen Lazic. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 11.

Odgovor na primedbe kolega iz Socioloskog drustva Hrvatske, u vezi sa prekidom saradnje.

520. Predsjedniku Jugoslovenskog udruzenja za sociologiju : (pismo) / Sociolosko drustvo Hrvatske ; Ognjen Caldarovic. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 11.

521. Srpsko-srpski rat : u ocekivanju gradjanskog rata u Srbiji // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 4.

Sve okolnosti ukazuju da su sanse za gradjanski rat velike (odnos vlast–opozicija, naoruzani povratnici sa fronta, ekonomski krah, reakcija nacionalnosti koje ne zele da zive u postojecoj Srbiji...). Vlast bi se branila oprobanom produkcijom stvaranja neprijatelja kao metodom tehnologije vladanja te bi sav gnev bio kanalisan ka »fasistickoj« Evropi i »izdajnickoj« opoziciji. Tako nam ostaje jedino da se nadamo da ce svi koji mogu ucestvovati u gradjanskom ratu shvatiti da u njemu stvarno nema pobednika.

522. U ogledalu Kapetana Dragana // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 13.

U ovoj drustvenoj klimi postao je »jedina institucija kojoj se sve veruje«. Medjutim, pravo pitanje u vezi Kapetana Dragana je »ko smo mi... i kakvi smo kad smo taj fenomen stvorili. I odgovor je tu – mi smo sve sto Kapetan Dragan nije, odnosno on je ono sto bismo mi zeleli da budemo«.

523. Pocetak posleratnog pakla : rat – sansa najgorih : ovaj rat izmedju Srba i Hrvata izbacio je na povrsinu citavu galeriju lihvara, svercera, pljackasa i raznih seoskih harambasa koji su odjednom postali neko i nesto i koji se mira plase kao djavo krsta / il. Pablo Pikaso. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 6.

Doslo je vreme da nam Cikago tridesetih izgleda kao pravi raj. Mafijasi svih boja imaju paralelnu vlast. Lecilista i groblja su puna mladih. Samo »mafijaska internacionala« ne odustaje od bratstva-jedinstva: lopovi su se udruzili u Drnisu protiv gonilaca. A pravi pakao oseticemo tek kad oruzje zacuti.

524. Antistereotipi // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 15.

Sadrzi: Budi musko! / Adolf Hitler, Mein Kampf. Autorka se pita govori li to Hitler nama i da li je zivot u hordama bolji nego ono sto nam nudi moderan svet.

525. Berba pamuka i linc : anti-stereotipi // God. 3, br. 29(16-31.5), str. 8-9.

Jugoslavijom danas vladaju stereotipi. Posebno jacaju u vreme krize i traze odmazdu. Medijski rat je najmocnije oruzje stereotipa. On onemogucava slobodnu komunikaciju, tacnu informaciju, rasudjivanje na osnovu licnog iskustva i time sprecava da vise znamo o drugima i tako ih manje mrzimo. Ne cineci nista protiv njih prihvatamo ih da oni vladaju nama. Ljuba Tadic, glumac, odlucio je da se jos jednom pokloni publici sirom Jugoslavije i da zacuti u znak protesta protiv bujice »koja sve dimenzije covekovog postojanja rastvara u tiraniji nacionalnog«.

526. Nezavisni intelektualac, sada i ovde // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 14 : il.

Debatni klub UJDI-ja ovoga puta je raspravljao o nezavisnom intelektualcu. Sagovornici su bili Zagorka Golubovic, Trivo Indjic i Nebojsa Popov. Svi su pripadali grupi profesora sa Filozofskog fakulteta koji su 1975. godine uklonjeni iz nastave zbog moralno-politicke nepodobnosti. Grupa je tih godina svojim stavom pruzala primer moralne i intelektualne doslednosti. Po Z. Golubovic, nezavisnog intelektualca definisu karakteristike koje se pridaju i coveku, od kojih je osnovna autonomija, a ne skolska sprema, odnosno kriticki stav prema svemu pa i sopstvenim stavovima. Savest je merilo a ne stranka ili nacija. Moguca je pripadnost grupi, ali kada dodje do kolizije stavova sledi suprotstavljanje grupi. Indjic smatra da su razum, sloboda, tolerancija, istina, kriticnost i savest odlike intelektualca, pa je u tom smislu i misleci seljak intelektualac. Nas sistem nije negovao kriticnost, sumnju, preispitivanje pa je u tom smislu eventualno stvarao strucnjake ali ne i intelektualce. Vladala je »dominacija najamnicke inteligencije«, »politickih fabrika« (»prostitucije inteligencije«). Komunisticka ideologija zamenjena je nacionalistickom. Apologiju stranke zamenila je apologija nacije. Autonomija se podredjuje kolektivitetu. Indjic smatra da se na mala vrata uvodi »moralno politicka podobnost«. Intelektualac postaje neka vrsta nacionalnog radnika koji ima funkciju »spasavanja« nacije. Smatra da su pojedine institucije (SANU) direktno odgovorne za sadasnje stanje, a intelektualci koje je imenovao (Beckovic, Crncevic, Cosic) ne mogu da nas izvedu u novi duhovni prostor jer nude mitolosku obnovu istorijskog nasledja, a mitologizovana istorija ne resava nase probleme. N. Popov istice vaznost institucije javnosti za poimanje intelektualca; temeljna pretpostavka je »javna upotreba uma«. »Prostor javnosti prevashodno zavisi od politickih uslova.« Kad neka manjina ili politicki vrh uzurpira javnost onda politizuje sve oblasti javnog zivota. Z. Golubovic smatra da su na univerzitetu negativnom selekcijom ostali samo »zavisni intelektualci« i da su studenti veci cuvari autonomije univerziteta nego profesori. Popov je istakao instituciju javnosti za poimanje intelektualca. Samo ona, kao »dinamicki prostor«, omogucuje da pojedinci ne budu reprimirani od grupe. Uzurpacija javnosti od bilo koga politizuje sve oblasti javnog zivota. Ona se i sada ponovo agresivno namece radi odbrane nacionalnog. Nacionalizam je »najborbeniji oblik destrukcije javnosti«. Sva tri sagovornika su imala slicno shvatanje intelektualaca. Najinteresantniji su oni koji prihvataju angazman koji zavisi od njihovog teorijskog stava i nije vrednosno neutralan.

527. Razmisljanja o nacionalnom interesu // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 12.

Ocigledno je da je samo jedna nacionalna ideja povezana sa idejom demokratije (tj. ona koja ne dovodi u pitanje vrednosti pojedinca i druge vrednosti). Ljudi koji veruju u ideju demokratije ne uzimaju nijedno ljudsko bice kao sredstvo.

528. »Srpski nacionalni interes danas« // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 14.

Debatni klub UJDI-ja organizovao je sesiju sa temom iz naslova. Ucestvovali su: Mihajlo Markovic, Kosta Cavoski, Vojislav Vukcevic, Nebojsa Popov, Stojan Cerovic, Srdja Popovic, Dejan Janca i Dragoljub Katic. Konstatovalo se: 1. nacionalni interes je kompleks interesa i ne moze se redukovati na jednostran nacionalni program; 2. cak i tradicionalna varijanta »srpskog nacionalnog interesa« nosi razlicite mogucnosti realizacije; 3. rigidna varijanta nacionalnog programa je direktno suprotna konceptu slobodnog gradjanina. Tradicionalni mit o srpskom nacionalnom interesu fokusira se oko Garasaninovog »nacertanija« (cija je moderna varijanta Memorandum SANU) i ideje da svi Srbi zive u jednoj drzavi. »Briga o srpskom narodu van Srbije pretezno je manipulacija nacionalnim osecanjima proizaslim iz proslih tragedija a manje iskreni napor da se pomogne svim pripadnicima naroda da obezbede svoja ljudska prava.« Briga za narod treba da se sprovodi kroz demokratizaciju citave zemlje. »Slobodni pojedinac je pocetak i kraj price o nacionalnom i svakom drugom kolektivnom interesu. Nikakve prosle privilegije ni buduce slobode ne opravdavaju sadasnje stanje.«

529. Sukob Hrvata i Srba danas // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 9.

UJDI-jev Debatni klub je povodom zastrasujuce eskalacije sukoba izmedju Srba i Hrvata organizovao 12. maja 1991. debatu u kojoj su ucestvovali A. Mitrovic, istoricar, D. Janjic, sociolog, N. Popov, sociolog, i V. Pesic, sociolog, kao voditeljica. Mitrovic je govorio o tome da mi, paradoksalno, zivimo iznova svoju istoriju u koju se elita vraca. Proslost je pojednostavljena i idealizovana i vide se samo sukobi, iako su postojali i dugi periodi saradnje. Program okupljanja svih Srba je prvi konsekventan razvijen nacionalni program, ali je to van savremenih evropskih tokova. »Kakvocu« zivota pojedinca ne cine nacionalne granice vec privredna obezbedjenost, politicko pravo i »mogucnost da drustveno prozivi svoj zivot«. Titovo vreme je samo umnozilo nacionalne sukobe, ali je danas taj sukob sveobuhvatan. Najcrnje je sto se stvaraju privatne vojske iza kojih stoje nekakve tajne sluzbe. »Da li one mogu odlucivati o necijem nacionalnom interesu?« Janjic je izneo stav da posto se svaki dan donosi nesto »istorijsko« »na Balkanu istorije uopste i nema. To je samo krvava farsa«. Nacionalizam se proizvodi razlicitim manipulacijama kao sto su ideja zrtve ili teritorijalne ugrozenosti. Razgradjuje se jedino stalnim objasnjavanjem gde on vodi – u rat. Popov napominje da prozivljavamo sok istorijom ili vremenom. Nestaje jedan red stvari, a neizvesno je cime ce biti zamenjen.

530. UJDI – hronika // God. 3, br. 14(januar), str. 14.

U UJDI-jevom Debatnom klubu poslednja debata u jednopartijskom sistemu bila je o »Izborima i buducnosti Srbije«. Diskutanti su bili Ljubomir Madzar – SRSS, Mladen Markov – SPO, Vladan Vasilijevic – DS i Nebojsa Popov – UJDI. Oni su paralelno odgovarali na pitanja Vesne Pesic i Srdje Popovica. Opet je istaknut znacaj medija.

531. Harac ili porez? : kako zastititi poreskog obveznika // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 8-9 : foto.

Opsta besparica privrede i drzave moze da se razresi na jedan od tri nacina: restrikcija potrosnje, pokrivanje deficita inflatornim stampanjem para ili stvaranje miljea prihvatljivog za strani kapital koji bi povezao pokidane niti domace privrede. Ovaj treci nacin, koji bi na dugi rok imao najbolje efekte, mora biti i politicki i ekonomski omogucen, a za to se ne vide mogucnosti.

532. Stranice iz dnevnika 1979. godine // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 13 : foto.

533. Dana 12. marta : (pismo) / Studenti, profesori, radnici... // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 15.

Pismo solidarisanja i podrske Univerziteta »Veljko Vlahovic«, Titograd, sa studentima Beograda i osuda represije.

534. SUSRET za mir, suzivot i uspesne demokratske dogovore : Poziv na mirotvorni ustanak / Susret za mir, suzivot i uspesne demokratske dogovore. // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 11.

Brojne nezavisne grupe okupile su se u Sarajevu da bi uticale na obustavu rata – smatrajuci da je Jugoslavija jos uvek na prekretnici kada moze izabrati mir ili do kraja potonuti u krvav rat – depolitizacijom armije i demilitarizacijom politike.

535. SVASTICE (SVASTALICE) // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 2.

536. SVASTALICE // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 2.

537. SVASTALICE // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 5.

538. SVASTALICE // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 2.

539. SVASTALICE // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 2.

540. SVASTALICE // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 2.

541. SVASTALICE // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 2.

542. SVASTALICE // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 7.

543. SVASTALICE // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 5.

544. SVASTALICE // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 2.

545. SVASTALICE // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 2.

546. SVASTALICE // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 2.

547. SVASTALICE // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 2.

548. SVASTALICE // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 2 : il.

549. SVASTALICE // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 2 : il.

550. SVASTALICE // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 2.

551. Ne daj boze da nesto pitas : srpska opozicija i informisanje // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 11.

Srpska opozicija deklarativno jeste za demokratiju i toleranciju ali njeni nastupi to ne pokazuju. Rugaju se ukoliko novinari misle drugacije ili zele da provere iznetu cinjenicu. »Opozicija mora da izgradi demokratski stav prema stampi, da se navikne na dijalog, bez etiketa.«

552. Pistoljdzija u parlamentu : izbori u Rakovici : Seselj govori ono sto SPS misli ali bi bilo neuputno da kaze // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 11-12.

Nakon smrti Miodraga Bulatovica, poslanika SPS-a, pocela je bitka za Rakovicu. Nezvanicno je procurilo iz redova SPS-a da je kandidat Borisav Jovic, tadasnji predsednik predsednistva, ali se bukvalno u minut do dvanaest kandidovao anonimni radnik Rados Karaklajic. Time je jasno da je SPS podrzavao Seselja, koji je dominirao svojom medijskom kampanjom na svim glasilima.

553. Mrznja kao grupna psihopatoloska pojava // God. 3. br. 25-26(1-31.8), str. 13.

O mrznji kao socijalno-psiholoskoj pojavi, o njenim korenima, delovanju i nacinima za njeno ublazavanje.

554. Glas razuma // God. 3, br. 29(1-15.10), str. 6 : il.

Ako istoriju razumemo kao pamet koja je unesena u cinjenice, kako objasnjavamo onda ovaj rat nakon pedeset godina bratstva i jedinstva? To je zato sto smo se svi javno pozivali na bratstvo i jedinstvo, a u sopstvenoj smo kuci negovali nacionaliste na koje se poziva i oslanja vlast u svim republikama.

555. Kako je pocelo u Libanu // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 10.

Autor pruza istorijat razvoja Libana i libanizacije i blize opisuje uzroke koji su doveli takve situacije. Zemlja kedrova koja ima oko 3 miliona stanovnika i dvadesetak etnokonfesionalnih grupa, najvise Arapa, od 1975. godine ne moze uspesno da izadje iz krvavog gradjanskog rata. Mozda i zato sto su u njoj oduvek ziveli »maroniti, suniti, siiti, Druzi, Palestinci, aleviti, ismailiti, melkiti, pravoslavni i katolicki Jermeni, protestanti... Nikada gradjani«.

556. Kako okoncati gradjanski rat : ucesnici Debatnog kluba, odrzanog 11. aprila u »Radovicu« zastupali su oprecna gledista: jedni su smatrali da on jos nije poceo, drugi da je vec u toku, a treci da je uzeo maha; vecina je izrazavala kriticki odnos prema gradjanskom ratu, a cula su se i gledista u prilog rata. Vecina ucesnika debate zalaze se za mirovne inicijative // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 11 : foto.

Na sesiji Debatnog kluba od 11. aprila diskutanti su najpre bili predstavnici dva nadstranacka foruma iz dve republike: Demokratski opozicioni forum iz Zagreba (Alija Hodzic, Vida Tucan i Zoran Pusic) i Foruma terazijskog parlamenta (studenti BU, Vesna Hadzivukovic, Olga Kavran i Boris Stajkovac), a potom i publika. Voditelj je bio Nebojsa Popov. Pojava studentskog protesta u Beogradu ojacala je nade u Zagrebu da nije sve izgubljeno i da je moguc miran rasplet postojecih sporova. Culo se da mrznju raspiruju Tudjman i Milosevic posto ne mogu ispuniti predizborna obecanja, da je mrznja samo pitanje rukovodstava, ali i da su Srbi u Krajini i na Kosovu egzistencijalno ugrozeni. Predstavnici DOF-a i FTP-a izneli su neke svoje predloge o zajednickim akcijama. Ne samo da je publika pokazala veliku zabrinutost zbog mogucnosti gradjanskog rata, nego je pokazala i veliku spremnost za mirno resavanje sukoba i otpor prema ozivljavanju proslosti u funkciji odrzavanja napetosti. Ovo je prikazivacu dalo povoda da zakljuci kako sukobi u zemlji nisu toliko duboki i neresivi, ali posto izostaju »jake« zajednicke inicijative »polje za delovanje ekstremnih i avanturistickih ideologija i dalje je otvoreno«. U kontekstu ove cinjenice gradjanski rat u Jugoslaviji, masovan ili doziran, uistinu je realna opasnost.

557. Put u federalno razmisljanje // God. 3, br. 15(1-15.3), str. (16).

Autor daje skicu modela funkcionalnog federalizma SAD i u evropskim federacijama.

558. Savezni izbori ili raspad Jugoslavije // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 14.

Na redovnom sastanku Debatnog kluba (28. 03) raspravljalo se o temi »Savezni izbori ili raspad Jugoslavije«. Ucestvovali su Leon Kojen, Rodoljub Sabic, Aleksandar Lojpur i Ratomir Tanic. To je i pocetak rasprave koju Republika zeli da vodi na stranicama lista o »Jugoslaviji kao gradjanskoj akciji«. Ove rasprave se, zakljuceno je, ne mogu voditi bez saveznog parlamenta, a za to su potrebni izbori za Savezno vece (Vece gradjana).

559. Skupstina jugoslovenskih podruznica UJDI-ja, I deo // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 14.

Na godisnjoj skupstini UJDI-jevih podruznica (12. 05. 1991) bili su prisutni predstavnici iz Zagreba, Sarajeva, Mostara, Novog Sada, Beograda, Titograda i Zrenjanina. Doneti su zakljucci o buducem radu i o odrzavanju drugog dela Skupstine u Mostaru 25. 05. 1991.

560. Demokratija ili haos : ultimativni zahtev za okupljanje svih Srba u jednoj nacionalnoj drzavi lazni je ideal i podmetnuta iluzija da bi se zamaglio i odlozio onaj prvi zahtev – svi Srbi u demokratskoj drzavi // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 3.

Kidanje veza izmedju jugoslovenskih naroda i republika rdjav je preduslov za njihov ulazak u Evropu. To se posebno odnosi na Srbe, a samo oni, u tom trenutku, isticu takav zahtev. »Drugi svakako nisu odustali, ali su prestali da se isticu.« »Cini mi se, medjutim, da bi i Srbiji dosledna primena ovih merila mogla da donese gorke plodove.« Nacionalizam nije kod nas posledica pogresne nacionalne politike, vec pogresne drustvene orijentacije. Zato kod nas, veruje autor, poraz nacionalizma moze da se dogodi kao poraz laznog socijalizma i »jednopartijske hegemonije prikrivene visepartijskom formom«.

561. I posle rata – rat? // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 3.

Raspletom ovih ratovanja niko nece biti zadovoljan, ali »nacionalno-verski rat oceva valjda ce na kraju utihnuti pred gradjanskim buntom sinova«. Abnormalno uzarene verske i nacionalne strasti kao i razulareni sovinizam tesko ce ukrotiti legalne institucije, jer zlo se mnogo brze siri nego dobro. »Sudbinsko je pitanje da li ce mladost i pamet sinova umeti da odbrani mir, slobodu i stvaralastvo koje su ocevi zanemarili.« Jasnije je sta se rusi od onoga sta nastaje.

562. Kome preti mir : grobovi neduznih i stid prezivelih // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 4 : il.

Ovaj jugoslovenski gradjanski rat zapanjuje svet, Evropu pa i nas same svojom bezobzirnoscu i krvozednoscu. Razlog je nedostatak pravih i shvatljivih motiva ucesnika rata i odsustvo cistih i istorijski opravdanih ciljeva njihovih naredbodavaca. Ko hoce ovu nesrecu i uzaludnost zrtava da vidi mora pomalo biti »izdajnik« svoga naroda ako ga voli i ako mu zeli dobro. »Trajna resenja nisu na ratistima nego u sveobuhvatnom... materijalnom, politickom i moralnom preobrazaju« i »pobednika« i »pobedjenih«. Mozda je rano govoriti, ali ako se ikako jugoslovenske drzave ujedine trebalo bi da to bude ekonomska zajednica, gde oruzje ima samo policija.

563. Nije kriza nego rat : jedini izlaz su opsti izbori za novu skupstinu koja bi odlucila o novom sadrzaju zajednistva // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 3.

Svedoci smo da jugoslovenska kriza prerasta u ratno stanje. Jugoslavija nema vise svoj mir, a ugrozava i mir u svojoj okolini i celoj Evropi. Opsti, neposredni visestranacki izbori predstavljaju jedini razuman izlaz koji bi obezbedio mir i u njemu dogovor o demokratskom razresenju krize u Jugoslaviji, koja je tokom prethodnih sedamdeset godina »u sustini uvek bila manje-vise unitarna, totalitarna i nedemokratska«.

564. Sa svetom, ili svoj svet : Evropa ante portas : umesto zalbe na spoljno mesanje, bolje bi bilo odgovoriti na pitanje zasto je neizbezno strano »mesanje« // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 3 : il.

Svet, a Evropu posebno, karakterise sve vece ujedinjavanje i ujednacavanje standarda, merila, ljudskih prava, gradjanskih sloboda... »Sve cesca i sve energicnija intervencija medjunarodne zajednice u slucajevima ugrozavanja mira, bezbednosti i ljudskih prava ne znace vise puko mesanje u unutrasnje poslove nego vece mesanje unutrasnjih poslova svake zemlje sa interesima i poslovima drugih zemalja...« »Zar nije ocigledno da bi se Jugoslavija mozda vec raspala u krvavim konfrontacijama da nas Evropa i svet nisu u tome sprecili. Pozivamo se na Evropu a ne poznajemo ni svet sopstvene zemlje.« »Ni prijatelji ni neprijatelji nam vise nisu isti. Ljudska prava krse samo oni drugi. Integracija sa Evropom se hoce sto pre... a integracija u vlastitoj zemlji ni po koju cenu.« »Cemu danas vodi apsolutna nezavisnost kojoj teze skoro sva republicka vodjstva, ako ne apsolutnoj izolaciji.« »Gradjanska prava i slobode se proglasavaju za ‘nikad veca’ a gradjanin ne sme da predje u drugu republiku ni sa znackom svog fudbalskog kluba... a kamoli sa svojim drugacijim politickim uverenjima.« »Postajemo akutni evropski problem a arogantno odbijamo pravo Evropi da strahuje od posledica koje bi i ona morala zbog nas da podnese.« Postaje sve ocitije kako nasa rukovodstva nisu uspela svih ovih godina da rese nijedan vitalni nacionalni problem pa je vec krajnje vreme da istinski reformatori zamene lazne rodoljupce. »Civilizovana jugoslovenska evropska demokratija nije svespasavajuca, ali je svakako najmanje pogresan put.«

565. Pismo iz Sumadije (1) // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 1 : foto.

566. Pismo iz Sumadije (2) // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 15.

O unistavanju lepota sa svake strane: Dubrovnik, Sibenska katedrala, Dvor u Pakracu... Sta bi bilo kad bi Studenicu?

567. Dugo treniranje nemoci : Jugoslavija bez sefa drzave : najznacajnija promena do koje je dovela blokada Predsednistva SFRJ tice se cinjenice da na kolektivnog sefa vise niko ne obraca znacajniju paznju pa ni vojni vrh koji je nakon 9. maja okrenuo ledja svom ustavnom vrhovnom komandantu // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 4.

Jugoslavija je propali Titov eksperiment kojem je bilo potrebno 11 godina da pokaze koliko je neotporan i lomljiv kada jaka licnost ne stoji iza njega. Brozov »kolektivni naslednik« nema odgovore na sve slozenija i teza pitanja. Stanje se usloznjava Osmom sednicom (1987), a kolektivno rukovodstvo odlazi definitivno kada je ostalo bez svog politickog oslonca, odnosno SKJ. Samo oni van Jugoslavije gaje nadu »(da li i iluzije?)« da bi Jugoslavija mogla ostati kao jedinstvena drzavna zajednica. Ali za sada nema nagovestaja da bi se nacionalisticke euforije i megalomanski liderski apetiti mogli primiriti i spustiti do zadovoljavajuceg resenja za sve.

568. Dva derbija – jedna zrtva : rasplitanje jugoslovenske krize // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 4.

O pokusajima da se stvori ili odrzi bilo kakva jugoslovenska drzavna zajednica. EZ uz pomoc SSSR-a i SAD pokusala je u Hagu da stvori uslove za realan pristup koji bi odgovarao novostvorenoj situaciji u kojoj svaka republika pokusava da pronadje resenje za sebe, van Jugoslavije u kojoj su ostale samo dve republike, odnosno Crna Gora i Srbija.

569. Djavo dolazi po svoje : rat samo sto nije objavljen // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 4.

Ratne masinerije svih republika ubrzano rade. Cekaju samo povod pa da rat pocne. A svi smo u sustini samo svedoci, (sa)ucesnici i zrtve velike istorijske prevare ciji nacionalni istorijski ciljevi potiskuju razum i ne prihvataju cinjenice. Zahuktali ratnicko-nacionalni pir ne dozvoljava da se razmislja o tome kako smo uleteli u paukovu mrezu istih ali preobucenih vlastodrzaca. Ratujuci jedni protiv drugih ni ne razumeju da je »sa njima djavo dosao po svoje«.

570. Posrtanje razuma : Jugoslavija u ratu / il. Stepanov. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 5.

Jugoslavija broji svoje poslednje dane? Mnogi mladi su nestali verujuci da to sto cine za Jugoslaviju ima neki smisao i sadrzaj. Moze li se zato ista uciniti da se zaustavi ta »ratnicka, liderska sovinisticka pomama i huskanje«. »Zar zaista treba poverovati da od Jugoslavije nije ostalo niceg pametnog, mudrog, racionalnog, sto moze, cak i samo na tren, da urazumi, stisa strasti, euforije, ulije nadu, preusmeri pomahnitalost, spreci dalje posrtanje?« Da bar nove generacije mogu da zapocnu zivot bez mrznje i zveketa oruzja.

571. »Preobrazaj« drzavnog vrha : federacija u rasulu : zadatak je – utvrdjivanje novih granica. Pojedini generali poceli su da se ponasaju kao politicari // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 3-4.

»Drzavni prevrat unutar Predsednistva SFRJ, svakako je najbolji indikator ciljeva politike koja nastoji da tok jugoslovenske drame preusmeri u svoju korist.« Ta crnogorsko-srpsko-armijska stvar kojom su se »eliminisali« ostali clanovi Predsednistva, pokusace da se sprovede i u parlamentu (odlucivace se bez kvoruma »zbog ratne opasnosti«). Cinioci ovih mera nadaju se da ce moci da izvrse osnovni cilj: da menjaju granice unutar Jugoslavije.

572. Prodavci magle : u iscekivanju mirovnih snaga // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 4.

Armija, Srbija i Hrvatska veruju da je nastavak rata neminovan da bi se osvojila sto veca teritorija do dolaska mirovnih snaga UN koje ne zure u Jugoslaviju. Armija je konacno dobila drzavu u liku krnje Jugoslavije koja je opskrbljuje svezim snagama i svezim (inflatornim) topciderskim novcem.

573. Da li nam je Dubrovnik potreban? // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 2.

O istorijskoj ulozi koju je Dubrovnik imao u spajanju razlicitih kultura, u vaznom posredovanju izmedju Mediterana i Balkana. U istoriji ovog podneblja ostao je upamcen kao simbol povezanosti i saradnje sa svetom, vestine pregovaranja naspram umeca ratovanja, pamcenja proslosti naspram njenog potiranja. Da nije Dubrovackog arhiva »srpska istorija srednjeg veka umnogome bi bila tabula raza«, sto ce se opet desiti »ukoliko neki ‘hrabri’ vojnik, branilac, pogresno nanisani ili pak pripali cigaretu arhivskim dokumentima«. »Dubrovnik se brani saradnjom«, diplomatijom, za ocuvanje svoje male teritorije i slobode.

574. Intelektualci i rat // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 7 : foto.

Pojam intelektualac pojavio se 1898. u Francuskoj cuvenim Zolinim »Optuzujem« u Drajfusovoj aferi. Od tada do danas skoro celokupna istorija intelektualaca svodi se na borbu onih koji su za neuspehe politike svojih zemalja »uvek imali neke druge koji su krivi i onih malobrojnih koji su svojim licnim Optuzujem protestovali protiv politike svojih nacija«. U ratu koji se ovde vodi sve je vise zastitnika svojih nacija a sve manje objektivnih kriticara. »Mnogo je kritizera preko plota, a malo cistaca sopstvenih dvorista.«

575. Karika koja nedostaje : osnivacka skupstina Ujedinjenih granskih sindikata »Nezavisnost« : u krhkom lancu pluralizma na politickoj pozornici pojavio se vazan beocug – nezavisni sindikat // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 11-12 : il.

Ujedinjeni granski sindikati odrzali su u Beogradu prvu skupstinu UGS »Nezavisnost« na kojoj su raspravljali o radnom zakonodavstvu, socijalnoj politici i polozaju zaposlenih, o informisanju i polozaju nezavisnih sindikata u informativnim glasilima i o zastiti sindikalnih aktivista.

576. Izjava // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 11.

UJDI ustaje protiv stava izrazenog u SANU recenicom Rastislava Petrovica: »Madjari su najbestijalnija rasa i najkrvolocniji zverovi koje u ime covecanstva treba istrebiti«, jer negira akademski duh, najelementarnije civilizacijske vrednosti i potire svaku distancu od divljastva, a treba ih postovati jednako kao i Srbe.

577. Jugoslavija kao gradjanska akcija // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 15.

UJDI se zalaze da se svi gradjani pozovu da od politickih vodja svojih naroda traze prihvatanje Ustavne povelje Jugoslavije.

578. Saopstenje // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 11.

UJDI je ocenio da se svim gradjanima negiraju zivotna prava svodjenjem njihovih potreba na »nacionalni interes«, odnosno suverenost i ratovanje za granice. Ratnoj politici vlasti u Srbiji i Hrvatskoj sada se pridruzuju i opozicione partije. Poslednja odbrambena linija gradjana je resenost da ne daju svoju decu za takve ideale. Manipulacija se tu pokazuje kao pogibija nekakvih cetnika i ustasa, dok se tiho, prisilno odvode mladi u regularnu vojsku. Nakon ratnog poklica na mitingu opozicije UJDI ce preispitati svoje ucesce u Udruzenoj opoziciji Srbije, ali nece odustati od cuvanja interesa gradjana, pre svega zalaganjem za demokratske savezne izbore.

579. Slobodni univerzitet i savezni izbori // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 15.

Prosiren sastanak Izvrsnog odbora UJDI-ja razmatrao je aktivnosti podruznica u Jugoslaviji i zakljucio da su uslovi rada danas tezi zato sto rastu sukobi i nacionalisticke tenzije. Odluceno je da se osnuje Slobodni univerzitet koji bi menjao mesto boravka. Prve sesije su odrzane u Ljubljani (organizatori Chronos i Socijaldemokratska unija Slovenije) sa temom: »Smisao i perspektive borbe za demokratiju 1945–1991«.

580. Sumorna godisnjica // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 14.

Pre godinu dana UJDI je organizovao peticiju koju je potpisalo oko dvadeset hiljada gradjana iz citave Jugoslavije. Odnosi se na neodlozno donosenje zakona koji bi uspostavio ustavotvornu skupstinu koja bi donela novi ustav. Do danas se nije cuo nikakav odgovor.

581. UJDI kao asocijacija grupa projekata // God. 3, br. 33(1-15.12), str. 13 : foto.

Obrazlozenje vanredne skupstine i izvestaj o dosadasnjim aktivnostima (Republika, Pretparlament Jugoslavije, Okrugli sto vlasti i opozicije u Jugoslaviji, Centar za antiratne akcije, BAM, Chronos i dr.) i okvir daljih delatnosti.

582. UJDI: nove inicijative // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 15.

583. UJDI u Subotici // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. 15.

Osnivanje Inicijativnog odbora za formiranje podruznice UJDI-ja u Subotici; radom Odbora rukovodi Dusan Torbica.

584. Ustavna povelja Jugoslavije // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 15.

Ovu povelju, kojom se predlaze da Jugoslavija postane punopravni clan EEZ, predlaze UJDI svim gradjanima i republikama Jugoslavije (videti: Jugoslavija kao gradjanska akcija).

585. Za mir i demokratiju, protiv rata i nasilja // God. 3, br. 21(1-16. 6), str. (15).

Proglas UJDI-ja kojim on »odlucujuci iskorak iz preteceg sirenja nasilja i haosa vidi u slobodnim izborima za Skupstinu Jugoslavije«, kojim ce suvereni gradjani izraziti svoje interese i politicku volju za mirnom i demokratskom izmenom sadasnjeg stanja. Izlozene su teorijske osnove od kojih se polazi, zamisli koje se zele ostvariti i sredstva kojima se to moze postici.

586. Zapisnik sa sastanka IO UJDI // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 15.

Clanovi IO su se odlucili za godisnju skupstinu i savezne izbore. Zadrzava se dvoslojna organizacija UJDI-ja: klasicno udruzenje gradjana koje ce se i dalje starati o demokratskoj edukaciji stanovnistva i izdavackoj delatnosti (Republika i »Hronos«) i politicki »pogon« UJDI-ja »za politicku participaciju u procesima demokratskog preuredjenja Jugoslavije«. Ukoliko se ucestvuje na saveznim izborima dodaje se novo ime UJDI-ju, a bice napravljen i novi izborni program.

587. Antiratnoj javnosti Jugoslavije i Evrope / Izvrsni odbor UJDI-ja ; Nebojsa Popov. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 8.

Apel antiratnoj javnosti u kojem se obrazlaze kako je doslo do rata i sta treba uraditi da se antiratno raspolozenje gradjana jace cuje. Blokiranje SIV-a i povlacenje Slovenije i Hrvatske suzavaju okvir za pregovore i vode zaostravanju sukoba. UJDI podrzava napore EZ i KEBS-a usmerene ka mirnom i demokratskom dijalogu i sporazumevanju. »Elementarni zivotni interesi nalazu nam da se suprotstavimo dominantnim trendovima iskljucivosti i ratobornosti, da ohrabrimo zastrasene gradjane svih vera i nacionalnosti da se tome suprotstave i preuzmu svoj deo odgovornosti za dalja zbivanja, da bismo zajedno pronasli NOVI PUT za izbavljanje od pretece katastrofe.«

588. Demokratski ciljevi neostvarivi su bez demokratskih puteva // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 14.

Na delu je cvrsta odluka najmilitantnijih rezima i oruzanih formacija izvan kontrole civilnih vlasti da ratom ostvare svoje politicke ciljeve. Opozicija, u najsirem smislu reci, nema moci i uticaja na takva zbivanja. Mirovne inicijative se mogu samo delom potvrditi. Mirovna konferencija o Jugoslaviji predstavljace znacajan korak u tom smeru samo ukoliko se EZ i KEBS povezu sa yu-mirovnjacima. Okrugli sto vlasti i opozicije konkretan je put ka kompromisu.

589. Krnjava posla / Izvrsni odbor UJDI-ja. // God. 3, br. 32(16-30.11), str. (16).

»Krnje Predsednistvo izdejstvovalo je od krnje Skupstine da opozove krnju Vladu.«

590. Mraz usred leta / Izvrsni odbor UJDI-ja ; Nebojsa Popov. // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 3.

Protest UJDI-ja protiv nasilnog obaranja Gorbacova i zatiranja nade u dovrsenje demokratskih reformi. Drzavni udar pogoduje samo vojno-policijskoj hunti, svim trgovcima oruzja i istinskim neprijateljima mira i demokratije.

591. O evropskoj deklaraciji // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 12 : il.

Surova Deklaracija cije polazne postavke nisu nimalo laskave za nasu zemlju i situaciju u koju su nas dovele nase vodje. Deklaracija ipak pruza sansu za miran i demokratski rasplet u kojoj bi Jugosloveni imali punu inicijativu i odgovornost.

592. Podrzano sudelovanje u Ujedinjenoj opoziciji Srbije // God. 3, br. 14(januar), str. 15.

Prosireni IO UJDI-ja za celu Jugoslaviju razmatrao je rezultate prvog kruga glasanja. Odluceno je da i dalje ucestvuju u Ujedinjenoj opoziciji Srbije. UJDI je preko izborne koalicije dobio 6 poslanickih mandata.

593. Skupstini SFRJ : Narodnoj skupstini Srbije : Saboru Hrvatske / Izvrsni odbor UJDI-ja ; Nebojsa Popov. // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 8-9.

U ime ogorcenih clanova UJDI-ja autor trazi hitno istrazivanje ko je doveo do zrtava u Hrvatskoj i uklanjanje drzavnog terora. Trazi se zajednicka parlamentarna komisiju da to ispita i da rezultate saopsti javnosti.

594. UJDI u Zrenjaninu // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 15.

Formiran je Inicijativni odbor za osnivanje podruznice u Zrenjaninu.

595. Veliki trud, skromni rezultati //God. 3, br. 20(16-31.5), str. 14.

Demokratska rekonstitucija Jugoslavije tesko se ostvaruje u datim uslovima uprkos simpatija gradjana i nastojanja svetske i evropske zajednice da Jugoslavija opstane kao celina. Savezni izbori i parlamentarno resavanje problema omogucili bi demokratsko razdvajanje, dobrosusedske odnose i gasenje ratnih sukoba u Evropi. Rezim je spreman na popustanje samo uz visoku cenu. UJDI radi na stvaranje nove demokratske politicke kulture, osnivanjem Debatnog kluba, dijalozima o Kosovu, novom izdavackom kucom »Chronos«. Beogradski UJDI preuzeo je izdavanje Republike. Beogradska i novosadska opozicija ucestvovale su na visestranackim izborima i postigle 3. mesto za predsednickog kandidata i 6 poslanickih mesta. Jugoslovenski UJDI se registruje na saveznom nivou i pravi program za savezne izbore. Planira se mirovni skup jugoslovenskih intelektualaca.

596. Za izbore, protiv referenduma // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 15.

UJDI je protiv referenduma koji se namece gradjanima Jugoslavije, a zalaze se za savezne izbore, kao jedini demokratski put raspleta jugoslovenske krize.

597. Zapisnik // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 15.

Zapisnik je sa skupstine beogradske podruznice.

598. Izvestaj o radu / Milan Popovic. // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 14-15.

Tokom prethodne godine UJDI je preduzeo niz inicijativa koje su u tekstu podeljene u tri osnovne grupe: 1. Izgradnja demokratske infrastrukture (uglavnom zakonske mere za sprovodjenje relativno slobodnih izbora i ukidanje nedemokratskih mera iz zakona); 2. Inicijative za demokratsko resavanje jugoslovenske krize (uglavnom u vezi sa demokratskim resavanjem kosovske krize); 3. Kulturno-politicke inicijative (Republika, izdanja Hronosa, Debatni klub i UJDI-fest). Cetvrti deo je o radu i organizaciji UJDI-ja.

599. Demokratija u opasnosti / Novak Jaukovic. // God. 3, br. 14(januar), str. (16).

»Isticemo da je u prvom redu demokratija – a ne Jugoslavija – u opasnosti, jer se demokratija ne moze braniti pucevima, pljackama i nasiljem, nego samo novim koracima ka parlamentarnoj demokratiji.« Zato se apeluje na sve koji ne smatraju da ce neki drugi resavati njihove probleme da pruze otpor svim iskljucivim i nasilnim ideologijama.

600. Ujedinjena opozicija Srbije // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 14-15.

Radi celovitog uvida u zajednicke aktivnosti Ujedinjene opozicije Srbije povodom mirnih demonstracija od 9. marta i njihovog nasilnog suzbijanja, Republika prenosi sva saopstenja. Sadrzi: Saopstenje br. 1 / Dragan Veselinov (NSS), Milan Komnenic (SPO), Nebojsa Popov (UJDI), SRSJ u Srbiji, Demokratska stranka. Saopstenje br. 2 / Slobodan Rakitic (SPO), Zarko Korac (SRSJ u Srbiji), Nebojsa Popov (UJDI), Dragan Veselinov (Narodna seljacka stranka), Zoran Djindjic (DS). Saopstenje br. 3 / Vojislav Kostunica (Dem. stranka) Nebojsa Popov (UJDI), Borivoje Borovic (SPO), Zarko Korac (SRSJ za Srbiju), Dragan Veselinov (NSS). Saopstenje br. 4 / Zarko Korac (SRSJ u Srbiji), Borivoje Borovic (SPO), Radoslav Stojanovic (DS), Nebojsa Popov (UJDI), Marijan Risticevic (NSS). Saopstenje br. 5 / Srpski pokret obnove, Narodna seljacka stranka, UJDI – Beograd, Savez reformskih snaga za Srbiju, Demokratska stranka. Ujedinjena opozicija Srbije – Saopstenje br. 6 / Zoran Djindjic (DS), Vuk Draskovic (SPO), Zarko Korac (SRSJ za Srbiju), Dragan Veselinov (NSS), Nebojsa Popov (UJDI), Leon Kojen, Predrag Vuletic (LS).

601. Saopstenje Ujedinjene opozicije Srbije // God. 3, br. 14(januar), str. 13.

Nijedna, od nekoliko stotina predstavki opozicije, nije prihvacena i prvi krug glasanja za izbore je proglasen regularnim. S obzirom na sve ovo, sa zabrinutoscu se gleda na sledeci krug glasanja od 23. decembra (19. 12. 1990).

602. (Pismo Franji Tudjmanu, predsedniku Hrvatske) // God. 3, br. 20 (16-31.5), str. 8 : il.

Povod – trazenje, u nekim privrednim organizacijama u Sibeniku, posebne izjave lojalnosti za pojedina radna mesta. Porazavajuce je ako su politicke strasti dobile prevagu nad pravnim i moralnim normama. Stvarnost u celoj Jugoslaviji je slozena, postoji vise suprotstavljenih istina, pouzdane su samo zrtve. Zato se zalaze da Tudjman kao predsednik zalozi svoj autoritet »za ocuvanje pravnih i civilizacijskih normi u ovim teskim vremenima«.

603. Manjinska prava u demokratskom drustvu // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 12-14.

Povod za pisanje ovih teza je duboka jugoslovenska kriza u kojoj su, po pravilu, pripadnici manjine tretirani kao ljudi nize vrednosti. Tamo gde »coveka vise nema... zabrana ubijanja coveka postala je irelevantna«. Teze su predlog osnova moguceg sporazuma, konkretne su »i ulaze u detalje, jer je to jedini nivo na kojem se jos moze voditi smisleni razgovor«. »Problemi vezani za gradjane u manjinskom polozaju ce ostati – bez obzira na to u kojem ce obliku ostati Jugoslavija.« Autor objasnjava ko su manjine i od koja tri principa polazi: teze su minimum, izbegavaju svaku sem pozitivne diskriminacije, jer je ona ponekad neophodna za obezbedjivanje stvarne ravnopravnosti i teze se iznose u sto detaljnijem i preciznijem obliku jer je to neophodno u sadasnjem trenutku. Katalog ovih teza obuhvata prava na opstanak, na samoorganizovanje, na sopstvene skole, politicko predstavljanje, upotrebu jezika i pisama, simbola i zastave, kulture, stampe i ostale vidove javnog informisanja, nauku i kontakte sa maticnom drzavom, odnosno republikom. Realizacija ovih prava mora se pratiti kao sto se mora obezbediti i put za resavanje sporova. U tom cilju naveo je pracenje ostvarivanja prava manjina, medjunarodnu arbitrazu, nadzor nad sprovodjenjem prava manjina, vansudski mehanizam, sudski i medjunarodni nadzor.

604. O korupciji // God. 3, br. 18(15-30.4), str. (16) : foto.

Republika pokrece rubriku o korupciji i poziva sve na saradnju. Prauzrok korupcije lezi u prekidanju od strane autoritarne vlasti unutrasnjeg vezivnog tkiva drustvenih vrednosti. Totalitarna vlast rusi vrednosti gradjanskog drustva, jer sa njima nema izgleda na uspeh, a i zato da se ne uspostavi javna kontrola politicke vlasti. »Svevlast nadzire sve i svakoga, gradeci samosvojne istine i vrednosti i ne dozvoljavajuci nikome da je nadzire.« Da bi se suprotstavilo pojavi korupcije koja obuhvata drustvo neophodno je obezbediti da se vrh vlasti odlucno odrekne privilegija i zloupotreba koje ih prate i da se u skladu sa tim menjaju navike gradjana. »Strucnost i cestitost, kao glavni preduslovi nezavisnog pravosudja, zamenjuju se politickom podobnoscu i poslusnistvom.« Tako se stvaraju poremecaji i potpuna pravna nesigurnost gradjana. Poseban vid korupcije u totalitarnim rezimima vezuje se za duhovno stvaralastvo i skolstvo. Skoluju se poluintelektualci, cije znanje i ne mora da bude slabo, ali su potpuno bez moralnog digniteta, sa sebicnoscu do izopacenosti. Ne postoji profesionalna cestitost (uvek postoji »strucno« pokrice za promasene investicije i niko ne odgovara).

605. Duhovna iskusenja pred nadolazecim fasizmom : kako intelektualci reaguju na totalitarizam // God. 3, br. 21(1-15.6), str. 5-6.

Autor navodi ideju Hane Arent da su dogadjaji glavni podsticaji za misao i da ona »mora da ostane vezana za njih kao za medjase na osnovu kojih sebe odredjuje«. Za nju je, kao i za mnoge druge, takav dogadjaj bilo radjanje fasizma. Medjutim, potpuno su razlicite reakcije pojedinih intelektualaca u tom periodu. Od sasvim nezainteresovanih, preko onih koji su morali da beze u inostranstvo pa su tamo stvorili znacajna dela, onih koji su bili antifasisti a potom prisli fasizmu, do onih koji su otisli u Spaniju ili ostali u zemlji da se bore protiv tog zla. Autor analizira razlicite rakurse i pristupe objasnjenju fasizma.

606. Laicka drzava danas i ovde // God. 3, br. 16(1-15.4), str. (16).

Uz pohvalu Beograda da se od pretprosle zime kiti za novogodisnje praznike, kao i ranije, ali i katolicki i pravoslavni Bozic, priznajuci da ima stanovnika razlicitih veroispovesti. Autor daje kratak istorijat odnosa crkve i drzave i primecuje vaskrs klerikalizma danas. Zalaze se da se obavezno postuje pravo svakog da postuje svoju veru, ali i da se ne rusi dostignuti nivo antiklerikalizma i laicke drzave, odnosno da se crkvene ustanove koje su deo gradjanskog drustva i time odvojene od drzave u nju ne mesaju vracanjem nekih prevazidjenih odlika drustvenosti.

607. Lose i dobro shvaceni interesi // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 14.

Koliko je krvi proliveno medju evropskim zemljama dok nisu uocili da se dobro shvaceni interesi mogu ostvariti jedino stalnim dijalogom i trpeljivoscu neophodnim za resavanje konfliktnih situacija.

608. Neposlusni gradjani // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 6.

Prilog je mala neobavezna bibliografija o gradjanskoj neposlusnosti. Mnogi mladi odbijaju da idu u vojsku jer se ne brani granica zemlje vec se vodi rat protiv onih sa kojima se do juce stajalo u istom stroju. Vec je osmi sporazum o primirju, a mladi ginu zbog onoga sto se moglo resiti za pregovarackim stolom. »Neposlusnost postoji prema ratu, ali postoji upravo prema nacionalnom Prokrustovom krevetu na koji zele da smeste ljude.«

609. Stanje poljoprivrednih kombinata : psihologija seljaka i reprivatizacija // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 13.

Sindikalni predstavnici zaposlenih radnika u poljoprivrednim kombinatima tvrde da bi vracanje zemlje kombinata dovelo do propadanja kombinata. To nije istina, jer bi se mali procenat zemlje vratio. Argumenti »za« i »protiv« ukazuju da je ovo pitanje mnogo vise politicke nego ekonomske prirode. Velicina tog zemljista je svega 1,5%. Kako nauka jos uvek ne moze da savetuje vlastima zadovoljavajuce nacine reprivatizacije ono ce i dalje biti politicko, odnosno pitanje raspodele vlasti u drzavi.

610. Jesu li roditelji uspeli? : parlamentarci (jos uvek) cute // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 11.

O roditeljima koji bi zeleli da im se deca vrate iz rata: »Necu ni Jugoslaviju ni Srbiju, hocu samo da mi se dete vrati zivo iz Slovenije...« Poruka iz svake republike i mesta je ista. Svi roditelji zele da im se deca vrate iz vojske ziva i zdrava. Izgleda da su »visestranacki izbori u svim federalnim jedinicama zapravo bili samo kamuflaza...« Koga ce se jednoga dana ticati cinovnicko opravdanje da Skupstina nije imala ingerencije za odbranu dece i Jugoslavije! Ni majke nisu imale ovlascenja da udju u Saveznu skupstinu pa su usle, zar ne?

611. Mobilizacija u dobrovoljce ili zatvor : od rata do »neposredne ratne opasnosti« // God. 3, br. 31(!30)(16-31.10), str. 3.

Nesuvisla objasnjenja da Srbija nije u ratu iako mladi ginu, ruse se naselja, vrsi se mobilizacija...

612. Nas je vise! : start Yu-mirovnjaka : poruke mira stizu sa raznih strana, iz dana u dan bice ih sve vise // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 11.

Izjave sa raznih strana koje pokazuju svest o potrebi mira. Budi se gradjanska svest i savest i ona bi mogla pripomoci da »novine manje lice na ratne biltene«. Gradjani bi mogli vlast naterati na razgovor. Ali, kako se zna da vlast to ne zeli, moglo bi se insistirati da njihovi samiti budu javni; da se zna sta ko govori. I prenosi skupstinskih zasedanja mnogima su otvorili oci. »Dobro bi to bilo i za Evropu i za svet da konacno shvati s kim ima posla i ko Jugoslovenima (a zasigurno i tom istom svetu) radi o glavi.« Mirovne inicijative pokazace Evropljanima da ljudima ovde nije do rata, da su deo civilizacije i da ih ima mnogo vise koji zele mir.

613. Nenadno »preobrazenje« krnjeg Predsednistva // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 13.

Najpre je Predsednistvo govorilo da nece nijednom stranom vojniku dozvoliti da kroci na jugoslovensko tlo, a sada Srbija »poput fasoidne Hrvatske trazi isto«: da se salju trupe UN da bi se sprecili dalji sukobi. Svakodnevne nedoslednosti jugo-politicara proizlaze iz promene polozaja interesa, a i zato sto »i vrhovnik i vozd proizvode vise istorije nego sto su u stanju da savladaju«.

614. Pravi potez : povodom jedne prekinute sednice Saveznog parlamenta // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 12 : il.

Kada je trebalo proglasiti nove clanove kolektivnog sefa drzave iz Kosova, Crne Gore i Vojvodine, sednica je prekinuta posle burne debate. Prevagnuo je principijelni stav vecine delegata (slovenackih, hrvatskih i albanskih sa Kosova) da se ne mogu proglasiti za »clanove Predsednistva Sejdo Bajramovic iz juzne i Jugoslav Kostic iz severne pokrajine kad ih Republika Srbija svojim Ustavom de fakto ne priznaje«.

615. Serviseri krojaca nove Yu-drzavice : savezni parlament na raskrscu // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 4 : il.

Analiza stava Skupstine (suprotni stavovi odbora za drustveno-politicke odnose i odbora za spoljnu politiku) krnje Jugoslavije prema sporazumu u Hagu – koji je potpisao Momir Bulatovic – o mirnom razresenju jugoslovenskog ratnog kosmara.

616. Ima li razlike izmedju takozvanih cuvara i takozvanih rusitelja Jugoslavije : republike bez Jugoslavije // God. 3, br. 31(1-15.11), str. 5 : il.

Pokazuje se do koje su mere predstavnici svih republika u Jugoslaviji radili na njenom cerupanju, nepostovanju njenog ustava, rusenju njenih finansijskih temelja, kao i gazenju njenih zakonitih granica.

617. Kraj ili pocetak nade? : sporazum Savezne i republickih vlada o prezivljavanju Jugoslavije u prelaznom periodu : obecanja o normalizaciji uplate u saveznu kasu ukazuju da su stavovi republika donekle umeksani // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 3.

Svi hladni i ostali ratovi eskalirali su 9. marta do opsteg pozara, a jos je 8. marta izgledalo da ce svi predsednici (Savezne i republickih vlada) potpisati sporazum o minimumu uslova za zajednistvo drzave. Samo to je trazio MMF da bi strani zajmodavci imali sigurnu garanciju da ce Jugoslavija »u jednom komadu« nastaviti stabilizacioni program i reformu nenasilnim putem. Strucnjaci smatraju da i kad bismo odmah sami situaciju u zemlji smirili i popravili »da se okrenemo rjesavanju gorucih problema i brizi za danasnji i sutrasnji hljeb, rad i bezbjedan zivot svih« zbog MMF procedure, tek bi na jesen mogli racunati na finansijsku pomoc bez obzira koliko je svet spreman da nam pomogne.

618. Ni bezgresnih ni razumnih : za Jugoslaviju sve manje nade : razgovor ce doci kad-tad, ali ce ga voditi oni koji prezive // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 4.

Autorka pokazuje da su u svim regijama vlastodrsci odgovorni za raspad Jugoslavije i voljni da do njega dodje. Pored ovoliko razvijene mrznje jednih protiv drugih, nista nisu mogli da urade glasovi razuma za ocuvanje zemlje, koje je uglavnom predvodio Ante Markovic, koji ce ostati upamcen kao »tragicar koji je uzaludno zeleo i pokusavao – ono pravo«.

619. Objesiti Antu : predlog za (ne)razmisljanje: kako srediti Jugoslaviju // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. (20) : foto.

Kako oprostiti Markovicu sto je hteo trzista a ne ratista; razvijenu Jugoslaviju umesto Veliku Srbiju, Veliku Hrvatsku ili samobitnu malu Sloveniju; sto je hteo Evropu i 21, a ne Afriku i 19. vek; sto nas je prevario i skoro godinu dana nam pokazivao da mozemo ziveti kao ljudi. Narod je uostalom glasao za rasturace Jugoslavije a ne za Antu.

620. Svijet brani Antu, Ante Jugoslaviju : kako (i zasto) djeluje Savezno izvrsno vijece : cio poslovno-politicki svijet i savjete i novac za spasavanje Jugoslavije nudi jednom jedinom organu ove zemlje – Saveznom izvrsnom vijecu // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 5.

»Ko to i kako jos uopste ovu... (zemlju)... drzi na okupu?« To je jedino SIV sa Ante Markovicem na celu, iako su se »separatisticke i hegemonisticke snage veoma zdusno ujedinile u... sprecavanju djelovanja Savezne vlade i premijera Markovica da sacuva zemlju«. Funkcioneri EZ su morali javno da konstatuju da su »ostali zapanjeni ne samo malim ukupnim ekonomskim znanjem sagovornika... nego i njihovim apsolutnim neinteresovanjem za ekonomsku sadasnjost i buducnost Jugoslavije«. Jugoslavija preti da postane popriste gradjanskog rata i ukoliko ne prihvatimo ponudu Zapada »nema njihovog mijesanja u nase stvari, ali ni naseg u njihove. Tako sigurno nece biti uvoza njihovog novca... ali ni (iz)voza naseg haosa, glasnih stomaka i vrucih kalasnjikova«.

621. Sto moze Marko, ne moze Huso : kako se manipulise referendumom : proglasavanjem jednih referenduma pozeljnim, a drugih nepozeljnim, potvrdjuje se superiorno pravo jedne nacije nad drugom // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 5.

Srbija zeli da se bosanski Srbi referendumom izjasne za »nesuverenu BiH«, odnosno celovitu Jugoslaviju, ali je isti referendum zabranila Muslimanima na svojoj teritoriji u Sandzaku.

622. UJDI: vanredna skupstina // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 15 : il.

623. Red, rad i rat : disciplinovanje Radija i televizije Beograd // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 7.

Srpska vlada je donela nedemokratsku odluku postavljajuci novo stranacko rukovodstvo RTB i nadajuci se da ce time popraviti socijalnu situaciju pred izbore, sto je, medjutim, izazvalo proteste medija u Republici, koji su odlucili da se bore za svoja prava svim legitimnim i sindikalnim sredstvima.

624. Hocemo rat // God. 3, br. 34(15-31.12), str. 4.

625. U raljama siromastva // God. 3, br. 32(16-30.11), str. 3-4.

Autor govori o razmerama i izvorima siromastva merenim znacima »sluzbeno priznatog siromastva«. Iz tih pokazatelja se vidi da je 1978. u Jugoslaviji zivelo ispod linije siromastva (definisani minimum) 15, 6%, u 1987. 21,8% a u 1991. je taj broj procenjen na 37%. U postojecim uslovima sistem socijalne zastite postao je sistem nesigurnosti (neredovan i nedovoljan novcani priliv) pa se moze reci da se siromasni gradjani nalaze i »raljama sopstvenog i drustvenog siromastva«.

626. Opasno je biti zena : da li su ljudska prava muskog roda // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 7.

Najvise zapostavljena ljudska prava su ona u kojima je zenski pol osnovni cinilac. Nejednakost u pravima je branjena »prirodnim razlikama u polovima«. Zenska sudbina se svodila na biologiju. »Zene ne mogu imati ulogu aktivnih gradjanki a istovremeno biti poslusne i podredjene supruge, sestre, kceri i majke.« Najrasireniji oblik krsenja ljudskih prava jeste nasilje nad zenama. To nasilje (silovanje, seksualno ropstvo, premlacivanje, incest...) pogotovu u porodici predstavlja najskrivenije zlocine u istoriji covecanstva. Zato organizacije koje se bave ljudskim pravima ne treba da prestanu da se bave svojim problemima vec da u njih ukljuce i »zenska iskustva, potrebe i zahteve«.

627. Kako Hrvatska moze biti suverena? // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 6.

Svi znacajni akteri hrvatske politicke scene – osim, naravno, SDS – izricito se izjasnjavaju za suverenost Hrvatske. Drzavna suverenost predstavlja specifican proizvod evropske politicke misli i istorije i kako obuhvata niz medjusobno povezanih obelezja (jedinstveno, zakonodavstvo, demokratsko ustrojstvo, sudsku zastitu liberalnih prava i sloboda coveka...) moze se prihvatiti jedino »u paketu«. Za Hrvatsku su danas ovi uslovi nepovoljni. Ali to niposto ne opravdava postupke nove hrvatske vlasti. Suverenost danas zavisi iskljucivo od tih evropskih standarda, a ne »o broju naoruzanih policajaca ili bucnosti politicke propagande«.

628. Izvinite // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 12.

U najtezim i najstrasnijim vremenima vracaju se reci ljubaznosti i brige medju ljudima da nas spasu: to su uneli studenti, srednjoskolci i gradjani pred Terazijskom cesmom i rasirili po celom gradu. Svuda oko ljudi je uljudnost, dobra volja, oslobodjena pozitivna energija. Pise se beogradska pristupnica drustvu za lepo ponasanje jos od 9. marta 1991.

629. Ono trece // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 13.

Autorka se pita da li na Balkanu postoji nesto izmedju zrtve i izdaje, nesto trece. Cak ni na mitingu opozicije od 9. maja nije receno nista novo. Narod je cuo »ono sto stanuje ovde vec vekovima«. Bar da je Vuk Draskovic, umetnik i politicar to rekao, pa da izgovorimo to trece: kompromis.

630. Postena inteligencija // God. 3, br. 17(1-15.4), str. 13.

Autorka se pita da li je neko uspeo do danas da sazna sta je to sto joj je jos od mladosti neuhvatljivo, i ako jeste moli da joj javi sta je to ili ko je to postena inteligencija.

631. Dole americki jorgani! // God. 3, br. 22(16-30.6), str. 10.

632. Mi dramski pisci Srbije // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 15.

Dramski pisci Srbije se zestoko angazuju protiv represija uperenih protiv javnog mnenja. Niko ih ne moze uveriti da su vojska na ulicama, pretuceni mladi ljudi i neduzno prolivena krv instrumenti demokratije.

633. Na putu // God. 3, br. 15(1-15.3), str. 13.

634. Pismo // God. 3, br. 18(15-30.4), str. 13.

Ironicno pismo Radomiru Sujeranovicu, pomocniku ministra Milicije Srbije, povodom njegove izjave Anketnoj komisiji Skupstine u vezi sa demonstracijama 9. marta 1991. godine, u kojoj je izjavio da je policija ovde imala obzira prema Srbima, a da je na Kosovu da bi bilo sto mrtvih i da bi sve bilo gotovo za 15 minuta.

635. Sa Marsa 2050. godine // God. 3, br. 25-26(1-31.8), str. 15.

Bajkovito-cinicni prikaz sadasnjosti.

636. San snevaca razbudjenog // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 12.

Alegorijska prica o stvarnosti.

637. Stvar na svom mestu // God. 3, br. 19(1-15.5), str. 15.

Literarni prikaz zivota u Srbiji.

638. Ta Srbija koju volim // God. 3, br. 16(16-31.3), str. 13.

Autor je u Cacku pripremao televizijsku emisiju. Isplanirao je sa saradnicom da pokaze spomen-kosturnicu na cacanskom groblju (na kojoj je krst sa latinicnim zapisom, krst sa cirilicnim, polumesec sa arapskim slovima, Davidova zvezda i neki drugi simboli koje je prvi put video. Spomenik su uradile clanice Kola srpskih sestara, a ispod njega leze ostaci srpskih, turskih, marokanskih, bugarskih, grckih, francuskih... vojnika).

639. Vreme je za gazde i sindikate // God. 3, br. 20(16-31.5), str. 13 : il.

Autor pise u rubrici »(Ne)sloboda stampe« kako je na slucaju Marka Jankovica uvideo da je potreba za sindikatom jaka i kod nezavisnih medija. Nestaje samoupravljanja, oni na rukovodecim mestima dobijaju neogranicenu vlast, postaju gazde, ali raste i uloga sindikata i sindikalnih principa koje ce morati da uvazavaju i te gazde.

640. ZENEVSKA izjava // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 10.

Ucesnici okruglog stola koji su od 6. do 8. septembra 1991. na poziv Instituta za evropske studije u Zenevi tragali za demokratskim i hitnim putevima razresenja krize u Jugoslaviji i okoncanja rata u Hrvatskoj, dali su izjavu u skladu sa miroljubivim i sporazumnim resenjem situacije.

641. Feministicka grupa »Zenski grad« objavljuje ultimatum ratu / Feministicka grupa »Zenski grad« – Rim, Italija. // God. 3, br. 27(1-15.9), str. 7.

U svom proglasu bore se za ista prava zena i mladih sa pravima koja imaju muskarci i nacije, ali i za ukidanje patrijarhalnog aspekta koji se pre svega ogleda u odanosti ratu i pripremi svega za rat. Potom navode niz zastrasujucih primera polozaja zena u muskom svetu i govore o demokratiji, feminizmu, materinstvu i politici u dominantno patrijarhalnom svetu.

642. Apel za podrsku mirovnoj inicijativi u Beogradu / Zenska stranka – ZEST ; Zenski parlament ; Zorica Trifunovic. // God. 3, br. 22-23(!23-24)(1-31.7), str. 9.

Dugotrajna kriza i eskalacija nacionalno-verskih sukoba dovodi do raznih cak medjunarodnih kombinatorika koje blokiraju mirovne misije i zaostravaju sukobe zaracenih strana. »Na ratne sukobe majke vojnika iz svih krajeva Jugoslavije su spontano ustale uplasene za zivote svoje dece. Nisu se opredeljivale za pojedine politike nego za mir. Zene dobro znaju da u ratu nema pobednika i pobedjenih: bol je na obe strane isti.«

643. Podrska majkama // God. 3, br. 28(16-30.9), str. 12 : il.

Majke se usudjuju da pokazu da – kada spasa niotkuda nema – niko ko u ovoj zemlji poseduje oruzje ne radi na stvarnom smirivanju oruzanih sukoba. Majke se povezuju i organizuju protiv pogubne ideologije »tla i krvi«. »Svi pokusaji da se zene sprece u organizovanju akcija protiv gradjanskog rata nece uspeti.« »Zenski parlament... u svemu podrzava mirotvorne inicijative majki.«