Iz serije »desavanje naroda« skoro svaki srpski aktuelni dogadjaj, posle 5. oktobra, ima svoje dve strane medalje. Jedna »obicna« i vrlo ekspresivna i druga »skrivena« strana, sa istorijskim efektom po buducnost naseg nebeskog naroda.
Uzmimo, na primer, »ulicni spektakl« od 2. decembra, u Francuskoj 7. Ispred zgrade, sa katancem na kapiji dvorista institucije »Udruzenje knjizevnika Srbije«, redakcije Knjizevnih novina, sedista srpskog PEN-a, kafane... okupila se mala grupa intelektualnih disidenata, u likovima pobunjenih knjizevnika, njih 30 od 153, tj. 150 potpisnika (tri potpisnika su se »predomislila«) u zahtevu za ostavkom stare uprave UKS, zakazivanjem vanredne i izbor nove Skupstine i mnogo veci broj novinara, hronicara, prolaznika... Dogadjaj je bio »obican« i po tome sto su s druge strane ulice stajala i tri momka – »cuvari« najavljenog neregularnog skupa (citaj: naruceni »batinasi«, organizacija Obraz, sediste kod crkve Aleksandra Nevskog). Lica su prepoznata kao spretni batinasi jos iz Narodne biblioteke, 18. novembra, kada je napadnut pesnik Igor Milos. A da je rec o organizaciji Obraz svedoci, sutradan (3. 12.) osvanula nalepnica Obraz na vratima privatnog stana Radmile Lazic, jedne od vodecih potpisnika inicijative za promenu UKS, kao i zahteva MUP-u: za nadzor nad zakonitoscu rada UKS (clan 25. Zakona o drustvenim organizacijama i udruzivanju gradjana) i kaznjavanje spomenutog batinanja.
Pred kamerama pesnikinja Radmila Lazic je procitala »nevalidan dokument, bez statusno-pravne zasnovanosti« (ocena Rakiticevih sledbenika). »Batinasi« od preko puta Francuske 7 nisu reagovali, verovatno »uplaseni« od napada zutog bagera (zuta igracka), kojeg je knjizevnik Dragoslav Andric spremio i hrabro uzviknuo: »Knjizevni bager je stigao!«, na sta se revolucionarna »masa« okupljenih slatko nasmejala.
Ko je u pravu?
S jedne strane su rezultati glasanja, na izbornoj Skupstini UKS od 18. novembra, gde je za starog–novog predsednika Slobodana Rakitica glasalo 177 knjizevnika od 127 prisutnih.
S druge strane je 150 potpisnika za novu knjizevnu upravu, od 2. decembra. Dakle, za sada nema nikakvih promena, niti pravog pobednika u ovoj »utakmici« izmedju arhajskih snaga UKS i revolucionarnih glasova od 2. decembra.
Vrzino kolo »Ko je u pravu« vode i aktuelni mediji, koji jedan dan izvestavaju o pismima Rakitica i njegovih sledbenika, a sutradan ti isti mediji izvestavaju o stavovima suprotne strane, kao da dan pre toga nisu branili agresivne napade onih drugih. To je imalo za posledicu vracanje »bumeranga« medijima, proglasenim od UKS za »javne klevetnike«, »nove politicke udvorice«, »lovce na prvoboracki status«, »medijski fundamentalizam« (Politika, 7. decembar). Valjda je sve ovo u duhu demokratskih promena uredjivacke politike medija – objavljuj »sve«, a citaoci neka sednu i razmisle ko plete a ko razmrsuje Gordijev cvor ideje udruzivanja knjizevnika.
Medjutim, dogadjaj od 2. decembra ima i svoju drugu stranu medalje – pojavu novog, veoma opreznog obrasca promena, »skriven« i fini reformski projekat, koji dobrim analiticarima ne moze da promakne, bez obzira na ugao gledanja na stvar.