U obaranju staroga rezima ucestvovali su razliciti akteri: stranke, mediji, univerzitet, udruzenja gradjana, nevladine organizacije, organizovane i neorganizovane grupe studenata i djaka, profesora i inzenjera, zaposlenih i nezaposlenih radnika, seljaka... Svi su govorili o saradnji, cak jedinstvu. Fakticko partnerstvo, vidljivo i nevidljivo, bilo je uspesno.
Uspostavljanjem nove vlasti, utihnuli su glasovi o partnerstvu. Bez zurbe da poistovetimo novu i staru vlast, opomenimo se da je u tradiciji totalitarizma da se i sama pomisao na partnerstvo s vlastima smatra velikim grehom, cak politickim zlocinom.
Partnerstvo je neophodno zbog raskida s totalitarizmom i, jos vise, radi afirmacije novih ideja, vrednosti i institucija; ono je nezamenljiv garant promena. Ali, ne zavisi bas sve samo od spremnosti vlasti da druge aktere uvazava kao partnere, nego mnogo sta zavisi i od spremnosti i sposobnosti raznih aktera da postanu partneri u javnim poslovima.