U broju od 27. februara ove godine beogradski dnevni list Glas javnosti objavio je clanak Slobodana Turlakova u kojem se autor na uvredljiv i klevetnicki nacin osvrce na pisanje naseg uglednog kolumniste Mirka Tepavca u proslom broju Republike. Prilog je pun grubih neistina (od kojih je tvrdnja da je M. T. bio pukovnik Udbe samo jedna od njih), kao i cudovisnih opanjkavanja, na primer, da Tepavac svojim pisanjem u Republici »nastavlja svoj dugoupraznjavani i pasionirani antisrpski zanat«, ubraja ga u red »neprijatelja i zloduha srpskog naroda«, pripisuje »gadosti koje Tepavac bestidno pljuje« itd. Medjutim, vrhunac ovog nevidjenog difamiranja neistomisljenika, dostojnog najcrnjih vremena, nalazi se na kraju clanka gde Turlakov, ubrajajuci Tepavca u podstrekace na ubistvo srpskog naroda, kaze preteci i ovo: »A i to bi jednom moralo doci na tapet, morali bismo jednom vec da popisemo sve one koji su nas ubijali! Morali bismo!« Sta znaci ovo »popisivanje« ako ne otvoreni poziv na pogrom, u ovom slucaju i Mirka Tepavca, ali i lista Republika, koji mu sa velikim zadovoljstvom pruza gostoprimstvo na svojim stranicama.
Nemamo nameru da polemisemo sa tekstom Slobodana Turlakova jer, sem neobuzdanog izlivanja mrznje, u njemu nema ni osnovnih elemenata za uljudan i civilizovan dijalog. Zelimo samo da se osvrnemo na ponasanje Glasa javnosti koji je, ocigledno, pobrkao neke stvari kada je rec o nacelima i obavezama prema etickim normama novinarstva. To sto su u podnaslovu objavljenog clanka pomesali beogradsku sa rimskom Republikom ponajmanje je vazno i moze samo, medju citaocima, da izazove blagi osmeh na racun Glasovog neupucenog urednika. Mnogo je ozbiljnije sto je Glas u ovom slucaju pobrkao pravo na iznosenje misljenja sa pravom da se svako moze klevetati i ugrozavati na najbezobzirniji nacin. Kako je mogucno da se u jednom mediju, sa kojim su svi nezavisni novinari delili doskora zajednicku sudbinu i borbu za posteno i nacelno novinarstvo, pojavi ovako opaki jezik mrznje i poziva na linc cija je zrtva donedavno bio i sam Glas javnosti? To je, a ne Slobodan Turlakov, prava tema naseg razgovora koji bi, na osnovama etickog kodeksa, trebalo da se vodi ne samo izmedju nasa dva lista nego i u siroj javnosti.