| Sta citate
Ratnicki sik*
Sistem vrednosti koji je ruzicasta turbo-folk kultura plasirala u okviru
svojih »bezbriznih« sadrzaja, zajedno sa sivom ekonomijom i
kriminalizacijom drustva, podrzao je raspad moralnih normi u nasem drustvu.
Taj sistem vrednosti podrazumevao je ratno profiterstvo, kult kriminala
i oruzja, vladavinu sile i nasilja, korupciju, politicko jednoumlje i konformizam,
ali i odbacivanje gradjanskih vrednosti, kao sto su pravna drzava, brak,
porodica, obrazovanje, moral, u korist jacanja ratnickog patrijarhata i
prostituizacije zene. U skladu sa tim, insistiranje na kicu dovelo je do
raspada estetskih normi. Kako su dobro i lepo, tj. etika i estetika, aksioloske
– vrednosne kategorije, njihovim izostavljanjem iz svakodnevnog zivota
se i sam pojam vrednovanja u velikoj meri raspada. Bez vrednovanja u gotovo
svim aspektima ljudskog zivota, od privatnog do drustvenog, prihvatanje
ponudjenog je brze i lakse. U nauci i knjizevnosti vise puta je ponavljana
ova teorija o povezanosti dobrog i lepog kao osnovi zdravog drustva. Manipulativna
rezimska strategija i kontrola medija, ukljucujuci tu i represiju nad svima
koji drugacije misle, uspevala je, u najvecoj meri (ali ipak ne u potpunosti),
da spreci iznenadjenje i medijsku promociju drugacijeg pogleda na svet
i prodor kulturnih strategija i stavova koji imaju kriticki odnos prema
aktuelnoj drustvenoj situaciji.
*
Ovaj novi stil, tzv. ratnicki sik, koji je glamurozan, agresivan
i pun demonstracija moci, bas kao i vrednosni poredak koji ga prati, obelezio
je citavu kulturnu i medijsku scenu u Srbiji devedesetih godina.
*
Fenomen turbo-folka ne mozemo razumeti ako prethodno ne sagledamo osobine
i vrednosti nove narodne muzike i tzv. novokomponovane kulture, koje mu
prethode. Zasto? Zbog toga sto je dotadasnji sistem vrednosti novokomponovane
kulture, sa pokusajem da istovremeno idealizuje seoski i tradicionalni
nacin zivota, ali i da svoje poklonike priblizi gradskom zivotu, 90-tih
godina znacajno nadopunjen izokrenutim vrednostima drustva u krizi i ratnom
okruzenju.
*
Ove nove vrednosti koje promovise turbo-folk sadrzane su ne u samoj
muzici, vec, implicitno, u novom stilu, vizuelnoj prezentaciji pevaca (spotovi,
muzicke i zabavne emisije), ali pre svega u novom drustvenom kontekstu,
u kojem figuriraju kao vrednosti nove drustvene klase ratnih profitera,
biznismena i novih bogatasa, koji turbo-folk dozivljavaju kao svoju
muziku, investiraju u njega novac i omogucuju mu nezapamcenu medijsku promociju.
Na danasnjoj folk-sceni u Srbiji 2000-te opstaje tako kombinacija naivnih
ideala novokomponovane kulture i agresivna, sadisticki i pornografski erotizovana
turbo-folk ikonografija, upecatljivo stilizovani odraz nemilih drustvenih
promena.
*
Kao osobina potkultura cesto se istice i subverzivnost u odnosu na vladajuce
kulturne norme. U slucaju novokomponovane potkulture nikako ne treba zanemariti
i njen delimicno subverzivni karakter, implicitnu kritiku (bivseg) jugoslovenskog
socijalistickog drustva: reci pesama, kao i cesto neuverljiv karakter i
poreklo ove muzike odrazavali su i posledice (neuspesnog) prilagodjavanja
seljaka gradu, kao i lose urbanizacije sela. Jos subverzivnije za ono vreme
deluje i plasman svojevremeno potiskivanih (srpskih) nacionalnih vrednosti
putem ove muzike (zacinjenih, doduse, turskom i grckom »aromom«).
Osim toga, i postojanje zasebnog stila slusalaca i interpretatora nove
narodne muzike, poznatijeg kao novokomponovani ili dziberski
stil, potvrdjuje da se tu radi o potkulturi.
*
Pojava turbo-folka je podjednako zanimljiv fenomen kao i njegovo opstajanje
na domacoj medijskoj sceni citavu deceniju (ako govorimo o kontinuiranom
odrzanju novokomponovane narodne muzike, cija je turbo-folk samo najaktuelnija
varijacija, ono traje vec 40 godina). Jasno je da se novokomponovana narodna
muzika javlja kao posledica promene drustvenih uslova u posleratnoj Jugoslaviji
– kao odgovor na urbanizaciju sela i ruralizaciju grada,
tj. velike migracije stanovnistva iz sela u gradove (ne zaboravimo da je
u predratnoj Srbiji 87% ukupnog stanovnistva cinilo seosko stanovnistvo).
Ove migracije izrodile su i jednu posebnu sociolosku kategoriju, tzv. polutane,
ljude koji su tokom radne nedelje ziveli u gradu, a preko vikenda na selu.
*
Kriza i ogromna ratna stradanja izazvali su i psihicku destabilizaciju
stanovnistva, depresiju i beznadje, sto je uticalo i na jacanje praznoverja
i pojavu mnogih vidovnjaka, »iscelitelja« i tumaca sudbine,
poput Ljubise Trgovcevica, Kleopatre i mnogih drugih. Svuda legalno nicu
agencije za proricanje sudbine, alternativne metode lecenja i slicne usluge.
Ovi »spasitelji ljudskih dusa«, koji slobodno zakupljuju termine
na televiziji, sticu ogroman kapital time sto navodno skidaju vradzbine
i lece na daljinu. Broj autenticnih vidovitih ljudi i narodnih iscelitelja
medju njima je zanemarljiv. Smanjenje kriticnosti i osecanja za realnost
ucinilo je ljude prijemcivima za razne uljuljkujuce sadrzaje, od vidovnjaka
do turbo-folka.
*
Drugi faktor koji utice na odrzanje turbo-folka, kao i novokomponovane
muzike uopste, jesu velike migracije stanovnistva. Zbog ratnih stradanja
stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne, a sada i izbeglice sa Kosova,
naselilo se u Srbiji i Crnoj Gori. Najveci broj ovih ljudi dosao je iz
malih sredina i ziveo je u najvecem procentu ruralnim nacinom zivota. Sa
traumaticnim dolaskom u gradsku sredinu, ili, pak, u novu seosku sredinu,
koja nije njihova, oni su nastavili da slusaju novu narodnu muziku pa su
tako, prirodno, prihvatili i turbo-folk, kao njenu najaktuelniju
varijaciju, iz istih razloga iz kojih se i nova narodna muzika voli i slusa.
Prihvatili su ga kao laku zabavu koja im je bliska, kao muziku koja sadrzi
lokalne folklorne elemente i peva o zivotu na selu, uprkos tome sto stil
koji je prati nosi drugacije poruke.
*
U sou-biznisu erotika je nezaobilazan pratilac svakog sadrzaja, a izlaganje
zenskog tela je oduvek korisceni adut. Medjutim, izgled i nastup mnogih
zvezda turbo-folka deluje upravo pornografski.
*
Devedesetih godina kod nas se formira nova kategorija poslovnih ljudi,
koji nelegalno steceni novac, pored ostalog i novac od ratnog plena sa
ex-jugoslovenskih ratista, ulaze u legalne poslove, zakupljujuci kafice,
klubove, diskoteke, otvarajuci kockarnice ili baveci se trgovinom na veliko.
*
Medijski proboj turbo-folka poklopio se sa ekspanzijom mas-medija u Srbiji.
Ekspanziju turbo-folka pocetkom devedesetih godina omogucila je pojava
privatnih, zapravo paradrzavnih TV stanica, specijalizovanih za narodnu
muziku – TV Palma 1991, TV Pink 1994. Za njima, naravno,
nije mnogo zaostajao ni RTS (Radio–televizija Srbije), ali su ovakvi sadrzaji
ipak cinili samo jedan segment njegovog programa, dok je »puni udar«
»narodnjackog« zvuka ipak pre svih omogucila TV Palma,
da bi joj se kasnije prikljucio i TV Pink, a sigurno i vecina lokalnih
TV stanica u Srbiji. I drugi masovni mediji – radio-programi, casopisi,
zuta stampa – kao i sve druge vrste TV emisija, siroko su otvorili svoja
vrata neofolku, i nastavljaju da ucvrscuju vrednosti neofolk kulture u
populaciji.
*
Agresivni turbo, a zatim i »ruzicasti« folk, dao je osnovnu
notu dominirajucoj kic-estetici srpskih medija. Prvo, to znaci da sadrzaji
turbo-folka i oni bliski turbo-folku kvantitativno cine najveci deo programa
srpskih medija, pa tako odredjuju i njegovu kic-estetiku, i drugo, da se
stil i vrednosti koje konstituisu turbo-folk estetiku, iz odredjenih razloga
sire i na sve ostale sadrzaje i zanrove srpskih medija (sem muzickih),
da toliko na njih uticu da ovi drugi medijski zanrovi formiraju svoju estetiku
koja se pokazuje kao analogna stilu i vrednostima estetike turbo-folka.
*
Proces komercijalizacije kulture, koja postaje kulturna industrija, zahvatio
je ceo svet.
*
Turbo-folk svoj izraz i delovanje zasniva na tacno odredjenoj strukturi
osecajnosti. Ta osecajnost u skladu je sa vrednostima protagonista potkulturne
scene koja se vezuje za turbo-folk: to su vrednosti tolerancije prema kriminalu
ili samog kriminala, ideja da cilj opravdava sredstvo, pozitivan odgovor
na militantni zov ratnih akcija, isticanje statusa pomocu novca, skupih
kola i ekskluzivne garderobe, vrednovanje zene kao statusnog trofeja i
seksualnog objekta i robe, nekriticko odusevljavanje modnim novitetima
kao i samom turbo-folk scenom. Na gradjanske vrednosti gleda se s podsmehom
i sa osecanjem superiornosti (obrazovanje, brak, moralnost i miran zivot
su na donjem kraju lestvice vrednosti turbo-generacije). Ovaj sistem vrednosti
nije cudan kada se zna da turbo-folk funkcionise na liniji susreta estrade,
politike i mafije u desetogodisnjem ratnom okruzenju.
*
Turbo-folk je svoje osvajanje domace muzicke i medijske scene zapoceo kao
novokomponovana ratna kultura i pucka zabava, kao srpski MTV na TV Palmi
pocetkom devedesetih godina, sastavljen od nepreglednog niza narodnjackih
spotova snimljenih po izuzetno niskim standardima, od kojih su neki imali
patriotski ton, da bi se zatim 1994–1995. transformisao u nosioca urbanog
duha, visoke mode i savremenog dizajna, putem novih, visokobudzetskih spotova
po ukusu novih bogatasa, visokih kriminalaca i novih srpskih biznismena,
na odusevljenje siroke populacije zeljne glamura i bekstva od sumorne realnosti.
Sa izrastanjem TV Pinka u najmocniju TV stanicu, turbo-folk postaje
etablirana, ruzicasta srpska kultura glavnog toka, koja propisuje pozeljne
standarde ponasanja, odevanja, osecajnosti i stavova prema zivotu, edukujuci
svoju publiku da ceni luksuz, prihvati potrosacki mentalitet i obozava
zvezde turbo-folka, stasale u novu srpsku elitu, da bi krajem devedesetih
toliko obnazio svoje zvezde da ulazi u polje ogoljene amoralnosti – jer
izgleda da nijedna atrakcija nije dovoljno isplativa u situaciji potpuno
osiromasenog trzista i publike. Taj medijski svet izgleda kao da sam sebe
produkuje. Ipak, da li je bas tako – ne zavisi li opstanak turbo-folka,
tog razorno pitkog kica, ciji sistem vrednosti svesno ili nesvesno vec
dugo usvajamo i prihvatamo, ipak, i od nas samih?
*) Iz: Ivana Kronja, Smrtonosni sjaj, Beograd 2001. Oprema redakcijska.
|
