U Srbiji su rane od nedavnih ratova jos uvek sveze i bolne. Medju argumentima protiv saradnje Srbije sa medjunarodnim sudom u Hagu cesto se pominje da bi ekstradicija okrivljenih destabilizovala zemlju. Bolna je istina da nakon desetogodisnje kampanje rezimskih medija jedan broj gradjana Srbije zaista ne zna sta se desavalo u ratovima na prostorima bivse SFRJ ili je potpuno zbunjen u haoticnoj masi informacija i »informacija«. Militaristicka tradicija, kojom se neki i dalje ponose, najporazniji rezultat ima u cinjenici da mnogi gradjani nisu sigurni sta je – i da li uopste postoji – ratni zlocin. Na pocetku 21. veka, ljudi ovde obeshrabrujuce cesto misle da zlocin pocinjen u ratu nije zlocin, da je vreme rata vreme zla u kojem se svasta desava i u kojem je sve dozvoljeno.
Sve su to bili razlozi da Gradjanski parlament Srbije pokrene anketiranje gradjana na jedino vazna pitanja: »Da li mislite da su u ratovima na prostorima bivse SFRJ pocinjeni ratni zlocini?«, i: »Da li krivce za ratne zlocine treba kazniti?«.
U Cacku je anketa sprovedena u saradnji sa kancelarijom G17+. Od 5. do 12. februara 2001. godine, na podrucju izbornih mesta na kojima je 24. septembra zabelezena najveca izlaznost na izbore. Zanimalo nas je misljenje gradjana koji su zainteresovani za politicki zivot u Srbiji. Na prvo pitanje, od 500 ispitanika 72,4% je odgovorilo potvrdno, 14,6% je reklo da ne zna, dok 13% ispitanika smatra da zlocina nije bilo. Od 362 koji misle da ratni zlocini jesu pocinjeni, na drugo pitanje petoro je odgovorilo negativno. Svega nekoliko anketiranih je postavilo potpitanja tipa: »A da li se misli samo na srpske zlocine?« ili »Jel’ se tu racuna i NATO bombardovanje?«.
Zlocin je zlocin.