Preispitivanja
(Ne)ugodno
»Ludilo udvoje« igrano
je 16. decembra u Sremskoj Mitrovici
Na dva razlicita nacina docekano je Pozoriste
Ogledalo u Sremskoj Mitrovici: pustim i polumracnim gradskim ulicama i
u toplom i osvetljenom pozoristu »Dobrica Milutinovic«, sa
domacim kolacima u glumackoj garderobi. Na predstavi »Ludilo udvoje«
ulaz je bio besplatan, kao poklon Ljubivoja Tadica »borcima za slobodu«;
predstava je dodatno promovisana na jednoj od lokalnih radio-stanica i
na televiziji Tadicevim intervjuima.
Mitrovacko pozoriste je nedavno ostalo i bez
poslednjeg profesionalnog glumca, ali je prethodnih godina negovana navika
dolazenja na predstave, trudom da se odrzi intenzitet desavanja u pozoristu.
Tako da se u publici ovog puta, pored intelektualne elite, naslo i dosta
mladih gledalaca, dovoljno da svi zajedno ugodno popune »Dobricu«.
U skladu sa tim i reakcija publike tokom »Ludila« bila je »ugodna«:
odrazavala je zainteresovanost za ono sto se odvija na sceni, pre nego
istinsko razumevanje, i postovanje tradicije da se umetnici nakon predstave
nagrade aplauzom.
Sama predstava je, tokom petnaestak izvodjenja
od premijere, pretrpela metamorfozu tako da je igranje u Sremskoj Mitrovici
naginjalo docaravanju glumackim sredstvima ludila kao univerzalnog stanja
duha (i tela) na racun potcrtavanja slicnosti sa onim sto se desavalo u
Jugoslaviji poslednjih godina, sto moze biti dobar put ka stvaranju narocite
umetnicke vrednosti »Ludila udvoje«. Zato je intrigantno bilo
cuti utiske nakon odgledane predstave nekog od »posvecenih«
– ljudi koji se bave pozoristem. Dragan Jovicic, reditelj, rekao je: »Predstava
je, posto znam taj tekst, vrlo lucidno resena po pitanju prostora i potcrtavanja
konteksta, i glumacki je uradjena dobro. Mozda je kontinuitet mogao da
se razbije nekim stimungom posto je Jonesko naporan za pracenje. Reakcija
publike je bila dobra, veceras je u sali bilo ljudi koji znaju ovaj tekst,
cak je bilo pokusaja da se ovde nesto radi oko toga«. Vladislava
Munic je akademski slikar i upravnica pozorista: »Dopala mi se jednostavnost
i konkretnost predstave, jasna aluzija koju nudi gledaocu. Mislim da je
publika malo vec i zaboravila sve sto je sad ponovo gledala i podsecanje
joj je tesko palo«.
|