 |
Broj 254 |
|
|
|
| 'umor u glavi
Vrana vrani oci ne vadi Na Velikom Vecu vranaOdnos staro–novih srpskih zvanicnika prema ratnim zlocinima i ratnim zlocincima srpske strane postaje vec dosadno uskopiscen i potresno otuzan. Taj odnos vise nije za kritiku–grdnju vec samo za sprdnju. Postaje sve jasnije da su septembarsko-decembarski pobednici ljudi bez jasnog sagleda onoga sto se ovde dogadjalo i bez jasne vizije raskida sa prosloscu. Oni kao da misle da ce se sve nekako zabasuriti, ali zabasurivanje proslosti isto je sto i surovanje s prosloscu. Dostojanstvenici staro–nove vlasti od Milosevica su nasledili glupavu ideju da je politika odnosa sa medjunarodnom zajednicom politika dobrih izgovora. Sve neumoljiviji zahtevi za izrucenje delija sa haske poternice u Srbiji su proizveli pravu hiperprodukciju »dobrih izgovora«. Izgleda da jedino gospodin Labus shvata da, u ovom slucaju, dobri izgovori ne vrede ni pare, a kamoli golemih para. Izgovor prvi. Ustavna zabrana da se nasi gradjani ne mogu izrucivati stranim drzavama. Haski tribunal nije »strana drzava« vele strucnjaci za strano pravo. A dvotrecinska vecina u parlamentu brise ovu zapreku ocas posla. Izgovor drugi. »Haski sud je politicki sud.« »Na haskim optuznicama nalazi se vise Srba nego drugih naroda.« Izgovor koji uvodi grozomorni princip »jednacenja po zlocinu«. A krajnji ishod ovog izgovora bilo bi »prebijanje dugova u zlocinima« i njihov »otpis«. Izgovor treci. »Valja najpre oformiti Komisiju za istinu.« Izgovor koji podseca na cinizam Nikole Pasica: ako hoces da zamuvas neku nepodopstinu trazi formiranje tzv. anketnog odbora... Izgovor cetvrti. »Zlocincima iz nasih redova sami cemo suditi.« Ovu liru drndaju oni koji su bili najrevnosniji peraci Milosevicevih ratova i koji su se strasno napaljivali na Palama. Poslovica »Vrana vrani oci ne vadi« najbolji je utuk na ovu ideju. Ideja »sami cemo im suditi« znaci gubiti vreme ili uzaluditi. Izgovor peti. »Izrucenje Slobodana Milosevica destabilizovalo bi zemlju i mladu, jos neubokorenu, demokratiju.« Ako stabilnost nove demokratske gradjevine pociva na temeljima zlocina onda je to stabilnost kojoj se moze radovati samo djavo–staticar. Izgovor sesti. »Izrucenje osumnjicenih za ratne zlocine bilo bi unizenje nacionalnog dostojanstva.« A moljakanje i kamcenje para je veoma dostojanstveno? A cigancenje da nam se reprogramiraju i otpisu dugovi je znak nacionalnog ponosa? Pravilo »dobar izgovor para vredi« u srpskoj prici vise ne vazi i ne vredi. U nasem slucaju vredi novo pravilo: samo odustajanje od »dobrih izgovora« para vredi (tj. donosi pare, finansijsku pomoc, zajmove i kredite). Pa vi vidite. Vrane i katarza Od Markala do RackaDa li je doslo vreme za srpsku katarzu iliti ociscenje? Posmatrao sam kako to cine vrane: sve se okupe u jednoj krosnji i kljunovima i kandzama taru perje i paperje. Ritual guranja kljunova u pazuha krila deluje vrlo katarzicno. Srbi su jos nespremni za katarzicni ugodjaj. Prvo se sa ociju mora ukloniti nacionalisticka katarakta, tek potom na redu je katarza. Gospodin Kostunica promenio je odluku da nece primiti onu dosadnu Svajcarkinju kad je saznao da ona Finkinja ne izjednacuje reci »Racak« i »masakr«. (A ona je sirota rekla samo da ne zna sta se tamo dogodilo.) Svejedno, g. Kostunica je odmah uspostavio duhovnu dijagonalu Markale–Racak i pao mu je golemi kamen sa srceta: oduvek smo bili cisti i nevini, oni su nam samo smestali da bi granice ispremestali. Tudji pragreh amnestira sve nase potonje grehe. Izveli smo stvari na cistac, ne treba nam nikakvo ociscenje. Sta reci o ovom osobitom obliku zluradosti? Mozda sledece: Tako mi dima sa mangala,
 |
|
|
|
|