Dolazeci izbori, cini se, vec su odluceni. Meraci pulsa javnog mnenja vele da ce cudna konglomeracija zvana DOS osvojiti dve trecine glasova, a vec dobrano razbucana partija bivseg dedinjskog gazde jedva desetak procenata. Druzina koja, kao sto je pokazao njihov vanredni kongres, jos uvek vergla staru, gubitnicku pesmicu o svetskoj zaveri, stranim placenicima i izdajnicima, otici ce u budzak sopstvene zagrizenosti.
Decembarski izbori, dakle, bice izbori konacnog ispracaja mracnih vremena i trebalo bi da budu praceni poplavom narodnog radovanja i karnevalskog veselja koje je oduvek pratilo odlazak zlih sila i silesija. No, da li ce biti tako?
Septembarski izbori bili su izbori poslednjih diktatorovih gadosti i izbori narodne pobede i radosti. Dolazeci decembarski izbori bice, cini se, izbori bez radosti. Bice to izbori bez lepeze izbora, izbori skucenih mogucnosti izbora praceni saznanjem o skucenim horizontima zivota koji ce posle njih jos dugo vremena opstajati u ovoj zemlji.
Narod ce, svakako, izaci na glasanje. Ipak se ne moze ostati duznik dugo sanjanoj Promeni, mada ona kao da ne voli da se pokazuje pred svetom. Rec »promena« (omiljena rec septembarskih pobednika) je rec u kojoj je sadrzana psiholoska zamka. Psiholoska zamka brzine. Promena ako nije brza nije promena. A za brzinu nedostaje i motora i goriva. Zato se sljastece obecanje Promene davi u blatu sporosti, mozda nuzne, ali tuzne i ruzne.
Otisavsa i jos odlazeca vlast nanela nam je mnogo zla, dosavsa – dolazeca, pak, nije donela dovoljno dobra. Stavise, ona kao da nam svima porucuje: da biste pod novom vlascu ziveli bolje privremeno mora da vam bude jos gore.
Ova poruka mozda ima svoju opravdanu logiku, mozda je mozete prihvatiti ali ona vas ne moze ponukati da cicite od veselosti. Septembarski izbori bili su izbori narodne pobede i narodne radosti. Decembarski izbori bice izbori stranacke pobede i stranacke radosti.

Kostunica u Hilandaru
 

Predsednik Srba
(a pomalo i Crnogoraca)
krenu na podvorenje
kod kalcana–svetogoraca.

»O, braco, molitvozborci,
gvirnite u svete knjige!
Potrazimo lek
za goleme srpske brige!

Posaljite nam sto buradi
stare srpske duhovnosti!
Ona sve bede i bedastoce
kao rukom odnosi!

I pride sto buradi
vaskolikosti i nebesnosti
da se sa zemeljakim jadima
narod lakse nosi!

I jos sto buradi 
bdenija i molebana
da narod zastite od beshlebice
i studeni zimskih dana.

I neku bacvu zvonjave
i pojanja za nase pevce
da Srbija postane moderna
da sustignemo Evropejce!«

Kabinet zadovoljenih sujeta

Zoran Djindjic napokon je dobio ulogu koju je odavno zeleo. Ulogu – da deli uloge. Svi mandatari ponasaju se poput losih filmskih reditelja koji misle da je »dobra podela« tri cetvrtine posla na putu do remek-dela. Reditelj koji promasi u podeli i uz to traljavo obavi sve ostalo sto podrazumeva rec »rezija« napravi stetu samo svom producentu. Ali, ako isto ucini reditelj–mandatar vlade – stetu placaju stanovnici cele zemlje.
Kabinet g. Djindjica bice pretezno kabinet zadovoljenih sujeta koalicionih velikasa. Kabinet potpredsednika »zaduzenih« za nesto to jest ni za sta, kabinet jednakih po svojoj beznacajnosti, kabinet gospode osetljivije na svoje mesto u koalicionoj hijerarhiji nego za kosmarnu bedu zitelja ove zemlje. A to se vidi iz najave prioritetnih »mera« kojima ce se taj kabinet baviti. Naime, jedna od najvaznijih mera bice uterivanje poreza, prireza i drugih nameta (ponovo, dakle, »cedjenje suve drenovine«). Glavni problem ove zemlje je, dakle, kako nabudziti budzet jer se svim novim budzama bez masnog budzeta lose pise.