Zbivanja
Medjunarodno i nacionalno pravo
Odnos medjunarodnog prava i nacionalnog zakonodavstva
drzava
Proces demokratskih reformi zapocet je u Srbiji posle Milosevicevog
pada. Izbila je u prvi plan potreba uskladjivanja njenog nacionalnog zakonodavstva
sa principima i pravilima medjunarodnog prava, koji se odnose na razvoj
demokratije i zastitu ljudskih prava. Njihovo unosenje u pravne sisteme
drzava, efektivna kao i efikasna primena predstavljaju danas jedan od preduslova
punog ucesca drzava u medjunarodnom zivotu, narocito u Evropi. To je zapravo
izraz jacanja uloge medjunarodnog prava i obavezne snage njegovih normi
sto je prakticno dovelo u toku druge polovine 20. veka do stavljanja u
arhivu teorije o dualizmu odnosa i prvenstvu unutrasnjeg prava nad medjunarodnim.
Tekstovi ustava vecine zemalja to potvrdjuju, prihvatajuci direktno
sprovodjenje preuzetih medjunarodnopravnih obaveza od strane pravosudnih
i drugih organa drzava i usaglasavanje zakonskih propisa sa njima. Time
se priznaje primat medjunarodnog prava. Odredbe o kaznjavanju za teske
povrede Zenevskih protokola iz 1977. unose se u krivicne zakone, o zastiti
ljudskih prava iz mnogobrojnih konvencija u zakone o pravnom polozaju gradjana,
a iz konvencija Medjunarodne organizacije rada u zakone i propise o radnim
odnosima. Zahtevi za donosenje zakona o kaznjavanju prekrsioca odluka Saveta
bezbednosti o sankcijama kao i, uostalom, obavezi saradnje na osnovu Statuta
Haskog tribunala za bivsu Jugoslaviju imaju isti smisao. Uz to su u poslednje
vreme izuzetno pojacani nadzor UN, OEBS-a, Saveta Evrope pa i regionalnih
organizacija sirom sveta, ali i njihova pravnotehnicka pomoc u izgradnji
demokratije u pojedinim zemljama i stvaranju pravne drzave.
U ovom pravcu najdalje je otisao Savet Evrope. Ne samo da je uslovio
clanstvo usvajanjem Evropske konvencije o zastiti ljudskih prava nego zajedno
sa kandidatima proverava stanje unutrasnjeg zakonodavstva radeci sa njima
na prilagodjavanju standardima iz ove konvencije i ostalih svojih akata.
Prijem se vrsi tek posto grupa od dvojice »uvazenih pravnika«,
imenovanih od strane Evropskog suda za ljudska prava, podnese pozitivan
izvestaj. Test nije lak. Drzava kandidat treba da prizna pravo svojih drzavljana
da se neposredno obracaju Sudu – tuze svoju drzavu – i prihvati obavezu
sprovodjenja njegovih presuda. Sam nadzor se ne zavrsava prijemom. Praksa
se kontrolise i dalje, a to se vrsi i u odnosu na ostale clanove, ukljucujuci
osnivace Saveta. Setimo se suspenzije Grcke u vreme vojne hunte, Rusije
koja je jedno vreme izgubila pravo glasa u Parlamentu Evrope zbog Cecenije.
Moze se videti da je i u Evropskoj uniji Austrija bila pod sankcijama zbog
ucesca desnicarske stranke nacisticke provenijencije u vladi.
Ustav SRJ iz 1992. dozvoljava ovu saradnju. Po njemu, potvrdjeni i
objavljeni ugovori i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava cine sastavni
deo unutrasnjeg pravnog poretka (to je preuzeto iz Ustava SFRJ iz 1974).
Vrata su otvorena za punu demokratizaciju naseg unutrasnjeg pravnog poretka
i zajedno sa time naseg drustvenog sistema. Posto cemo na donosenje novog
ustava morati cekati sigurno jos izvesno vreme, aktivnost u ovom pravcu
bi trebalo vec sada, zelimo li sto pre uci u Savet Evrope, veoma intenzivno
voditi.
|