Posle 27. marta, datuma do kojeg su svi zainteresovani morali predati liste svojih kandidata za vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori, crnogorske koalicije i stranke su krenule u predizbornu kampanju. Za izbore su se prijavile cetiri koalicije i 12 stranaka. 
Posle duzeg perioda neizvesnosti za crnogorski rezim, u kojem je doslo do velikih promena u SRJ i Srbiji, ali i do promena u crnogorskom establismentu odlaskom iz vlasti Narodne stranke, jednog od koalicionih partnera, izgleda da se vlast u Crnoj Gori uspesno konsolidovala i da veoma optimisticki nastrojena ceka 22. april.
U poslednjih mesec dana doslo je do prvih znakova da se medjunarodna zajednica priprema da prihvati odluke Crne Gore. Posle primedbi na sadrzaj Zakona o referendumu na cemu su, pored administracije savezne drzave i Saveznog ustavnog suda, posebno insistirale SAD, paznja se okrece ka predstojecim izborima koje mnogi vide kao »referendum u malom«. S obzirom da je crnogorska administracija na prethodnim parlamentarnim izborima, u maju 1998. godine, ispostovala procedure OEBS-a i omogucila prisustvo kako domacih tako i stranih posmatraca, tesko je stavljati ozbiljnije primedbe na postovanje izbornih pravila koje propisuje OEBS. U Crnoj Gori vec nekoliko godina postoji Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR) ciji eksperti imaju institucionalizovan odnos sa nadleznim organima Republike. Crnogorski predstavnici tvrde da predstavnici Kancelarije aktivno ucestvuju u izradi nekih zakona i da je sa njima saradjivano i prilikom izrade kontroverznog Zakona o referendumu.
Iako su izbori od velike vaznosti za odluke buduce vlasti u vezi sa najavljenim referendumom (najavljenim za kraj juna ili pocetak jula), ta tema je ipak u drugom planu, a odnosi sa vladama SRJ i Srbije tek se povremeno pominju u crnogorskim medijima. U prvom planu je predizborni stranacki marketing, prognoze raznih domacih i stranih agencija o rezultatima izbora i odnosi sa medjunarodnom zajednicom.

Izbori

Kako su saopstili Centar za monitoring (CEMO) iz Podgorice i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) iz Beograda, ove dve NVO obezbedice 1100 posmatraca koji ce proci specijalnu obuku i trening u najnovijim tehnikama pracenja izbora. Iz kancelarije OEBS-a u Podgorici je saopsteno da ce ova medjunarodna organizacija poslati specijalnu misiju na crnogorske izbore na cijem celu ce biti sef misije Nikolaj Vucenov. Pored njega u misiji ce biti deset posmatraca koji ce na duzi rok biti razmesteni po citavoj teritoriji Crne Gore, a neposredno pred izbore doci ce jos 150 posmatraca OEBS-a.

Nagovestaji »otopljavanja«

Iako su za crnogorsku vlast izbori u prvom planu oni ce biti samo prvi korak u ostvarivanju projekta nezavisnosti i suverenosti Crne Gore koji je, kako se izjasnjava vladajuca koalicija (sada DPS i SDP) koja u istom sastavu ide i na izbore, njena istorijska misija.
Sef drzave Milo Djukanovic i ministar spoljnih poslova Branko Lukovac preduzeli su prethodnih mesec dana veoma zivu medjunarodnu diplomatsku aktivnost. Iako Zapad prilicno vidljivo izbegava vec pola godine onakvu vrstu komunikacije na kakvu su crnogorski zvanicnici navikli u Milosevicevo vreme, Crna Gora ne odustaje od namere da nadje nacine da se njihovi spoljnopoliticki prioritetni odnosi odrze, pa cak i razvijaju.
Tako je Djukanovic krajem proslog meseca odrzao predavanje u Zenevi, u svajcarskom Forumu za medjunarodne odnose, sreo se sa novinarima akreditovanim u UN, ali i sa predsednikom Svajcarske Konfederacije i ministrom finansija. Tema Djukanovicevog predavanja je bila »Crna Gora, danas i sjutra«, a Djukanovic je obrazlozio koncept redefinisanja odnosa u SRJ kakav je podrzan od glavnih crnogorskih institucija. Prema ovom izlaganju, Djukanovic je decidiran da je crnogorski maksimum povezanosti Srbije i Crne Gore »savez drzava«.

Nasa posla

Odnosi sa administracijom SRJ i Srbije na politickom planu su gotovo potpuno zamrli, ali nijedna od aktuelnih vlasti ne libi se kontakta kada su u pitanju njeni neposredni interesi. Zvanicno je uspostavljen platni promet u nemackim markama, a napravljeno je i ozvaniceno nekoliko dogovora u, ocigledno je, obostranom interesu. Jos krajem februara guverner NBJ Mladjan Dinkic i direktor Hipotekarne banke iz Podgorice Slavko Drljevic dogovorili su se da se odlozi uplacivanje depozita crnogorskih banaka u NBJ te da ove banke mogu i dalje koristiti NBJ za svoje poslove. Savezna uprava carina i Carina Crne Gore potpisale su Protokol o saradnji koji ce pomoci da se realizuje odluka EU od 20. novembra prosle godine, kojom se omogucava da Srbija i Crna Gora od 1. aprila ove godine 95% svoje robe za trziste zemalja clanica EU izvezu bez kvantitativnih ogranicenja i placanja carine. Protokol je rezultat kompromisa – roba iz Crne Gore overava se i crnogorskim i jugoslovenskim pecatom.

Neizvesnosti

Kada se konsultuju svi aspekti aktuelne crnogorske pozicije, ovi izbori ce biti znacajniji od prethodnih, takodje vanrednih parlamentarnih izbora. Bice, mozda, »vise istorijski« od onih kojima se Crna Gora jasno odredila prema diktaturi Slobodana Milosevica. Ali, uz tu kvalifikaciju, izbori iz 1998. godine jasno su pokazali da je tada jos uvek postojalo jako, dominantno raspolozenje da se ostane u zajednickoj drzavi. Ti izbori su, da podsetimo, bili veliki debakl LSCG, jedine crnogorske partije koja je od svog osnivanja kao glavnu tacku svog programa imala suverenu i nezavisnu Crnu Goru. Nesumnjivo je da je period od prethodnih parlamentarnih izbora do danas crnogorska vlast iskoristila da ponesto uradi i za gradjane, ali je sigurno da je tada mnogo vise obecavala. Nedavnim promovisanjem Saveta Centralne banke Crne Gore pocela je da funkcionise ova nacionalna finansijska institucija kao glavno obelezje dostignute nezavisnosti. Ovaj Savet je, kako je saopsteno, stavio sebi u zadatak da se pozabavi merama za ozdravljenje »nelikvidnih, nesolventnih i nesolidnih banaka«. Vlada CG je tek sada usvojila Uredbu o nacinima izdavanja, sticanja i koriscenja privatizacionih vaucera, po konceptu glavnog crnogorskog modela privatizacije. Iako je Pobjeda kao neka vrsta vladinog dnevnika puna napisa o uspesnom oporavljanju velikih drzavnih kombinata i firmi, drugde se moze cuti i procitati da sve nije bas tako ruzicasto ni tamo gde postoji strani kapital kao u Niksickoj pivari.

Dok predsednik Djukanovic po svetu reklamira projekat crnogorske samostalnosti, pozivajuci se na podrsku 60% gradjana (Damar tvrdi da je za nezavisnost 55,6% gradjana, a protiv 44,4%), ne krijuci da bi crnogorsku zvanicnu platformu o Savezu nezavisnih drzava podrzalo jos vise ljudi, nije, kako se tvrdi u LSCG, ni predlozio da njegova stranka i koalicija razmatraju ponudu liberala o zajednickom izbornom nastupu, ali bez toliko hvaljenog »saveza«. To ipak pokazuje da je Djukanovic vise pragmatik nego demagog, iako mu liberali to spocitavaju.
Sta ce biti sa najnovijim predlogom lorda Roberta Ovena, prilicno neuspesnog pregovaraca na Balkanu, o »srpskom izlazu na more« u Boki Kotorskoj, tesko da bi i tradicionalni gubitnici na izborima u Crnoj Gori (»tvrdi« levicari i radikali, zagovornici prirodnog zakona i zastupnici pokradenih stedisa) mogli imati odgovor.