Broj 256-257

Zbivanja

Medjunarodno i nacionalno pravo

Odnos medjunarodnog prava i nacionalnog zakonodavstva drzava

Proces demokratskih reformi zapocet je u Srbiji posle Milosevicevog pada. Izbila je u prvi plan potreba uskladjivanja njenog nacionalnog zakonodavstva sa principima i pravilima medjunarodnog prava, koji se odnose na razvoj demokratije i zastitu ljudskih prava. Njihovo unosenje u pravne sisteme drzava, efektivna kao i efikasna primena predstavljaju danas jedan od preduslova punog ucesca drzava u medjunarodnom zivotu, narocito u Evropi. To je zapravo izraz jacanja uloge medjunarodnog prava i obavezne snage njegovih normi sto je prakticno dovelo u toku druge polovine 20. veka do stavljanja u arhivu teorije o dualizmu odnosa i prvenstvu unutrasnjeg prava nad medjunarodnim.
Tekstovi ustava vecine zemalja to potvrdjuju, prihvatajuci direktno sprovodjenje preuzetih medjunarodnopravnih obaveza od strane pravosudnih i drugih organa drzava i usaglasavanje zakonskih propisa sa njima. Time se priznaje primat medjunarodnog prava. Odredbe o kaznjavanju za teske povrede Zenevskih protokola iz 1977. unose se u krivicne zakone, o zastiti ljudskih prava iz mnogobrojnih konvencija u zakone o pravnom polozaju gradjana, a iz konvencija Medjunarodne organizacije rada u zakone i propise o radnim odnosima. Zahtevi za donosenje zakona o kaznjavanju prekrsioca odluka Saveta bezbednosti o sankcijama kao i, uostalom, obavezi saradnje na osnovu Statuta Haskog tribunala za bivsu Jugoslaviju imaju isti smisao. Uz to su u poslednje vreme izuzetno pojacani nadzor UN, OEBS-a, Saveta Evrope pa i regionalnih organizacija sirom sveta, ali i njihova pravnotehnicka pomoc u izgradnji demokratije u pojedinim zemljama i stvaranju pravne drzave.
U ovom pravcu najdalje je otisao Savet Evrope. Ne samo da je uslovio clanstvo usvajanjem Evropske konvencije o zastiti ljudskih prava nego zajedno sa kandidatima proverava stanje unutrasnjeg zakonodavstva radeci sa njima na prilagodjavanju standardima iz ove konvencije i ostalih svojih akata. Prijem se vrsi tek posto grupa od dvojice »uvazenih pravnika«, imenovanih od strane Evropskog suda za ljudska prava, podnese pozitivan izvestaj. Test nije lak. Drzava kandidat treba da prizna pravo svojih drzavljana da se neposredno obracaju Sudu – tuze svoju drzavu – i prihvati obavezu sprovodjenja njegovih presuda. Sam nadzor se ne zavrsava prijemom. Praksa se kontrolise i dalje, a to se vrsi i u odnosu na ostale clanove, ukljucujuci osnivace Saveta. Setimo se suspenzije Grcke u vreme vojne hunte, Rusije koja je jedno vreme izgubila pravo glasa u Parlamentu Evrope zbog Cecenije. Moze se videti da je i u Evropskoj uniji Austrija bila pod sankcijama zbog ucesca desnicarske stranke nacisticke provenijencije u vladi.
Ustav SRJ iz 1992. dozvoljava ovu saradnju. Po njemu, potvrdjeni i objavljeni ugovori i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava cine sastavni deo unutrasnjeg pravnog poretka (to je preuzeto iz Ustava SFRJ iz 1974). Vrata su otvorena za punu demokratizaciju naseg unutrasnjeg pravnog poretka i zajedno sa time naseg drustvenog sistema. Posto cemo na donosenje novog ustava morati cekati sigurno jos izvesno vreme, aktivnost u ovom pravcu bi trebalo vec sada, zelimo li sto pre uci u Savet Evrope, veoma intenzivno voditi.

Milan Sahovic   

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar