Glupo je da covek radi,
dovoljno je da raducka.
Coveka nije stvorio rad
vec njeno gospodstvo Mucka.

Krajem sedamdesetih napisao sam »Odu sitnoj mucki« kao jedinom efikasnom obliku ekonomije realsocijalizma. U doba Slobe-Slobode sitna mucka je postala jedan od glavnih nacina prezivljavanja i svakako zasluzuje novu odu. Ali, sitnoj mucki se pridruzila Velika Mucka privilegovanih, gospodarskih krugova. Mucka je postala glavni oblik preduzetnistva u Srbiji, glavni oblik srpske ekonomije. Kad u Srbiji izgovorite reci »biznismen« ili »poslovni covek« u sebi to odmah prevodite sa »muckaros«. Da li ste culi za neki proizvod one najcuvenije srpske kompanije? Niste, jer njihov posao nije proizvodnja nego mucka.
Semanticki koreni reci »mucka« su, kao sto ovom pojmu i pristaje, vrlo mutni i viseznacni. Tesko je utvrditi i kad se ona prvi put javlja. U narodnim pricama Vukovog vremena pominje se rec »premetanje« cije je znacenje blisko znacenju mucke. Mucka je, mozda, izvedena od glagola »mutiti« (kaze se »sta mutis?«) a, mozda, i od glagola »muckati«. Mene asocira na muckanje neke smese u epruveti jer veliki muckarosi su veliki ekonomski alhemicari, ljudi koji iz nicega prave zlato. U svakom slucaju, mucka na srpskoj skali vrednosti stoji znatno vise od reci »rad« umesto koje se cesce cuje rec »sljakanje« (sto ce reci da je vrednost rada jednaka vrednosti sljake). Svakako su doktori muckologije smislili i rec »lova« – to je nesto sto se ulovi u mutnolovu (u »mutnom lovu u bistroj vodi«, kako je govorio jedan beogradski nadrealista). Svemu ovome valja pridodati semanticku vezu mucke i korupcije. Micenje (podmicivanje) i mucenje su nerazdvojni.
Mucka je, za deset i kusur godina Miloseviceve vladavine, postala preovladjujuci oblik srpske privrede, izopaceni oblik slobodne inicijative, bezmalo: nacin zivota. Kako duboko ukorenjenu naviku, steceni refleks za mucku povezati sa pricama o ekonomskim reformama, trzisnoj privredi, preduzetnistvu. Kako od ekonomije mucke preci na normalnu, »zdravu« ekonomiju? Jer, narod veli, jedna je muka nauka (tj. navika) a dve su muke oduke (tj. odvikavanja).
Nova vlast je najavila rat Mucki. Gradska vlast pocela je sa progonom buvljacara, od Slavije do Kalemegdana. Sitnoj mucki se lose pise. Vlada g. Djindjica najavila je »jednokratni porez na ekstraprofite« (citaj: porez za Velike Muckarose).
Prvi potez je stopostotna greska. Sitna mucka (sverc, preprodaja, torbarenje) je neophodni prelazni oblik u svakoj tranziciji. Sitna mucka je neka vrsta segrtovanja u zanatu preduzetnistva. Mozda je jos vaznija njena psiholoska funkcija: sitna mucka oslobadja ljude straha od gubitka stalnog zaposlenja.
Sa Velikom Muckom stvari su slozenije. Koliko je ona ubokorena pokazuje i cinjenica da neki od najvecih muckarosa postaju savetnici–eksperti u novoj vladi. Kako ce eksperti za muckanje prevesti zemlju mucke u zemlju normalne ekonomije? Nesto ce vec smuckati.

O kraljevskim osecajima

Dokona vlada u zemlji bez zdrave i zive ekonomije bavi se pitanjima za dokolicare. Kome sta oduzeti a kome vratiti – izgleda da su glavni poslovi Djindjicevog kabineta. Kvaziposlovi.
Velikim muckarosima ce se nesto oduzeti, a nekima ce se nesto od onog sto im je nekad oduzeto i vratiti. Da nova vlast ne bude samo uzimala nego da se pokaze i, kao, davala.
Eto, u pripremi je zakon o povracaju imovine pripadnicima srpske kraljevske loze. Ravnodusan sam prema patnjama kraljeva – osim onih koje su za dobru tragediju. A to da li ce neka princeza utaziti svoju nostalgiju bas u dvorcu u kojem je rodjena krajnje mi je melodramaticno.
Kao da je dug prema princevima, princezama, prestolonaslednicima i ostalim naslednicima najpreci dug koji ova zemlja treba da namiri. Sta je sa hiljadama bednika i bespomocnika kojima je dedinjski gazda spiskao poslednje ustedjene crkavice? Ako bi nova vlast isplatila bar po hiljadu-dve dugovanja od »stare devizne stednje« ucinila bi da se mnogi ljudi u ovoj zemlji osecaju kraljevski. A to je vaznije nego da se tako oseca njih nekoliko.

Taoci ljubavi

Prostacka mudrost veli: Svaka ljubav se placa.
Srbi su masno platili svoju ljubav prema Slobi-Slobodi. Kroz zajam za preporod Srbije, gubitkom deviznih ustedjevina, muckama Jezde i Dafine. A mnogi su svoju ljubav platili i svojim zivotima.
I za novu vlast prostacka poslovica ostaje na snazi. Ona kao da zuri da naplati izbornu ljubav neprestanim dupliranjem cena svega i svacega. Izgleda da idemo ka svetskim cenama sa platama iz treceg sveta.
Ima i vrlo egzoticnih poteza (koji takodje zavredjuju svenarodnu ljubav). Neke evropske zemlje poslale su srpskom narodu »humanitarnu pomoc« u seceru i ulju. Umesto da se ta pomoc (koja je po definiciji besplatna) besplatno podeli onima kojima je namenjena, vladini »eksperti« smislili su sledecu operaciju: besplatni secer i ulje ce se prodavati po cenama par dinara nizim od »zvanicnih« a prihodi ce se ulagati u proizvodnju domaceg secera i ulja, skupog. Vrlo zanimljiva i vrlo zabavna »ekonomska« operacija.