Preuzimanje nezavisnih medija u prolece ove godine izazvalo je mnoge reakcije. Krenuli su mitinzi i setnje po ulicama, kao i uvek do tada. Medjutim, jedna grupa studenata filozofije nezadovoljna dosadasnjim strategijama (i efektima tih strategija) suprotstavljanja rezimu, i jalovom odbranom autonomije univerziteta, pocela je svakodnevno da se sastaje i diskutuje o drugacijim strategijama koje bi bile efikasnije od prethodnih. U tim diskusijama doslo se do zakljucka da, tada, aktuelna represija ne bi bila moguca u drugacijim okolnostima. A okolnosti u kojima je ona uspesno sprovodjena bile su: odsustvo politicke kulture, idiosinkraticni diskurs u svim segmentima kulturne javnosti, opstrukcija, nepotizam i nekompetentnost u institucijama uopse. Kroz razgovore sa eminentnim ljudima nase kulturne i akademske javnosti ispostavilo se da se isti opstruktivni obrazac ponavlja u svim segmentima javnog zivota. Na univerzitetu, to su profesori koji se suprotstavljaju kompjuterizaciji seminarskih biblioteka, organizovanju predavanja i seminara koji bi bili zanimljivi i intelektualno podsticajni, na kojima bi studenti mogli da cuju stvari za koje nisu ni znali da postoje, da se upoznaju sa najnovijim strujanjima u drustvenim i humanistickim naukama itd. U redakcijama casopisa koji se bave savremenom kulturom, drustvenim i humanistickim naukama, filozofijom, religijom itd., redovno se kasni sa predajom i zakljucivanjem brojeva, sto iz nemara, sto zbog sprecavanja izlaska broja u kojem ce se pojaviti tekst koji je, prema njihovom misljenju, kompromitujuci za njih same. Ti tekstovi su, uglavnom, prevodi nekih stranih autora ili radovi iz neke discipline sa kojom se nasa javnost jos nije dovoljno upoznala, pa su samim tim – kompromitujuci. Ista grupa studenata filozofije postavila je sebi pitanje: da li da njihov angazman, da se medicinski izrazim, ima oblik simptomatske ili kauzalne terapije. To jest, da li da osvescuju osvescene, iznosenjem cinjenica i optuzbi o tome kako bedno zivimo ili da preuzmu na sebe jedan dugorocan zadatak koji bi promenio okolnosti u kojima bi degradacija bila u velikoj meri zauzdana, gde bi opstruktivni obrasci bili zamenjeni inventivnoscu i otvorenoscu. Opredelili su se za ovaj drugi nacin. Odmah se, medjutim, postavilo pitanje: kako to izvesti, a da bude sto efektivnije s obzirom na postavljene ciljeve. Zakljucili su da to moze biti intenziviranje akademskog i kulturnog zivota uvodjenjem heterogeniteta tema koje bi zahvatile sadasnji trenutak, bilo predstavljanjem novih pristupa u humanistickim naukama na svetskoj sceni, bilo prezentovanjem domacih autora koji bi postavili stvari u sasvim novu vizuru; predavanja i tribine koje bi tematski bile usmerene ka kritici, analizi i prezentaciji kvalitetnijeg diskursa o politici i kulturi. Pokrenuli su seminar »Universitas: ideja i stvarnost zajednice«.* Osnovna inspiracija bile su im ideje Karla Jaspersa o univerzitetu, koje je ovaj autor ukratko izneo u svojoj Filozofskoj autobiografiji, zatim, Denija de Ruzmona iz »Buducnost je nasa stvar«, i istorijski izvori o nastanku univerziteta na Zapadu i u Vizantiji. Kasnije su tu bili ukljuceni Luj Breje i Zan Bodrijar. Dakle, predstojalo im je filozofiranje in vivo, reflektovanje u tkivu ciji su i oni deo, bez mogucnosti teorijske distance.

*) Tokom letnjeg semestra odrzana su cetiri seminara. Na prvom seminaru uvodno izlaganje o osnovnim idejama kojima ce projekat Universitas biti posvecen, imao je Daniel Kostic, zatim je Kristina Markovic ukratko izlozila istoriju nastanka univerziteta na Zapadu i u Vizantiji, a Aleksandar Milankovic je razradio iznete teze. Potom je usledila diskusija. Na drugom seminaru, Aleksandar Milankovic nastavio je sa razvijanjem teza sa prethodnog seminara, posle cega je nastavljena diskusija zapoceta na prvom. Daniel Kostic je vodio seminar i diskusiju. Na trecem seminaru, posle uvodne reci Daniela Kostica, Kristina Markovic izlozila je svoju analizu Jaspersovog teksta, posle cega je usledila diskusija. Na cetvrtom seminaru Aleksandar Milankovic izlozio je svoje tumacenje Bodrijarovog teksta o univerzitetu iz knjige Simulacija i simulakrumi. Za naredna dva seminara, Kristina Markovic, Aleksandar Milankovic i Daniel Kostic organizovali su predavanja Petra Jevremovica »Psihoanaliza i moc« i »O mogucem susretu kartezijanskog cogito i viteza od tuznog lika«. Najzad, Daniel Kostic organizovao je predavanje americkog sociologa Erika Gordija (Eric Gordy) o temi »Universities in America«. Recena predavanja bila su inspirativna i inovativna i podstakla su izuzetno zanimljive diskusije. Na njima su predstavljene teze o moderni, o kojima se inace kod nas mnogo pise, u sasvim novoj vizuri.
Projekat Universitas bice nastavljen tokom narednog, zimskog semestra 2001. Planirano je da se odrzi niz predavanja i razgovora o najrazlicitijim temama. Petar Jevremovic ce u naredna dva meseca, svakog cetvrtka u 17h, drzati predavanja o temi Lakan i psihoanaliza. Takodje, u okviru seminara svoje ideje ce izloziti: Milorad Belancic, Nebojsa Popov, Karel Turza, Gordana Jovanovic, Erik Gordi, Sreten Vujovic i mnogi drugi.