Nas alternativni novi pozorisni iluzionista, bolje receno srpski dadaista – Bogoljub Arsenijevic Maki, po zanimanju pobunjeni slikar – osnovao je 18. novembra »Slobodnu Republiku« u slobodnom Valjevu.
U naselju getoizirane radnicke kolonije, perifernom rukavcu grada Valjeva, bez zvanicne javnosti, Maki je konstituisao jednu novu nemocnu, neprofitabilnu Republiku pobunjenih ljudi – »malo« gradjana! Granice Makijeve »Slobodne Republike« se prostiru po obodu parkiralista bez automobila, tacnije, izmedju razorene fabrike »Krusik« i na brzinu sagradjenog, sklepanog Novog radnickog naselja (citaj: Obnova nase zemlje od posledica NATO–agresije – SPS i JUL: Slobodan Milosevic).
Pred grupom od nekoliko stotina radnika, uglavnom marginalizovanog politickog i socijalnog sloja naseg drustva i sa delegacijom »poznatih« opozicionara, organizovano dovezenih autobusom iz metropole: Dusko Kovacevic, Branislav Lecic, Bora Todorovic, Rambo Amadeus, Zoran Pirocanac, Marko Jankovic, Srdjan Milivojevic, ali i otporasi Vozdovca, okotobarske Delije, kao i svestenstvo iz valjevske parohije i drugi, uz prigodnu novu »republicku himnu« – »Prijatelju, prijatelju... mars u p... materinu« (pesma Ramba Amadeusa), okupljeni postovaoci vodjinog lika i dela, Bogoljuba Arsenijevica Makija, odusevljeno su pozdravili svecanu inauguraciju novog predsednika »Slobodne Republike«. Masa »malo« gradjana je potom klicala i tapsala novom predsedniku za njegovo herojsko suprotstavljanje: svim bivsim–sadasnjim–buducim placenicima i izdajnicima.
Istina, medju akterima ove ambijentalno politicke scenske igre, da li slucajno ili namerno, nisu ucestvovali likovi iz zvanicne »opstinske vlade«, nacelnik Kolubarskog okruga, lokalna televizija ili cuveni partijski Radio S. Da li iz straha da ih nova »metla promena« »Slobodne Republike« ne potkaci, tek kriticna masa, poluga vlasti predsednika Makija, uz njegov personalni blagoslov, raspodelila je moc i uticaj svojih politickih snaga – veliku ideju za male ljude! Stvorena je konstruktivna Republika u kojoj je dosla do izrazaja kreativna bezbedonosna unija, ali i njena kreativna kultura, privreda, zdravstvo.
Na ovom prvom »Danu Republike« – »Slobodne Republike« Valjeva javno je predstavljena Vlada. U duhu tzv. srpskog demokratskog »bratstva i jedinstva« predsednik Maki je licno, izmedju svojih bliskih saradnika, imenovao ne samo svog zamenika predsednika Tesa Prc, vec i druge mandatare, od ljudi koji su pravili prvu »Slobodnu Republiku« i koji su imali istorijsku viziju o samosvesti i suverenosti radnicke klase.
Resor drzavne bezbednosti, policije i vojske pripao je mirnom blagom i bukvalno – fizicki slabasnom ministru Suci. Za ministra zdravlja imenovan je govorno nefunkcionalan Mika Patika. Ministarstvo kulture, ovoga puta »spojeno« sa ministarstvom unutrasnjih poslova, dobilo je casnog i pivom namirisanog ministra – Dragan Gubar. A ministarstvo za spoljnu i unutrasnju trgovinu pripalo je Aci Cirkusu, malo poznatom lokalnom dzeparosu. Naravno, kao ozbiljna Republika i ova Makijeva dobila je svoju Akademiju nauka, gde je za njenog dopisnog clana jednoglasno izabran nepismen ali knjizevno nadahnut Zarko Cela. Svi ministri redom su govorili (simulirali), kako uprkos teskom trenutku »nase Republike« nece zagorcavati zivot svojim gradjanima i javno ce pokazivati dokumenta o svojim (ne)delima, jer oni ovu svoju »Slobodnu Republiku« ne zele gurnuti u sunovrat, vec ce je, kada »se steknu uslovi« za to, odlucno uvesti u veliki Svet »poslusnika«.
Moramo pohvaliti i predsednika Makija za pribrano ponasanje, koji je citavu ovu »svecanost« vodio demokratski, resavajuci »nesporazume« u trouglu: mikrofon–publika–bliski saradnici predsednika. Naravno, ovo spontano scensko dramatursko zbivanje nije mnogo sokiralo, jer su »malo« gradjani bili bogato nagradjeni besplatnim pivom Pivare Valjevo (ogromna bacva dovezena kamionom).