Borba za priznavanje izborne pobede imala je dva toka. Gradjani i studenti su tokom protesta branili svoje pravo glasa ciju su vrednost poceli da otkrivaju. Nikada veza izmedju odluke pred glasackom kutijom i sopstvenog zivota nije bila tako neposredna i ocigledna. Ljudi vise nisu zeleli da svoje zivotne projekte i stremljenja prepuste kradljivcima izbornih rezultata.
Dok su gradjanski i studentski protesti svojom vedrom atmosferom i karnevalskim sarenilom privlacili paznju domace i strane javnosti, samo tri dana posle izbora pocinje proces uspostavljanja nove lokalne vlasti i samouprave. Radi saradnje u javnim poslovima 21. novembra 1996. osnovan je Savez slobodnih gradova i opstina Srbije; Prvi kongres Saveza odrzan je 22. decembra i na njemu je, u duhu Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, usvojen plan za pripremu konkretnih projekata za resavanje problema privrede, socijalne politike, zdravlja, kulture i obrazovanja, urbanizma i komunalnih sluzbi, pravne regulative i medjunarodne saradnje. Pokrenuto je i glasilo Saveza – Glasnik (kao dodatak Republike). Tada je isticano da, iako ogranicena na lokalni nivo, nova vlast polaze pravo na puni legalitet i legitimitet sto moze da bude vazno jemstvo buducih nenasilnih promena politickog poretka i drustva.
Konstitutivnoj sednici Saveza slobodnih gradova i opstina prisustvovali su predstavnici odbornickih klubova iz Smederevske Palanke, Vrsca, Pirota, Bajine Baste, Cacka, Iriga, Trstenika, Lucana, Kikinde, Sombora, Backog Petrovca, Beograda i beogradskih opstina: Palilula, Obrenovac, Vracar, Rakovica, Zvezdara, Zemun, Cukarica i Savski venac. Za predsedavajuceg Saveza izabran je Zoran Zivkovic, odbornik, a kasnije i gradonacelnik Nisa.

Preuzimanje javnih poslova

Tekst Deklaracije koja je tada usvojena zanimljiv je zbog dosledno izrazene ideje o vezi izmedju politickog opredeljenja gradjana u najvecim gradovima Srbije i formiranja Saveza slobodnih gradova i opstina (videti Prilog). Tim Savezom koalicija Zajedno i koalicije u Vojvodini brane demokratiju i pravo gradjana da odlucuju o izbornoj smeni vlasti, nasuprot rezimu koji ne bira sredstva da spreci mirnu smenu vlasti. Savez se ne zaustavlja samo na odbrani pobede. On je okrenut i ciljevima u buducnosti, a to su demokratski razvoj lokalnih zajednica, utvrdjivanje njihovih ekonomskih, politickih i drugih prioriteta i saradnja i koordinacija legalno izabranih vlasti u gradovima i opstinama Srbije u okviru Saveza. Posebno je znacajan stav u kojem izabrani odbornici »smatraju svojom duznoscu da postuju politicku volju biraca, da se suprotstave samovolji rezima i preuzmu javne poslove za koje su izabrani«.²⁰
Ovim je istaknuto najvaznije nacelo novog nacina obavljanja javnih poslova, koje se zasniva na odgovornosti izabranih odbornika pred biracima koji su im ukazali poverenje.
Javnost u slobodnim gradovima polagala je velike nade u novu lokalnu vlast od koje se pre svega ocekivalo da zastiti lokalnu imovinu, budzet i finansije od sve vece centralizacije u republici. Zato se Savez slobodnih gradova odmah posvetio bitnim pitanjima: zahtevao je preispitivanje ustavnosti pojedinih zakona koji se neposredno ticu lokalne samouprave i donosenje novih zakona kao sto je zakon o lokalnoj samoupravi, o zdravstvu i socijalnoj politici, zakon o javnom informisanju i zakon o univerzitetu. Vec na prvom koraku nova lokalna vlast suocila se s nepremostivom preprekom – Zakonom o sredstvima u svojini republike, koji opstinama vezuje ruke i onemogucava svaku privrednu aktivnost.
Tako, na primer, tadasnja gradonacelnica Vrsca Dragica Stanojlovic istice da je opstina prinudjena da se obraca republici cak i zbog ugovora o iznajmljivanju poslovnog prostora, a da odgovor stize i sa sest meseci zakasnjenja i to po pravilu negativan. Jovan Kazic, predsednik SO Stari grad u Beogradu, navodi da opstina raspolaze sa 170 000 m² poslovnog prostora, a sve to moze biti izgubljeno i postati vlasnistvo republike, cak i zgrada opstine. Zahtevu opstinskog rukovodstva za preispitivanje ustavnosti tog zakona pridruzili su se svi gradovi u kojima je na vlasti koalicija Zajedno, ali odgovor od Ustavnog suda Srbije nikada nije stigao. Nepune cetiri godine kasnije, republika rasprodaje taj prostor da bi dosla do svezeg novca, a opstine ostaju bez znacajnog izvora finansiranja.
Odbori koji su osnovani pri Savetu Saveza imali su velike planove (videti Prilog). Jedino je pravni odbor, cija je predsednica bila dr Vesna Rakic Vodinelic, realizovao projekat nacrta zakona o lokalnoj samoupravi. Postojali su i odbori za medjunarodne odnose, za privredu i finansije, za socijalnu politiku, za kulturu, obrazovanje i informisanje i odbor za komunalne delatnosti i urbanizam. Odbori, medjutim, nisu bili dovoljno aktivni, ocigledno je bilo da je nedostajalo, pored ostalog, i volje i istrajnosti da se neki projekti dovedu do kraja.

Kome odgovaraju odbornici

Jedna od ideja bila je da se pri Savezu slobodnih gradova osnuje pul nezavisnih televizija. Ova je ideja proizasla iz preke potrebe da se na lokalnim medijima, pre svega za gradjane, a zatim i odbornike, osigura objektivno informisanje o tome sta rade nove lokalne vlasti i Savez gradova. Treba istaci i to da je nova lokalna vlast startovala u izuzetno nepovoljnim informativnim okolnostima. Drzavni mediji su precutkivali aktivnost nove, demokratske lokalne vlasti, ili su je samo klevetali; nezavisni mediji su, medjutim, posle prvih rezultata demokratske opozicije na izborima – sto je bila veoma atraktivna novinarska tema – gotovo prestali da pisu o novoj vlasti ogranicavajuci se samo na elementarne vesti i skandale. Zato je i odluceno da se osnuje TV Pul.
Zamisljeno je da se obrazuje zajednicka redakcija sa dopisnicima u mestima koji bi svakoga dana obezbedjivali informacije o dogadjajima u zemlji i u lokalnim sredinama. Dogovoren je cak i odnos centralnih vesti, distribucija kaseta, sa snimljenim materijalom, formirana je provizorna redakcija i napravljena pilot emisija koja je prikazana na sednici Saveta u Novom Sadu. Projekat je, medjutim, propao jer nije bilo ni istrajnosti, ni zelje da se na njemu dalje radi. Kasnije se ispostavilo da postoje i druge smetnje za realizaciju ne samo tog, nego i ostalih projekata Saveza gradova. Umesto da zajednicki radi na realizaciji ovog medijskog projekta, SPO se odlucio da samo za sebe prigrabi glavne medije, pre svega TV i radio-stanice i lokalne novine, u Beogradu, Kragujevcu i Nisu.
Jedna od znacajnih akcija Saveza gradova odnosila se na izbeglice. Taj problem postajao je sve dramaticniji, a drzava, nemocna i nevoljna da ga resi, cinila je sve da ga zabasuri. O temi izbeglistva raspravljalo se na sednici Saveta Saveza gradova u Somboru u aprilu 1997. Grad Sombor je izabran za mesto odrzavanja sednice Saveta jer je u njemu tada bilo 45 000 izbeglica u preko 16 000 domacinstava. Pocetkom 1997. u Srbiji je zivelo oko 600 000 izbeglica i prognanika iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Najveci broj izbeglica nalazio se bas u gradovima u kojima je pobedila demokratska opozicija. Njihovo stanje bilo je ocajno. Svakoga dana u Srbiji je prosecno umiralo pet do sest izbeglica, uglavnom zbog nedostatka hrane, receno je u raspravi. Za nepune dve godine umrlo je 850 ljudi, a 220 Drvarcana izvrsilo je samoubistvo.²¹ Beznadje izbeglica malo se ticalo drzave koja ih je uvalila u nevolje.
Savez gradova obratio se domacoj javnosti i medjunarodnim humanitarnim organizacijama, Evropskom savetu i Ujedinjenim nacijama sa apelom da se ne smanjuje humanitarna pomoc i da se uklone uzroci koji su doveli do ovog stanja. Od vlada Republike Srpske i SRJ zatrazeno je da obezbede trajan i siguran izvor finansiranja elementarnih potreba izbeglica i da odrede visinu tih sredstava u mesecnim iznosima za svaku opstinu prema broju izbeglica. Postavilo se i ozbiljno pitanje kako kontrolisati trosenje sredstava namenjenih izbeglicama. Kako je istaknuto na sednici u Somboru, drzavne vlasti su sredstva sa racuna za izbeglice nezakonito uzimale da bi u Republici Srpskoj finansirale izbornu kampanju i pomogle stranke rata.
U aprilu iste godine, na sednici Saveta Saveza gradova u Novom Sadu, izbile su na povrsinu izvesne dileme i neizvesnosti. Jedna od vaznijih dilema koja se nametala odnosila se na polozaj odbornika, odnosno kome su oni zapravo odgovorni – stranackim centralama ili gradjanima koji su ih birali? Bilo je ocigledno da su odbornici bili pod snaznim pritiskom partijskih vrhova koji su od njih trazili bezuslovnu poslusnost. S druge strane, sami odbornici osecali su obavezu prema biracima, od kojih su i dobili mandat, ali nisu bili u stanju da sami razrese dilemu kojoj su bili izlozeni. Mada je ideja da su odbornici pre svega odgovorni biracima imala veliki broj pristalica medju funkcionerima nove lokalne vlasti, na sednici Saveta u Novom Sadu rasprava o tome grubo je prekinuta kada je tadasnji gradonacelnik Novog Sada, Mihajlo Svilar (SPO), energicno rekao »da o tome nema sta da se raspravlja« (ubrzo potom smenila ga je »partijska centrala«).
Novosadskoj sednici prisustvovali su i predstavnici mnogih zapadnih ambasada u Jugoslaviji. Obecavali su izdasnu pomoc novoj lokalnoj vlasti pre svega u opremi i edukaciji, ali kako su se pojavili, tako su se vrlo brzo povukli. Obecanja su ostavljena za neka druga vremena.

Alternativni zakon

Na novosadskoj sednici pocele su pripreme za odrzavanje drugog kongresa Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije. Uprkos rastucim nagovestajima krize u vrhu koalicije Zajedno, odbornici su pokazali jasno raspolozenje da se taj kongres pozabavi ambicioznim zadacima. Razmisljalo se i o izlasku na republicke izbore, pa je u tom kontekstu istaknuto da koalicija Zajedno mora da opstane. Kako su tada govornici naglasavali, bilo bi neodgovorno da se energija gradjanskog protesta ne pretoci u nove promene i demokratske institucije. Zahtevali su i da se na kongresu jasnije istakne ono sto gradjanima nije dovoljno poznato o radu lokalne samouprave. Taj rad nije bio dovoljno vidljiv zato sto je rezim ometao nove vlasti u opstinama, a mediji su se vezivali za nepromisljene izjave lidera koalicije Zajedno, usled cega se sticao utisak da izvan njihovih svadja ne postoji nista drugo.
Pripreme za drugi kongres nastavljene su i na sednici Saveta u Pancevu, jula 1997, kada je prvi put predstavljen nacrt alternativnog zakona o lokalnoj samoupravi. Nacrt je polazio od principa stroge podele drzavne vlasti i lokalne samouprave. Jedna od bitnih novina bila je da samo redovni sudovi mogu da poniste akte organa lokalne samouprave, za razliku od vazece prakse prema kojoj to pravo imaju vladini organi, sto je dovodilo do zloupotreba i proizvoljnosti u uvodjenju prinudne uprave u opstinama. Po ugledu na praksu u zemljama Evropske unije, alternativni predlog zakona predvideo je nadleznost sudova, od redovnog do Vrhovnog i Ustavnog, koji bi trebalo da garantuju zastitu prava lokalne samouprave. Novi predlog sadrzavao je i pluralna resenja za lokalnu samoupravu sto je znacilo da statuti za velike i male gradove ne bi bili identicni. Gradonacelnici bi se birali direktno, odgovarali bi za izvrsnu funkciju lokalne vlasti i bili bi clanovi gradske vlade. Finansijski problemi – najbolnija tacka lokalne vlasti – resavali bi se uvodjenjem standardizovanih izvora prihoda: porez na promet, na dobit, na nasledje i porez na dodatni prihod. Nadzor nad sredstvima obavljao bi republicki ministar, ali bi u slucaju spora konacnu rec imao sud.
U kasnijoj fazi alternativni zakon je doradjivan i na njemu se angazovao Pravni odbor Saveza, cije je sediste bilo u Nisu. Dodata su i nova resenja, kao sto su uvodjenje lokalne i komunalne policije, sluzbe za zastitu od pozara i civilna zastita. Glavni razlog za uvodjenje lokalne policije bio je u tome sto je redovna policija, inace podvrgnuta nadleznosti MUP-a Srbije, odbijala asistenciju prilikom sprovodjenja sudskih presuda i drugih odluka, a to je stvaralo velike probleme opstinskoj vlasti i u ocima gradjana je cinilo jos nemocnijom. Namera je bila da se ovaj nacrt zakona uputi Skupstini Srbije i cak je prikupljeno 15 000 potpisa gradjana. Medjutim, posto opozicija uglavnom nije ucestvovala na prethodnim parlamentarnim izborima, a SPO se sve vise okretao vlasti, procenjeno je da ovaj nacrt nema ni minimalne sanse. Zato je ovaj tekst umesto Skupstini dostavljen CESID-u radi eventualnog usavrsavanja.
I na ovoj sednici raspravljano je o funkcionisanju koalicije Zajedno. Tom prilikom se jasno osetilo da raspad koalicije Zajedno u vrhovima stranaka ima i te kako uticaja na ponasanja u lokalnim zajednicama. Predsednik Izvrsnog odbora SO Vrsac Slobodan Gojkov, ocenio je da se u tom gradu vodi »rovovska borba« da se spase demokratski izabrana vlast i da se onemoguci da socijalisti nezakonito preuzmu opstinu. Zlatomir Momirov iz Titela upozorio je da SPS ne bira sredstva da destabilizuje novu vlast. On je tu tvrdnju ilustrovao slucajem koji se desio u tom gradu. Naime, jedan direktor preduzeca doveo je pred opstinu kamion pun radnika gnevnih zbog neisplacenih plata. Oni zamalo sto nisu lincovali opstinare kojima policija nije pruzila nikakvu zastitu. Na osnovu toga sto se desilo Momirov je zakljucio da je nova vlast za republiku ilegalna. 
Glavna tema sednice u Pancevu bila je zastita zivotne sredine. Za ovu temu vladalo je neobicno veliko interesovanje tako da su na sastanak u Pancevo dosli i zainteresovani iz gradova koji nisu slobodni. Miroslav Radulovic, glavni i odgovorni urednik Borskih novina, nazvao je Bor »gradom otpisanih«, u kojem su od javnosti kao najveca drzavna tajna skrivani podaci o zagadjenosti zivotne sredine. Prema tadasnjim podacima, u Boru je 1997. umrlo 440 lica, a rodilo se 320 beba. Milka Vasic iz Panceva je rekla da se zahvaljujuci listu Republika protest iz Panceva zbog zagadjenja cuo u celoj Srbiji. Ona je navela da se mere samo tri do cetiri parametra zagadjenosti jer za vise nema novca, a za pustanje aparata Zavoda za zdravstvenu zastitu za merenje zagadjenosti vazduha potrebno je 60 000 dolara koje opstina nema. Dragan Nikolic (Jagodina) je rekao da deponija u tom gradu vec 25 godina predstavlja problem, a da gradnja nove kosta sedam miliona nemackih maraka. Rukovodstvo »Srbija sume« dva meseca ne odgovara na zahtev o lokaciji deponije, a opstinska vlast za to vreme ne moze nista da preduzme. Sonja Prodanovic, ekolog, upozorila je na devastaciju sumskog blaga, a najveca zrtva besprimerne pohlepe je Tara, cije su sume postale meta nekontrolisanih novih kapitalista.

Zacetak parlamentarizma

U koalicijama Zajedno i Vojvodini odnosi nisu bili idealni, ali je lokalna vlast pokazivala otpornost i resenost da opstane. Predstavnici lokalne vlasti stekli su za godinu dana delovanja sigurnost koja je bila u primetnoj suprotnosti sa skoro dirljivom zbunjenoscu koju nisu mogli da prikriju na Prvom kongresu koji je odrzan 22. novembra 1996. godine dok su jos trajali protesti gradjana i studenata.
U dokumentu Deset meseci promena,²² pripremljenom za Drugi kongres Saveza, navedeni su podaci koji svedoce o zelji da lokalna vlast bude nukleus buduceg parlamentarizma. Zato su uporno gradjene horizontalne veze medju gradovima, funkcionerima i odbornicima i odrzavani tematski sastanci u gradovima u kojima je pobedila opozicija radi razmene iskustava i dogovora o zajednickim akcijama. Svaka sednica imala je sredisnju temu: priznavanje rezultata izbora; otpor centralizaciji vlasti i finansija; priprema novog zakona o lokalnoj samoupravi; saradnja finansijskih sluzbi; komunalne sluzbe; polozaj izbeglica i briga o njima; stanje nacionalnog zdravlja i zdravstva; sistem informisanja; zastita zivotne sredine. O svim temama pisao je Glasnik koji je osnovan za potrebe Saveza.
Slobodni gradovi uspostavili su i siroku neformalnu medjusobnu saradnju, a saradjivali su sa Savezom za proucavanje lokalne samouprave, uspostavljena je elektronska mreza komunikacija, u saradnji sa centrom Palgo odrzani su seminari o lokalnoj upravi za odbornike i sluzbenike u velikom broju slobodnih gradova. Predstavnici lokalnih vlasti uspostavili su dobre odnose sa predstavnicima stranih fondacija, instituta, ambasada, vladinih i nevladinih ustanova. I Socijalisticka internacionala pokazala je veliko interesovanje za razvoj lokalne samouprave u Srbiji, o cemu je odrzan trodnevni sastanak u Aradu i Subotici (maj 1997).
Drugi kongres Saveza, koji je odrzan 6. septembra 1997. godine u Beogradu, predstavljao je svojevrsno suocavanje sa iskusenjima nosilaca javnih funkcija u gradovima. Zlatomir Kozlovacki, gradonacelnik Zrenjanina, govorio je o duznostima opstinskih rukovodilaca i rekao da se moraju cuvati privilegija i moci, i da su odgovorni za toleranciju medju ljudima i strankama. »Narod sve vidi, kaznice nas ako ga izneverimo«, naglasio je Kozlovacki i obavestio Kongres da je prilikom stupanja na funkciju obelodanio svoju imovinu i prihode.²³ Savko Dukanac, odbornik Skupstine grada Beograda, upecatljivo je aktuelizovao uspehe i duznosti lokalne vlasti u slobodnim gradovima. U najvece uspehe lokalne vlasti ubrojao je stvaranje nade da su demokratske promene moguce, pa makar to bio i lokalni nivo. »Srbija se oslobadja straha i beznadja«, rekao je Dukanac. Druga velika zasluga lokalne vlasti je razotkrivanje kriminalnog ponasanja prethodne vlasti, skandalozno ponasanje sudija, organa uprave, policije i njihovo makijavelisticko shvatanje vlasti. Ovaj odbornik je medju uspehe nove vlasti naveo i otvorenost vlasti i organa uprave, bez mistifikacija i skrivanja podataka. 
Medju najvece neuspehe lokalnih vlasti Dukanac je naveo nepoznavanje mehanizma vladanja usled cega svi pocinju da sumnjaju u svakoga, svako zeli da ima »svog coveka« pa i po cenu odstranjivanja dobrih strucnjaka. »Ceo sistem postaje neefikasan i podlozan drugim zloupotrebama«, rekao je Dukanac. On je zamerio ispoljavanje otvorene netrpeljivosti medju pripadnicima stranaka pobednickih koalicija. »Gradjane jednostavno ne interesuje ko je unutar opstine u pravu ili ko prati ili ne prati politiku svoje stranke«, istakao je Dukanac dodavsi da gradjani zele da predstavnici vlasti dobro obavljaju poslove koje su preuzeli »i da svi zajedno deluju ka osnovnom cilju: promeni loseg rezima«.
Od svega, gradjane moze najvise da razocara licna pohlepa. »... Kada poveruju da su neki od novih upravitelja opstina i gradova ne samo neuki (naucice), nedovoljno slozni (dogovorice se nekako), vec i spremni da se ponasaju kao njihovi prethodnici, osvajajuci kioske, poslovni prostor, sumnjive dozvole za gradnju ili druge privilegije. To zaokruzuje osecaj njihovog razocaranja. Ne samo u ’nesposobnu opoziciju’ vec i u nadu da ce iko ikada ovu zemlju dovesti do prosperiteta. A taj osecaj defetizma je poslednje sto svaki posten gradjanin ove zemlje, a posebno clan neke stranke koja sebe naziva ’opozicionom’ sme da dopusti.«²⁴

Prezivljavanje ili promene

Povelja slobodne Srbije,²⁵ dokument Drugog kongresa usvojen je jednoglasno glasovima 378 odbornika iz 32 grada i opstina u kojima je pobedila opozicija i predstavnika 42 opstine u kojima je koalicija Zajedno u manjini. U Povelji se istice da se pred izolovanom Srbijom »otvara pitanje hoce li se boriti za puko prezivljavanje ili ce obnoviti teznje za davnasnjim idealom o dovrsavanju stvaranja moderne Srbije«. Uz postovanje kulturnih, nacionalnih i drugih razlika ukljucivanje u procese saradnje savremenog sveta bice lakse, podseca se u Povelji. Iskustvo procesa demokratskih promena u lokalnim zajednicama moze biti podsticaj demokratskim promenama u celoj Srbiji. »Ni oni delovi opozicije i alternative koji ne pokazuju spremnost i sposobnost da se menjaju nisu kadri ni da pokrenu, a kamoli da ostvare korenite promene... Sebe radi, a i pridonoseci ostvarenju ideala o slobodnom gradjaninu u slobodnoj drzavi vec smo zakoracili u savremeni svet koji ce nas – preobrazene – radije prihvatiti.«
Deo Povelje pod nazivom »Partnerstvo za reforme« istice da rezim pokazuje samo prividnu spremnost za saradnju sa opozicijom, a da u stvari grcevito, pa i po cenu kolektivne krivice koja pada na Srbe za zlodela rezima pocinjena u ime nacije, odbija svaku promenu. Utoliko su odgovornost i rizik opozicije veci. Za obnovu normalnog zivota neophodno je jacanje interesnih udruzenja gradjana, pre svega sindikata. »Neophodno je i partnerstvo svih demokratskih stranaka, udruzenja gradjana i alternativnih grupa u zajednickoj borbi za izbornu smenu vlasti i zasnivanje parlamentarne demokratije«, stoji u Povelji.
U vreme odrzavanja Drugog kongresa, u cijoj se pozadini osecao raspad koalicije Zajedno u njenom vrhu, dok su neki gradovi vec bili na ivici da potpadnu pod vlast socijalista, stav Povelje o partnerstvu demokratskih snaga izgledao je kao mastarija. Tri godine kasnije on je aktuelizovan novim dogadjajima u lokalnim sredinama, nazalost posle perioda koji je bio ispunjen ratom, bombardovanjem i represijom.
Te, 1997. godine, postojala je nada da ce bilans promena u lokalnim zajednicama podstaci zelju za demokratskim promenama u celom drustvu. Ali, ta nada je sputana raznim iskusenjima. Ona nije ostvarena jer je rezim sistematski razarao svaku mogucnost demokratskih promena, a u tom poslu, nazalost, imao je pristalice i u samoj opoziciji. Ucestvovanje Vuka Draskovica na predsednickim i SPO-a na republickim izborima definitivno je srusilo koaliciju Zajedno. DS i GSS, koji su bojkotovali izbore, nastavili su da preko svojih odbornika deluju u Savezu, dok ga SPO od tada sistematski ignorise.
Gradovi su, osim u nekoliko slucajeva, opstali, lokalna vlast je zadrzana. Na lokalnom nivou se koalicija Zajedno nije raspala, ali od poleta lokalne samouprave malo sta je ostalo. Rutina je zamenila imaginaciju. Savez slobodnih gradova, koji ionako nije bio narocito vidljiv u medijima, postao je potpuno nevidljiv. Onda je dosao rat i bombardovanje tokom kojeg su, nazalost, najvise razarani upravo slobodni gradovi. Nekim cudom se, medjutim, u ratnom metezu sacuvao onaj mali zajednicki kapital slobodnih gradova koji mozemo nazvati zajednickim iskustvom odbrane od nasrtaja centralne vlasti. I u toku rata postojalo je strujanje medju gradovima. Oni su pokazali da opstaju, a to je najbolje znala republicka vlast; cak bolje nego gradjani koji u njima zive, i bolje nego nezavisni mediji. Vlast zna odakle dolazi opasnost i zato se odmah po prestanku rata novom zestinom obrusila na slobodne gradove. Narocito je bila kivna zbog pregovora sa Evropskom unijom za dodelu humanitarne pomoci gradovima u okviru programa »Energija za demokratiju«. Kaznjavala ih je tako sto je dopustala da se stanovnici danima smrzavaju u hladnim stanovima ne dopustajuci da cisterne sa gorivom predju granicu.
Posle NATO bombardovanja, Savez je dobio na znacaju, ali tu sansu nije umeo dovoljno da iskoristi. Evropska unija je bila spremna da pomogne u okviru programa »Energija za demokratiju«, ali na nasoj strani nije bilo pravog partnera za razgovor posto je Savez taj posao prepustio »ekspertima« i »medijskim promotorima«. Sada su u Savezu mnogi razocarani zbog toga sto su inicijativu prepustili drugima, umesto da su otvaranje Evropske unije iskoristili za promociju Saveza, a time i za razvoj infrastrukture gradova i opstina koji su u njegovom sastavu.
 

20 Glasnik Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije, br. 1, 25. 11. 1996.
²¹ Republika br. 162, 16–30. 04. 1997.
²² Republika br. 172, 16–30. 09. 1997.
²³ Isto.
²⁴ Isto.
²⁵ Isto (videti Prilog).