Nekorumpirani sudija

Vida Petrovic-Skero, bivsi sudija, sada advokat: Vise se ne moze govoriti samo o materijalnom polozaju sudija. Dosli smo do egzistencijalnog pitanja nosilaca pravosudnih funkcija i svih onih koji ucestvuju u organizaciji rada pravosudja. Primerena plata sudije uslov je da on ne bude kao covek inferioran, korumpiran i zavisan od pritisaka mocnih pojedinaca, grupa ili institucija. Za godinu dana plata u pravosudju povecana je za 30 odsto, ali ona i dalje nije dovoljna za egzistenciju ni sudija ni ostalih zaposlenih u sudu. Izuzimajuci sudije, ovi drugi imaju srednju strucnu spremu i nemaju mogucnosti za napredovanje. Ali, upravo oni doprinose azurnosti ili neazurnosti sudova. Njihova plata iznosi 70-80 nemackih maraka i to se odrazava i na posao u sudu, da o normalnom zivotu ne govorimo. Takva plata koci sudski sistem – od prijemnog odeljenja do vrha.
Posebno je tezak polozaj sudskih pripravnika i strucnih saradnika. Oni dolaze u sudove sa odlicnim prosekom studija i zele karijeru. Plate su im manje nego u daktilografkinje, a kada poloze pravosudni ispit dobijaju platu koja je za stotinak dinara veca od plate sluzbenika. Osim toga, suoceni su i sa neizvesnoscu da li ce biti izabrani za sudije. Sve su to uzroci zbog kojih mladi napustaju sudove.
Sudija u sudu ima dva do tri puta manju platu od pripravnika sa pravosudnim ispitom koji je zaposlen u banci. Veliki broj sudija nema adekvatno reseno stambeno pitanje. Sudije ne smeju da se bave dodatnom delatnoscu, lose su placeni, nema stambenih kredita. To je dovelo do dveju vrsta korupcije. Prva je drzavna, dok se o drugoj javno ne govori. Drzavna korupcija cini da sudija postane covek bez integriteta jer ocekuje stan. Onaj ko ne poklekne pred drzavnom korupcijom, moze da podlegne mitu. I posto ne mogu da rese svoje probleme, sudije napustaju sudove. Osim sto je povecana plata za 30 odsto, u sudovima se nista nije promenilo. Nadam se promenama, jer u suprotnom gubimo pravni okvir i postepeno se svodimo na prvobitnu zajednicu, na pravo jaceg.
Zato egzistencijalni polozaj sudije treba posmatrati u kontekstu njegove ljudske i profesionalne samosvesti. Zavisan sudija nije pravi sudija, njime ce ovladati cinovnicki mentalitet. Sudije moraju da budu pravna elita. »Rimske zapovesti« propisuju tri prava za normalan zivot: da posteno zivis, nikoga ne vredjas i da svakome dajes ono sto mu pripada. Ako se sudijama obezbede ova tri prava, nas pravosudni sistem ima buducnost.

Pritisak na sudije

Gordana Milojevic, bivsi sudija, sada advokat: Predstoji nam zadatak da snimimo postojece stanje, definisemo osnovne probleme i damo predloge kako otkloniti pretrpljenu stetu i kako obnoviti sve ono sto je poruseno, a onda nastaviti tamo gde smo zastali pred naletom rusilackog pohoda prethodnog rezima u osvajanju i ocuvanju vlasti.
Za ovu novu borbu treba nam mnogo energije i mnogo znanja, strpljenja i upornosti. A mi smo se svi za ovih deset godina istrosili pokusavajuci da prezivimo, da ostanemo normalni i da sacuvamo svoje ljudsko dostojanstvo i svoju profesiju. Ove cinjenice treba imati u vidu ne samo kod procene postojeceg ljudskog faktora u pravosudju vec i kod procene potreba za sanaciju postojeceg stanja u pravosudju.
Okvire polozaja i delovanja pravosudja daju Ustav i zakon. Neophodni su nam dobri zakoni koji ce jasno i nedvosmisleno regulisati drustvene odnose i realizovati osnovna ustavna nacela, omoguciti vladavinu prava, a ne vladavinu otudjene politicke elite. Neophodni su nam dobri strucnjaci koji ce u praksi ove zakone primeniti.
Jedan od osnovnih problema i zadataka je kako povecati broj strucnjaka u svim oblastima u kojima se primenjuje pravo, a pre svega u pravosudju. Sudijska funkcija zahteva visokomoralnu, visokoobrazovanu i izuzetno strucnu licnost koja ce odgovoriti ovom teskom zadatku.
U sud se ide po pravdu, a do pravde se dolazi preko izvesnih dokaza, utvrdjenih cinjenica uz primenu pozitivnih zakonskih propisa.
Ovako slozen posao moze da obavi samo nezavisna i samostalna osoba. Nazalost, kod nas je negovan podanicki mentalitet.
Resavajuci konkretne predmete, a svaki predmet je neka komplikovana zivotna prica, od vecine sudija sam cula da se pozivaju na »stav Vrhovnog suda«. O konkretnom slucaju koji resava, sudija mora imati svoj stav koji formira na osnovu utvrdjenog cinjenicnog stanja uz primenu pozitivnih zakonskih odredbi, a Vrhovni sud utvrdjuje nacelne pravne stavove i nacelna pravna misljenja, ali samo radi jedinstvene primene zakona.
Grubo je reci ali je istinito da se sudije moraju uciti kako da budu nezavisne i samostalne. Kako ce se izboriti sa brojnim cinjenicama, razlicitim interesima i samo jednom istinom. Mora se promeniti kvalitet licnosti koje vrse ove odgovorne zadatke ili se moraju promeniti licnosti.
Drugi ne manje vazan zadatak je da se promeni, odnosno poboljsa opsti nivo obrazovanja sudija, a posebno strucni nivo obrazovanja.
Obrazovanje i strucnost sudija su u uzrocno-posledicnoj vezi sa materijalnim polozajem sudija i pravosudja. Materijalno ugrozen i zabrinut covek, zbog svakodnevnih osnovnih potreba, nije u stanju ni da misli, a kamoli da menja misljenje.
Svako obrazovanje kosta i sudija mora imati finansijskih mogucnosti da ulaze u svoje licno obrazovanje.
Strucno obrazovanje sudija zavisi od materijalnih mogucnosti sudova, konkretno od toga da li se mogu izdvojiti sredstva za edukaciju, za kompjuterizaciju koja ce omoguciti efikasnije dolazenje do pozitivnih propisa i do sudske prakse, za odlazak sudija u inostranstvo i upoznavanje sudija sa funkcionisanjem sudova u svetu.
Kadrovska politika prethodnog rezima i nacin izbora sudija predstavljali su pritisak na sudije.
Posto je sud bio stavljen u funkciju dnevne politike, takva uloga i funkcionisanje sudova predstavljali su pritisak na sudije jer su one bile te preko kojih je sprovodjen uticaj i pritisak rezima.
Nazalost, sudije su pristajale na ovu necasnu ulogu, a sada kada je doslo do promena, osnovan je njihov strah od posledica za takvo ponasanje.
Da li se ovo uopste moze smatrati pritiskom na sudije ili normalnom posledicom? Neki ljudi naprosto ne mogu ostati sudije, jer su svojim postupkom uprljali ovu casnu profesiju.
Medjutim, u ocekivanju razresenja ovih problema ponovo se pominju neki spiskovi ljudi vidjenih za razresenje, ponovo se ljudi stavljaju, skidaju i nalaze na tim spiskovima. Trenutno je stanje u pravosudju vrlo tesko i depresivno. Svemu tome doprinose i izjave politicara o »ciscenju pravosudja«, nevladinih organizacija o »uterivanju istine« i naravno onih koji su »bliski vlasti« i koji imaju poverljive informacije. Vise se ne trazi veza u JUL-u vec u DOS-u.
Da bi se ovakvi potresi izbegli, jer oni ostavljaju velike posledice pre svega na funkcionisanje sudova u smislu resavanja predmeta i problema stranaka, moraju se pre svega promeniti zakoni koji ce omoguciti takav nacin izbora sudija koji ce se iskljucivo vezivati za strucne i moralne kvalitete, a ne za politicku podobnost.
Predstoji nam ozbiljan i mukotrpan rad posto je u pitanju vrlo znacajna oblast u drzavi a od cijeg funkcionisanja zavisi ugled jedne drzave. Mora se biti vrlo oprezan, strucan i pravican jer se radi o ljudima i njihovim sudbinama.

Strucna javnost se smeje

Vida Petrovic-Skero: Pravosudni sistem je u celini ugrozen, pa usled toga strada i ugled sudije. Vise je dokaza koliko trpi strucno usavrsavanje sudija. Na primer, mnogi osnovni zakoni su promenjeni, a sudije ne dobijaju ni novi zakon ni Sluzbeni list sa novim tekstom. Sudija sudi po nepostojecem zakonu, a strucna javnost se smeje. Nase sudije osakacene su i zbog nepoznavanja medjunarodnog i evropskog prava koje se veoma razvilo. U evropskim zemljama odavno znaju da se sudjenje ne zavrsava u nacionalnoj drzavi, nego da se zastita ostvaruje u sudu u Strazburu, ukoliko je tokom postupka pred nacionalnim sudom bilo ugrozeno necije ljudsko pravo. Vecina nasih sudija ne shvata kako funkcionise sistem medjunarodnog prava, niti prihvata cl. 16 Ustava po kojem su medjunarodne konvencije i ugovori sastavni deo naseg prava, a o ljudskim pravima da i ne govorimo.

Olaka obecanja politicara

Bozo Prelevic, bivsi sudija: Vecina ljudi u pravosudju smatra da je skolovanje pravnika na fakultetu postavljeno pogresno. Niko od nas tokom studija nije napisao nijednu krivicnu prijavu, nijednu tuzbu u parnici, niko od nas nije znao nista o praksi. Proucavali smo stare ustave, osnove krivicnog, gradjanskog i ostalih prava, razvoj pravne misli, ali to je nedovoljno. Svakog sudiju ceka pravosudni ispit, ali se ni posle tog ispita ne moze reci da smo dobili uspesnog sudiju. Na primer, sudija krivicar mora da zna sleng grada, psihologiju, saobracaj, mora da ima sira znanja, da oseca zivot. Mora da poznaje kriminal da bi postavio prava pitanja. To se znanje najbolje stice za vreme pripravnickog staza, uz dobrog sudiju.
Ali, sudovi su ostali bez starijih, strucnih i sposobnih kolega, tako da je situacija gora nego 1989. ili 1990. godine. Danas imamo sudije koji razvode brakova sude po sedam godina, sto je bio slucaj u sudu u kojem sam radio. Ili, vecina mojih kolega mislila je da Dafiment i slicne banke nisu ucinile krivicno delo! Sve mozete pretvoriti u svoju nenadleznost. Ima ljudi koji zele da budu nekompetentni. U pravog sudiju kakav je potreban gradjanskom drustvu mora se mnogo uloziti. Medjutim, politicke stranke se ponasaju kao da u Srbiji hiljade vrsnih pravnika samo cekaju da zamene dosadasnje sudije, pa ce sudstvo biti nezavisno. Tako dolazi do sukoba izmedju obecanja politicara i realnosti. Nasi politicari ionako su skloni lakim obecanjima.
Nebojsa Popov, Republika: Na Pravnom fakultetu smo ucili da je drzava monopol na fizicko nasilje, ali bez reci koja je deo te definicije – »legitimno«. Kada stvari tako stoje, onda moze da prodje i druga definicija – da je pravo volja vladajuce klase podignuta na nivo zakona. Kako se rasteretiti ideoloskog bagaza, onoga sto je protiv sustine prava? Da li smo dosli do crte posle koje se vise ne moze ici sa ideoloskim floskulama? Cime se nova vlast legitimise?

Strah od novih ideologija

Vida Petrovic-Skero: Izaci cemo iz jednog ideoloskog obrazovanja koje smo poznavali, ali se plasim onoga u sta ulazimo. Rec je o veronauci. Podrzavam religijsko obrazovanje u okviru filozofije i sociologije, ali uvodjenje veronauke u skole je nova vrsta nametanja ideologije. Takvo obrazovanje nece doprineti stvaranju sudija sa sirokim vidicima. Mnoge zemlje u svetu kao sto su Svajcarska i Francuska brinu o edukaciji sudija u posebnim institutima koji im daju visi stepen kvalifikacije nego sami fakulteti, a mi se jos bavimo ideoloskim pitanjima.
Nebojsa Popov: Jedina ozbiljna promena, pa i u sistemu pravosudja, jeste shvatanje da je ljudski zivot vrednost i da je sve u funkciji zastite zivota. Ako se umesto toga sve svede na kadrovske smene, reprodukuje se shvatanje da je vlast najvisa vrednost.

Kvalitetan sud tek za 2 do 3 godine

Bozo Prelevic: Vecina politickih lidera nije naucila lekciju svojih prethodnika. Olako data obecanja o dobrom pravosudju potvrdjuju da oni vrlo malo poznaju tu problematiku, pa i drugih drzavnih institucija. Ideja promene nije promena kadrova, nego nalazenje boljih. U Beogradu promene sezu toliko daleko da se smenjuju i direktori predskolskih ustanova, a da se njihova odgovornost ne utvrdjuje. Kada sam video ko su »novi bolji« dosao sam do podatka da se smenjuje 16 direktora sa fakultetom, a na njihovo mesto dovodi 16 novih, od kojih 10 nemaju fakultet, a dvojica su do pre sest meseci bili u SPS-u. Takav smer je Srbiju doveo ovde gde smo, to generise poslusnike i stranacku pripadnost. Ne vidim da ce i sudovi i tuzilastva biti oslobodjeni stranackih kriterijuma. Znam da se deo lidera DOS-a iskreno zalaze za profesionalnost pravosudja, ali posle tri meseca rada u vladi nisam siguran da ce ta struja da prevagne.
Korpus ljudi koji moze da donese promenu u pravosudju nalazi se u advokaturi. Dugorocno gledano, promene mogu da donesu nezaposleni pravnici cijoj edukaciji se mora posvetiti paznja. A to znaci da cemo kvalitetan sud imati tek za 2-3 godine. Vladeta Jankovic, sada ambasador u Engleskoj (DSS), rekao je u oktobru 2000. godine da se stanje u pravosudju moze promeniti za sest meseci. Mi se od tada nismo ni pomakli. Takodje mi je poznato da jedan broj sudija i tuzilaca ceka u redu da se upise u stranke DOS-a. Neki od njih do juce su bili u SPS-u, JUL-u, SRS-u. Prijatelj iz unutrasnjosti rekao mi je da nece moci da pristupi stranci kojoj je zeleo jer su ustanovljene kvote, ali ce zato pristupiti drugoj, takodje u DOS-u. Ne bi me cudilo da se kadrovske projekcije iz vlasti prenesu u pravosudje, pa da jedna stranka daje predsednika suda, a druga tuzioce. Dogovorili smo se da u pravosudju ne budu stranacki ljudi, ali politicari imaju ljude na koje tipuju.
Bice velikih otpora promenama u pravosudju, a nisam siguran da ce ih lideri DOS-a savladati. Ako za sudije i savetnike budu izabrani nekompetentni ljudi niko nece verovati u promene. Drustvo sudija je pokusalo da pomogne, ali smo doziveli kritike, a sudija Soskic je cak izjavio da nije siguran da se razresene sudije ne bi ponasale revansisticki ako se vrate u sudove.
Nebojsa Popov: Cime dokazujemo da smo na putu ka promenama? Zar dokaz promena ne bi bila pravno utemeljena optuznica, dokazi i presude, uz ucesce advokata? Koji su to potezi koji ce potvrditi da je rec o kompetentnim ljudima?

Mnogo nezakonitosti za tri meseca

Bozo Prelevic: Kljucan je odnos izmedju vlasti i suda. U poslednja tri meseca bilo je oko 30 nezakonitih postupaka. U slucaju Bogoljuba Arsenijevica Makija bilo je mnogo nezakonitosti. Na snazi je bila poternica Vrhovnog suda za Makijem i policija ga je uhapsila. Posle telefonskog poziva jednog visokog politicara Maki je pusten. Cemu Vrhovni sud i poternica kad policija bira koga ce da uhapsi i koga da pusti. Cemu Savezni ustavni sud koji zabranjuje odredjenim licima u saveznoj administraciji clanstvo u strankama, kad oni kazu »nema veze«. Takve stvari pokazuju da li je novi rezim spreman da postuje zakone i ustav. Da li je iko mogao da zamisli da cemo imati ministre, gradske i savezne sekretare bez fakulteta?
Nebojsa Popov: Ovi primeri govore o kontinuitetu samovolje vlasti, mada su se vlastodrsci promenili. U vreme prethodnog rezima 600 sudija pokazalo je u teskim uslovima neposlusnost prema antipravnom poretku. Zasto se ne cuju sada, kada ima uslova za promene i za stvaranje nezavisnog sudstva?
Bozo Prelevic: Dvadeset sudija je razreseno. Oni su sada advokati i ne mogu da budu u Drustvu sudija. Verovatno ce u narednim mesecima Drustvo sudija biti reorganizovano, ali to ce zavisiti od toga sta ce biti sa razresenim sudijama. Pitanje je i ko ce reorganizovati Drustvo ako sudije ne budu vracene u sudove. Da li ce to uciniti pristalice bivseg rezima ili ljudi koji zele da zastite svoj polozaj u sudu. Ukoliko se Drustvo sudija organizuje na pravi nacin, ono ce biti garant nezavisnog sudstva. Mi smo razreseni zato sto smo zeleli da sud bude nezavisan.