Drzim da nisam jedini koji ima citav niz pitanja, opservacija... povodom urucenja uverenja o drzavljanstvu Aleksandru (Petra) Karadjordjevicu i njegovoj porodici marta 2001. u Londonu. Svoje stanoviste izlozicu u nekoliko tacaka, i odmah da naglasim: zarko zelim da mi neko oponira, argumentovano.
1. Ako iko u jednoj drzavi treba da stiti ustavni poredak te drzave, i ukoliko je ona republika – da stiti republikanski oblik vladavine te drzave – onda je to ministar unutrasnjih poslova. Zoran Zivkovic, aktualni ministar unutrasnjih poslova Savezne Republike Jugoslavije, pogazio je to nacelo iz razloga koji meni nisu poznati. Bio bih rad da ih sam ministar objasni. Zapravo, ministar Zivkovic je nedavno, u Londonu, urucio uverenje o drzavljanstvu SR Jugoslavije Aleksandru (Petra) Karadjordjevicu, njegovoj supruzi i njegovim sinovima (trojici). Tom prilikom ministar Zivkovic je kazao da ce se Aleksandar, koji pretendira da detronizuje republiku i uspostavi monarhiju u Srbiji, Jugoslaviji (da nas vrati u feudalizam!), sada vratiti u zemlju »da nam pomogne da utemeljimo demokratiju i pocetak novog razvoja nase drzave«.
Po meni, ministar Z. Zivkovic licemerno postupa: on je ministar republike, a odlazi na noge coveku koji zeli da srusi tu republiku i uspostavi monarhiju, i da se stavi na celo te monarhije! Ali, Zivkovic nije prvi koji tako postupa. Nogu je povukao covek, za cije mnoge postupke ja imam razumevanje, odobravam ih svim svojim bicem, a to je predsednik Republike Jugoslavije dr Vojislav Kostunica. Prva njegova protokolarna aktivnost bila je da u svojstvu predsednika republike primi u posetu, u sluzbenim prostorijama Republike Jugoslavije – Aleksandra (Petra) Karadjordjevica. I da je to bila »privatna poseta« bilo bi, po meni, licemerno, a pogotovu kad je to bila oficijelna poseta, prijem – istina nije svirana himna, nije bilo pocasnog odreda garde... Po meni, krajnje je neophodno da se i Kostunica, i Djindjic i drugi lideri DOS-a, i ostali, javno i jasno deklarisu: jesu li oni za uvodjenje monarhije, i da odmah znamo s kim imamo posla, da narod ne zavode. Znam toliko ljudi koji su glasali za Kostunicu, DOS, ali sada se vajkaju da su obmanuti, jer eto – hoce monarhiju, a za to nemaju nas glas! Kao vazan detalj da pomenem ovo: Patrijarsija je dusom i telom za Kostunicu, ali niti u zvanicnom saopstenju patrijarha Pavla, niti u tekstovima u listu Pravoslavlje (glasilo Patrijarsije), a bilo ih je 7–8 u periodu oktobar–decembar 2000. godine, u kojima se velica V. Kostunica, niti u jednom se ne kaze da je on predsednik Savezne Republike Jugoslavije, vec samo: sef nase drzave, nas predsednik itd. Patrijarsija je za Kostunicu, ali i za monarhiju, pre svega, pa njeno glasilo ne moze da napise ni zvanicni naziv funkcije ljubimca im V. Kostunice!
2. Ministar Zivkovic poziva A. Karadjordjevica da dodje »da nam pomogne«... Ova sintagma »dosao je da pomogne«, »poslat je da tamo pomogne« je iz vokabulara Kominterne i Komunisticke partije Jugoslavije iz predratnog, ratnog i prvih godina posleratnog perioda. Vremena kada su »odozgo« slati »kadrovi« tamo »dole« da pomognu, odnosno kada su – redje je to bilo – trazeni neki »odozgo« da dodju »dole« da pomognu. Poslednji put je ta sintagma na tlu YU, Srbije, upotrebljena kad je Ivan Stambolic objasnjavao dolazak Nikole Ljubicica za predsednika Predsednistva SR Srbije, odnosno kada su svoj dolazak u YU obrazlagali Milan Panic i Radmila Milentijevic. U svezem su secanju mnogih ova tri poslednja slucaja – kako se zavrsila ta pomoc, u cemu se sastojala, da ostavimo po strani ono iz perioda Kominterne i KPJ. Bilo bi jako dobro da ministar Zivkovic objasni gradjanima YU u cemu on vidi da bi A(P)K mogao da nam pomogne, kako, cime... Kapital nema, nema ni potrebno konjunkturno znanje, ne poznaje ni istoriju, ni mentalitet ljudi ovde, ne zna ni jezik srpski. Kaze se: ima toliko poznanika u svetu, eto i britanska kraljica mu je kuma... Nas narod veli: kumstvo za kumstvo, ama sirenje za pare! To da ce nama Engelezi (narodni izraz u Srbiji) via A(P)K da pomognu – macku o rep! Neka neko navede jedan slucaj u visedecenijskoj i vekovnoj istoriji kada su i u cemu nama Engelezi pomogli, i konkretno Karadjordjevicima! (Cercil je ustupio apartman 212 da bude deo teritorije YU kad se rodi sin /tada jos/ monarha Jugoslavije... A sta je taj isti Cercil sve radio i uradio... smrsio konce upravo Karadjordjevicima!) Ta teza da ce nama A(P)K da pomogne svojim poznanstvima, vezama po svetu, i kada bi bila tacna, da on ima respektivne prijatelje, poznanike, bila bi u kontradikciji upravo sa tezom aktualne vlasti u YU (s kojom se slazem) da nista u ovome svetu nema na emocijama, prijateljstvu... sve je vladavina interesa, pre svega ekonomskih i vojnih. Pa kako ce u tome i takvome svetu da nam pomogne A(P)K? Da bude specijalni, leteci ambasador YU, odnosno predsednika republike Kostunice i vlade YU, poput Averela Harimana u USA... Budimo realni! Da, ali u ovakvoj kombinaciji ja vidim zakulisne namere da se time stvori pokrice za novce iz budzeta YU i Srbije za A(P)K, jer ko ce izdrzavati njegove dvorce, koji ce mu biti vraceni, kako je saopsteno, ko ce finansirati druge njegove troskove, jer on nema novaca! Pa i taj eventualni put je krajnje licemeran od DOS-a: zamrzava plate rudarima, i ostalima, jer nema para, ali za pretendenta za kralja ima, i to u republici! Pevala je Tereza Kesovija: Sve se placa, sve se vraca!
3. Za ovu priliku A(P)K je u Londonu cirkulisao svoju biografiju u kojoj stoji i ovo: »Kad je 1970. u Americi Petar Drugi preminuo (nota bene – ne kaze: Kralj Petar Drugi – moja opaska), prestolonaslednik je odlucio da ne koristi titulu kralja – koja bi malo znacila u izgnanstvu – ali je se nikad nije odrekao, kao ni svog dinastickog prava na presto«. Ovo je ili laz ili istina! Ako je laz – lose za imidz A(P)K. Ako je istina – jos nepovoljnije! Jer, ova izjava je u koliziji sa onim: Na muci se poznaju junaci! A to je, bar smo tako ucili, krasilo Karadjordja i njegove potomke! Ne prilici jednom »princu«, »prestolonasledniku« da bira – ovo mi ne odgovara, e sad je drugo, sad hocu!
U vezi sa svim ovim trebalo bi da A(P)K u svojoj biografiji odgovori bar na tri sledeca pitanja: a) zasto on, koji pledira na nasledstvo »kralja« nije bio na sahrani svoga oca, a nije bio niti jedan drugi Karadjordjevic, b) kako je A(P)K mogao da se proglasi kraljem 1970 – ali, kako kaze, nije zeleo, jer to bi malo sta znacilo u izgnanstvu – kada je njegov otac Petar Drugi sam za sebe napisao da je EKS KRALJ, i to jos 1948. godine (videti Memoare Petra Drugog, str. 313, koje je za izdanje u Beogradu preporucio A/P/K. Nota bene: na memorandumu na kojem A/P/K koristi »crown prince«, dakle, ne prestolonaslednik, i to na memorandumu na engleskom jeziku, jer memorandum na srpskom nije imao ni 1990. godine!), i c) da li je A(P)K, i ako jeste, sta je o »svom prestolonaslednikovstvu« mislio i govorio pre 30–35 godina kada je bio u engleskoj vojsci, kada se setao po morima i okeanima sa svojom prvom suprugom, ili pre 10–12 godina u svome intervjuu datom Mladini iz Ljubljane? 

4. Nije Karadjordjevicima 1947. godine oduzeto drzavljanstvo Jugoslavije sto su Karadjordjevici, potomci Karadjordja i clanovi doma Karadjordjevica, kako se govori i pise ovih dana, pa i u Skupstini Jugoslavije. I Djordje (sin Petra I) i njegova supruga Radmila istoga su soja, ali njima nije oduzeto drzavljanstvo. Krajnje je fer da se sve kaze istinito, a ne da mnogi, a pre svega dvojica ministara DOS-a, Vladan Batic i Zoran Zivkovic, govore o greski, nepravdi, velikoj, istorijskoj nepravdi... Eto, i tome A(P)K, licu od dve godine, oduzeto drzavljanstvo! U svim zakonima o drzavljanstvu na svetu stoji da deca do punoletstva, u pogledu drzavljanstva, dele sudbinu roditelja. A kad postanu punoletna, u tom i tom roku, mogu da izjave da drugacije zele. Tako je bilo i u slucaju A(P)K ali on, ocigledno, nije se o tome izjasnjavao, a zasto? Tako je mnogo netacnosti kazano, udarano u sentimentalne zice, a rec je o cisto pravnoj stvari (i cistoj pravnoj stvari!).
5. Ponovicu sto sam vec davno napisao i objavio: Bicu poslednji koji ce se suprotstaviti eventualnom uvodjenju monarhije u nas (da se vratimo u feudalizam!), ali cu uvek glasati – ako imam biracko pravo – protiv monarhije. Ali, zelim da budem u prvim redovima onih koji o svemu, pa i o ovome, govore otvoreno, pri cemu, a pre svega vlast, treba da budemo jasni, precizni, da se sluzimo tacnim informacijama i cinjenicama, bez podvala, uvijanja, pogotovu licemerja. Jer postupamo li tako, lose ce biti i po nase namere »da udjemo« u Evropu, svet...
6. Moj visoki respekt za licnost svakoga pojedinacno i svih zajedno Karadjordjevica.