Prva verzija novog zakona o univerzitetu u Srbiji javnosti ce biti predstavljena vec sredinom decembra, kako bi, kao sto je i obecano iz resornog ministarstva u prelaznoj vladi Republike Srbije, nova Skupstina, vec na jednom od prvih zasedanja posle izbora mogla usvojiti ovaj akt, cime bi se omogucio punopravni povratak ovdasnjih visokoskolskih ustanova u evropsku akademsku zajednicu, iz koje su iskljuceni vec vise od dve godine, zapravo od trenutka kada je odlazeci rezim usvojio oktroisani Zakon o univerzitetima u Srbiji. U medjuvremenu, dok petnaestoclana kompetentna komisija priprema ovaj dokument, u Beogradu je odrzan dvodnevni sastanak predstavnika Evropske rektorske konferencije, kojem je prisustvovalo preko cetrdeset rektora i dekana sa najznacajnijih evropskih visokih skola, kako bi pored izraza solidarnosti sa ovdasnjim kolegama pokusali da definisu i vrstu i oblike buduce saradnje.
Sastanak je zavrsen uz dogovor da se razgovori nastave vec u martu sledece godine na istom mestu, u Rektoratu Beogradskog univerziteta. U toku dvodnevnog sastanka konstatovano je da su ovdasnji univerziteti pored politickog pritiska kojem su bili izlozeni, u poslednjih nekoliko godina narocito, doziveli i veliko materijalno osiromasenje, te da je neophodno pruziti brzu finansijsku pomoc. Tako je Ministarstvo prosvete Austrije, uz nadlezne institucije u Nemackoj i Norveskoj, kako je najavila Barbara Vajtgruber, nacelnica u Odeljenju za medjunarodne odnose u vladi Austrije, vec planiralo da 280 hiljada evra u 2001. godini kroz stipendije i studijske boravke dodeli ovdasnjim studentima, nastavnicima i istrazivacima.

Govoreci o radu na novom zakonu o univerzitetu, profesor Ivan Ivic je naglasio da su predvidjene dve faze. U prvoj, koja ce biti pripremljena vrlo brzo i javnosti predstavljena vec sredinom decembra, otklonice se najakutniji problemi ovdasnjeg visokog obrazovanja, koje je proizveo nestrucno i na brzinu prihvacen prethodni akt. Mnogo ozbiljniji i dugorocniji posao sledi u drugoj fazi rada na izradi jednog reformskog zakona o visokom skolstvu, koji ce korespondirati sa evropskim aktima, sto sledi, kako je planirano u naredne dve godine, nakon sto se utvrdi opsta strategija drustvenog razvoja.

Luis Purser, visoki funkcioner Evropske rektorske konferencije, obracajuci se novinarima, po zavrsetku ovog velikog skupa, naglasio je da su ovdasnji univerziteti bili deo evropske akademske zajednice, da su ovdasnje visoke skole po standardima bile evropske, te da je ono sto Evropa sada zeli i moze da ucini jeste da pomogne u reformama koje ovdasnjem visokom skolstvu predstoje.
»Univerzitet u Beogradu jeste u Evropi, ali vas je novija proslost udaljila«, rekao je Purser i dodao kako smatra pozitivnim to sto je Jugoslavija dobila novu vladu koja ce znati da podrzi demokratske promene u visokom obrazovanju, sto ce kako je zakljucio omoguciti povratak u evropsku akademsku zajednicu.
Predstavnik Evropske komisije i rukovodilac programa TEMPUS za jugoistocnu Evropu, Holder Sreder, istakao je kako se uverio da ovde ima mnogo kompetentnih strucnjaka kako na univerzitetu tako i u siroj akademskoj zajednici, te naglasio potrebu ukljucivanja javnosti u ove procese i zakljucio da je sada najbitnije da se jugoslovenske vlasti ukljuce u regionalne procese. S tim u vezi on je najavio i ucesce ovdasnjih studentskih predstavnika na decembarskoj medjunarodnoj konferenciji studenata u Becu, te predstavnika Savezne Republike Jugoslavije na konferenciji o visokom obrazovanju u jugoistocnoj Evropi, cije je odrzavanje Evropska komisija planirala za april iduce godine u Tirani.
Profesor Ivan Ivic, jedan od najkompetentnijih ovdasnjih strucnjaka za obrazovanje, nekadasnji savezni ministar i clan komisije za obrazovanje pri UNESKO, a sada clan komisije za izradu novog zakona o visokom skolstvu u Srbiji, naglasio je da je saradnja sa predstavnicima evropske akademske zajednice jedan dvosmeran proces, te da se ne sme imati iluzija kako je Evropa resila sve probleme u ovoj oblasti. Cinjenica je, naglasio je Ivic, da se Evropa nije suocavala sa brutalnim nasrtajima na autonomiju univerziteta koja bi bila posledica zelje da se ucvrsti politicka moc, ali vlasnici ekonomske moci takodje mogu ugroziti autonomiju univerziteta, naglasio je. Stoga on smatra da borba za autonomiju visokog skolstva stoji pred svima koji zele slobodan i nezavisan univerzitet, a sa tim problemom se suocavaju, smatra on, u svim sredinama.
»Najvaznije u ovom trenutku je da se u pogledu univerzitetskih struktura izjednacimo sa evropskim zemljama, kako bi nasi studenti imali prohodnost u Evropi i kako bi se ovdasnje diplome tamo uvazavale«, zakljucio je profesor Ivic.