Jos jedan dogadjaj muzicke sezone. Jos jedno bekstvo iz uzavrele stvarnosti... Posle gostovanja Zubina Mehte u Centru »Sava« sa Beogradskom filharmonijom, gostovanja Moskovskih solista s vodecim violinistom sveta Jurijem Basketom, obnovom Bartokovog i Parlicevog »Cudesnog mandarina« – Duska Sifnios – u nedavno otvorenoj kamernoj operi »Madlenianum«, veoma je uspela jos jedna gala premijera: komicna Smetanina opera »Dve udovice« u majstorskoj, savremenoj reziji poznatog evropskog reditelja i direktora Praske opere Jozefa Prudeka. Dirigovao je Stanko Jovanovic. Glavni, sjajni solisti: Nikola Mitic, Dusan Plazinic, Jasmina Trumbetas Petrovic, Tanja Obrenovic... I razigrani baletsko-horski ansambl... Zasto je posebno znacajna nova premijera u novoj kamernoj operi?
Nasu epohu obelezava sve veci broj kamernih opera koje su sve popularnije u svetu muzike. Jugoslavija je u Zemunu, pred kraj veka, stekla svoju prvu kamernu operu – 26. januara 1999, uoci NATO bombardovanja Jugoslavije – uspesnom premijerom popularne komicne opere »Tajni brak« Domenika Cimaroze, povodom 200. godisnjice smrti italijanskog kompozitora.
Novo muzicko pozoriste, jedino te vrste na Balkanu i u Srednjoj Evropi – kao da je »palo s neba« u muzicki zaostalu sredinu prepunu sunda – ima, nesumnjivo, veoma znacajnu kulturnu misiju: pored premijernih predstavljanja popularnih operskih dela, posebno komicnih opera, otkrivanje i angazovanje novih, mladih operskih zvezda u zemlji, »lepih glasova i horova« – ima za cilj i negovanje profinjenog stila izvodjenja – posebno razgovetne, artikulisane dikcije koja nije vrlina nase »nacionalne pevacke skole«. Bilo je i takmicenja jugoslovenskih horova i orkestara itd. Osim toga nova opera otkriva i osvaja novu mladju zemunsku, novobeogradsku i beogradsku publiku za novi teatar u gradu gde se rodio nas »najveci pevac svih vremena«, dramski tenor Laza Jovanovic (1915–1962) koji je proslavio svoj grad i svoju zemlju u svetu.
Nova jugoslovenska opera sa simbolicnim nazivom »Madlenianum« predstavlja nas novi izazov, neocekivani muzicki korak u Evropu, i to u vreme kosovske golgote. Prva privatna institucija te vrste koja treba da afirmise istinske kulturne vrednosti – dobila je ime po gospodji Madleni Jankovic koja je, na vise nego smeli predlog direktora i mastovitog reditelja »Tajnog braka« Gordana Dragovica osnovala kamernu operu ulozivsi znatna sredstva za zakup novog operskog teatra – od toga znatan deo sredstava za opremu bolnice na Bezanijskoj kosi. Ne treba zaboraviti ni »Fond Madlene Jankovic« koji stipendira studente muzike i iz drugih oblasti, a od 1994. pomaze izdavacku delatnost, likovne izlozbe kao i humanitarne akcije. 
Da je, odista, rodjena nova kamerna opera potvrdjuje ne samo njena organizacija vec i veoma uspeli, i kod publike i kritike, njen repertoar kao i gostovanja u unutrasnjosti zemlje. Pored »Tajnog braka« Cimaroze, »Nasilja nad Lukrecijom« Bendzamina Britna, Rosinijevog »Sinjor Briskina« i baleta »Orfej u podzemlju«, kamerna opera u Zemunu otvorila je sirom vrata i drugim pozorisnim i kulturnim manifestacijama u zemlji.
U svakom slucaju, novo kamerno pozoriste »Madlenianum« otvara novu muzicku eru i predstavlja za nasu sredinu veliki kulturni dogadjaj. Dogadjaj stoleca – ako se opera gradi ili osniva jednom u sto godina!