Suoceni smo sa pitanjem da li je SRJ sacuvala svoj suverenitet na Kosovu posle prihvatanja Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti, koja je dovela KFOR i UNMIK na taj deo teritorije Srbije. Istovremeno se raspravlja o predlogu Crne Gore o faznoj transformaciji federacije, koji predvidja nestanak suvereniteta SRJ.
Nesporno je da postovanje suvereniteta drzava predstavlja jednu od temeljnih normi medjunarodnog prava. Medjutim, pravna sadrzina pojma suvereniteta vremenom se transformisala uporedo sa razvojem medjunarodnih odnosa. Nastala je kao izraz i potvrda apsolutne, sveobuhvatne vlasti drzave nad svojom teritorijom, cija je pravna snaga danas maksimalno relativizovana sa povecanjem njihove medjuzavisnosti i jacanjem autoriteta medjunarodne zajednice. Suverenitet drzava nije vise nedeljiv.
Medjunarodnim sporazumima, a po Povelji UN na osnovu odluka Saveta bezbednosti, drzave se mogu privremeno ali i trajno odricati pojedinih suverenih prava. Nije slucajno sto se pojam suverenosti ne pominje u Povelji. U vezi sa zabranom upotrebe i pretnje silom, govori se o zastiti politicke nezavisnosti i teritorijalnog integriteta drzava. U drugoj polovini 20. veka doslo je do suzavanja domena domace nadleznosti drzava i sadrzine principa nemesanja. Kolektivne akcije UN (gl. VII) prvobitno namenjene ocuvanju mira i bezbednosti upotrebom oruzane sile, u nase vreme obuhvataju nove zajednicke vrednosti svetske zajednice. Ukljucujuci i zastitu od masovnih povreda prava na samoopredeljenje, ljudskih prava uopste, medjunarodnog humanitarnog i krivicnog prava. Osim toga, sa unosenjem novog principa suverene jednakosti u Povelju 1945, utvrdjena je i obaveza postovanja pravne jednakosti svih drzava cime je, nezavisno od njihove fakticke nejednakosti, formalnopravno omoguceno svima da brane na istom nivou svoja suverena prava (tj. drzavne interese) u okviru opstih potreba medjunarodne zajednice. Princip suverene jednakosti predstavlja svojevrsnu kompenzaciju, zamenu za ostavljanje po strani suvereniteta u Povelji, garantiju namenjenu u prvom redu zastiti polozaja manjih drzava.
Vratimo li se nasoj situaciji mozemo videti da prisustvo KFOR-a i UNMIK-a, do kojeg je doslo uz pristanak SRJ i uz formalnu potvrdu Saveta bezbednosti, u Rezoluciji 1244, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, odgovara zahtevima danasnjeg pozitivnog medjunarodnog prava. Teskoce koje imamo posledica su nezakonitih postupaka albanske strane i, sto je vaznije, naseg potpunog napustanja Kosova izazvanog direktnom opstrukcijom Milosevicevog rezima. Predlozi Crne Gore ne mogu kao takvi da uticu na medjunarodni suverenitet SRJ. Argumenti o faktickom stanju u ovom momentu su medjunarodnopravno irelevantni. Nas ustavni galimatijas zahteva mnogo promisljenije predloge politickih faktora, i Crne Gore i Srbije i federacije, da bi se mogli odgovorno komentarisati sa gledista medjunarodnog prava.