| Ponovo procitati
Ko je Bozidar Grujovic*
U pobunjenu srpsku sredinu, dosao je kao dobrovoljac u pomoc svojoj
braci prvi visokoskolovani Srbin iz preka, Teodor Filipovic, u Srbiji nazvan
Bozidar Grujovic.
Teodor Filipovic bio je starinom iz Valjevske nahije, iz sela Vrela,
a rodjen je u varosi Rumi, u podnozju Fruske Gore. Srem je bio utociste
one srpske bezanije iz Zapadne Srbije, narocito iz Valjevske nahije, koja
je uzmicala za austriskom vojskom ispred Turaka, kako u ranijim ratovima,
tako i u poslednjem austrisko-turskom ratu. (...)
*
Takve izbeglice bili su i preci Teodora Filipovica, samo s tom razlikom
sto su se Nenadovici posle rata vratili u Brankovinu, a Filipovici – Grujovici
ostali u selu Brestacu kod Rume, a posle presli u Rumu. (...)
*
Teodor je proveo rano detinjstvo u Rumi i tu je poceo uciti skolu. (...)
*
Filipovic je zavrsio svoje skolovanje 1803, a iduce, 1804, u Srbiji je
izbio ustanak, o cemu su pisale tadasnje nemacke i madjarske novine. Nije
cudo sto se medju skolovanim Srbima u Ugarskoj o tome dogadjaju razgovaralo
i sto su se pravili planovi. Odvazniji Srbi prelazili su preko Save i Dunava
u Srbiju i stupali u vojsku kao dobrovoljci ii su materijalno pomagali
pokret. (...)
*
Iako je Filipovic bio sa velikim uspehom svrsio najvisu skolu, pa postao
i doktor prava, on ipak nije dobio sluzbu u Ugarskoj, vec je, dobivsi poziv
uleto 1804 iz Harkova, odlucio da ide za profesora na tek otvorenom univerzitetu
u ovoj varosi. (...)
*
Teodor Filipovic dobio katedru istorije prava znatnijih naroda, starih
i novih. I Filipovic je tek bio poceo predavanja pocetkom jeseni 1804,
kad je u Harkov stigla iz Srbije deputacija koja ga je uzela i sobom povela
u Petrograd kao svoga pomocnika i saradnika. (...)
*
Filipovic je na putu iz Rusije, preko Vlaske i Ugarske, svratio najpre
u Sremske Karlovce, i tu se sastao sa mitropolitom Stratimirovicem, poglavarom
srpske crkve. Od njega je, po svoj prilici, dobio uputstva i savete za
rad u Srbiji. Tom prilikom on je promenio svoje ime i prezime i, presav
u Srbiju, stalno se zvao, a i drugi su ga zvali: Bozidar Grujovic. (...)
*
Upoznavsi prilike u zemlji, Boza je odmah uvideo da Srbi nemaju sposobnog
coveka za vodjenje prepiske sa inostranstvom, za pisanje nota i za vodjenje
drzavne administracije. On se silom prilika i na poziv prote Mateje, a
zatim Karadjordja i drugih staresina, primio te duznosti i otpravljao je
na opste zadovoljstvo. (...)
*
Jos na prvom vecem zboru staresina u Ostruznici, od 24 do 28 aprila 1804,
govorilo se o potrebi da se za oslobodjenu zemlju propisu neka pravila
o sudovima i o odrzavanju reda po oslobodjenim nahijama. Stvaranjem slobodne
drzavne oblasti javljala se odmah i prirodna potreba da se u njoj uredi
vrhovna vlast. Tako se od prvog casa istavilo pitanje izrade jednog osnovnog
uredjenja, jer se osecalo da se bez toga ne moze biti. O tome nam ukazuje
i Sima Milutinovic Sarajlija u svome spevu »Serbijanka« ovako:
Boza je nosio u svojim nedrima opstu volju, da se odmah zavede i ozbiljno
uzdigne »Glavno Praviteljstvo«, sto pretstavlja mozak u drzavnom
telu.
A kakvo je stanje bilo dotle u Srbiji?
U samom pocetku i kroz celu 1804 u pobunjenoj Srbiji nije bilo nikakve
druge vlasti osim vojnicke, posto je ustanicki staresina, vojvoda, knez
ili bimbasa bio u knezini i vojna i upravna i sudska vlast, i to onako
kako je njemu bila volja. Nije cudo sto se pojavila surevnjivost medju
vodjima, toliko licno nastrojenim, kakvi su bili onda ti nasi ljudi. Prirodno
je onda, sto se zbog toga javila potreba da se ima neki osnovni zemaljski
zakon, koji ce biti stariji od licne volje tadasnjih staresina. Glavni
nosilac i pravi roditelj ideje o ustanovljenju Saveta kao centralne zemaljske
vlasti bio je bas Bozidar Grujovic, o cemu nedvosmisleno govore svi njegovi
savremenici.
Odmah po dolasku u Srbiju, Boza je predlagao da se ustanovi jedan Upravni
savet. On se u tom poslu najvise oslanjao na protu Mateju, kao na coveka
vrlo razumna. Vuk kaze da su srpske staresine pristajale da se ustanovi
savet, »ali upravo nijesu znali sta ce to da bude«. A Batalaka,
drugi savremenik, jos jace naglasava tu istu misao kad kaze: »Ne
moze se reci da je prota Mateja Teodora Filipovica shvatao, jer Sovet,
zakonodavno telo, zakonitost, to su bile stvari o kojima niti je ko na
javi znao misliti ni u snu u Srbiji mogao sanjati; ali kako mu drago, prota
vise opisane misli i nameru Bozinu saopsti Jakovu stricu svome. Nije ni
Jakov bolje ni jasnije ponjatije od prote o ustanovljenju jedne ovakva
institucije imao, ali se on saglasi na to, da bi trebalo u narodu ustanoviti
sudiju (sud), pa makar se zvao i Praviteljstvujusci Sovjet Serbski...«
(...)
*
Kakvo je uredjenje Saveta Boza smislio, to se najbolje vidi iz njegovog
rukopisa, koji je sacuvao prota Mateja. On glasi:
»Svaka nahija da izabere jednog razumna, cestna i zasluzena muza,
komu poslovi vilajetski da se preporuce i koji samo za vilajet (narod)
ziviti, bditi i raditi sa svom snagom da duzan bude. Ovome nahija da pismenu
vlast i polnomoscije i uzitak opredeli. Dvanaest ima nahija, dakle dvanaest
takovih ljudi poglavitih...« (...)
*
U toj uredbi pitanje vrhovnog vojnog staresinstva u Srbiji se ne dodiruje.
U cisto vojnicke stvari Boza se nije hteo mesati; za njega je bilo van
spora da je Karadjordje vrhovni vozd. Po onome sto pise prota Mateja, da
je posle skupstine trebalo Karadjordja u manastiru miropomazati, zakljucili
bismo da je Karadjordju bila namenjena uloga vladara, sefa drzave. (...)
*
Jedan socijalni kriticar smatra da je »ustrojstvo sovjeta vrlo slicno
sa ustrojstvom zupanijske uprave u Ugarskoj, jer i tamo narod bira izvestan
broj pretstavnika za vrhovnu upravu, pa oni izmedju sebe podele sami poslove
administrativne i sudske, kako najbolje znaju« (Svetozar Markovic).
Najzad treba pomenuti da su u to doba, 1805, vec u svetu bile poznate
parole sto ih je »Deklaracija prava coveka i gradjanina« od
1789 godine objavila svetu. Ovaj »princip individualne slobode i,
donekle, pravo suprotstavljanja ugnjetenog« uzet je iz te Deklaracije.
»Ove prve i jasne misli o zakonitosti i ustavnosti u Srbiji
nadahnute su bas onim slobodarskim mislima francuskog revolucionarnog zakonodavstva«
(dr Mita Kostic). (...)
*
Bozidar Grujovic je prema tome zamisljao Upravni savet kao pocetak za organizaciju
gradjanske vlasti. Dotle su vojvode vrsile i vojnu i gradjansku vlast bez
ikakvih zakonskih ogranicenja. Grujovic je hteo odvajanje gradjanske od
vojne vlasti i da gradjanska bude starija od vojne. (...)
*
Kod Boze Grujovica teziste misli je u tome da je vrhovna drzavna vlast
suverena i da je iznad licne i pojedinacne. A tu suverenost »on zasniva
na pravnoj normi i apsolutira je u neogranicenoj vladi apstraktnog zakona,
dakle vladi bezlicnog zakona«. Tako je, dakle, po Grujovicu, zakon
prva i vrhovna vrednost drzavnog poretka. Po njemu »drzava je zakon,
a zakon je drzava«. »U najvecoj meri nerevolucionaran, Bozidar
Grujovic, prvi ustavopisac srpski, moze se smatrati za prvog pretstavnika
ucenja ciste demokratije u nas... Ustvari, njegove politicke ideje pretstavljale
su samo jedan program za buducnost« (Rade Vl. Radovic). (...)
*
U prvo vreme Savet je bio neka vrsta vlade i Karadjordjeva pomocna gradjanska
vlast u zemlji, i kao takav on je poceo odmah da vodi mnoge i sitne i krupne
poslove. Medjutim, licni odnosi medju glavnim vojvodama ostali su nereseni
kao i dotle. Skolovani ljudi, kao sto su bili Boza Grujovic, Ivan Jugovic,
prota Mateja, onda vladika Leontije i neke staresine, radili su na tome
da sklone Karadjordja i ostale poglavice da pristanu da se Savet potvrdi
i prizna za najvecu vlast u zemlji. No u jednom trenutku Karadjordje, iako
je bio najpre pristao, odustane i odupre se tome predlogu s pistoljem u
ruci, pa je ostalo sve po starom. To je bilo u Smederevu, kad se Savet
bio tamo preselio. Ali, iako formalno nije bio priznat za vrhovnu vlast
cele zemlje, Savet je, uz Karadjordja, i pored skupstine, koja se sastajala
povremeno, nastavljao svoj rad na uredjivanju zemlje, ukoliko se to nije
kosilo s voljom Karadjordjevom i drugih velikih vojnickih staresina (Janka
Katica, Jakova Nenadovica, Milenka Stojkovica i Petra Dobrnjca). »Sovjet
se nije smio Karadjordju suprotiti ni u cemu, a Karadjordjije mogao je
Sovjetu zapovijedati«, – kaze Vuk.
Ali, iako je ovaj Savet bio poceo rad tako sputan samovoljom Karadjordja
i glavnih staresina, ipak je njegov uticaj na duhove i ljude bio veliki.
(...)
*
Kada je Vuk Karadzic u svom pismu od 12 aprila 1832 kritikovao Milosevu
vladavinu kao samovoljnu, on mu je pored drugog pisao i ovo: »Valjalo
bi dati narodu pravicu, ili kao sto se danas u Evropi obicno govori konstituciju:
... da se svakom coveku osigura zivot, imanje i cest... Jer kad svaki covek
u narodu bude siguran sa svojim zivotom, s imanjem i s cescu, onda cete
i Vi biti sigurni s vasim zivotom, s vasim imanjem i cescu... Danas u Srbiji
Praviteljstva u pravome smislu ove reci nema nikakvoga, nego ste celo praviteljstvo
Vi sami...« Ovi izrazi i ove reci bas kao da su pozajmljeni iz projekta
i besede Bozidara Grujovica! I otada, pa kroz ceo devetnaesti vek, ideja
o pravu, o ustavnosti, o zakonu, kao o necem sto je bolje, javlja se kad
vise kad manje u drzavnom i politickom zivotu Srbije. Rodonacelnik ove
ideje u Srbiji bio je idealist Bozidar Grujovic, koji bi se mogao smatrati
prvim i pravim demokratom obnovljene Srbije. (...)
*
Bozina bolest preko zime 1806–1807 naglo se pogorsala, pa je zato bio primoran
da napusti Beograd i da, radi lecenja, predje najpre u Zemun, a onda u
Petrovaradin i Novi Sad, da se kod tamosnjih lekara leci. (...)
*
Za tesko obolelog Grujovica nije bilo leka ni na toj strani, jer je ubrzo,
dva meseca posle izlaska iz Srbije, umro. (...)
*
Svi istoricari i pravnici koji su pisali o ovom vremenu slazu se u misljenju
da je Grujovicev predlog o »Ustrojstvu Pravitelstvujusceg Sovjeta«
u stvari jedan ustav, a njegovo »Slovo« prva demokratska rec
u oslobodjenoj Srbiji. Grujovicev nacrt je prvi pokusaj izrade jednog ustava
u Srbiji pre 150 godina. Ali je on ostao neostvaren isto onako kao i ustav
Dimitrija Davidovica od 1835, a oba su bila napisana u duhu naprednih savremenih
ideja. Onaj prvi razbio se o otpor najpre Karadjordja a posle i drugih
oblasnih gospodara, a ovaj drugi o otpor kneza Milosa i velikih evropskih
sila, Turske, Rusije i Austrije.
*) Iz: Milovan
Ristic, Ustanicki zakonopisac Teodor Filipovic (Bozidar Grujovic),
Prosveta, Beograd 1953, str. 7, 8, 9, 10, 11, 11–12, 18, 20–21, 28–29,
30, 32, 37, 38, 38–39, 40–41, 44, 56, 57, 60–61.
|
