 |
Broj 258 |
|
|
|
| Dogadjanja
Bilans strajka prosvetara u Srbiji
Pregovori su bili mucni, dugi i teski, za obe strane, ali na kraju, predstavnici Vlade i sindikalni lideri prosvetnih radnika u Srbiji postigli su dogovor. Vaspitaci ce nazad u ucionice, a vlast ce, pravednijom raspodelom sirotinje iz budzeta, uciniti da se postepeno povecavaju plate, tako da ne bude bolje spremacici u nekom javnom preduzecu nego nastavniku u skoli; odobreno im je prosecno povecanje martovskih primanja od 20,4 posto, a od juna ce svi, pa i vaspitaci u platne razrede... Do tada ce za rad u skolskom razredu, koji ponegde broji i po pedeset ucenika, ucitelj umesto dosadasnjih 2745 dinara primati 3365; nastavnik ce umesto 3086 dinara primati 3748 dinara, a profesor umesto dosadasnjih 3685 primace 4438 dinara. Od strajka koji je u drugoj nedelji marta ove godine obustavio nastavu u oko 1000 od 1620 skola koliko ih ima u Srbiji, najvise su »profitirale« tetkice koje ce sada umesto 1150 dinara imati 1528 dinara, sto je u procentima cak 32,2 posto, dok su »najgore« prosli direktori kojima su plate povecane tek za 19 procenata. Uz to, vecini direktora istice i mandat pa ce uskoro biti smenjeni. Zajedno sa direktorima odlazi i citava generacija srednjoskolaca koja se strucno osposobljavala u »skracenim« skolama. Dogovoreno je jos da se ova skolska godina okonca normalno, te da iduca pocne bez pretnji strajkom i uz postovanje postignutog sporazuma izmedju vlade i sindikalnih predstavnika. Strajkovi u skolama u proteklih nekoliko godina obicno su zapocinjali pocetkom skolske godine gromoglasno i bucno, ali je nedostatak profesionalne solidarnosti, te primena represivnih mera kojima su raspolagali direktori, kao ispostave rezima, najcesce rezultirali malobrojnim i kratkotrajnim obustavama rada u nekim skolama, najcesce u opozicionim gradovima poput Cacka ili u »opozicionim« regionima kao sto je Vojvodina. Nakon toga usledila bi dugotrajna tiha agonija onih najupornijih, koji nisu hteli da se povuku obrukani, i koji su postujuci »zakonski odredjen minimum procesa rada« svojim djacima drzali skracene casove. Skolske godine su prolazile. Vlast je opstajala, kao i direktori koje je ona postavljala dekretima. A nakon ovakvih strajkova samo su sindikalne organizacije postajale sve brojnije, i na radost vlastodrzaca sve nemocnije. Samostalni sindikat prosvete u okrilju takozvanog »drzavnog« sindikata, bio je jedini »ovlasceni pregovarac« koji je nakon nekog vremena simulirane pobune uvek pristajao na dogovor sa vlastima, i tu je, bar za vlastodrsce, dolazio kraj. Ali, ti novonastali sindikati, ma koliko nemocni izgledali u borbi za svoja radna prava, sigurno su bili jedna od onih kapi vode koja je razorila naizgled mocnu stenu prethodnog rezima. Zato su se sadasnje vlasti potrudile da postignu puni sporazum sa predstavnicima svih sindikata obrazovanja, ma koliko im prebacuju za predimenzionirano shvatanje sopstvenog mesta i uloge, te kolaboraciju Samostalnog sindikata sa prethodnim rezimom. Uostalom, to i jesu pozicije na kojima bi trebalo da budu normalna vlast i normalni sindikati. Vlast na jednoj, a sindikati na drugoj. Dobro je kada sindikati nateraju Vladu, kao sto su sada postigli, da danima javnosti objasnjava koliko je ucinila i koliko jos moze da ucini da se popravi polozaj njenih gradjana. Dobro je kada se postigne da se u placenim oglasima na citavoj strani dnevnih novina, kao sto je to ovoga puta bilo, Vlada obrati svim zainteresovanim stranama (i profesorima i nastavnicima, uciteljima, ali i djacima i njihovim roditeljima), i javno saopsti sta je uradila u jednom sektoru do sada, i sta namerava da uradi u skoroj buducnosti i sta ne moze da uradi sada, ali namerava ubuduce, i sta smatra da ne treba da uradi i zasto. Dobro je i kada Vlada naglasi da strajkovi nisu resenje, jer ni za jednu vladu na svetu strajk nije resenje. A ovde se pamte i vlade koje su pozivale radnike na strajk. Naravno, dobro je i to sto su se ovde sindikati prosvete pokazali kao cvrsti pregovaraci, da su se na istoj, sindikalnoj strani nasli »nezavisni« sindikati, nekada takozvani opozicioni i »zavisni« ili doskora »drzavni« sindikati. Samo, nece biti dobro da se nakon zavrsenih pregovora i postignutog sporazuma strajk u nekim skolama nastavi, kao sto ima najava da sindikalne organizacije nekadasnjeg »drzavnog« sindikata i uporista svrgnutog rezima postanu centri iz kojih ce se pokusati rusenje tek zapocetog demokratskog razvoja ove zemlje. A plate do kojih se ovim pregovorima doslo, iako su skoro duplo vece od onih koje su prosvetari primili pre smene rezima, nece biti dovoljne za normalan zivot nastavnickih porodica, ali to i jeste jedan od onih problema zbog kojih je ova Vlada dobila mandat na sledece cetiri godine. Lidija Jovetic
|
|
|
|
|