Univerziteti u Srbiji po svemu sudeci ovu skolsku godinu okoncace po Zakonu iz 1998. godine. Kako Republika saznaje u Ministarstvu za obrazovanje u Vladi Srbije, usvajanje novog zakona odlozeno je za kraj maja ili pocetak juna meseca ove godine. Do donosenja novog pravnog akta o visokom skolstvu u Srbiji radice se po vazecem Zakonu iz 1998. godine, pa je Vlada u skladu sa tim na proslonedeljnoj sednici izvrsila imenovanja novih rukovodilaca na svim srbijanskim univerzitetima i fakultetima osim na Pristinskom univerzitetu. U toku je konstituisanje i imenovanje novih upravnih odbora na fakultetima i po okoncanju ovog posla visokoskolske ustanove u Republici prevazicice interregnum koji je nastao nakon petog oktobra, kada su u vecini akademskih institucija po hitnom postupku smenjeni dotadasnji i imenovani novi rukovodioci.
Proslonedeljnom odlukom Vlade prevazidjeni su problemi u svakodnevnom funkcionisanju univerziteta i fakulteta i izaslo se iz corsokaka u kojem su se imenovani rukovodioci nasli zahvaljujuci opstrukciji predstavnika odlazeceg rezima u prelaznoj Vladi. Cinjenica da nastavni proces nije bio ugrozen ovakvim njihovim ponasanjem ostavila je u senci brojne druge probleme uzrokovane ovakvim njihovim ponasanjem. Zato se moze reci da je proslonedeljna odluka Vlade dosla u pravi cas, a narocito ako se ima u vidu da je materijalni polozaj zaposlenih na univerzitetima jednako los kao i u drugim sektorima obrazovanja gde se poslednjih dana ozbiljno talasa.
Iako je jedno od predizbornih obecanja novih vlasti u Srbiji bila hitna izmena zloglasnog radikalsko-julovskog zakona o visokom skolstvu u Republici, dva ponudjena predloga nacrta naisla su na ozbiljne kritike, u cemu se svakako nalazi razlog za odlaganje njegovog usvajanja. Osim ozbiljnih kritika izrecenih na Savetu Beogradskog univerziteta, da se prvo moraju dogovoriti polazna nacela i principi, pa tek onda raditi na pojedinacnim resenjima, izgleda da ponudjeni nacrti nisu ni u pojedinacnim resenjima ponudili zadovoljavajuci kvalitet, te se, prema onome sto smo uspeli da saznamo, primedbe jos sakupljaju i obradjuju u nadleznim sluzbama, sto je konacno rezultiralo odlaganjem usvajanja novog akta.
Za razliku od nekadasnjeg velikog interesovanja za univerzitete u Srbiji, sada mediji pokazuju mnogo manje interesovanja za ovu oblast. Ni studentske organizacije se mnogo ne eksponiraju, a samo su novosadski studenti preko saopstenja dostavljenog novinskoj agenciji Beta izrazili nezadovoljstvo ponudjenim nacrtom. »Nacrt novog zakona, a narocito odredbe koje se odnose na prava i obaveze studenata nisu u skladu sa interesima studenata. Sama procedura donosenja ovog zakona nije adekvatna jer se zakon donosi na brzinu i bez ucesca univerzitetske javnosti« – tvrdi se u informaciji koju je prenela i beogradska Politika. A prema nasim informacijama iz Ministarstva, sa Novosadskog univerziteta je stiglo jos ozbiljnih primedbi koje ce do novog roka morati da se ugrade u zakon. I to je bilo sve sto se do sada moglo saznati. Na, za njih neprijatna, novinarska pitanja nijedna vlast ne voli da odgovara, pa ni ova nova srbijanska. Za razliku od nekadasnjih predstavnika vlasti koji su cesto bili »na putu«, ovi sadasnji su »izasli iz zgrade, na jedan sat«.
Medju profesorima vecina i dalje cuti i ceka. Oglasavaju se tek pojedinci, a medju njima najostrije je istupio sredinom februara u dnevnom listu Danas, profesor Ekonomskog fakulteta BU Milic Milovanovic tekstom »Srecna nova 1945«.
I neke druge rasprave o visokom skolstvu i obrazovanju takodje su opterecene secanjem na 1945. godinu, kao sto je pitanje vracanja veronauke u skole, te vracanja Teoloskog fakulteta na Beogradski univerzitet. Ovde su, za sada, politicari pokazali vecu zainteresovanost, ali tema je tek otvorena. U svakom slucaju i ovo je jedno od pitanja koje ce se naci pred novim zakonodavcima. Vruci krompiri se gomilaju u rukama novih vlasti. Njihovo odlaganje na povecanoj temperaturi ne omogucava da se ohlade.