U intervjuu sa gospodjom Madlenom Jankovic Cepter pod naslovom »Sledim svoju viziju« objavljenom na Zenskoj strani (Politika, 2. april 2001) novinarka potpisana inicijalima D. V. B. pored ostalog navodi da je gospodja Jankovic Cepter »ljuta i na napis u ‘Republici’ u kome ju je neko piskaralo izvredjalo, napisavsi za nju ljasteca i sljasteca«. Zatim navodi njene reci: »Svaki covek u ovom gradu koji me zna 50 godina, dobro zna da nisam ni ‘sljasteca ni ljasteca’. Gluposti! Ali da sam osetljiva ja ne bih imala danas svoj Fond iz kojeg stipendiram najsposobnije studente...«
Nezavisno od toga da li je sve ovo zaista govorila gospodja Madlena Cepter ili je to interpretacija novinarke Politike, tek, jedno je jasno: ugledno knjizevno i novinarsko pero kakvo je, van svake sumnje, Miodrag Stanisavljevic, kolumnista Republike, iz neznanja ili neceg drugog u sta ne zelimo da ulazimo, nazvan je pezorativno »nekim piskaralom«. Na taj nacin autor tako slozene sintagme ne samo da na uvredljiv nacin govori o jednom od znacajnijih srpskih pesnika koji je odavno uvrsten u antologije (Dusko Radovic nije mogao da se oglusi o osobeni pesnicki senzibilitet Miodraga Stanisavljevica i na planu pisanja poezije za najmladje, pa ga je uvrstio u svoju Antologiju savremene poezije za decu /1989/ u izdanju SKZ-a), vec, posredno, omalovazava i samu Republiku koja objavljuje »nekakva piskarala«.
Nismo, naravno, kao list u cijem zaglavlju stoji moto »protiv stihije straha, mrznje i nasilja«, protiv slobodnog i demokratskog suceljavanja misljenja. Naprotiv! Ali smo nedvosmisleno protiv neargumentovanog opanjkavanja, blacenja i etiketiranja ljudi, iznosenja neistina, poluistina i raznih mistifikacija.
Lako je shvatljivo da pezorativ »nekakvo piskaralo« ne samo da ne moze biti argument kojim se pokusava osporiti necije misljenje, nego cak ni dostojan odgovor na eventualnu uvredu, a najmanje za velicanje sopstvenih zasluga za srpsku kulturu.